Pavle Zelić: "Peščana hronika" (Laguna, 2013)

[Pavle]

Ne bi rekao da sam išta "umivao", imajući u vidu da posle tih "entizujastičnih" delova, imamo odmah jednu mračnu zloupotrebu tih istih akcijaša u jednoj "tajnoj akciji" (moja slobodnija nadogradnja stvarnih događaja koji se desio mojoj pokojnoj baki na akciji na pruzi Šamac-Sarajevo), od strane komunbističke vlasti.

Tako da smatram da sam pokušao i uspeo da napravim balans, čak i otišao korak dalje u kritici. Sve što sam od čisto istorijskih fakata ubacio, baziraju se na relevantnoj istorijskoj građi koja se i dan danas koristi i preštampava... ako neko ima drugačije izvore, samo napred, ovo su zvanične informacije i tada i danas, a dodatno podržane izjavama živih svedoka u vreme kada sam pripremao roman (mada već sada neki više nisu živi)...

[Nightflier]

Aman, Pavle, ne pecaj se na Bobana.

Prvo, nije pročitao knjigu. Drugo, zabole me za faktografiju. Treće, jedina avet koja je u tvom romanu važna jeste avet vremena - a nju si skroz pogodio. Dapače, toliko da mi je mestimično jezik protagonista zvučao karikiranu, ali to je opet stoga što su oni zaista i zvučali kao karikature u svim zvaničnim situacijama i filmskim vestima.

Samo ti uživaj.

[Mica Milovanovic]

Bobane, ovo je istorijat, koji je prilčno tačan...
Imaš tu sve...


http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5


Pozdrav
Mića

[scallop]

Dođi kod mene da vidiš moje slike sa akcija.

[Nightflier]

Dođi kod mene da vidiš moje slike sa akcija.

Akhm... ne znam da li to bila namera, ali zvuči prilično... kontroverzno 

[scallop]

Možda ti Mića ispriča. Ali, recimo da sam bio na dve akcije 1959/60. Akcijaši nikada nisu zidali nego su, bre, radili fizičke poslove.

[Nightflier]

Bad mental images... bad mental images...

[Boban]

Bobane, ovo je istorijat, koji je prilčno tačan...
Imaš tu sve...

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80_%D0%A1%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5

Dakle, logor Sajmište je bio je 3 km daleko od hotela Jugoslavija... na bežanijskom groblju postoji spomenik za 8000 streljanih.
Akcijaši su radili 3-5 kilometara dalje... mislim, nebitno za Pavletovu knjigu, samo pričamo o varljivosti istorijskih podataka.
Radmilo je u pravu, akcijaši nisu ništa gradili, oni su samo raščišćavali teren i eventualno kopali rupe gde treba i nasipali gde treba.

[Mica Milovanovic]

akcijaši nisu ništa gradili, oni su samo raščišćavali teren i eventualno kopali rupe gde treba i nasipali gde treba.

Mislim da nije bilo tako. Na forumu Politikinog zabavnika postovao sam više slika sa izgradnje nekoliko hidroelektrana posle Drugog svetskog rata.


Ima mnogo fotografija gde se na objektima vide natpisi akcijaških brigada. Ne bih rekao da su samo raščišćavali teren.


Ne znam kako je to bilo kasnije, ali mislim da je u to vreme, odmah posle Drugog svetskog rata, za izgradnju i značajnih objekata korišćen rad akcijaša.

[scallop]

akcijaši nisu ništa gradili, oni su samo raščišćavali teren i eventualno kopali rupe gde treba i nasipali gde treba.

Ne bih rekao da su samo raščišćavali teren.

I ti dobio ZS infekciju? Ne bi rekao? Pa, nemoj. Nego budi mudar pa nađi tamo podatak da su na akcijama radili klinci od 14-17 godina. Sa kojim kvalifikacijama? Da zidaju, armiraju beton, grade prugu?


Ašov, lopata, pijuk i kolica,
to su alatke svakog omladinca.


Jebote, ja napišem da sam bio na dve akcije, na Adi Ciganliji, tamo smo čupali kupine, korenje oborenih stabala, natrpavali nasipe po uputstvu stručnijih radnika, a ti ne bi rekao.

[mac]

Možda su neki drugi akcijaši na nekom drugom mestu radili nešto drugo. Kom obojci, kom kupinjaci.

[scallop]

Zašto je na ovom forumu najteže shvatiti najjednostavnije činjenice?     Vranduk - bušenje rupe kroz planinu; Šamac - Sarajevo - nasipanje podloge za šine i nošenje šina; Ada Ciganlija - kupinjaci i korenje; Novi Beograd - premeštanje peska i kaljuge. Samo su komandiri četa bili stariji, studenti i omladinski funkcioneri. Ostali - do završetka srednje škole nestručni klinci.

[Mica Milovanovic]

Pa valjda sam dovoljno pametan da ne mislim da su montirali turbine i varili cevovode...
To nisu znali ni oni "stručni" već su imali pomoć iz inostranstva...
Govorim o učešću u izgradnji objekta, pomoći kod betoniranja i sličnim stvarima.

[scallop]

Govorim o učešću u izgradnji objekta, pomoći kod betoniranja i sličnim stvarima.

Si bio na akciji? Nisi. Ti tata bio pa pričao? Možda. Hajde da još malo smanjimo pa da se nađemo. Ionako si već sve sveo na guranje kolica... Na pesmu koju sam ti citirao, a na akcijama pevao.

[Boban]

moram da se složim s radmilom; to mi ide lako ove nedelje, ali akcijaši su srednjoškolci i viši osnovci. Realno, njihov doprinos izgradnji složenih objekata završava se sa čupanjem korenja na terenu i eventualno odvoženjem i dovoženjem nekoliko kolica zemlje ili peska, možda kopanje rupa za bandere... za ovo poslednje neophodno je pored snage imati i znanja, a deluje tako prosto. Ja naprosto tvrdim da je njihov doprinos uvek bio politički i moralni (eto gde je radmilo zadojen komunističkom nastavom), a vrlo malo realan... akcijaši su više koštali nego što su mogli da urade, imali su prevoz, smeštaj, hranu, radno odelo, zatim profesionalnog nadređenog... smisao akcija je bio komunistička indoktrinacija bratstvom i jedinstvom, a ne stvarna pomoć.

[Ghoul]

najavu ovog događaja stavio sam na HORROR, SERIOUSLY - ali iz izveštaja ispada da se, uprkos temi ("Žanr – pro et contra"), govornici temom (ŽANR) nisu skoro nimalo bavili, pa zato, evo neka ABN-ov izveštaj ipak bude, prikladnije, ovde:




Јуче је у Дому омладине Београда промотиран папирни (штампани) Емитор 487, али, то је било у трибинској сали на другом спрату, од 19 ч, али, у 19.30 је у једној другој сали, која је на првом спрату, наиме из оног огромног хола кренете огромно широким степеницама нагоре, па заокрет, и ту сте
е та сала, са црним вратима и сва црна изнутра, зове се Клуб Дома омладине, дакле ту је била промоција књиге о Новом Београду, о конц-логору ,,Старо сајмиште" и каснијим радним акцијама омладинских радних бригада на том истом простору, то је роман са насловом Пешчана хроника (аутор Павле Зелић), и, неколико књига које је написао бивши новинар ,,Дуге" Вања Булић. Дошло је прилично слушалаца, педесетак, и они су нам изгледали некако слични, уједињени, углавном средњих па и старијих година, као један фандом веома различит од СФ фандома; биле су ту и целе породице; чини нам се, и комшије и пријатељи; и Зелићев отац; али, приметили смо и једно лице из СФ света – био је то Слободан Ивков.

Говорили су дакле Павле Зелић и Вања Булић, а водитељ је био – па, нисмо сазнали његово име, али рекао је да се већ двадесет година бави књижарством и да је сигуран (сигурно зна) да око 85% књига које буду купљене, не буде прочитано, дакле грађани купују књиге али их онда чувају код куће а не читају их. Он је такође инсистирао, опширно, да је као дете волео рото-романе у серији ,,Лун, краљ поноћи" које је писао ,,Фредерик Ештон", што је био псеудоним једног нашег аутора који се стварно звао Митар Милошевић (1924-1995).

Било је ово најављено као разговор о жанру, али су говорници то углавном избегли. Зелић је рекао отприлике ово: ,,Могли бисмо отезати данима шта су жанрови и како их треба делити. Ја сам за мој роман накнадно утврдио да је трилер, нисам га био тако замислио, а духови у њему су можда прави, а можда само метафора, али сигурно су елемент хорора  ...  Вања је, за мена, наш Ден Браун.  ...  Имам и ја, као и наравно Вања, известан отклон од историјских чињеница...   У мом роману бирао сам речи врло пажљиво, ишао сам као по јајима, да не увредим жртве, али да ипак исплетем једну интригантну причу. Ми често градимо наше књижевне јунаке на стереотипима.  ...  Роман је нека врста краља књижевности. Ја волим и кратке приче, али – роман је краљ књижевности".
Вања Булић је углавном говорио о разним српским теоријама завере, шта је од нашег националног блага украдено, скривено негде, итд, и промотирао је свој роман Теслина пошиљка у коме Никола Тесла своје зраке смрти доноси на Балкан (ако смо добро схватили). ,,Моји романи су мешавина трилера и историјског романа", рекао је (отприлике, препричавамо) Вања Булић. ,,Мој роман није о Тесли, него о бомбардовању Народне библиотеке 6. априла 1941, а Тесла је ту само сладак зачин." Стигао је да помене да ни он не жели својим романима никога да повреди нити увреди. Он је то рекао једним тоном благости и бриге.
Помињали су и како се треба понашати ако се желе добијати књижевне награде; водитељ је рекао да роман Борислава Пекића Беснило никада није добио ниједну награду (то је навео као пример неправде; али није поменуо да је то СФ роман). Помињали су и руски пост-холокаустни СФ роман Метро 2033 Димитрија Глуховског, где се преживели после атомског рата крију у затвореним тунелима испод Москве. Дакле није да нису помињали научну фантастику.

Али се нису изјаснили ком жанру припадају њихова дела.

А ком жанру, уистину, припадају? Па, рекли бисмо, ако су спекулативна и алтернативна историја, али уз поштовање научног погледа на свет, могли би бити СФ, али ако се у роману појављује магични предмет који доноси натприродну моћ итд. (свето копље, свети грал, итд) онда су фантази.

Павле Зелић и Вања Булић говорили су веома брзо, толико рапидно да се, рецимо, речи (о протагонистима њихових дела):

,,због јунака"

изговоре отприлике као:

,,збо–нака"

а њихове реченице су (нарочито Зелићеве) биле невероватно дугачке, са много разних разгранавања и меандри, стотине речи, десетине дигресија и убачених напомена, а нигде тачке, нигде да чујете крај реченице; једна огромна вербална бујност у силној распричаној журби, не знмо зшт.

[Meho Krljic]

Danas u Politici objavljena Pavclova priča Galaksija Gulag, pa, eto da ukažem, da kupite novine danas i podržite jednog od nas 

[Pavle]

Hvala na obavjesti, i podršci...

[Meho Krljic]

Uvijek!!! 

Takođe se izvinjavam što sam u brzini i brljivosti pogrešno otkucao ime autora. Za kaznu ću jednog od ovih dana skenirati priču i okačiti je ovde 

[Mica Milovanovic]

To je zabranjeno!