RUSSIA TODAY

[Meho Krljic]

Čuj, ja se petljam sa kompetencijama za pisanje kolumni  Kolumna koju sam okačio napadnuta je kao nekompetentna na osnovu pogrešnog uverenja da njen autor nije u stanju da sa pozicije autoriteta priča o ekonomiji. Avaj, o sadržaju smo jedva progovorili koju 

[Mica Milovanovic]

O kom sadržaju, crni Meho?
Odakle on može da zna kolike su ruske rezerve različitih strateških resursa, da
bi na tome zasnivao zaključak da je Rusija u problemu što rabi svoje resurse
na niskom produkcionom nivou? Šta ako su one reda veličina više stotina godina?
Da li su onda u problemu?
Meho, čovek je na platnom spisku i ispunjava zadatak, a ja i dalje želim da verujem da si ti
suviše ozbiljan čovek da bi nasedao na ovakve provokacije...

[Albedo 0]

eo pročitao sam tekst ponovo i ne vidim gdje ovo piše

Odakle on može da zna kolike su ruske rezerve različitih strateških resursa, da
bi na tome zasnivao zaključak da je Rusija u problemu što rabi svoje resurse
na niskom produkcionom nivou? Šta ako su one reda veličina više stotina godina?

u kojem pasusu se ovo nalazi, gdje Begović govori o količini resursa?

[Meho Krljic]

O kom sadržaju, crni Meho?
Odakle on može da zna kolike su ruske rezerve različitih strateških resursa, da
bi na tome zasnivao zaključak da je Rusija u problemu što rabi svoje resurse
na niskom produkcionom nivou? Šta ako su one reda veličina više stotina godina?
Da li su onda u problemu?
Meho, čovek je na platnom spisku i ispunjava zadatak, a ja i dalje želim da verujem da si ti
suviše ozbiljan čovek da bi nasedao na ovakve provokacije...

Ma, kakvi ozbiljan, jasno je da sam ja jebivetar.

I sasvim moguće da je na platnom spisku, ne znam, ali ono što on piše deluje kao neoliberalna agenda, potvrđujem. Moje pitanje je više imamo li neki argument koji ohrabruje ideju da je oslanjanje privrede na fosilna goriva dobra dugoročna strategija versus diversifikacije privrede.

[mac]

Bato, ne kaže ništa o ograničenosti resursa, ali spominje cenu resursa, ali to je u suštini povezano.

И ништа се не дешава што би указивало на оптимизам на том плану – напротив, уљуљкана још увек високим ценама сировина, руска политичка елита не мисли да било шта треба да се промени.

[Albedo 0]

pa nije baš u suštini povezano, svjetska cijena nafte može i da padne

a imajući u vidu ''red veličine više stotina godina'' Miće Milovanovića, može i da bude zamijenjena nekim drugim energetskim resursom

lijepo čovjek piše da Rusija nema plan za narednih 50 godina, dakle ona misli da će nafta biti podjednako značajna i koz 50 godina? Odakle Rusija to zna? Ti si bješe nekakav inženjer, da li tvrdiš da ste svi vi fizičari nesposobni da stvorite nešto novo u narednih 5 decenija? Uostalom, za ne bi ta ista SAD dala bilione dolara da otkrije energiju kojom bi ugrozila rusku naftnu industriju?

I bez te futurologije, dovoljno je da Evropa učini ono što odavno planira, a to je da nakon arapskih revolucija dogovori  instaliranje hiljada kilometara kvadratnih solarnih ploča u Sahari i baj baj ruski gas, i šta onda biva, pojela maca rusku ekonomiju.

Dakle, Begović je samo napisao očiglednu istinu da je Rusija tigar od papira, i da može da se slomi veoma lako.

[varvarin]

I bila je slomljena u vreme Jeljcina, ali...

[scallop]

Dakle, Begović je samo napisao očiglednu istinu da je Rusija tigar od papira, i da može da se slomi veoma lako.

a?


http://www.vaseljenska.com/svet/sibir-u-krateru-meteora-pronadjeni-bilioni-dijamanata/

[Albedo 0]

i, šta s tim? Jesi li čuo za riječ ''inflacija''?

Španija kad je kolonizovala Južnu Ameriku, donijela je u Evropu tone i tone zlata, prouzrokovala inflaciju i samu sebe uništila. A bila glavna sila u Evropi do tada. Tako je to kad nema političke ekonomije da zakoči ljudsku gramzivost.

ovi dijamanti mogu samo da izazovu inflaciju i ništa više

a opet se vraćamo na staro, ako ne pokrene industriju Rusija čija ekonomija zavisi od prodaje energenata, je šuplja kao švajacarski sir

o tome Begović i govori, oslanjanje na sirovine je pogubno na duže staze. Nigdje Begović nije napisao ovo što Milovanović ovdje tvrdi

[mac]

Ali nije isto ako imaš sirovina za izvoz za samo sledećih deset godina, ili ako imaš da izvoziš sledećih dvesta godina. Čak i za dvesta godina postojaće razlozi da se koristi gas. Naravno, postojaće solarne centrale, biodizel iz algi, mini atomske centrale, ali postojaće i centrale na gas, prosto jer će biti konkurentno ostalim izvorima energije.

Kad kažeš "na duže staze" moraš biti precizniji, na koliko duge staze misliš? Sve će jednom okončati, uključujući i ljudsku vrstu, život na Zemlji, pa i sam Svemir.

[Albedo 0]

Begović je već spomenuo 50 godina, ne moramo baš o kraju univerzuma da govorimo

već u narednim decenijama gas će se manje trošiti, čak i ako ostane konkurentan procentualno gledano tržište će biti sve manje i manje

dakle, Rusija ne može da se osloni na to na neki duži rok, i mora da razvije industriju

jbg, kad malo bolje pogledate, u zadnjih 50 godina apsolutno ništa novo nije došlo iz Rusije, sva tehnika dolazi sa zapada. Sem te zajebancije sa Gagarinom ne vidim ništa vrijedno pažnje

s druge stane, Zapad je stvorio i radio i tv i kompjutere i internet, i ko zna šta ide poslije toga

Rusija samo tavori

[Meho Krljic]

To i jeste rasprava koja valja da se povede... Onako kako jeste, nekakav brejktru u hladnoj fuziji, recimo, u narednih dvadeset godina bi potpuno unakazio temelj ruske privrede, kao i privrede velikog broja arapskih zemalja. Među Arapima, neki su svesni ovoga pa ulažu napore da svou privredu postave i na druge osnove. Pošto nemaju bogznakakve resurse - prirodne ili ljudske - to su onda investiciona bankarstva itd. Rusija bi, cenim, mogla da ide i na druge strane...

[scallop]

Svakoj državi resursi omogućavaju vreme za sopstveno društveno i ekonomsko uzdizanje. I svako je kriv ili prav za svoj rezultat u budućnosti. Budući da Rusija svoje resurse nije izakala kao izgladneli suparnici, koji bi da sa njima "fer" podele Sibir, želimo im da ih pravilno iskoriste. Ako ne, ko im jebe mater. Da budemo načisto. A predmetnu kolumnu mogao bih da razbijem i samo kroz upotrebljene prideve. Nema potrebe akati se sa funkcionalnim dokazima. Dovoljno je naglasiti da SFRJ nije razbijana kao državna struktura, nego kao privredni kompleks. Potom i kao skup raspoloživih mineralnih i poljoprivrednih resursa. Ostaviće nam vukojebinu, ako se bar o njoj ne pobrinemo.

[Albedo 0]

budući da Rusija ima nuklearno naoružanje, može da živi i u vukojebini, niko joj ništa ne može u tom pogledu

nas, s druge strane, može da jebe svako

onaj ko hoće da instalira putinizam u Srbiji prvo neka proizvede u Vinči propratna sredstva

[scallop]

Koliko se ja sećam, nije bilo nikakvih problema, osim što bi nam Deliblatska peščara, recimo, bila malo tesna.

[Meho Krljic]

Hodorkovski pomilovan, izašao iz zatvora, otišao u Njemačku:

Freed Russian oligarch has left for Germany

MOSCOW (AP) — Oligarch Mikhail Khodorkovsky, who has been pardoned by President Vladimir Putin, left jail after 10 years Friday and left for Germany, prison officials said on Friday.
The Federal Penitentiary Service said in a statement published on its website on Friday that Khodorkovsky had petitioned to be allowed to travel to Germany to meet his mother who is undergoing medical treatment. The agency said the he left on his own volition.


The German Foreign Ministry said it cannot confirm that Khodorkovsky was going to Germany.
In his time in prison on politically tinged charges of tax evasion and embezzlement, 50-year-old Khodorkovsky turned from a powerful oligarch into a respected dissident, becoming a political thinker who argued for social justice and placed the blame on Putin for Russia's stagnating economy. It wasn't clear whether Khodorkovsky would continue his opposition to the Kremlin.
Putin's announcement less than 24 hours before that Khodorkovsky would be pardoned appeared to catch both the public and Khodorkovsky's lawyers by surprise. His release was equally shrouded in mystery. Several hours before, Khodorkovsky's lawyers and family said they still had no idea when he would be let out.
Khodorkovsky's father, Boris, speaking on the phone from the Moscow region, told The Associated Press he and his wife, are in Moscow and are going to fly to Germany on Saturday.


Khodorkovsky's second wife and three children live in the Moscow region. His eldest son from the first marriage lives with his family in New York City.
Khodorkovsky's spokeswoman, Olga Pispanen, confirmed his release, but told The Associated Press she did not know if he has left for Germany.
Putin told reporters on Thursday that Khodorkovsky applied for the pardon because his mother's health is deteriorating. The Kremlin's website published a decree Friday morning saying that Putin was "guided by the principles of humanity" when he decided to pardon Khodorkovsky.
The pardon appeared to be a sudden turnaround for the Kremlin, which has vigorously prosecuted Khodorkovsky since his arrest in 2003, in what has widely been considered to be Putin's retribution for the tycoon's political ambitions.
The development — along with an amnesty for two jailed members of the Pussy Riot punk band and the 30-member crew of a Greenpeace protest ship — appears aimed at easing international criticism of Russia's human rights record ahead of February's Winter Olympics in Sochi, Putin's pet project.


Khodorkovsky was Russia's richest man, worth billions of dollars, and the CEO of the country's largest oil company when he was arrested on the tarmac of a Siberian airport and charged with tax evasion.
During Putin's first term as president, the oil tycoon angered the Kremlin by funding opposition parties and also was believed to harbor personal political ambitions. His actions defied an unwritten pact between Putin and a narrow circle of billionaire tycoons, dubbed "oligarchs," under which the government refrained from reviewing privatization deals that made the group enormously rich.
Khodorkovsky's oil company Yukos was effectively crushed under the weight of a $28 billion back-tax bill. Yukos was sold off. Most of it went to state oil company Rosneft, allowing the Kremlin to reassert control of the country's oil business as well as stifle an inconvenient voice.
Khodorkovsky's current net worth is unknown, but likely it's at most a mere shadow of his onetime fortune.
____

[scallop]

Kao i svake godine, neki znaju i zašto, podsećam na godišnjicu rođenja Josifa Visarionoviča Staljina.

[Ugly MF]

Prsle dve bombe "samoubice " po Volgogradu! Juce i danas!

Sta li su sad Amerima Rusi skrivili..?

Ima ovaj video gde marijuana overdozd Obama pokusava sa nekakim nasilnim humorom da Putina ikako ukljuci u ikakav razgovor,
a ovaj ga ne ferma i ladi cutanjem na Ruskom...


Obama & Putin Breakfast - No comment

[Meho Krljic]

Heh, ako im je rekla:

Ходорковски и Анри Леви

,,Совјетски дисиденти су долазили на Запад и бацали изазов својим бившим државама. Тако су поступали и Владимир Буковски и Андреј Сахаров и други. Њихова горка иронија звучала је као удар грома чије су се последице чуле с краја на крај света. А данас Михаил Ходорковски, бивши затвореник Владимира Путина, готово ништа није рекао после свог ослобођења", вајка се ових дана Бернар Анри Леви, а преноси веб-портал Дејли бист.
Можда је тачније да Ходорковски није говорио ништа од онога што се од њега очекивало, јер – најчувенији руски затвореник у неколико интервјуа датих током прва два дана на слободи рекао је толико тога да је уништио све наде оних који су, као и Леви који је потписивао разне петиције за његово ослобађање, десет година радили на стварању имиџа дисидента кога Путин држи у затвору зато ,,што га се боји".
У интервјуу руском часопису ,,Њу тајмс", који излази и на руском и на енглеском, Ходорковски шокира уредницу Евгенију Аљбац која покушава да од њега извуче жељени одговор и готово шапатом му добацује да на северном Кавказу живе људи друге културе, али добија одговор да би он ишао да ратује да се Северни Кавказ не отцепи. На питање о национализму, Ходорковски након што објасни да не треба мешати национализам и национал-шовинизам, себе проглашава националистом, а кад је реч о територијалном интегритету Русије каже да је то најважније питање пред којим бледе сва остала.
Десет година је пропагандна машинерија радила на ,,претварању" економског преступника у храброг противника ,,Путиновог режима". Операција је успела и сада би они који су читаву деценију инвестирали у његов имиџ дисидента да Ходорковски буде онакав каквог су сами стварали. А њега нема. Овај, који је упркос ,,Путиновом режиму" готово свакодневно из затвора давао интервјуе и руским и западним медијима, уместо да ,,загрми, као удар грома", понавља да, захваљујући управо Путину, у затвору нико није смео да га малтретира нити да дирне његову породицу.
Али, Леви се не предаје – он се искрено нада да Ходорковски, ,,као Бог Јахве, још није избацио сав свој гнев", и да ће то једном урадити, па га за сваки случај подсећа на чувене дисиденте, али још чувеније заборавља – не случајно. Јер одјекивало је и кад су отишли Солжењицин и Зиновјев, али је и те како одјекнуло кад су се вратили кући и последње године свог живота посветили описивању тог западног ,,идеалног друштва", чије лепоте чак ни ,,сужањ" Ходорковски не жели да ,,плати" отцепљивањем Северног Кавказа.
Десетогодишња инвестиција је пропала и они који су се надали да ће Ходорковског моћи да користе за борбу против Русије и Путина, мораће да узму резервне играче. Можда ће ,,Пуси Рајот" одговарати. Оне се већ припремају да ,,отерају" Путина с власти. Истини за вољу, обећале су да више неће водити љубав јавно, по музејима и пред публиком, па ће самим тим бити мање интересантне али нек бар негде одјекне. Љубинка Милинчић   објављено: 18.01.2014.

[Albedo 0]

pa i stari ruski pisci su odlazili na Zapad pa onda pljuvali po njemu, Dstojevski prvi

ne znam šta se čudi Levi, valjda je mislio da je i dalje Staljin na vlasti

[Meho Krljic]

S obzirom na intenzivno lobiranje agencije Podesta koje uistinu i rezultira brojnim tekstovima na zapadu gde se Putin poredi sa Staljinom, to i nije neko čudo.

[Albedo 0]

doduše, ne znam koji pravi intelektualac nije Levija nazvao budalom, Žižek se sprdao s njim, Burdije i Delez preziru TV analitičare, mada ga nisu eksplicitno spominjali koliko se sjećam

[Tex Murphy]

doduše, ne znam koji pravi intelektualac nije Levija nazvao budalom, Žižek se sprdao s njim, Burdije i Delez preziru TV analitičare, mada ga nisu eksplicitno spominjali koliko se sjećam

Е, ал зато је Горан Марковић послушно климао главом и фатао менталне забиљешке кад му је та будалетина током шетње око Сарајева говорила како Срби иначе нису фашисти, него су то били само у овом рату. Ах да, воли га и Сенад Хаџифејзовић.

[Джон Рейнольдс]

Има баш добрих фотки с ових акција довођења у ред прозападне багре у Украјини.

[Ghoul]

  izvanredan text!

Distorting Russia: How the US Media Misrepresent Sochi, Putin, and Ukraine

by Stephen Cohen

The degradation of mainstream American press coverage of Russia, a country still vital to US national security, has been under way for many years. If the recent tsunami of shamefully unprofessional and politically inflammatory articles in leading newspapers and magazines—particularly about the Sochi Olympics, Ukraine and, unfailingly, President Vladimir Putin—is an indication, this media malpractice is now pervasive and the new norm.

There are notable exceptions, but a general pattern has developed. Even in the venerable New York Times and Washington Post, news reports, editorials and commentaries no longer adhere rigorously to traditional journalistic standards, often failing to provide essential facts and context; to make a clear distinction between reporting and analysis; to require at least two different political or "expert" views on major developments; or to publish opposing opinions on their op-ed pages. As a result, American media on Russia today are less objective, less balanced, more conformist and scarcely less ideological than when they covered Soviet Russia during the Cold War.

The history of this degradation is also clear. It began in the early 1990s, following the end of the Soviet Union, when the US media adopted Washington's narrative that almost everything President Boris Yeltsin did was a "transition from communism to democracy" and thus in America's best interests. This included his economic "shock therapy" and oligarchic looting of essential state assets, which destroyed tens of millions of Russian lives; armed destruction of a popularly elected Parliament and imposition of a "presidential" Constitution, which dealt a crippling blow to democratization and now empowers Putin; brutal war in tiny Chechnya, which gave rise to terrorists in Russia's North Caucasus; rigging of his own re-election in 1996; and leaving behind, in 1999, his approval ratings in single digits, a disintegrating country laden with weapons of mass destruction. Indeed, most American journalists still give the impression that Yeltsin was an ideal Russian leader.

Since the early 2000s, the media have followed a different leader-centric narrative, also consistent with US policy, that devalues multifaceted analysis for a relentless demonization of Putin, with little regard for facts. (Was any Soviet Communist leader after Stalin ever so personally villainized?) If Russia under Yeltsin was presented as having legitimate politics and national interests, we are now made to believe that Putin's Russia has none at all, at home or abroad—even on its own borders, as in Ukraine.

Russia today has serious problems and many repugnant Kremlin policies. But anyone relying on mainstream American media will not find there any of their origins or influences in Yeltsin's Russia or in provocative US policies since the 1990s—only in the "autocrat" Putin who, however authoritarian, in reality lacks such power. Nor is he credited with stabilizing a disintegrating nuclear-armed country, assisting US security pursuits from Afghanistan and Syria to Iran or even with granting amnesty, in December, to more than 1,000 jailed prisoners, including mothers of young children.

Not surprisingly, in January The Wall Street Journal featured the widely discredited former president of Georgia, Mikheil Saakashvili, branding Putin's government as one of "deceit, violence and cynicism," with the Kremlin a "nerve center of the troubles that bedevil the West." But wanton Putin-bashing is also the dominant narrative in centrist, liberal and progressive media, from the Post, Times and The New Republic to CNN, MSNBC and HBO's Real Time With Bill Maher, where Howard Dean, not previously known for his Russia expertise, recently declared, to the panel's approval, "Vladimir Putin is a thug."

The media therefore eagerly await Putin's downfall—due to his "failing economy" (some of its indicators are better than US ones), the valor of street protesters and other right-minded oppositionists (whose policies are rarely examined), the defection of his electorate (his approval ratings remain around 65 percent) or some welcomed "cataclysm." Evidently believing, as does the Times, for example, that democrats and a "much better future" will succeed Putin (not zealous ultranationalists growing in the streets and corridors of power), US commentators remain indifferent to what the hoped-for "destabilization of his regime" might mean in the world's largest nuclear country.

Certainly, The New Republic's lead writer on Russia, Julia Ioffe, does not explore the question, or much else of real consequence, in her nearly 10,000-word February 17 cover story. Ioffe's bannered theme is devoutly Putin-phobic: "He Crushed His Opposition and Has Nothing to Show for It But a Country That Is Falling Apart." Neither sweeping assertion is spelled out or documented. A compilation of chats with Russian-born Ioffe's disaffected (but seemingly not "crushed") Moscow acquaintances and titillating personal gossip long circulating on the Internet, the article seems better suited (apart from some factual errors) for the Russian tabloids, as does Ioffe's disdain for objectivity. Protest shouts of "Russia without Putin!" and "Putin is a thief!" were "one of the most exhilarating moments I'd ever experienced." So was tweeting "Putin's fucked, y'all." Nor does she forget the hopeful mantra "cataclysm seems closer than ever now."

* * *

For weeks, this toxic coverage has focused on the Sochi Olympics and the deepening crisis in Ukraine. Even before the Games began, the Times declared the newly built complex a "Soviet-style dystopia" and warned in a headline, Terrorism and Tension, Not Sports and Joy.On opening day, the paper found space for three anti-Putin articles and a lead editorial, a feat rivaled by the Post. Facts hardly mattered. Virtually every US report insisted that a record $51 billion "squandered" by Putin on the Sochi Games proved they were "corrupt." But as Ben Aris of Business New Europe pointed out, as much as $44 billion may have been spent "to develop the infrastructure of the entire region," investment "the entire country needs."

Overall pre-Sochi coverage was even worse, exploiting the threat of terrorism so licentiously it seemed pornographic. The Post, long known among critical-minded Russia-watchers as Pravda on the Potomac, exemplified the media ethos. A sports columnist and an editorial page editor turned the Olympics into "a contest of wills" between the despised Putin's "thugocracy" and terrorist "insurgents." The "two warring parties" were so equated that readers might have wondered which to cheer for. If nothing else, American journalists gave terrorists an early victory, tainting "Putin's Games" and frightening away many foreign spectators, including some relatives of the athletes.

The Sochi Games will soon pass, triumphantly or tragically, but the potentially fateful Ukrainian crisis will not. A new Cold War divide between West and East may now be unfolding, not in Berlin but in the heart of Russia's historical civilization. The result could be a permanent confrontation fraught with instability and the threat of a hot war far worse than the one in Georgia in 2008. These dangers have been all but ignored in highly selective, partisan and inflammatory US media accounts, which portray the European Union's "Partnership" proposal benignly as Ukraine's chance for democracy, prosperity and escape from Russia, thwarted only by a "bullying" Putin and his "cronies" in Kiev.

Not long ago, committed readers could count on The New York Review of Books for factually trustworthy alternative perspectives on important historical and contemporary subjects. But when it comes to Russia and Ukraine, the NYRB has succumbed to the general media mania. In a January 21 blog post, Amy Knight, a regular contributor and inveterate Putin-basher, warned the US government against cooperating with the Kremlin on Sochi security, even suggesting that Putin's secret services "might have had an interest in allowing or even facilitating such attacks" as killed or wounded dozens of Russians in Volgograd in December.

Knight's innuendo prefigured a purported report on Ukraine by Yale professor Timothy Snyder in the February 20 issue. Omissions of facts, by journalists or scholars, are no less an untruth than misstatements of fact. Snyder's article was full of both, which are widespread in the popular media, but these are in the esteemed NYRB and by an acclaimed academic. Consider a few of Snyder's assertions:

§ "On paper, Ukraine is now a dictatorship." In fact, the "paper" legislation he's referring to hardly constituted dictatorship, and in any event was soon repealed. Ukraine is in a state nearly the opposite of dictatorship—political chaos uncontrolled by President Viktor Yanukovych, the Parliament, the police or any other government institution.

§ "The [parliamentary] deputies...have all but voted themselves out of existence." Again, Snyder is alluding to the nullified "paper." Moreover, serious discussions have been under way in Kiev about reverting to provisions in the 2004 Constitution that would return substantial presidential powers to the legislature, hardly "the end of parliamentary checks on presidential power," as Snyder claims. (Does he dislike the prospect of a compromise outcome?)

§ "Through remarkably large and peaceful public protests...Ukrainians have set a positive example for Europeans." This astonishing statement may have been true in November, but it now raises questions about the "example" Snyder is advocating. The occupation of government buildings in Kiev and in Western Ukraine, the hurling of firebombs at police and other violent assaults on law enforcement officers and the proliferation of anti-Semitic slogans by a significant number of anti-Yanukovych protesters, all documented and even televised, are not an "example" most readers would recommend to Europeans or Americans. Nor are they tolerated, even if accompanied by episodes of police brutality, in any Western democracy.

§ "Representatives of a minor group of the Ukrainian extreme right have taken credit for the violence." This obfuscation implies that apart perhaps from a "minor group," the "Ukrainian extreme right" is part of the positive "example" being set. (Many of its representatives have expressed hatred for Europe's "anti-traditional" values, such as gay rights.) Still more, Snyder continues, "something is fishy," strongly implying that the mob violence is actually being "done by russo-phone provocateurs" on behalf of "Yanukovych (or Putin)." As evidence, Snyder alludes to "reports" that the instigators "spoke Russian." But millions of Ukrainians on both sides of their incipient civil war speak Russian.

§ Snyder reproduces yet another widespread media malpractice regarding Russia, the decline of editorial fact-checking. In a recent article in the International New York Times, he both inflates his assertions and tries to delete neofascist elements from his innocuous "Ukrainian extreme right." Again without any verified evidence, he warns of a Putin-backed "armed intervention" in Ukraine after the Olympics and characterizes reliable reports of "Nazis and anti-Semites" among street protesters as "Russian propaganda."

§ Perhaps the largest untruth promoted by Snyder and most US media is the claim that "Ukraine's future integration into Europe" is "yearned for throughout the country." But every informed observer knows—from Ukraine's history, geography, languages, religions, culture, recent politics and opinion surveys—that the country is deeply divided as to whether it should join Europe or remain close politically and economically to Russia. There is not one Ukraine or one "Ukrainian people" but at least two, generally situated in its Western and Eastern regions.

Such factual distortions point to two flagrant omissions by Snyder and other US media accounts. The now exceedingly dangerous confrontation between the two Ukraines was not "ignited," as the Times claims, by Yanukovych's duplicitous negotiating—or by Putin—but by the EU's reckless ultimatum, in November, that the democratically elected president of a profoundly divided country choose between Europe and Russia. Putin's proposal for a tripartite arrangement, rarely if ever reported, was flatly rejected by US and EU officials.

But the most crucial media omission is Moscow's reasonable conviction that the struggle for Ukraine is yet another chapter in the West's ongoing, US-led march toward post-Soviet Russia, which began in the 1990s with NATO's eastward expansion and continued with US-funded NGO political activities inside Russia, a US-NATO military outpost in Georgia and missile-defense installations near Russia. Whether this longstanding Washington-Brussels policy is wise or reckless, it—not Putin's December financial offer to save Ukraine's collapsing economy—is deceitful. The EU's "civilizational" proposal, for example, includes "security policy" provisions, almost never reported, that would apparently subordinate Ukraine to NATO.

Any doubts about the Obama administration's real intentions in Ukraine should have been dispelled by the recently revealed taped conversation between a top State Department official, Victoria Nuland, and the US ambassador in Kiev. The media predictably focused on the source of the "leak" and on Nuland's verbal "gaffe"—"Fuck the EU." But the essential revelation was that high-level US officials were plotting to "midwife" a new, anti-Russian Ukrainian government by ousting or neutralizing its democratically elected president—that is, a coup.

Americans are left with a new edition of an old question. Has Washington's twenty-year winner-take-all approach to post-Soviet Russia shaped this degraded news coverage, or is official policy shaped by the coverage? Did Senator John McCain stand in Kiev alongside the well-known leader of an extreme nationalist party because he was ill informed by the media, or have the media deleted this part of the story because of McCain's folly?

And what of Barack Obama's decision to send only a low-level delegation, including retired gay athletes, to Sochi? In August, Putin virtually saved Obama's presidency by persuading Syrian President Bashar al-Assad to eliminate his chemical weapons. Putin then helped to facilitate Obama's heralded opening to Iran. Should not Obama himself have gone to Sochi—either out of gratitude to Putin, or to stand with Russia's leader against international terrorists who have struck both of our countries? Did he not go because he was ensnared by his unwise Russia policies, or because the US media misrepresented the varying reasons cited: the granting of asylum to Edward Snowden, differences on the Middle East, infringements on gay rights in Russia, and now Ukraine? Whatever the explanation, as Russian intellectuals say when faced with two bad alternatives, "Both are worst."

http://jordanrussiacenter.org/news/distorting-russia-us-media-misrepresent-sochi-putin-ukraine/#.Uv1VKvl5OSp

[Ghoul]

Journalists at Sochi are live-tweeting their hilarious and gross hotel experiences

Amid continued debate over whether or not Sochi is prepared to host the 2014 Olympics (here are 15 alarming signs that Russia might not be ready) reporters from around the world are starting to check into local hotels — to their apparent grief. Some journalists arriving in Sochi are describing appalling conditions in the housing there, where only six of nine media hotels are ready for guests. Hotels are still under construction. Water, if it's running, isn't drinkable. One German photographer told the AP over the weekend that his hotel still had stray dogs and construction workers wandering in and out of rooms.

itd + slike:

http://www.washingtonpost.com/blogs/worldviews/wp/2014/02/04/journalists-at-sochi-are-live-tweeting-their-hilarious-and-gross-hotel-experiences/

[HAL]

Јасно ти је која се пропаганда тренутно врши поводом игара у Сочију? Нисам сигуран узимаш ли за озбиљно ову вест и њој сличне.

[Ghoul]

Јасно ти је која се пропаганда тренутно врши поводом игара у Сочију? Нисам сигуран узимаш ли за озбиљно ову вест и њој сличне.

uzimam je u kontextu članka koji sam okačio odmah iznad!

mada, malko me čudi to što se ovde ipak imenom i prezimenom potpisuju neki vrlo konkretni ljudi koji su tamo, na licu mesta... ali prepuštam mehu ili nekom drugom koga ne mrzi da proverava da li ti ljudi stvarno postoje, da li su stvarno zaposleni i angažovani tamo gde tvrde da jesu, da li su ovi tvitovi autentični itd.

[Джон Рейнольдс]

Потребне су нам идеје и идеологија, а не само гас и нафта

Александар Дугин   

Судбина Украјине не може се више посматрати само као питање наше, руске спољне политике. Од одговора на украјинско питање зависи будућност саме Русије. Зато је важно да Русија каже да ми јасно формулишемо што ми хоћемо од Малорусије, коју данас свет познаје под именом ,,Украјина". Лист ,,ВЗГЛЯД» («Взгљад») о тим темама разговарао је са Александром Дугином, директором Центра конзервативних истраживања. Овим интервјуом «Взгљад» отвара серију публикација у вези са кључним питањем: Како да Украјину вратимо Русији, односно да је присајединимо нашој великој држави?

ВЗГЛЯД: Догађаји од 18. фебруара 2014. говоре нам да је у Украјини почео грађански рат?

Александар Дугин: Да, у Украјини је почео грађански рат. САД су решиле да оснују националистичку, фашистичку диктатуру. Не пође ли Американцима за руком да спроведу ту варијанту, онда ћемо на дневном реду имати распад Украјине.

Да ли је могући и трећи сценарио, односно да се Украјина врати у савез са Русијом?

- Овде ваља гледати на ствар далеко шире, на троугао Русија - Украјина - Европа. Ваља померити геополитички контекст у коме се Украјина нашла почетком деведесетих година протеклог века, када је доминирала либерална идеја. Што се данас догађа у Русији, само је одраз једнополарног света, кога представља и оваплоћава америчка хегемонија. САД се боре против Русије, против земље која представља вољу већег дела човечанства и који тежи да живи у биполарном, вишеполарном свету. Сведоци смо битке Сједињених Држава, која настоји да сачува светску доминацију. Води се борба између два континента - евроазијског и атлантског. Та борба се води на више фронтова, но за нас Русе најважнија је борба на украјинском фронту. Либију смо ми, Руси, изгубили, јер је тада на челу државе био Медведев. Но, украјински и сиријски фронт смо прихватили и ми ту не попуштамо. Америка се бори за само један циљ: да је неограничени владар света. Русија у сарадњи са другим државама настоји да ограничи то право САД. Европа настоји да се тихо, без много буке, извуче испод америчке чизме, но тај је процес веома сложен. Што се Путин буде дуже држао данашње линије, тим више имамо шансе да се ситуација у Украјини сама од себе окрене у корист наше стране.

Европа је за Кличка, а Сједињене Државе подржавају Јацењука. Да ли Европа има снаге да се ослободи доминантог утицаја англосаксонске елите?

- Постоје две Европе. Једна је атлантска Европа и она представља покорену територију, која није ништа друго до америчка марионета. Друга Европа постепено се ослобађа америчке окупације. У Европи још увек доминира проамерички, либерални лоби. Други европски лоби је конзервативан, који одбациује америчку геј-идеологију, а њега подржава већина становника у Европи. Тај лоби доминира у војним и обавештајним круговима. За либералну идеологију демократија и мишљење народа постали су потпуно неважни. Швајцарци су на референдуму, демократским путем, гласали да се ограничи прилив странаца у њихову земљу.

Либерални лоби је свеједно осудио резултат швајцарског референдума. Но, нико не може да не види да швајцарски референдум јесте глас демократије и да је он и глас Европе. Та Европа, када јој се даје право гласа, бира нешто друго него што од ње жели англосаксонска елита - народ жели европску Европу. Тако демократија јесте неспојива са америчком идеологијом. Американци су данас хегемонисти, терористи, који желе да цео свет стоји под њиховом чизмом. Данас је то очигледно готово свим Европљанима. Када ће Европа да са себе збаци амерички јарам? Пре или касније, то ће Европи да пође за руком. Доминација Сједињених Држава се полако, али сигурно руши.

Могу ли разлике у приступу решењу украјинског питања да успоре тај процес ослобађања Европе од америчке доминације?

- Украјина није главна етапа на том путу ослобађања од САД. У Европи је још увек јака «пета колона». Реч је о типу Бернар-Анри Леви. Зар је он Европљанин? Он је просто плаћен од САД, ради за Американце. Русија има још један, унутрашњи проблем. Реч је о «петој колони». Она слободно делује у нашој средини и пропагира русофобију, а да не мора да се боји да ће за то да буде кажњена. Погледајте што говоре Венедиктов или Латињин. Ми смо просто деца руског народа, а они – антируског. Како је могуће да ти људи некажњено могу да пропагирају мржњу према нама? Америчко-сорошовска медијска елита, која још увек доминира у свету, код нас, у Русији, по доласку Путина изгубила је на утицају. Та сорошевска «пета колона» није опасна по нас зато што је силно интелигентна.

Чињеница је да за сорошевске организације раде најбеднији подлаци и моралне ништарије. «Пета колона» је опасна за Русију и остале земље света, јер иза те организације стоје Сједињене Државе. Иза сорошеваца стоји светска сила. И Путин им је јасно поручио да се налази на супротној страни барикаде. Погледајте како извештава о догађајима у Украјини «Эхе Москвы». Сасвим антуруски. Просто тим људима ваља отворено казати: Господо, ви сте амерички агенти, а онда сести за сто са њима и спокојно разговарати о Украјини. Они имају право да раде за интересе Сједињених Држава. Али им треба јасно и гласно казати што о њима мислимо и да а они силно мрзе Русију. Не може да постоји неутрална анализа политичких догађаја у Украјини. Тамо не постоји три, а ни десет табора, већ само два: они и ми, атлантска, проамеричка позиција и наша, евроазијска. Између њих и нас подигнуте су барикаде.

Украјинска криза јавља се као логична последица совјетске политике...

- Проблем са Украјином је тај да никада није постојала као национална држава. Не постоји украјинска нација. Постоје западноруске земље. У историји они су често били под влашћу наше државе, Пољске или Аустрије.

Како да се ми понашамо према Украјини? Како да лавирамо између проевропских и проруских сила у тој земљи?

- Путин има дуго искуство у раду са Украјином. Направио је неколико добрих потеза. Но код њега постоји један проблем. Он мисли да идеја у политици нема никаву вредност. Он не верује у идеју. Ми смо, сем тога, такође веома касно почели да се бавимо озбиљније Украјином. САД су већ две деценије активне у Кијеву. Ми смо тек сада започели да се боримо за Украјину. Русија овде касни. Путин мора радикално да промени нашу политику према Кијеву

Ми морамо да у центар руске идеје ставимо присаједињење Украјине са Русијом?

- Тако је. На томе морамо да радимо систематично, да водимо такву кадровску политику која ће водити рачуна да на руководећа места у Русији дођу људи који су прожети руским патриотизмом. Чињеница да смо сведоци слабљења америчке хегемоније, и то на глобалном, светском плану. Време ради за нас. Случај Нуланд само показује да је Вашингтон нервозан, да се понаша управо хистерично. Изгубили су хегемонију над светском економијом. Остаје им још само војна.

Сведоци смо краја америчке империје. Сједињене Државе леже у агонији. Конац америчке глобалне хегемоније јесте близу. Америка се понаша по принципу: «ја ћу да умрем сутра, али зато ћеш ти већ данас». То је једина америчка игра. Да би Сједињене Државе ослабиле Европу, смислили су стратегију миграције и неограничени прилив «гастарбајтера», мултикултуралност, мултиетичност. Јер тиме лишава Европу да остане хомогена. Америка једино што данас извози - то је експорт грађанског рата. То је Вашингтон учинио у Ираку, Авганистану Либији, Сирији, а данас поново покушава у Босни и другим балканским земљама. А могуће да ће САД посејати раздор између Румуније и Мађарске. И грађански рат у Украјини јесте циљ Сједињених Држава. Америка сеје смрт по читавом свету како би одложила сопствени крах.

Американци су схватили да причом о евроинтеграцији не могу да постигну свој циљ. Они траже неки други сценарио, зар не?

- САД су још увек најјача сила на свету, но њихов утицај полако пада и слаби. Америчкој хегемонији дани су избројани. То зна и Европа. Данас Европа још увек 95% игра на америчку карту, а свега 5% - на руску. Но, тај однос ће се постепено мења и циљ Европе јесте да се успостави веза 50% за Сједињене Државе и 50% за Русију. Европа мора да одстрани Сједињене Државе из Украјине. Но, никада није ни стајало у програму да Украјина постане део ЕУ, а то се неће никада да догоди. Пре је на дневном реду када ће Грчка или Мађарска да изађу из ЕУ. Да Украјина постане члан ЕУ, та иницијатива није потекла из Брисела, него Вашингтона. Настави ли Путин да води ту политику мирног и наизглед пасивног отпора, то расту наше шансе да утицај САД у Украјини ослаби. Нама је просто потребно да не губимо нерве и да чекамо. Зрела јабука сама ће од себе да падне у нашу корпу.

Американци су схватили да је демократија постала непријатељ за спровођење њихових интереса. Вашингтон зато сада свугде у свету подржава екстремне елементе: џихадисте и националисте. Американци немају никакав привредни план за Украјину. Њих не интересују економски проблеми народа. Они желе да у Украјини формирају националистичку, антируску, нацистичку диктатуру. А њихов главни играч за тај посао јесте Тјагнибок, а не Јацењук. Зашто? Зато што су Американци схватили да је само национализам способан да мобилише народ у западној Украјини. Тако се надају да ће моћи да успоставе контролу и над руским деловима Украјине. Тај сценарио испробали су уз помоћ Сакашвилија у Грузији. Но, план им је пропао 2008. године. Грузија је тада изгубила Јужну Осетију.

То је крвави сценарио...

- САД подржава екстремисте, који ће да захтевају одлазак руске Црноморске флоте из Севастопоља. А истовремено проамеричке снаге из Украјине спремају се да спроведу жестоке репресивне мере против источних, проруских области земље. Онда ће нас да позову људи из Харкова, Крима и Одесе. Вашингтон ће се томе успротивити, а ми ћемо мирно да им кажемо: А што се љутите? Вас су позвали украјински нацисти и ви сте се одазвали позиву. А како да се ми не одазовемо позиву Руса из Украјине. Американци се спремају да власт у Украјини предају не умереним снагама, већ неонацистичком, русофобском, украјинском руководству. Вашингтон мисли само од данас до сутра. Они су прагматици. Заузели су Авганистан, а не размишљају што ће тамо да буде за десет година.

Европа и Русија мирно посматрају америчку игру у Украјини...

- Европа се ужасава фашиста, а овде затвара очи, јер су ови из западне Украјине, амерички, дакле, добри фашисти, према томе и "корисни идиоти" Запада. Ову улогу Сједињене Државе доделиле су Тјагнибоку. Вашингтон зато ништа не очекује од Јануковича, али засад ни од Јацењука и Кличка. Ми морамо да пазимо на Крим. Дође ли до грађанског рата, онда ће татарска мањина да се удружи са украјинским, русофобским националистима и бориће се против Руса.

Догађаји у Ираку и Авганистану много подсећају на Кијев...

- САД желе да направе хаос у Украјини, као што су већ урадили у Авганистану и Ираку. Веома је важно да разумемо да је стратегија Америке да производи хаос и војне сукобе у свету, јер само тако могу да владају. У случају Украјине ми немамо разлога да показујемо нервозу, да се журимо. Време у Украјини ради за нас, а против Запада. Видите што се догађа са Нагорно-Карабахом или Придњестровљем. Да се ту журимо, да тражимо брзо решење, то би било лоше по Русију. Ако прозападни део земље хоће да успостави своју власт у Лвову, онда ми треба да поставимо своју власт на Криму, у Одеси и Харкову.

Иницијатива за развод брака треба да крене са запада земље, дакле - од оних који су малобројнији и сиромашнији?

- Ми треба да се угледамо на западни део земље, и да сада упремо све снаге и да мобилишемо источни, проруски део Украјине. Тада ће и западни, сиромашнији део државе размислити - да ли да иду до краја, до распада државе на два дела.

Сједињене Државе покушале су да уз помоћ «демократије» украјинизују источни део земље, да Русе претворе у Украјинце. То им није пошло за руком. Вашингтон је брзо схватио да демократија не ради у интересу Запада. Зато су сада решили да промене сценарио, да се више не служе демократском идеологијом, већ националистичком. САД је схватио да им украјински нациоаналисти и нацисти могу бити кориснији од демократа.

Треба да мобилишемо полуострво Крим и источни део Украјине. А то је могуће урадити само преко националне, руске идеје. Ако се идејно и информационо не организујемо, онда ћемо да доживимо сценарио који неће бити наш, већ ће се одвијати и против нас.

Сем тога, не треба да заборавимо ни на западни део Русије. Нису сви тамо ,,прозападни". Најзападнији део Русије, закарпатска Украјина, великим делом је проруска. А то такође важи и за руско православно становништво у Волини. Све те људе ми немамо право да оставимо на цедилу. Они су за нас, за Русију. Јасно ми је да је западни део Украјине у великој већини «антируски». Па ипак, ако већ почну да уз помоћ ЕУ и НАТО цепају Украјину, тада бисмо се и ми могли да сетимо Руса у западној Украјини и да за њих тражимо мањинска и људска права, каква важе по стандардима у Европској унији. «Револуционарним снагама» у центру Кијева главни је циљ да нереде пренесу на исток Украјине. Што да им ми не узвратимо и немире не пренесемо на западни део земље? Треба да организујемо партизански рат Руса у западном делу Украјине. Москва треба да има и идеју, аргументе, а не само гас и нафту. Нама је потребна нова идеологија како за Украјину, тако и за Русију. Не живи се од носталгије за совјетским добом, када смо ми послали у космос Гагарина. Нова идеологија мора бити национална идеологија, која једина може да мобилише народ за евроазијску идеологију.

[Ghoul]

[Ghoul]

Советские антиюгославские карикатуры 1949 - 1951 годов


http://feldgrau.info/index.php/2010-09-02-14-48-28/8548-sovetskie-antiyugoslavskie-karikatury-1949-1951-godov

[Джон Рейнольдс]

СЈАЈНО!!!!

[Loni]

    Ovih dana sam pročitao tekst nekog Rusa koji je vrlo sličan ovom Duginovom.
Radilo se o tome da je nekad Rusija zahvaljujući ideologiji komunizma uspevala da stekne obožavaoce širom sveta.
    Divili su joj se i u Rusiju kleli i daleke Kuba, Nikaragva, Vijetnam i Angola.
(Ne zaboravite da je u okviru komunističke polovine sveta postojala podela na prosovjetske i prokineske zemlje i da kriterijum nije bio taj kome je bliži Peking ili Moskva već je sve bilo unakrsno pa je Vijetnam bio proSSSR a Albanija prokineska).

    Danas te ideologije nema, a jedino što Rusija nudi je konzervativno pravoslavlje uz kult slovenstva.  Rusi treba da shvate da time ne mogu da zadive ni privole ni Kinu, ni Indiju ni afričke zemlje (osim polovine Etiopije i Eritreje koji su nekanonski pravolavci), a o moderno-levičarskim latinoameričkim zemljama nema ni govora.

  Insistiranjem na pravoslavlju i slovenstvu kao ključu ideologije mogu da se privole samo konzervativnije polovine srpskog i bugarskog naroda i to je sve.
A pritom se gube onih 2o miliona muslimana po Rusiji kao i sekularisti ili modernjaci.

   Ideologija i uloga Rusije mora da bude jasnija, prepoznatljiva. Nešto što važi za sve.

[mac]

Evo jedne fine ideologije: ne osvajaj, ne uništavaj, dozvoli drugima da sami nađu sebi sreću makar to bilo tebi na štetu.

[Albedo 0]

wow, nadam se da ti je jasno da pričaš o imperijalizmu?

to što je američka ideologija univerzalnija to u spoljnoj politici samo znači da je agresivnija

[Ghoul]

[Loni]

Evo jedne fine ideologije: ne osvajaj, ne uništavaj, dozvoli drugima da sami nađu sebi sreću makar to bilo tebi na štetu.

Govoriš o Papui Novoj Gvineji?

[mac]

Ne, i tamo ima ljudi. Govorio sam o Marsu...

[Filaret]

Za neke neopevana glupost ili odraz nemoći, za druge prava stvar.


http://www.tanjug.rs/novosti/123212/proterivanje-hamburgera-iz-rusije.htm

[Джон Рейнольдс]

Тенденциозан наслов, наравно. Вест је заправо о могућим потезима државе да се фаворизују домаћи произвођачи хране. Што не би било лоше ни у Србији која увози јабуке, кромпир, итд.

[scallop]

Bravo, Džone. I nama fali sličan potez. Mada, po pijacama i kasapnicama radije kupujem domaće prozivode, jer su bolji i zgraviji, mogao bih i više. Šta su to hamburgeri?

[Tex Murphy]

Ја кад сам прије неки дан видио да ми увозимо пасуљ из Кине, Канаде и Киргистана, фрапирао сам се начисто.

[scallop]

Izgubili smo proizvodnju pasulja jer je nekad sađen u plodoredu kukuruza (da ima za šta da se drži), a sad je plodored sužen, pa z pasulj nema mesta.

[Meho Krljic]

Veličina prepoznaje veličinu:

Steven Seagal: Putin possibly the "greatest world leader alive today"

Russian President Vladimir Putin is trying to whip his own country into shape, Soviet style. He announced a new fitness program that is a Soviet-era throwback, originally launched by Joseph Stalin, called "Ready for Labor and Defense."



In the run-up to the Sochi Olympics, Putin went on a campaign to preach physical fitness and to sell his vision, he enlisted an American sidekick, the movie star Steven Seagal.
Seagal is famous for beating up bad guys in movies like "Fire Down Below" and "Under Siege."
This appears to be a bromance fueled by testosterone and a mutual love of martial arts. Seagal explained the relationship on Russian television last fall.
"The first time I walked into his home I saw a life-sized statue of Kano Jigoro, who is the founder of judo, so I was immediately taken and impressed and sort of wanting to get to know this man deeper and deeper," he said.



The bond brings to mind another international odd couple: North Korea's leader Kim Jong Un and his trophy American, Dennis Rodman.
Now Putin has Seagal, a man who - in return for a VIP's welcome in Russia - really knows how to say thank you.
"I know him well enough to know that he is one of the greatest world leaders, if not the greatest world leader, alive today," said Seagal. "He cares more about Russia than anybody I know. And he's not afraid to get up and do what needs to be done."

[Filaret]

Ne znam da li je sve ovo tačno, možda ne treba zasluge pripisivati samo jednom čoveku, ali ovako na gomili deluje zaista impresivno.


http://fakti.org/rossiya/medija-menju/evo-u-brojkama-i-procentima-sta-je-putin-ucinio-za-rusiju

[Ugly MF]

Jooj, pa ne sme to Vucic tako, odseci ce mu jaja svi masoni koji su mu finansirali kampanju...

[Ghoul]

PRAJSLES! baš su zabavni ti rusi!
odnosno, tajne službe koje su ovo izrežirale i pustile u masu


Russian ambassadors: 'next we'll take Catalonia, Venice, Scotland and Alaska'



Unauthenticated, expletive-laden recording of pair joking about which countries to annex after Crimea is leaked online


A recording has surfaced online purporting to be a leaked conversation between two Russian ambassadors discussing which parts of the world they would like to annex after Crimea.

The five-minute recording, laden with expletives, has been posted on YouTube and claims to be a telephone call between Igor Chubarov, Russia's ambassador to Eritrea, and Sergei Bakharev, the ambassador to Zimbabwe and Malawi. It has not been authenticated.

"We've got Crimea, but that's not fucking all folks. In the future we'll damn well take your Catalonia and Venice, and also Scotland and Alaska," says the voice labelled as Chubarov, interspersing his speech with laughter and punning the word for Scotland in Russian so it sounds like "Cattleland".

After this, Chubarov says Russia will make a move for "all those fucking border countries", such as Estonia, as well as Romania and Bulgaria. He adds that the head of the EU mission to Eritrea had jokily said that he wished Russia would "take back" Romania and Bulgaria.

In the end, the ambassadors agree it is probably better to leave Bulgaria, Romania and the "Baltic shit" in the EU for now, and Bakharev says it would be more interesting to go for California or Miami.

"Exactly, Miamiland is fucking 95% Russian citizens," says Chubarov. "We have a full right to hold a referendum." Bakharev suggests holding one in "Londonland" as well, to jovial laughter.

Chubarov congratulates Bakharev on the fact that Zimbabwe was one of only 11 countries, with Syria and North Korea, to back Russia at the UN over its annexation of Crimea. There is also consternation that the "bastards" from Malawi did not support Moscow.

It is possible that the leaking of the recording is revenge for the recent spate of high-profile leaks of western diplomatic discussions over Ukraine. A call between the US assistant secretary of state, Victoria Nuland, and the US ambassador in Kiev was leaked, in which Nuland discussed strategy advice for the leaders of the Ukrainian protest movement, as well as stating "fuck the EU" in reference to differences over Ukraine policy. Nuland as good as confirmed the authenticity of the recording, claiming "the tradecraft is really quite impressive".

Later, a recording of a conversation between the EU foreign policy chief, Lady Ashton, and the Estonian foreign minister, Urmas Paet, was leaked. They discussed the theory that those who died in Kiev violence could have been shot by snipers hired by the opposition rather than government forces, a line which the Russian foreign ministry has pushed.

The reaction in Moscow to the African ambassadors' tape was one more of amusement than anger, especially given that the taped diplomats are significantly lower ranking than Nuland or Ashton.

An official Russian source, claiming Nuland not only swears in English, but is proud of her ability to swear in Russian, said: "If this was their response to Nuland's strong expressions, then be assured that no Russian ambassador could outdo her when it comes to swearing in Russian."

Maria Zakharova, deputy spokeswoman for the Russian foreign ministry, wrote on Facebook that she had no idea who was talking on the tape, but noted that the photograph appended to the YouTube video of Bakharev bore no resemblance to him.

Zakharova insinuated that the recording was clumsy US handiwork and compared it to the incident during the "reset" of relations between Russia and the US, when the then secretary of state. Hillary Clinton. presented the Russian foreign minister, Sergei Lavrov, with a button that was meant to say "reset", but got the Russian word wrong and thus said "overload".

"It's like with the 'overload' button. They wanted to do something better than usual, but it turned out as it always does," wrote Zakharova.

Since the crisis in Ukraine began, there has been an increase in the diplomatic war of words and leaks. Last month, in an official statement detailing what it said were false claims from Russia's president, Vladimir Putin, the US state department said: "The world has not seen such startling Russian fiction since Dostoevsky".

On Thursday, Russia's deputy foreign minister Sergei Ryabkov accused the US of "childish tantrums" over Crimea.

"What can we advise our American colleagues? They should get more fresh air, do yoga, eat healthily, maybe watch some sitcoms on television," said Ryabkov, in comments to Interfax news agency.

http://www.theguardian.com/world/2014/apr/04/russian-ambassadors-catalonia-venice-scotland-alaska-annex-crimea

[scallop]

Smešnije je bilo kad je Madlen Olbrajt izjavila da nije fer da Rusija sama raubuje Sibir. Bilo bi bratski da podele sa partnerskom SAD.

[Meho Krljic]

Ukrajina tudej (barem istočna):


Pro-Russians storm Ukraine government buildings

KIEV, Ukraine (AP) — Crowds of pro-Russian demonstrators stormed government buildings Sunday in several major cities in eastern Ukraine, where secessionist sentiment has sparked frequent protests since Ukraine's Russia-friendly president was ousted in February.


In Donetsk, 80 kilometers (50 miles) west of the Russian border, a large group of people, including many in masks carrying sticks and stones, surged into the provincial government building and smashed windows.
A gathering of several hundred, many of them waving Russian flags, then listened to speeches delivered from a balcony emblazoned with a banner reading "Donetsk Republic." Activists in the building said they want to see a referendum for the Donetsk province to join Russia.
An AP photographer reported seeing people bringing car tires to be used as barricades against any presumed attempt by authorities to retake the building.
Eastern Ukraine was the heartland of support for Viktor Yanukovych, the president who fled to Russia in February after months of protests. About half of the region's residents are ethnic Russians, many of whom believe Ukraine's acting authorities are Ukrainian nationalists who will oppress Russians.
Ukraine's interim authorities deny they are infringing the rights of the ethnic Russian population and accuse Moscow of trying to sow instability. Russia has moved large contingents of troops to areas near the Ukrainian border, and speculation is strong that unrest in eastern Ukraine could be used as a pretext for a Russian incursion.


Since Crimea held a referendum to secede and then was annexed by Russia in March, calls for similar referenda in Ukraine's east have emerged.
President Oleksandr Turchinov's office said in a statement he had canceled a planned visit to Lithuania this week to take personal charge over the situation in eastern Ukraine.
In Luhansk, to the northeast from Donetsk, hundreds of people surrounded the local headquarters of the security service and later scaled the facade to plant a Russian flag on the roof. Ukrainian media reported that demonstrators pelted the building with eggs, and then stones, a smoke grenade and finally a firebomb. The flames were reportedly quickly extinguished.
A police officer and a demonstrator were injured in the disturbances.
Local media reported similar unrest in Kharkiv, less than an hour's drive from the Russian border.


Interior Minister Arsen Avakov wrote on his Facebook account that Russia was to blame for the turbulence.
Russian President Vladimir "Putin and Yanukovych have ordered and financed another round of separatist unrest in the east," he said. "Not many people have gathered, but they are behaving aggressively. In Donetsk, the crowd brought many children and women for the storming. They are provoking a spillover into blood."
Avakov said no heavy-handed measures would be adopted to deal with the unrest.
"The situation will be brought back under control without blood," he said. "The Interior Ministry will not shoot at people, at this gang of paid-up provocateurs. Among the protesters, there are many that have been deceived, many that have been paid."
On Saturday, Ukraine's security service said it had detained a 15-strong armed gang planning to seize power in Luhansk province.
The Security Service of Ukraine said it seized 300 machine guns, an antitank grenade launcher, a large number of grenades, five handguns and firebombs.
It said the group intended to mount a grab for power. No names or additional details were provided.
Also Sunday, authorities in Ukraine said they found the body of a kidnapped journalist who played an active role in protests that led to Yanukovych's ouster. The body was found in a forest about 150 kilometers (60 miles) outside the capital, Kiev.
Cherkassk province prosecutors said Vasily Sergiyenko was abducted in his home city of Korsun-Shevchenkivskyi on Friday evening and later murdered. The nationalist Svoboda party, of which Sergiyenko was a member, said the reporter was found with stab wounds and signs of beatings to his head and knees.

[scallop]

Sve su to viđeni recepti. Samo primenjeni sa druge strane.