• Welcome to ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara....

БТуБ (Бермудски троугао у Београду)

Started by zstefanovic, 22-09-2012, 02:15:35

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

zstefanovic

Да не би топик о Веригашима сакривао податке о Шаманијади и Огледалу за вампира, овде ћу да ставим о заједничким промоцијама.

Прва ласта: Невидљиви је почео да обара сопствене рекорде омнипотенције (Поглед из свемирског брода, http://sfpogled.net/Vesti.html )

22.09.2012.
"Bermudski trougao"
u Kući Đure Jakšića
Kuća Đure Jakšića bila je domaćin promociji "Bermudskog trougla" - tri knjige domaćih autora fantastike - "Šamanijade" Slobodana Škerovića, "Verigaša" Zorana Stefanovića i "Ogledala za vampira" Adrijana Sarajlije. Sve ove knjige su već imale svoje promocije, ali je ova "zajednička" imala svoje specifičnosti ali je i pokazala da publike spremne da čuje nešto više o novim delima i dalje ima.
Sarajlija
Jugović
Škerović
Stefanović
Zelić

Slobodan Škerović je otvorio veče predstavivši, ukratko, sve tri knjige - "Ogledalo za vampira" je priča o Eduardu koji želi da menja svoju fizičku stvarnost, "Verigaši" su etapni roman u kojoj autor otvara priču svoje generacije, dok "Šamanijada", posle pet godina priprema i pisanja, govori o grupi ljudi koja je nestala.

Aleksandar Jugović, profesor političkih nauka, koji je pisao o "Ogledalu za vampira" u Politici, je govorio o Sarajlijinom delu i istakao da postoje tri razloga zašto mu je ta knjiga privukla pažnju: kontakt nauke i književnosti, šta je devijantno a šta normalno i slika stanja savremenog društva. Jugović kaže da je Sarajlija, u svom delu, otvorio pitanje: Da li u društvu u kome se čovek oseća nesrećno, je on normalan.

Adrijan Sarajlija je, potom rekao da su sva tri romana autora povezana i da su njih trojica zapravo "odgovorili na nezvaničan pismeni zadatak kojeg nam je društvo postavilo". Kako bi ilustrovao tu sličnost narativa, on je pročitao po jedan odlomak iz "Verigaša" i "Šamanijade".

Zoran Stefanović je o svojim "Verigašima" rekao da su početli da nastaju 1990. godine "kada sam otkrio da su 'istorijske istine' netačne, te da na brojna pitanja moramo da damo lične odgovore". Pavle Zelić, koji je vodio promociju, je otkrio kako je veliki uticaj na njega ostavila upravo Stefanovićeva priča "Preko Drine sa iskrom u oku", koja čini srednji deo "Verigaša".

Iako je prostor u Kući Đure Jakšića nije preterano veliki, do sada promocije fantazijskih naslova nisu uspevale da tako lako ispune glavnu prostoriju (na slici - još jedna takva je sa leve strane), ali se ovoga puta čak i stajalo, a bilo je još ljudi koji su odlučili da budu "pod 90 stepeni" u odnosu na govornike.

Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [,,Веригаши"]

Lord Kufer

Evo izveštaja u Politici 22. septembra 2012, u rubrici Sinoć u Beogradu



zstefanovic

А ово кријеш од оних који су били спречени: http://skerovicpoetry.blogspot.com/2012/09/blog-post.html ?

Бермудски троугао
Слободан Шкеровић


Уводна реч на промоцији Бермудског троугла
у Кући Ђуре Јакшића, 21. септембра 2012.



Случајно се догодило, али то је случај вишег реда, да се ове три књиге појаве истовремено. Оно што није случајно јесте да су оне продукција која, привидно изнебуха, као из празног простора, доноси садржај који у великој мери недостаје српској књижевној пракси и који су до сада одржавали неколицина истрајних аутора али без осетне подршке друштва, које увелико болује од дезоријентације и губитка каквог-таквог система вредности, од чега највише трпи културна и етичка надградња.
Па, тако, мислим да је потребно нарочито нагласити да ипак постоје аутори у нашој средини који, за разлику од оних многобројнијих, који у својим делима верно или пренаглашено пресликавају чиниоце кризе, умеју и да промишљају и налазе боља решења – али то су већ звуци из опсега за који многи више немају слуха.

Вечерас ће бити речи о три књиге: Огледало за вампира, Адријана Сарајлије, у којој се прати судбина Едуарда Ласнера, човека у потпуности незадовољног сопственим животом, који тежи, да уз помоћ најмодерније технологије промени своју физичку стварност а да истовремено, уз помоћ архетипова поп-културе, оствари садржај живота какав је заправо могућ само у машти. Сарајлија је на изузетно уверљив и духовит начин успео да у једном даху исприча ту причу и тиме једном за свагда одреди границе фиктивне стварности која нас са свих страна опседа и бомбардује широким репертоаром квази-егзистенцијалних решења.

У свом етапном роману Веригаши, који се састоји од три приче, Зоран Стефановић, отвара перспективу своје генерације, несрећне јер је одрастала у време тоталног хаоса, инфлације, изненадне беде и ратова, изазваних и ничим изазваних, у време када је дрога, уз шунд и политички куплерај, постала главни извор забаве и замене за дух. Стефановић у својој књизи тражи решење и лек против данашњег ужаса, у паралелном животу етничког бића које на Балкану и у Подунављу, траје од незапамћених времена култура као што су биле она Лепенског вира и Винче – преисторијског мегалополиса који је постојао на територији данашњег Београда. Утицај овог подсвесног мора информације, као колективног сећања, на јунаке његове књиге је толико јак да у стварности производи напрслине кроз које незадрживо продире и – због недостатка одговарајућег система тумачења који би био способан да интегрише те заборављене елементе културе – ствара болесну ситуацију која од нас захтева радикалну промену у ставу према животу и друштву.

Трећа књига коју ћемо вечерас представити је Шаманијада, такође се бави односом према тој огромној акумулацији искуства читаве наше врсте, уводећи у игру и једну врсту људи која је нестала пре много хиљада година, а која је, према мојој фиктивној претпоставци, активно памтила и користила тај неисцрпни резервоар знања и искуства. Основна радња произлази из суштинске супротстављености два начина поимања света, у највећој мери посматране из угла оног другог, шаманског кретања у свету спознајних одредница.

О својој књизи рећи ћу да је за њу припреман терен скоро пет година, током мог активног учешћа у сигналистичком авангардном покрету. У овај роман убацио сам скоро све што сам имао, па у том погледу од читалаца захтева нешто другачији приступ од оног уобичајеној драмској или акционој причи, јер подстиче много већи ангажман у смислу промишљања и преиспитивања наше тренутне, друштвене и личне, ситуације.
Свест је екран. Време је тачка. Рат је наслеђен. [,,Веригаши"]