Predrag Milošević - Čovečuljak

[Loni]

  Izdavačka kuća Babun izdala je prošle godine interesantan mini roman ,,Čovečuljak'' autora Predraga Miloševića.

  Roman se čita u dahu. Radnja se odvija dimanično i brzo.
  Za autora se pak vidi da nije profi pisac jer previše pojašnjava i objašnjava.
To možda i nije loše za popularnost romana i neće mu biti zamereno od strane prosečnog građanina kome roman padne u ruke.
   Vrhunska književnost ipak podrazumeva simboliku, neeksplicitnost i odsustvo direktnog ubeđivanja.
Ovaj roman je isuviše didaktički. Poruke su isuviše direktne.

   Ono po čemu ću ja pamtiti roman jeste ideja. A glavna ideja je kohabitacija budizma i hrišćanstva.
   Glavni lik komunicira sa duhom čovečuljka koji ga savetuje kako da prolazi kroz život.
   
   Saveti su takvi da odudaraju od hrišćanskog koncepta u velikom delu i kohabitiraju sa budizmom i idejama karme i renkarnacije, što se meni dopalo.
   Ako ništa drugo ova knjiga poručuje srpskom čitaocu da ne mora da se drži pravoslavnog jednoumlja koji nam se decenijama servira u ovoj zemlji, već slobodno zaključuje i bira kompromisa.

[raindelay]

Kakva gomila gluposti koje realni zivot na brzinu razotkriva:

Osel Hita Torres - The reluctant lama

A Spanish toddler identified as the reincarnation of a revered Buddhist lama spent his entire childhood in an Indian monastery. But at the age of 18 he returned to his family in Spain. Still hailed as a teacher, he is more comfortable on the beaches of Ibiza.
...
Osel would like to become a documentary maker
He has swapped the rigours of monastic life for playing the drums on the beach, and chilling to trance music. He is not sure he is still a Buddhist. 

http://www.bbc.co.uk/news/magazine-19702122

[Loni]

   Ali Raindeley, Ibica je Ibica.
   Kakva bi to rajska destinacija bila kad ne bi izmenila dušu jednog Lame? 

   U svakom slučaju nije bitno šta knjiga propoveda. Bitno je da relativizuje pravoslavno jednoumlje pa makar čime.
Čim je glavni junak pravoslavlje zakohabitirao s bilo čim drugom, učinio je hrabro delo.

[Mica Milovanovic]

Loni, da li je ovo roman ili propagandna religiozna knjiga, kakvih ima tušta i tma...

[angel011]

Ili neko pokušava da bude srpski Koeljo?

[Loni]

Loni, da li je ovo roman ili propagandna religiozna knjiga, kakvih ima tušta i tma...

Da se razumemo: svaki roman ima neku propagandu.

I Ćosićev i Pavićev.
Razlika je u tome što profesionalac ne propoveda eksplicitno. Ne pametuje nalik udbženiku
već nam poruke saopštava simbolima, situacijama, humorom...

Ovde je sve većinom dato ,,udžbenički''.
Čovečuljak je duh koji ima svu pamet ovog sveta.
Literatura ne zahteva takvu propagandu.

Iako se autor romana sigurno ne bi složio, najbolji delovi romana su oni bez ikakvog pametovanja.
- Scena u kojoj usred rata jedna sirota Hrvatica, ne bi li decu prehranila, pristaje na opklade sa vojnicima.
Ukoliko ne svrši za 5 minuta, vojnik uzima 100 maraka. Ukoliko svrši, a svršili su svi vojnici koji su bili s njom
(Glavni junak naravno nije jer on, ah pobogu ima svog moralnog čuvara) ona dobija 100 maraka.
Kasnije sirotica dobija okpladu jer ležeći metalni novac može da usisa vaginom.

Dobar je i opis scene u kojima dva brata - poznanici glavnog junaka Dragana - idu u rat sa ustašama i gde nabrajaju šta će sve tamo da rade na vrlo komičan način.

Na kraju dolazim do zaključka da je moral u ovoj knjizi obrnuto proporcionalan literarnom kvalitetu.

Tamo gde nema morala, kao u slučaju nepočinstava dva brata, ove prostitutke i sličnih situacija, knjiga je bolja.
Tamo gde ima mnogo moralisanja, je gora.

Dodatni problem ovog moralisanja je i to što je klišeizovano.
I bez duha čovečuljka normalan čovek zna da u ratu ne treba da bude zver. Zna da ne treba ostaviti na cedilu bolesno dete čak i kad je od bivše ljubavnice koja vas je ostavila itd.
Čovečuljak govori predvidive stvari.
 
Dve poslednje domaće knjige koje sam pročitao su ova i Kanjon Dragana Babića.
Babić je profesionalac u pogledu literature u poređenju s Miloševićem.
Međutim Milošević je dobar u fabuli. U sklapanju uzročno-posledičnog sistema.

Posle oba pročitana romana na istom letovanju, ostaje mi žal da niko od autora (Obojica su 1954. godište ako se ne varam) nije uspeo da se izgradi tamo gde mu fali.
Babić u komponovanju fabule i zatvaranju započetih tema, a Milošević da nauči da ne pojavšnjava i ne saopštava direktno.

[zj]

Ja sam pročitala Čovečuljka dva puta. Kod prvog čitanja vukla me radnja romana koji je izuzetno uzbudljiv, pa nisam obraćala pažnju na pouke čovečuljka. Tek pri drugom čitanju shvatila sam koliko duhovnih istina ima u romanu. Čini mi se da je suština romana baš u ovim duhovnim istinama, a da su događanja samo u cilju boljeg razumevanja ovih istina.

[zona]

Odlična knjiga. Kiza, Mimoza, Štefica i Karakljo sa najvećim na Balkanu - HAOS!!!!!!