U znaku vampirice - Paladin

[Plut]

Posle ovakve reklame, ko ne bi?

[Josephine]

U užasnim sam poslovnim gužvama, ali idemo redom. Svaka priča dobiće posebnu pažnju, onako kako to radimo i na našoj književnoj radionici.




Laura Barna

Topčiderski rubin


Ova priča je sjajno prvo poglavlje romana! Nikada nisam čitala priču koja veo misterije uspeva da zadrži do samog kraja, a da ipak razjasni šta se događa.

Priča je u potpunosti stvorila atmosferu doba kada su živele beogradske gospođe koje su nosile broševe i čipke, i koje su igrale bridž i mirisale na nedostupne parfeme.

Zaplet je vešto i postepeno izgrađen, tanana suptilnost izbija iz svakog reda. Kao da je neki vredan pauk pažljivo pleo mrežu godinama, dok nije prekrio svaki kutak sobe zvane "Priča". Najveća vrednost Rubina je upravo pažljiva i promišljena izgradnja atmosfere, podignute čak i na nivo slikarskog platna. Toliko je upečatljiva i nabijena bojama, mirisima i zvucima Topčidera, vila, drveća, svile, da i ne može drugačije da kulminira, nego rečenicom:

- Demone ubijaju dostojanstveni i otmeni, ne nakaze i babe!

Tu su Žanka, Mara Rosandić, Zora Petrović i Isidora Sekulić. Četverac kojem bridž nije jedina igra. I peta žena, Anica Savić Rebac, koja "ni kao vampir ne uspeva da se izbori sa svojim psihičkim snagama".

O kraju priče imam dva kontradiktorna utiska. Na prvo čitanje, utisak je razočaravajuć jer je mlak, ne prati postepeno, ali efektno, podizanje napete situacije na nivo jeze, koja bi, po žanrovskoj navici, morala da se završi bar snažnom katarzom, ili iznenađenjem, obrtom u jednoj-dve rečenice.

Posle drugog čitanja finalna rečenica čini mi se kao, zapravo, odličan obrt, ali samo za one koji misle van okvira navika. Laura je priču završila pečatom koji je skriveno katarzičan, koji nas tera da se ne zalećemo u šablon, već da stanemo i razmislimo. Jer, zaista, koliko nas se oseća kao Anica? I koliko se život i smrt, u stvari, razlikuju, prepliću i... poklapaju?



Drago mi je što je Laura odabrala junakinje poznatih imena, dostojanstveno ih postavljajući u neobične uloge, koje im, u ovoj priči, stoje kao da su za njih od samog početka istorije umetnosti i kniževnosti i krojene. Što je najteži izazov u žanru, zapravo.

Volela bih da pročitam i drugo, te svako sledeće poglavlje romana koji počinje ovom upečatljivom i, nadasve, nežnom pričom.

[Boban]

Moram da pohvalim D. za hrabrost... Ona je jedina u antologiji upriličila jednu razrađenu i do u detalj opisanu scenu seksa... (Istina, Biljana Malešević je takođe upriličila nešto slično, ali, s razlogom, svedenije i diskretnije.)

Revolucija počinje žestoko::: opisom divljačkog seksa na vrhu višespratnice.

JA se zainteresovala 

hm... da pročitaš priču ili za divlji seks na krovu solitera?

[Kunac]

Ukratko...

Tri priče koje su mi se najviše dopale napisale su Mina Todorović, Veronika Santo i Neda Mandić Spasojević. Te su mi baš legle.

Mirjana Đurđević ima full zabavnu, ali izuzezno hermetičnu minijaturu. Kapiram da dosta ljudi neće skontati to o čemu piše...

Zatim bih izdvojio Biljanu Malešević i Draganu Matović – D, pa Ivanu Milaković i Sanju Pavošević. Fandomašice su pokazale šta znaju i umeju. Nisu se obrukale.

Priča Branke Selaković nema puno veze sa vampirima, mada mi je bila zabavna.

[Midoto]

I meni se jako dopala priča Veronike Santo. Svideo mi se stil - plišan, mek, topao, fin. Prosto te mami da se uviješ u njega. I ideja je odlična: krvopijstvo površnosti i snobizma kome se teško odupire.
Sjajna je i priča koju je napisala D. Istina, vuče na "Matriks", ali je i drugačija.
Ivanina priča ima manjkavosti u izvođenju, ali mi je legla i lako ju je zavoleti; svako ko obožava životinje naći će i ispunjenje one detinjaste želje - da nam zverinji prijatelji žive doveka.
Krimić Nede Mandić Spasojević me je vodio sve vreme, ali sam stekla nepoverenje prema psihijatru koji manijakalno-depresivnog pacijenta skida s prejake doze lekova, a istovremeno je prisutan samo "on line".
Dakle, to su moje četiri od trinaest.

[Josephine]

Jelena Lengold


Da, ljubav nestaje



Izjavila sam na jednom mestu da je ovo naslov kojim bih volela da sam nazvala neku svoju priču. Veći kompliment od toga je samo onaj da bih volela da je ova priča moja. Opila me je sa prvom rečenicom. Napila me je sa poslednjom. I mislim da sam još uvek pijana od utisaka.

Ovo nije priča za svakoga, već samo za one koji imaju iskustvo iščezle i jake povezanosti. Svako, naravno, može da je čita, ali stvarno će je razumeti samo mali broj ljudi, čini mi se. Evo, već se ne pominje u najjačim utiscima, ali mene je ranila jer znam iz kog dela praznine potiče.

Stil je razigran, opušten, spontan i nenametljiv istovremeno, što dopušta sadržaju da zasija u punom svetlu. Nekima ni taj sjaj neće biti dovoljan, ali onima koji znaju on je uzbudljiv. Znak za međusobno prepoznavanje lutajućih duša-devojčica.

Jedina je zamerka što negde kod izgubljenog mačeta kojem se nudi tanjirić mleka ritam opada, a opis je suvišan, ali ne smeta.

Priča nije za one kojima je duša ljubavlju isisana. Oni sve već znaju i razumeju.

Priča je za sve nespremne da prihvate da ne obezdušnjava (obezdušuje?) sopstvena ljubavna veza, već neka daleka i tuđa, ona o kojoj nikada nismo imali ni najmanjeg pojma. I tako se krug gubljenja duša zatvara u beskonačnost vampirskog oduzimanja.


Tako univerzalna, a tako dirljivo lična.

Kada porastem želim da pišem kao Jelena:) Nije mala želja...

[Josephine]

Verica Vinsent Kol


S one strane vremena i varke



Zanimljivo je uporediti senzibilitete tri uvodne priče. Prva je mistična i nežna, druga je dirljiva i lepršava, treća obrađuje, zapravo, istu temu kao i prve dve, ali na potpuno različit način.


Motiv koji se provlači kroz ove tri priče je kontemplacija o usamljenosti i samoći, te o smislu života u odsustvu (voljenih, dragih, bliskih) osoba ili jasnih ciljeva. Junaci u ove tri priče različito rešavaju isti problem i to je razlog zašto sam ih vezala u triptih.


Ipak, priča o pomenutoj temi najviše je izražena kod Verice, jer sa gotovo filozofskog aspekta pripoveda o površnosti i rutini životne trke i njenim aspektima i alternativama, ali kroz neobično odabranu vizuru najpoznatije devojčice u istoriji književnosti.


Devojčica dobija, naizgled jezivu, ulogu, a spisateljica nas vodi do katarzičnog zaključka. Naravno, one od nas koji su za takvu vrstu katarze otvoreni. 


Vericina priča je kolekcija zaključaka iz dosad proživljenog života, paradoksalno ispripovedana kroz usta večne devojčice i njenih prijatelja.


Gde je vampirski deo u priči? Ne bih ga odavala, jer objašnjava igru likova iz poznatog romana i junakinje koja preispituje svoj život.


Uzimanja krvi, ipak, ima. Ali i davanja.


Ovaj zatvoreni krug uzimanja i davanja javlja se kod sve tri spisateljice: Laure, Jelene i Verice. To sam shvatila tek kada sam pročitala Vericinu priču koja je, zapravo, ključ za otvaranje prve dve, a mudro postavljena na mesto na kojem je.

[Josephine]

Mirjana Đurđević


Ko ti gleda profil?



Ljuta sam na ovu priču i moj prvi utisak nakon pročitanog (efektnog) kraja je - razočaranje. Ali ne znam šta da kažem autorki? Da li je ovo pohvala ili pokuda? Nisam odlučila.


Priča je izuzetno kratka, ali toliko autentična i zabavna da joj dužina uopšte ne ide u prilog. Osećaj je kao kada bi vam neko dao kockicu mnogo dobre i skupe čokolade, koju obožavate, a onda vam ispred nosa pojeo ostatak od 200 grama.


Priča je vrcava i oštroumna parodija na ponašanje pisaca na Fejsbuku, a vampirski element je uvrnuto utkan u ličnost lovca (vampira?) na književne "Fejsbuk frendove" i njegov virtuelni (koji imitira stvarni) odnos sa njima.


Posebno sladak (vraćamo se čokoladi) momenat u priči je Mirjanin humor na sopstveni račun, jer su imena "frendova" stvarna književna imena, što priči daje posebnu čar minijaturnog slatkiša.


Ni slutila nisam da je toliko zabavno čitati kako Mirjana vidi ponašanje poznatih književnika i kritičara na Fejsbuku. Tim pre se kraj čini preranim i partibrejkerskim.


Toliko neistraženih mogućnosti, toliko poznatih, a zanimljivih, imena nepomenutih u priči, toliko neiskorišćenih potencijala... A Mirjanina priča je samo odškrinula vrata virtuelnog književnog života...


Hermetična? Veoma. Zabavna? Neviđeno. Utisak? Uskraćenost za odlične fore.


Moraće autorka umesto mene da odluči da li je ovo pohvala ili pokuda. Možda je upravo opisani utisak (želja za celom čokoladom) i htela da ostavi.

[Josephine]

Veronika Santo


Barbara ispred ogledala




O, evo daška svih divnih hrvatskih izdanja fantastike i starih, dobrih vremena! Veronikin ispis nam uvek donese nostalgiju, a tako neodoljivo nosi i atmosferu, spisateljske navike, strukturu i kvalitet priča iz neprevaziđenog Sirijusa.


Priča je već privukla veliku pažnju i to sa razlogom - u pitanju je jedna od najoriginalnijih predstava vampirizma u zbirci, postavljena kao odnos ljudi prema bogatstvu, snobizmu, kapitalizmu, elitizmu i materijalizmu (i obrnuto), a otelotvoren u neidentifikovanim kapljicama krvi.


U ovom trenutku već sam previše rekla i sada mi se čini da je poenta priče, ovako iskazana u jednoj rečenici, jednostavnija nego što to u priči, na prvi pogled, izgleda. Ovo samo znači da je radnja iskusno mistifikovana, da je zaplet izgrađen pažljivo i postepeno i da sjajno vodi uzlaznom linijom rastuće napetosti.


Ta napetost je toliko dobro dočarana da krug koji priča, na kraju, opisuje, kao da nema snagu da je opravda. Naime, priča je alegorija, ali to se ne vidi, dobro je zamaskirana do gotovo samog kraja. A onda se alegorija naglo otkriva kroz spoznaju junakinje. Ali priča se tu ne završava, iako je vrhunac napetosti baš u tom delu. Ponavljanje poente na kraju - Barbara ispred ogledala, pred sobom, golom, preobraženom novcem, materijom, duha koji zarobljen vrišti iz njenog tela, je podvlačenje nečeg što je čitalac ranije u priči već imao prilike da shvati. Očekuje se Barbarino osvešćenje, odluka, katarza.


Ipak, ova zbirka je neobičan skup nešablonizovanih priča. Hipnotisana Barbara upada u začarani krug. I stoji pred ogledalom (sobom, zapravo). Tu, u stvari, Veronika postavlja čitaoce pred isto ogledalo, čikajući ga da razmisli da li bi se obukao?


Na drugom planu, sama ideja o ovakvoj vrsti vampirizma nosi silovit potencijal za mnogo dublju kritiku društva, koju našminkani odnos između Barbare i njenog muža ne može da nosi. Pre svega zato što izgleda pomalo (filmski?) nerealno (uboga radnica u trafici upoznaje bogataša, koji joj donosi cveće, poklone i neizmernu naklonost).


Ipak, Barbara je uverljivo opisan lik, priča je dinamična i veoma zabavna za čitanje. Put je, u ovoj priči, bitniji od cilja. I dobro je što je tako.

[Josephine]

Mirjana Marinšek Nikolić


Opušak iz Fridine urne




Ova priča pisana je u slojevima boje. Zato, na prvi pogled, izgleda mistifikovano i pomalo hermetično za one koji ne znaju mnogo o Fridinom životu i njenom odnosu sa životnom borbom i Dijegom.


Mirjana je priču napisala iz duše i iskrenog saosećanja sa poznatom umetnicom i ta empatična iskrenost je ono što gotovo nekontrolisano zrači iz priče.


Vampirizam je, takođe, nanet u raznobojnim tonovima. Tu je , najpre, Dijego - vampir koji je sisao život iz zaljubljene Fride, pa poneki šišmiš ili pijavica koji prolaze kroz priču, sukujantkinje koje leče pljuvanjem isisane krvi u usta žrtve...


Kroz prigodan gotovo dokumentaristički stil, prošaran ponekim poetičnim pasusom, ova priča vodi nas kroz jedinstveni život Fride Kalo i okolnosti koje su joj "pojele dušu".


Opušak iz Fridine urne je priča na platnu, koje znači umetnost, ljubav, borbu i smrt.


Sasvim autentična priča proistekla iz Mirjaninog originalnog poimanja teme zbirke.

[Kunac]

Vampirice živopisane na Popboksu:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=9181

[Josephine]

Ostaću zauvek zapamćena kao "ona što je priču započela opisom divljeg seksa" zbog tebe, Kunac. 

Inače, podelila sam sve autorske primerke (nemam nijednu knjigu ili časopis gde imam objavljenu priču, uvek sve podelim), pa ide mali zastoj u prikazima. Biće ih, naravno. Pisaću opširnije (kao i dosad) o baš svakoj priči.

[Kunac]

Ostaću zauvek zapamćena kao "ona što je priču započela opisom divljeg seksa"

Nije to loša preporuka za večnost... 

[Josephine]

Čini se tako.   

[Josephine]

Ovu sam zapamtila i ne treba mi zbirka da bih napisala prikaz:




Branka Selaković




Izvin'te, šta je sa mojom kiflom?




Evo ultra zabavne priče, bez obzira što nema mnogo veze sa vampirima, osim u povremenim naznakama u vidu poređenja ili natuknica.


Radnja prati jedno veče neprilagođene devojke u Beogradu i njenu percepciju izlazaka, drugarstva, situacije u zemlji, vršnjaka... Branka je pronicljiva spisateljica i vidna je njena tendencija da se bavi egzistencijalističkim pitanjima na izuzetno duhovit način i kroz popularne i aktuelne teme.


Priča je veoma dinamična zahvaljujući prvom licu iz kojeg Branka vodi čitaoca kroz beogradsku noć i klubove. Tako smo dobili mogućnost da kroz oči jedne, ne sasvim socijalizovane, devojke posmatramo, na mikro nivou, odnose među mladima, noćni život Beograda i uticaj krize na mlade, a na makro planu - vladajući (većinski) sistem vrednosti i posprdni odnos, nesumnjivo inteligentne, devojke prema njemu.


Dobro, ovde ima hiperbole u smislu insistiranja na određenim reakcijama, što ponekad vodi u neuverljivost situacije (pogotovo u delovima gde devojka komunicira sa obezbeđenjem kluba koje ima neuverljive reakcije na devojčinu lažnu histeriju oko obične kifle), što ne bi smetalo da je cela priča u tom fazonu. Hiperbola na kraju priče iskače iz konteksta, iako vrši funkciju ako se posmatra kao samostalna scena.


Branka ima talenat za apsurd i satiru. Duhovita je i oštroumna. Samo još da ujednači stil pisanja od početka do kraja priče, te da osvesti sve poruke koje prenosi kroz pisanje, kako bi ih verodostojno i mudro oblikovala. Ima tu dosta neosvešćenog sadržaja i potrebe da se društvo snažno kritikuje. Možda grešim.

[Midoto]

Vampirice živopisane na Popboksu:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=9181

Lepo

[caterina de medici]

evo jednog prikaza: http://www.popboks.com/tekst.php?ID=9181

[Josephine]

Vampirice živopisane na Popboksu:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=9181

Bilo već! Može i nešto novo! Ali ne od caterine, onaj je već (prva!) pisala...

[caterina de medici]

auu, sorry. Al sam omatorila, pa ne vidim dobro

[Josephine]

Mislim da nam je dosta šarlatana koji pišu "prikaze" knjiga koje nisu čitali. Ovo je razlog koji me je naterao da, u trenucima slobodnog vremena, rezervisanog za čitanje ili gledanje omiljenih filmova, ili, čak, za spavanje, napišem komentar na smešni "prikaz" iz Blica.


Da li ćete mi verovati da komentar ne pišem zato što je i moja priča u zbirci, te sam za nju emotivno vezana? Ne isključivo, zapravo. Ima i toga, ali tek sada, kada sam involvirana, mogu da vidim koliko se proširio dijapazon svakojakih "književnih kritičara" koje, eto, objavljuju po dnevnim novinama.


Nije da će iko ozbiljan autorku prikaza sa fotke shvatiti ozbiljno, jer žena ne argumentuje, ne pruža dokaze i ne diskutuje. Što su sve osnovne pretpostavke žute štampe. Ne reagujem zbog toga. Svako ima pravo da odluči kako će pisati. Reagujem zbog prikrivene mizoginije koja odlikuje ovaj tekst.


Rečenica "iz žanrovskih se ograničenja uletelo u stupice najlakših i najočiglednijih rešenja, pa je metafora o muškarcu koji ženi pije krv realizovana u velikom zlom mužu koji isisava život iz svoje naivne žene (u crvenom), dok je ona o živim mrtvacima prevedena na istoriju umetnosti gde se ti, besmrtni, najbrže pronalaze" je, najblaže rečeno, LAŽ. Zašto laž, zašto ne pogrešna interpretacija ili neshvatanje napisanog? Zato što u zbirci ne postoji NIJEDNA priča koja se svodi na to da naivnoj ženi zli muškarac sisa krv.


Autorka prikaza samoj sebi uskače u stomak (neiskusno? neinteligentno?) do te mere da uopšte i ne pominje koje su to priče, već pominje samo "sigurne" naslove "sigurnih" spisateljica - onih kojima ne želi da se zameri ili sa kojima želi da održi dobar konatakt. Ovo ukazuje na manjak kritičarskog integriteta i manjak onoga što tako veselo nazivamo "kičmom". Paradoksalno je što kod nepominjanih autorki uopšte nema motiva "zlog muža".


Stiče se utisak da je autorka prikaza pročitala samo imena spisateljica u zbirci, odlučila kojoj želi da se stavi na (poltronsku) uslugu, a ostale (mizogino) optužila za nešto čega u zbirci NEMA.


Vesna Trijić, naučite da čitate ono o čemu pišete. Zatim, naučite da izgradite integritet. Onda naučite da ne lažete. Nije lepo. A i mizogino je. Ovo sve, naravno, ako želite da vas iko relevantan shvati ozbiljno. Srbija je puna poltrona. Naučite i da ne budete jedan.


Lep pozdrav,
Dragana Matović

[Barbarin]

Bitno da zna da u Sumraku i Pravoj krvi ima vampira i njih da izreklamira. 

[Josephine]

 

[Джон Рейнольдс]

Смарање критичара који су објавили негативну критику веома је неозбиљна работа, али шта ћеш, кад је неко инволвиран... 

Него, та мизогинија се завукла у све поре друштва, па то је гора пошаст него грип!

[Josephine]

Nema argumentacije, nema kritike. Ni negativne. Kritičko razmišljanje je ozbiljan posao. Ne može to svako. Očito.

[Kunac]

Stiče se utisak da je autorka prikaza pročitala samo imena spisateljica u zbirci, odlučila kojoj želi da se stavi na (poltronsku) uslugu, a ostale (mizogino) optužila za nešto čega u zbirci NEMA.

Barnu i Vinsent Kol je bar preletela pogledom.

[Josephine]

ma, pročitala je skrobonjin uvod.

nema više napada, nipodaštavanja i ponižavanja žanrovaca. da vidimo ko je pametniji i stručniji.

[Kunac]

Znači, vreme je za revoluciju?

[Josephine]

uvek je vreme za revoluciju. sve dok se sprovodi pametno, argumentovano.

ne znam da li primećujete koliko je nestručnih na bitnim zvaničnim i nezvaničnim funkcijama u državi? koliko je ispodprosečnih, koji su takvi svojom voljom i odlukom? ne može svaka šuša da bude "stručna". prvo treba da dokaže svoju stručnost.

[Anomander Rejk]

Kritika je vrlo loša, i može lako da se sahrani, umesto toga ti si krenula lupetati o mizoginiji  , i time samo činiš uslugu kritičarki, umesto da je pocepaš u delu u kome se vidi njeno totalno nerazumevanje žanra.
,,Da li ćemo ti verovati...'' ne, nećemo ti verovati-svako, ali baš svako brani svoju priču, i subjektivan je u odnosu na nju, a ti tu nisi nikakav izuzetak. Nisi ti to napisala zbog drugih, mizoginije, već zbog sebe.
Nije ti smetalo da stranicama spama gušiš topike o tuđim delima i pričama, pitam se kako bi se osećala da se isto tebi uradi ? Bi li onda bila ,,objektivna'' ?
Saturnica ti je jednom lepo rekla-malo više poniznosti i skromnosti ne bi ti škodilo.

[Stipan]

Here we go again... 

[Nightflier]

Here we go again... 

...again on our own!

[Josephine]

Ne odgovaram na lupetanja.

U mojoj priči glavni lik je muškarac. Nemam zašto da reagujem zbog sebe. Rekla sam: kritika je mizoginična.

nema više napada, nipodaštavanja i ponižavanja žanrovaca. da vidimo ko je pametniji i stručniji.

Pametan čita i pamti, ispravno tumači. Glup ostaje samo ponizni glupak.

[Джон Рейнольдс]

Оно што је најбедније, да је Д. у онаквом тексту споменута позитивно, међу наведеним списатељицама, окачила би текст овде сва одушевљена и наравно никакве реакције не би било.

[Josephine]

Ja u ovom tekstu JESAM spomenuta "pozitivno" samom činjenicom da nisam spomenuta, a da je moj glavni junak muškarac kojem je žena, zapravo, neprijatelj (ili nije). Čitaj između redova.

Ono što mene povređuje I vređa je činjenica da je ovo "ženska" zbirka, da su se okupile kvalitetne spisateljice (isključujući mene - ja kao spisateljica ovde sam najmanje bitna; rekla sam ti jednom - samo je moj izbor da NE učestvujem na konkursima i da ne objavljujem često), sa vrlo originalnim obradama tema, zapravo. I onda se nađe neko ko, kao, ima relevantno ime u književnoj kritici da kaže "kako se upalo u stupicu predstavljanja muškaraca kao zlih muževa koji naivnim ženama sisaju krv".

Naprotiv, jaka žena je ovde najčešći motiv. Metafora ima u gotovo svakoj priči. Spisateljice se uopšte NISU (ali ni u jednoj jedinoj priči!) bavile "zlim muževima". Muškaraca skoro da i nema (začudno, Sanjina i moja priča vade prosek muškaraca glavnih junaka na strani "dobrih momaka").

Kunac kaže da kritičarka, verovatno, misli na Veroniku Santo i Mirjanu Marinšek Nikolić. U prvoj priči vampir je kapitalizam (snobizam, "visoko" društvo), muškarac je podjednaka žrtva kao i žena, a žena, kao što Veronika kaže, nije naivna, zna da ima izbor. Druga priča zasniva se na istorijskim činjenicama. Frida i Dijego jesu imali komplikovan odnos. Ali taj odnos je samo DEO priče o Fridi. Veći deo ove priče oduzima opis Fridine bolesti.

Ne poznaješ me, ne upisuj mi namere.

[caterina de medici]

Pa šta ste očekivali od kritičara dnevnih novina i to ovako digested novine, da je silna raja shvati i razume i u kojoj više ni crna hronika nije ono što je nekad bila.  Pošto ovde smem da lupim k'o Berluskoni usred Evropskog parlamenta, ovakva književna kritičarka će im sahraniti i onako bijednu novinu. No, ne vidim razloga za brigu, ako je Lengold srećna da je pohvale u Blicu, a da Barnu tek pomenu u delu rečenice, što bi mi oplakivali mainstream. Zna se da je žanrovsko pisanje uvek rizično, neprofitabilno i nezahvalno, pa opet, bar ovde u Srbiji ima više da ponudi od glavnog toka u svakom smislu.

[Bilja]

Kad bi poslušali sve ove nezadovoljne (u Srbiji) ionako malobrojnim i skrajnutim žanrovskim piscima, bilo bi najbolje kompletno izdavačko tržište ostaviti čikama koji pišu o politici i političkim zatvorenicima ili koji pišu socijalne krimi novele i tetama koje pišu o bogatim raspuštenicama, o napaljenim pevaljkama koje se probijaju u svet estrade svim sredstvima ili polufiktivne, doterane "biografije" sa romantičnim naslovom (poželjno da teta-pisac bude medijska ličnost). Ko nam je kriv kad smo budale pa ne pišemo o onome što se traži, politici, socijali, skandalima i napaljenim ženama i ne slikamo se u izazovnim pozama na promocijama i koricama knjige.

[Kunac]

Ma, nije bitno o čemu se piše, već kako. Na primer, napaljene žene (i muškarci, dakako) su sasvim legitimna tema.

[Bilja]

Ma, nije bitno o čemu se piše, već kako. Na primer, napaljene žene (i muškarci, dakako) su sasvim legitimna tema.

Preporuke? 

[Agota]

Biki,Albahari CERKA . 

[Kunac]

Ma, nije bitno o čemu se piše, već kako. Na primer, napaljene žene (i muškarci, dakako) su sasvim legitimna tema.

Preporuke? 

Henri Miler, Anaïs Nin... Ako te zanimaju klasici.
Btw, ovo je moj ultimativni erotski favorit, Povest o O:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5128

[caterina de medici]

Nego vas dvoje, ne skrećite s teme. Kakva Anais Nin i Henri Miler  . Jelena Lengold, bre!  Ona je od svih dama napisala jedinu priču na temu muško ženskih odnosa (doduše bez vampira, ali sa XL prezervativima). Novinarka iz Blica drži da se baš dotična dama od svih autorki "kao ulje od vode razdvaja", pretpostavljam lepotom umetničke reči i poetskog izraza. Doduše od nekih se i razdvaja. Silom zemljine teže i jačinom otpora fizičkog tela nad profesionalnom biografijom. O tome možete čitati ovde: http://www.arhipelag.rs/arhipelag-magazin/jelena-lengold-esej/ 

Pa ipak bez obzira na odsustvo biografije, dijete i ostale elemente žena ima podebeo književni opus. Nije baš da sam isti čitala, izuzetak je par nekih njenih lirskih pesmica i par kolumni iz Politike, ali priču iz Vampirica pročitah 2 puta. Da ukapiram gde tu ima bilo kakvih elemenata vampirizma, pa makar i figurativnog, psihološkog ili filozofskog. No, uzalud. Jedino čega ima je žalopojka za tipom sa XL prezervativima, nekim rancem i dunjevačom u posebnim bočicama i ostalog se stvarno ne sećam.

Da se ne ogrešim, ista je dobitnica raznih nagrada. Između ostalog i neke evropske, mrzi me da tražim koje, pa zato pretpostavljam da se najviše izdvojila kao umetničko književno žito od žanrovskog kukolja. Čitajte, uostalom, pa prosudite sami.

[Josephine]

Novinarka iz Blica drži da se baš dotična dama od svih autorki "kao ulje od vode razdvaja...

A, ne, ne. Ne razdvaja se od "svih autorki", već od "ostalog". Onako, bezlično. Nekulturne li žene iz Blica. 

[Kunac]

Caterina, Bilja je tražila preporuke za književna dela u kojima se mogu pronaći napeljeni muškarci/žene, a ne za mlaćenje prazne slame.



Ne znam zašto se priča Jelene Lengold  našla u ovoj vampirskoj antologiji... Temu je potpuno promašila.

[Josephine]

Pa i nije. Tema je bila vampirska, ali i veoma otvorena za raznovrsna tumačenja vampira. Ja u Jeleninoj priči vidim vampire... Ne u klasičnom smislu, ali ni priča Veronike Santo ih nema u tom smislu?


Inače, danas, sutra ledi nastavak mojih utisaka o vampiricama, pa idu muškarci. 

[caterina de medici]

Priča Veronike Santo možda stilski nije sasvim doterana, ali je svakako priča koju će svaki čitalac bez obzira na to koji žanr voli, PAMTITI. Veronikina priča je jednostavno napisana sa dosta šlifa, štofa i šarma. I što je najbitnije toliko je metaforična da ja u njoj vidim NEUTOLJENU GLAD, zatim Haute couture HEDONIZAM, što je meni dovoljan pandan za vampirizam! O još kakav vampirizam. Ako nam iko sisa i krv i životnu energiju i vređa razum i inteligenciju - to je visoka moda. Priča Veronike Santo je sedam vertikala iznad priče Jelene Lengold. Odgovorno tvrdim.

[Josephine]

 

Poštujem, caterina.    Priča Veronike Santo je veoma dinamična, čitljiva i šarmantna, da. I meni je draga zato što je iz žanra. Ali, eto, meni se čini da su ove dve priče (Jelenina i Veronikina) gotovo pa podjednako omašile ili pogodile temu.

[caterina de medici]

Ma uopšte mi nije važno da li će neka priča da pogodi ili promaši temu. To je rasprava za nastavnike, mi se bavimo kritikom pisane reči koja je u ovom slučaju afirmisana (dakle Lengold, mnogo pak više u književnim krugovima nego Veronika). Kao takva ona po definiciji temu mora da potrefi. Mogla bih da pređem preko promašene teme, da mi je priča pružila neku vizuru, neki ugao gledanja na bilo kakvo uzimanje energije, ali nije. Da mi je ponudila neki novi uvid, osim da u tašni treba uvek imati XL kondom, za slučaj da naiđe baja koji će se pamtiti... Eto, nije, pa šta ćemo sad? I ono što me najviše nervira u srpskoj ženskoj prozi, nek oproste autorke koje sebe ne smatraju afirmisanim glavnim tokom, TO JE UPRAVO ČINJENICA DA SE IZANĐALA TEMA RASTANKA NIJE OKONČALA SA ROMANTIZMOM.

Posle romantizma bilo je još epoha. Možete se roknuti zbog Geteovog Vertera, to su radili predstavnici Sturm und Dranga, možete da skočite pod voz zbog nesretne Karenjine, ali šta možete kad pročitate priču Jelene Lengold? Upravo to što je i sama o sebi rekla: simpatična devojčica koja je plenila šarmom, zbog kojeg joj je oprošteno da se sa fakultetskom naobrazmom posvađa, da bude objavljena kad i gde je htela, da iz poezije kroči u prozu kad i kako je htela. Da dobije evropsku nagradu za književnost za tu istu prozu, a kada??? E, ovo je sad vrlo ozbiljno pitanje zbog kojeg neću seći granu na kojoj sedim.

[Josephine]

 

ja to sa kuncem nešto

Temu je potpuno promašila.

[Bilja]

Henri Miler, Anaïs Nin... Ako te zanimaju klasici.
Btw, ovo je moj ultimativni erotski favorit, Povest o O:
http://www.popboks.com/tekst.php?ID=5128

Hvala, uzeću u obzir ove preporuke. Ne bih da nipodaštavam nijedan žanr ili tematiku, i ne bih da budem pogrešno shvaćena. Uhvati me ponekad gorčina iz više različitih razloga, ali bolje da ne prenosim to ovde.   

Nažalost, nisam još stigla da se bavim Vampiricama, jer čitam roman Verice Vincent Kol, što ide polako pošto imam brdo obaveza svaki dan, a treba da knjigu posle prosledim mami za koju sam je i kupila. Svim ovim komentarima samo ste me dodatno zainteresovali. 

[caterina de medici]

Biljo, ako te bude zainteresovala Anais Nin, obavezno pogledaj i film Henry&June, evo ti link, mislim da govori više od reči http://www.imdb.com/title/tt0099762/

A kad pročitaš Vericu Vinsent Kol, obrati pažnju na priče u ovoj antologiji, u prvom redu od mainstreama na Lauru Barnu (za ovu priču od velikog je značaja poznavati pravu Anicu Savić Rebac, dakle ne onu koju svi pamte po samoubistvu, već i onu koja je iza sebe i svog izuzetnog jakog akademskog i profesionalnog života filozofa, prevodioca i profesora helenskih književnosti ostavila i dela:

Studije i ogledi:
Geteov Helenizam(1933),
Ljubav u filozofiji Spinozinoj (1933),
Mistična i tragična misao kod Grka(1934)
Štefan George (1934),
Platonska i hrišćanska ljubav (1936),
Kallistos (tekst objavljen na nemačkom jeziku u Wiener Studien)(1937),
Tomas Man i problematika naših dana(1937),
Njegoš, Kabala i Filon
Njegoš i bogumilstvo
Pesnik i njeogova pozicija

Objavljene knjige:
zbirka pesama Večeri na moru (1929),
doktorska disertacija Predplatonska erotologija (1932),
Antička estetika i nauka o književnosti (1954),
Helenski vidici (1966).

Navodim takođe i meni vredan pomena deo iz biografije:

"Doktorirala je 1932. na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nakon doktorske disertacije Predplatonska erotologija objavljene su i druge Aničine studije: Geteov Helenizam, Ljubav u filozofiji Spinozinoj, Mistična i tragična misao kod Grka, Štefan George, Platonska i hrišćanska ljubav, Kallistos, Tomas Man i problematika naših dana. Nakon Drugog svetskog rata, objavene su i studije o Luči mikrokozma i Njegošu: Njegoš, Kabala i Filon, Njegoš i bogomilstvo, Pesnik i njegova poezija.

Anica je nastavila da se aktivno bavi prevodilačkim i esejističkim radom. Njeni previdi i eseji se stalno objavljuju, a 1946. postaje i vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu." (http://sr.wikipedia.org/wiki/Anica_Savi%C4%87-Rebac)

Verica V. Kol takođe ima dobru priču, koja je interesantna iz više razloga. Neću otkrivati, jer priča zahteva da malo tumaraš kroz tekst kao u Alice's Adventures in Wonderland, pa da se još osvrneš i na Heseove dileme. 

Mislim da ne treba ponovo da preporučujem Veroniku Santo, a od žanrovki čeka te skroz cool priča Dragane Matović D., Sanjina postapokaliptika (za koju verujem ti imaš bolji senzibilitet i verovatno želudac od mene, meni previše gorka), Ivanina takođe cool priča, a ostalo ćeš već sama negde svrstati.