bosanske plačipičke

[Mme Chauchat]

To nije odgovor na moje pitanje.

Šta bi po tebi bio odgovor na tvoje pitanje? Eno, varvarin te svime neophodnim opskrbio.

Mislim, hajde da se ne lažemo, da je u pitanju samo slavljenje škole-kao-takve i prosvećivanja neukih, mogla se odabrati i neka vanreligijska ličnost. Npr. Dositej, ko što je jedno kraće vreme i bio slučaj.

Ali ako ćeš tvrditi da Sava nije proganjao ljude druge vere, u redu, i da je nepristojno kritikovati pravoslavlje, pravoslavne sveštenike ili trenutke iz istorije pravoslavne crkve u ovoj svetovnoj državi, okej, okej, argumentacija ti je... pa ja se svakako neću s tobom sporiti.

Samo da kažem kako je Siniša Kovačević, mizogin, konzervativac, tralala, u mojoj tabeli danas još jednom zaradio karmički poen zbog onog svog komada.

[scallop]

Beli ili crni?

[Lord Kufer]

Dositej je bio sto puta pametniji od onih ljigavaca koji su govorili crkvenoruski i nisu dali da se govori maternjim jezikom, a lagali su da ima tu toliko kulturnog materijala koji će se reformom jezika i opismenjavanjem naroda navodno izgubiti.

[Mme Chauchat]

Beli ili crni?

Beli ko štirkani!

[scallop]

Mnogo si mi lagana na kamenčiće. Moraćemo na pivo ovih dana.

[Mme Chauchat]

Ako bude ikako moglo...

[Ugly MF]

Pa jedina tulavost je u tome sto ja to kazem i toliko.
Vi hrvati pozovete odredjene ljude i - gotov(ina)o...

..a ni to ne mozete bez uvlacenja u bulju svetskim policajcima i njihovim pulenima...

..sto ste bili , to ste i ostali....

ali mi to ne zamatamo u celofan. ako cijenim ljude, necu ih omalovazavati. ako ih mrzim, nemam problem priznati da bih ih izbrisao sa lica zemlje.
tvoje izjave citaju se poput najgore, najnize kafanske polemike izmedju petog i sestog piva. a istovremeno si kao fin.
da ti prevedem kako zvuci: "nemam nista protiv smrdljivih crncuga."
tako krenes i onda nastavis kao pravi svjetski covjek. sto nisi.

Sta tupis bre?
Meni zameras sto sa mih nazvao / napisao deminutivom, a ti pricas kako bi potamanio one koji ti smetaju?

Alo, bre , hrvat, idi pizdi negde drugde, ovde je za bosanske placipicke.
i ti mi na topiku sa takvim naslovom nesto branis da pricam kafanski? 
...idiot...

[Джон Рейнольдс]

Mada, mene postupak tvoje drugarice više podseća na situaciju kada, na primer, naiđeš na sprovod i, umesto da sačekaš da povorka prođe, pohitaš napred, uz obrazloženje da ti pokojnik nije nikakav rod, da ga i ne poznaješ.

Примитивизам се често правда "индивидуалношћу". Као - шта се то мене тиче, ја сам изнад тога, итд.

[džin tonik]

Sta tupis bre?
Meni zameras sto sa mih nazvao / napisao deminutivom, a ti pricas kak obi potamanio one koji ti smetaju?

Alo, bre , hrvat, id ipizdi negde drugde, ovde je za bosanske placipicke.
i t imi na topiku sa takvim naslovom nesto branis da pricam kafanski? 
...idiot...

no jesi li se konacno porodio. nemam bas previse vremena za gubljenje.
znaci, ti ne pricas samo kafanski, ti i jesi najobicniji akrap koji je pokupio tu i tamo neku rijec koja zajebano zvuci. kad ne "crtas" za strane gospodare, vjerojatno stojis u pet izjutra pred nekom rupetinom i cekas ne bi li ti cistacica otvorila.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...malo faktografije sa izvora, čisto da zabune ne bude - Sveti Sava, današnji dan je zaveden kao nenastavni dan, za nedovoljno upućene nenastavni dan je isto što i neradni dan, što praktično znači da, zilotirali ili ne, nisu potrebna opravdanja za učenike koji izostaju iz škole taj dan. Još praktičnije, u školskoj proslavi učestvuju učenici na dobrovoljnoj osnovi (niko ne biva primoran, uvek su to učenici i inače skloni recitovanju, horskom pevanju i slično) i proslavi ne prisustvuju sveštena lica (pop je, inače, po mnogo čemu pogrešan, a uz to i strani izaraz). Prisustvo toj prigodi nije obavezno, obično se iz svakog odeljenja delegira jedan učenik (maksimalno dvoje učenika), koje izraze zanimanje i/ili stanuju dovoljno blizu škole. Osim njih i onih obuhvaćenih priredbom nema učenika obaveznih da prisustvuju proslavi (u školi u kojoj radim je preko 1600 učenika), te nema nikakvih kazni za neprisustvovanje, a ni prilike da se daje oduška eventualnom zilotizmu.


...u mestu u kom živim i radim, po aktuelnom popisu, živi 67 % stanovnika koji su se izjasnili kao Srbi (verovatno je postotak pravoslavaca unutar te većinske grupe manji), a nije drastično različita ni nacionalna struktura učenika u školi u kojoj radim. Iako je reč o zbilja malom broju (reč je uglavnom o Romima) i zanemarljivom interesovanju prilikom popune prijave (po neformalnoj kazni i potvrđenom običaju svake godine dežuram/radim na upisu), od ove školske godine je organizovana verska nastava i za učenike islamske veroispovesti, a interesovanje da se uključe u organizovanje verske nastave se pokazali i ovdašnji predstavnici protestantske verske grupe, i niko od inoverujućih/pravoslavnih za ovih šesnaest Savindana koliko sam ispratio dosad nije primoravan da učestvuje u programu ili prisustvuje samoj prigodi...

[Josephine]

ko je u offtopiku, ja? pa ja sam potpuno u topiku i tvrdim da su popovi zlo jer muškarce prozivaju glavama, a žene telima. 

[Ugly MF]

Sta tupis bre?
Meni zameras sto sa mih nazvao / napisao deminutivom, a ti pricas kak obi potamanio one koji ti smetaju?

Alo, bre , hrvat, id ipizdi negde drugde, ovde je za bosanske placipicke.
i t imi na topiku sa takvim naslovom nesto branis da pricam kafanski? 
...idiot...

no jesi li se konacno porodio. nemam bas previse vremena za gubljenje.
znaci, ti ne pricas samo kafanski, ti i jesi najobicniji akrap koji je pokupio tu i tamo neku rijec koja zajebano zvuci. kad ne "crtas" za strane gospodare, vjerojatno stojis u pet izjutra pred nekom rupetinom i cekas ne bi li ti cistacica otvorila.

ti si stvaaaaarno idiot, i to kompletni, ali mi nekako godi  i prija mom primitivizmu i uga-buga zvucima u glavi da neko tako hrvatski odgojen kao ti biva pogodjen mojim prepisanim mislima, pokradenim citatima i neinspirativnim izlaganjima...

ako pozovem neke popove iz plemena a ti se naguzis da  te "preobrate", mozda i dobijes guc pive...ali iz moje ruke...

[Agota]

...mozda ce nekom ovaj pametni  tekst  ŽARKA TREBJEŠANINA  pomoci da odvoji zito od kukolja ,kazem ,MOZDA !!

Politicki ekstremizam odlikuje fanaticna uverenost da je njegova vlastita
politika jedino ispravna, a da su ostale lažne, te da bi zastupnike drugih politickih
opcija trebalo svim sredstvima privoleti prihvatanju jedne jedine ideološke
istinite, ili ih, u ime uzvišenog cilja (Nacija, Klasa, Partija itd.), istrebiti sa lica
zemlje. Ideološki ekstremizam, uprkos njegovim cesto makar deklarativno
uzvišenim ciljevima («novi covek», «pravedno društvo», itd.), po pravilu se
ispoljava u vidu netolerantnog i nasilnog ponašanja (od diskriminacije, preko
progona, sve do genocida). Videli smo tokom istorije, a posebno drasticno u
prošlom veku, kuda vodi iskljucivost i netrpeljivost u politickom životu.
Ekstremizam pocinje satanizovanjem, dehumahizovanjem politickog
neistomišljenika, a završava se – istrebljenjem!
Desnicarski politicki ekstremizam u vidu nacionalsocijalizma, pokazala su
rana psihološka istraživanja (From, Maslov, Adorno), povezan je sa autoritarnim
tipom licnosti (potisnuta agresivnost, obožavanje moci, grupni narcizam,
antiintraceptivnost, kruto mišljenje, sklonost projekciji itd.). Kasnija istraživanja
(npr. Rokeach), medutim, otkrivaju da istu psihološki osnovu imaju razliciti vidovi
politickog ekstremizma, kako levi tako i desni, poput komunizama, fašizma ili
verskog fundamentalizma. Njih karakteriše pre svega poseban nacin dogmatskog
mišljenja, a ne konkretni sadržaj mišljenja (npr. konzervativnost,

konvencionalnost). Ekstremisti su netolerantne, agresivne i autoritarne osobe (u
smislu «opšte autoritarnosti», a ne samo «desne»).
Psihološku sklonost ekstremizmu u srpskom narodu zapazio je još klasik
naše etnopsihologije Vladimir Dvornikovic. "Jugoslovenski covek, po svojim
duševnim dispozicijama, politicki je ekstremist. Krilatica koje ce njega da
pokrene ima da bude odredena i krajnje zaoštrena, pre svega slicna bojnom
poklicu, kadra da u njemu oživi i podigne ogorcenog borca. Što god je umereno,
kompromisno, racionalizovano, ne može da razigra njegov politicki temperament
ili uopšte da potstakne njegovo dublje interesovanje", zapaža naš etnopsiholog
u svojoj Karakterologiji Jugoslovena (1990). Empirijsko istraživanje
autoritarnosti (Rot, Havelka, 1973) izvedeno kod nas (na uzorku srednjoškolske
omladine) potvrduje ovu ocenu jer otkriva izuzetno visoku autoritarnost (najviši
skor u svetu na Adornovoj skali autoritarnosti, cak veci nego kod americkih
zatvorenika!). Ovaj rezultat zabrinjava, bez obzira što se on može delimicno
objasniti metodološkim (F-skala nije bila standardizovana kod nas) i
kulturološkim razlozima (patrijarhalna svest i drugacije kulturne norme).
Psihološki profil politickog ekstremiste
Na osnovu brojnih istraživanja psihološke osnove razlicitih tipova
politickog ekstremizma ovde cemo dati skicu za psihološki profil nosioca
eksremisticke ideologije. Naime, izdvojicemo one glavne crte licnosti, nacin
mišljenja i uverenja politickog ekstremiste.

1. Osecanje osujecenosti i mržnja, bes i agresivnost prema «neprijatelju»
Ekstremisti su, po pravilu, ljudi cije su potrebe i želje hronicno osujecene.
Izloženi stalnim životnim stresovima (nezaposlenost, loš ekonomski i socijalni
položaj), oni cesto postaju nervozni, hronicno nezadovoljni sobom, uplašeni i
besni. A ovakvo stanje ispunjeno negativnim, otrovnim i destruktivnim
emocijama, cesto vodi netrpeljivosti, mržnji i iskaljivanju gneva na marginalnim
društvenim grupama (manjine, žene, deca, homoseksualci).
Licnosti koje su nesigurne, nezadovoljne svojim životom, imaju izrazito
osecanje manje vrednosti i nizak prag tolerancije, pune su potisnutog besa, te na
najmanju uvredu reaguju prekomernom agresijom. Ekstremne politicke stranke
zadovoljavaju ovu covekovu potrebu za agresivnošcu i destruktivnošcu. One
smišljeno, planski podsticu kod ljudi javljanje agresivnosti, pojacavaju je i
usmeravaju u željenom pravcu, kako bi se ova potreba zadovoljila na društveno
prihvatljiv nacin. Za ekstremiste je tipican fenomen pomeranja agresivnosti (sa
pravog ali nedostupnog izvora frustracije, na zamenski, društveno dopušteni
objekt) i traženje "žrtvenog jarca" (neka nezašticena grupa).
Mnogim ljudima su «potrebni neprijatelji da bi na njih usmerili
frustracijsku agresiju. (...) Veoma je korisno da neko drugi bude odgovoran za
moje neuspehe. Ponekad, jednostavno, najbliži ljudi na koje je frustracija
usmerena, ponekad neki drugi koji su nam nanosili nepravdu, eksploatisali nas,
varali, nisu nam dopuštali da raširimo krila i sl. Priznati da su krive naše vlastite
mane znaci izvršiti atentat na samog sebe. (...) S psihološke tacke gledišta

neprijatelj je dobar pronalazak u borbi za samoodržanje», piše Kolakovski
(2005). «Neprijatelj» je posebno neophodan totalitarnim režimima. «Komunisticki
i fašisticki režimi morali bi stalo da iznalaze neprijatelje prema kojima ce
usmeravati agresiju, i sami proizvoditi te neprijatelje u sve novijim i novijim
kampanjama, cistkama i ubistvima; katkad su neprijatelji bivali stvarni, a katkad
veštacki stvarani. Agresija je bila nužna zbog mobilizacije masa, sugerišuci im da
je neprijatelj uzrocnik svih njihovih nesreca i bede, da bi imali razloga za sve
opresivnije vršenje svoje vladavine» (Mini predavanja o maksi stvarima, 2005).
Neprijateljstvo je posebno usmereno na one koji odstupaju od
konvencionalnih propisa, ne poštuju društvene norme i ponašaju se
nekonformisticki. Svi oni koji su «drugaciji» (razlicito verski, nacionalno, ideološki
ili seksualno orijentisani) predstavljaju metu besa, mržnje i agresivnosti. Ko je
razlicit od vecine, doživljava se kao «izopacen», «bolestan», «nemoralan» i
samim tim je opasan po «zdrav organizam» nacije ili države.
Coveku frustriranom, bez vlastitog identiteta, nesigurnom u svoju
vrednost, koji je preplavljen "strahom od slobode", smatra Sartr (1992),
nedostaje neko ko je njemu podreden, slab i nezašticen i na kome može
nekažnjeno da iskali svoju agresivnost i bes. Antisemiti je životno potreban
"neprijatelj" koga sa strašcu želi da proganja, maltretira i, najzad, uništi.
Antisemiti potreban je Jevrejin i da ne postoji on bi ga izmislio, zakljucuje cuveni
francuski filozof.

Antisemitizam i ksenofobija, mržnja prema Jevrejima, Crncima i Romima
je narocito raširena medu siromašnima, ciji je socijalni status nizak, jer im
omogucava da se u kolektivnoj histerickoj mržnji osete nadmocnim nad "nižom
rasom" i istovremeno jednakim sa "pravim Francuzom" ili "pravim Nemcem".
2. Submisivnost, obožavanje vode, slepo pokoravanje autoritetu
Osobina autoritane submisivnosti predstavlja možda najbitniju odliku
autoritarne licnosti po svim istraživacima, od Adorna do Altmajera. Osoba sklona
nekom vidu politickog ekstremizma, odlikuje se visokim stepenom
bespogovornog podredivanja etabliranom, legitimnom i mocnom autoritetu,
prema kojem ima nekriticki, servilan odnos. Za takvu licnost je karaktreristicno
da svet i meduljudske odnose opaža u kljucu dominantan-podreden, a da za
najvecu vrlinu smatra slepu poslušnost autoritetu.
Pojedinac koji se utopio u neku antidemokratsku grupu, automatski je
svoj licni suverenitet preneo na snažnog, energicnog vodu, kome je od tada
slepo poslušan. Voljeni i obožavani Voda dobija atribute božanstva, a znacaj
individue u grupi bledi i nestaje. Istina, dublja psihološka analiza pokazuje da se
iza svesnog idolopoklonstva i ljubavi prema Vodi skriva potisnuta mržnja (koja
postaje manifestna kada ovaj padne sa svog uzvišenog položaja).
3. Kompleks više vrednosti (potisnuto osecanje manje vrednosti), arogancija i
prezir prema pripadnicima «nižih» grupa.
Pripadnici ekstremnih politickih pokreta i stranaka imaju osecanje
izuzetnosti i nadmoci jer pripadaju izabranoj, povlašcenoj socijalnoj grupi (naciji,

veri, partiji, klasi, rasi) koja se bori za jedan uzvišeni, plemeniti cilj koji ce ljudima
doneti «srecu», «slobodu», «spasenje». Istovremeno, oni osecaju prezir ili
mržnju prema svima koji nisu «izabrani», koji nisu deo elite covecanstva.
Psihološke analize, medutim, pokazuju da se iza prividnog osecanja
nadmoci, ispoljenog kompleksa više vrednosti i grupnog narcizma, skriva duboko
potisnuto osecanje manje vrednosti, nesigurnosti i anksioznosti. Njihova
nadmenost, osecanje duhovne superiornosti i arogancija zataškavaju osecanje
licnog neuspeha i inferiornosti. Prema tome, uskogruda netolerancija, nije izraz
njihove snage, vec je, naprotiv, izraz duhovne nemoci, osecanja neadekvatnosti,
nesigurnosti i licne inferiornosti.
U zapadnom društvu nije prihvatljivo otvoreno ispoljavanje licnog
narcizma, ali je prihvatljivo i cak poželjno grupnog narcizama. Tako, recimo, ako
bi se neko otvoreno hvalio da je on najkulturniji, najpametniji, najbolji covek na
svetu, svi bi mislili da je lud. Ali, zato, ako neko kaže «moja je nacija
najplemenitija, najkulturnija, najtalentovanija», taj covek ne samo da nece biti
proglašen ludim, vec ce biti poštovan kao «pravi patriota» (From, 1979 / 1987).
4. Fanatizam, ostrašcenost i netolerancija
Pripadnici jedne crkve ili sekte vekovima su progonili one «druge» kao
«nevernike» ili «jeretike». Rezultat fanaticne odanosti svojoj, «pravoj» religiji bili
su netrpeljivost, mržnja, ubistva i masovni pogromi inovernika (Volter, 1763 /
2005). Ono što su u vreme Voltera bili verski ratovi, to su kasnije postali politicki
obracuni i progoni neistomišljenika od strane ideoloških ekstremista.

Ideološki sporovi i nemilosrdni, fanaticni obracuni cesto su potpuno
iracionalni, zasnovani na snažnim afektima i uverenjima, slepim za bilo kakve
logicke argumente. Sartrova glavna teza je da antisemitizam nije gledište sa
kojim se možemo racionalno sporiti. On dobro kaže da antisemitizam nije
mišljenje, vec je strasna, bolesna mržnja (Razmišljanja o jevrejskom pitanju).
U osnovi svake ekstremisticke ideologije jeste strasna netrpeljivost,
netolerancija, a to znaci nesposobnost podnošenja razlicitog uverenja, mišljenja
ili ponašanja. Ekstremisti smatraju da moraju voditi «sveti rat», odlucnu i
beskompromisnu borbu protiv svakog razlicitog nacina delovanja, gledišta ili
uverenja, proganjajuci ga sve do potpunog zatiranja.
Pouzdana mera ekstremizma i netolerancije jeste nepodnošenje
odstupanja od prihvacenih konvencija i standarda, koje ide cak do užasavanje
od svake razlicitosti. Entoni Gidens (1994) opravdano ukazuje da samo dijalog
sa neistomišljenikom može da zameni nasilje u savremenom heterogenom,
mulitikulturalnom društvu, u "svetu postojanih kulturnih razlicitosti".
5. Preterano razvijen identitet grupe, plemenski mentalitet
Ekstremista ima hipertrofirano osecanje grupnog identiteta (nacionalnog,
stranackog, verskog), koji proždire sve ostale pripadnosti (profesiji, porodici). On
ima osecanje apsolutne lojanosti svojoj glorifikovanoj socijalnoj ili politickoj grupi.
Pripadnik ekstremne ideologije ima izgraden poseban tip grupnog
identiteta. To je onaj koji, Amin Maluf (2003) naziva monolitni, prost, iskljucivi
identitet, kod kojeg je celokupni identitet licnosti sveden, skresan, redukovan na

samo jednu jedinu, «suštinsku» pripadnost, koja se kao dominantna izdvaja,
apsolutizuje i obogotvoruje. Najcešce svodi se na etnicku, klasnu, rasnu ili versku
pripadnost, kojom se njegov pripadnik dici i maše drugima ispred nosa kao
crvenom maramom. Neko može biti samo hrišcanin ili musliman, Englez ili Srbin.
Ne priznaje se «mešani» identitet, jer je necist. Po ovoj simplicistickoj koncepciji
identitet je ne samo monolitan, «cist» nego je, s obzirom da je rodenjem,
sudbinom i krvlju dat, ujedno i nepromenljiv.
Ovaj «plemenski identitet», koji je izvor fanatizma, ksenofobije,
netrpeljivosti i zavada, Maluf naziva ubilackim identitetom. On ga tako naziva s
obzirom da opisana koncepcija «koja svodi identitet na jednu jedinu pripadnost,
navodi ljude na pristrasno, sektaško, netolerantno, zapovednicko, a ponekad i
samoubilacko ponašanje, i pretvara ih suviše cesto u ubice, ili u pristalice ubica.
Njihova vizija sveta je iskrivljena i izvitoperena». Ona je crno-bela, iskljuciva,
manihejska, u kojoj postoje samo dve strane, dobri i zli, andeli i davoli.
6. dogmatizam, rigidno, crno-belo mišljenje
Dogmatizam je crta licnosti, a manifestuje se u dogmatskom mišljenju,
netolerantnosti prema drugacijim shvatanjima, slepom verovanju mišljenju
autoriteta i prihvatanju predrasuda i stereotipija.
Dogmatsko mišljenje je nekriticko, kruto mišljenje koje ne trpi prigovore i
zabranjuje sumnju, kritiku i proveru. Ono je suprotno racionalnom saznanju, koje
se zasniva na cinjenicama, logickim dokazima i podložno je kritici. Ovo
«mišljenje» ne pociva na razumu, vec na bezuslovnoj veri u dogmu, te je

suprotno je istraživanju, skeptickom i kritickom mišljenju. Dogmatsko mišljenje
je karakteristicno za autoritarnu licnost, koja veruje da je jedino tacno, ispravno
mišljenje one grupe kojoj ona pripada.
Ekstremisti imaju pojednostavljenu sliku sveta, skloni su dogmatskom
mišljenju i imaju «zatvoreni um». Prema Miltonu Rokicu (Rokeach, 1960)
«zatvoreni um» odgovara opštoj autoritarnosti, a cini ga sindrom sledecih
osobina: zatvoren, cvrsto povezan sistem verovanja, nekriticno odbacivanje
suprotnih stavova, kao i pristrasnost u saznavanju (o pozitivno vrednovanim
objektima zna se mnogo, a o negativno - malo). Kod dogmatskih osoba,
saznanja i stavovi su pod uticajem spoljašnjeg autoriteta i strasti, a ne logickih
argumenata i kritickog traganja za istinom (Rokeach, 1960). Dogmatski, krajnje
pojednostavljen nacin tumacenja sveta pomocu prostih kognitivnih shema ima
svoj izvor u potrebi za sigurnošcu i izvesnošcu, kao i u potrebi da se od
anksioznosti zaštiti slabo i «ranjivo ja».
Takvi pojedinci, «pravi vernici», koji suvuše kruto veruju u dogme,
zapravo nesvesno sumnjaju i onda tu svoju sumnju guše i suzbijaju fanaticnom
verom i progonom neistomišljenika.
7. sklonost stereotipima i predrasudama i progon «neprijatelja».
Licnost sklona ekstremnim, nedemokratskim i jednostavnim rešenjima, po
pravilu, odlikuje se manihejskim pogledom na svet, odnosno mišljenjem u
ekstremnim, grubim, crno-belim kategorijama (dobar-zao, pametan-glup,
prijatelj-neprijatelj). Po njima nema mišljenja u nijansama, finesama, kao što

nema kompromisa u politici i meduljudskim odnosima - ili si «patriota» ili
«izdajanik», «snažan» ili «slab», «normalan» ili «nenormalan». Izmedu ovih
oštro podeljenih i suprotstavljenih kategorija nema sredine, nema tananih razlika
u stepenu. «Ko nije sa nama taj je protiv nas», taj je «neprijatelj».
U stereotipnoj, uprošcenoj viziji ektsremista postoje samo naši i njihovi,
kao dve zaracene vojske. «Mi» smo dobri, kulturni, pametni, miroljubivi,
pravedni, casni, «oni» su rdavi, glupi, primitivni, necasni, agresivni, pakosni,
nepravedni itd. «Mi» smo ljudi, a oni su neljudi, varvari, demonska bica, zveri.
Neprijatelj je neophodan da bi se opravdalo rdavo stanje u vlastitoj
zajednici (on je izvor svih zala), ali i da se na njemu isprazni nagomilana
agresivnost, kako bi se sprecilo pražnjenje agresivnost unutar grupe. Ovu
funkciju «neprijatelja» lucidno je uocio i tvorac psihoanalize, koji analizirajuci
grupnu agresivnost boljševika, kaže: «Možemo se razumeti zašto pokušaj
izgradivanja nove komunisticke kulture u Rusiji ima za psihološku podršku
proganjanje buržuja. Zabrinuto se pitamo šta ce sovjeti uraditi kada istrebe
buržuje» (Frojd, Antropološki ogledi, 2005).
Stereotipi kao dominantne kognitivne strukture upravljaju opažanjem,
saznavanjem i sticanjem iskustva kod osoba koje misle «crno-belo». Ovi
stereotipi se obrazuju još u detinjstvu kao rezultat nekriticke generalizacije,
ogranicenog iskustva i saobražavanja mišljenju vecine (Lipman, 1997). Covek
ima potrebu da pojave složene stvarnosti, zarad lakšeg upoznavanja i uštede
energije, uprosti i svede na opšte shematske karakteristike, po cenu

iskrivljavanja, simplifikovanja i falsifikovanja stvarnosti. Stereotipi su, kaže
Kolakovski (2005), «sponatno uoblicena, kvaziempirijska uopštavanja» koja se
«ne daju korigovati kasnijim iskustvima». Oni imaju funkciju da povuku granicu
«mi-oni», da homogenizuju vlastitu socijalnu grupu i da izgrade grupni identitet.
Stereotipi pomažu da se pojedinac lakše i uspešnije identifikuje sa svojom
grupom (kojom se ponosi) i da se distancira od drugih.
Mnogi ljudi, a posebno ekstremisti, s lakocom uopštavaju: «Crnci su
zapalili ...», «Jevreji su oteli ...», «Srbi su poklali ...». Oni izricu sudove
zasnovane na predrasudi da su citavi narodi «lenji», «glupi», «podmukli» ili
«genocidni», a takvi sudovi cesto vode do masovnih zlocina. Ovakvim nacinom
govora se ucvršcuje iskljucivi, plemenski identitet, koji se gradi na mržnji i
netrpeljivosti prema onom «drugom», tako jaca ubilacki identitet i formiraju se
ljuti fanatici, ksenofobi i rasisti.
«Zmijski jezik», jezik mržnje, kritike, osude, neophodno je zameniti
«jezikom saosecanja», razumevanja i poštovanja, ako hocemo da konstruktivan
dijalog i produktivan nacin rešavanja sukobe sa drugim ljudima, smatra Maršal
Rozenberg (2003). Ovaj psiholog se umesto nasilja, koji promovišu predstavnici
politickog ekstremizma, zalaže za jedan «nenasilni model komunikacije».

[džin tonik]

nitko nije prisiljen, ali vec ces se ti ginger potruditi da zalijepis koju losu ocjenu onima koji izostanu. jelte.

[džin tonik]

ti si stvaaaaarno idiot, i to kompletni, ali mi nekako godi  i prija mom primitivizmu i uga-buga zvucima u glavi da neko tako hrvatski odgojen kao ti biva pogodjen mojim prepisanim mislima, pokradenim citatima i neinspirativnim izlaganjima...

ako pozovem neke popove iz plemena a ti se naguzis da  te "preobrate", mozda i dobijes guc pive...ali iz moje ruke...

cekaj, sad si se nasao uvrijedjen sto sam zakljucio da si kafandzija? pa tako se citas. kao proizvod ljubavi izmedju dzona i agote. onako, dzon, agota, ti i copor pasa tri godine na pustom otoku, pa vas umjesto u zoo puste medju ljude da prodajete "pamet".

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...hvala na skretanju pažnje, ali bih inače zamolio da mi se, nakon onog prostačenja, ne obraćate lično... i, inače ste potpuno u krivu i što se tiče mojih verskih i nacionalnih osećaja (pa i porekla) i ocenjivanja...

[angel011]

Ginger, hvala na iscrpnom objašnjenju!

Imaš li možda podatke kako je u drugim školama? Zatekne li se neka direktorska budala rešena da svoju školu prikaže kao ultrapravoslavnu, pa na prisustvo tera i one koji ne bi?

[Ghoul]

nitko nije prisiljen, ali vec ces se ti ginger potruditi da zalijepis koju losu ocjenu onima koji izostanu. jelte.

to je taj grčeviti zilotizam odražen kroz kucanje...
to je taj nastavni kadar srbije...

[džin tonik]

...hvala na skretanju pažnje, ali bih inače zamolio da mi se, nakon onog prostačenja, ne obraćate lično... i, inače ste potpuno u krivu i što se tiče mojih verskih i nacionalnih osećaja (pa i porekla) i ocenjivanja...

svidja mi se ovo persiranje. na dobrom si putu. nastavi tako. polako se svrstavas gdje ti je mjesto.

[Lord Kufer]

Osećanja upravljaju ljudima. Zar niko to ne vidi kao problem? Jok, a?

[Ugly MF]

ti si stvaaaaarno idiot, i to kompletni, ali mi nekako godi  i prija mom primitivizmu i uga-buga zvucima u glavi da neko tako hrvatski odgojen kao ti biva pogodjen mojim prepisanim mislima, pokradenim citatima i neinspirativnim izlaganjima...

ako pozovem neke popove iz plemena a ti se naguzis da  te "preobrate", mozda i dobijes guc pive...ali iz moje ruke...

cekaj, sad si se nasao uvrijedjen sto sam zakljucio da si kafandzija? pa tako se citas. kao proizvod ljubavi izmedju dzona i agote. onako, dzon, agota, ti i copor pasa tri godine na pustom otoku, pa vas umjesto u zoo puste medju ljude da prodajete "pamet".

Zosko, evo velikim slovom ti se obracam i kazem ti da me ne zanimas ni sta mislis niti sta imas da kazes, jer si mi dosadan i totalno nezanimljiv i imbecilan.Provokacije provincijalske a humor ...humor? izvini, zaletio se....

Ako mi ubuduce budes imao sta reci, idi u PM.

[Josephine]

Osećanja upravljaju ljudima. Zar niko to ne vidi kao problem? Jok, a?

[džin tonik]

Zosko, evo velikim slovom ti se obracam i kazem ti da me ne zanimas ni sta mislis niti sta imas da kazes, jer si mi dosadan i totalno nezanimljiv i imbecilan.Provokacije provincijalske a humor ...humor? izvini, zaletio se....

Ako mi ubuduce budes imao sta reci, idi u PM.

pa koji si ti bivol! covjece, pun ushicenja divis se samom sebi, naviknut da ti konobarice u godinama laskaju ne bi li ostavio koju napojnicu. ali ja sam realnost, surova istina, ne ocekujem nista.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

Ginger, hvala na iscrpnom objašnjenju!

Imaš li možda podatke kako je u drugim školama? Zatekne li se neka direktorska budala rešena da svoju školu prikaže kao ultrapravoslavnu, pa na prisustvo tera i one koji ne bi?

...nema na čemu, pristojnima uvek na usluzi... dodatno sam radio u još desetak škola, u još tuce držao kurseve, slična je situacija bila u svakoj od njih, ali, naravno, ne bih ruku stavio u vatru da se neko nije ogrešio o dobre običaje u nekoj od 1200 školskih ustanova (give or take) na područje Srbije...

[džin tonik]

Osećanja upravljaju ljudima. Zar niko to ne vidi kao problem? Jok, a?

samo oni koji su pogodjeni gingerovom objektivnoscu. ali ti su ionako pokvareni, losi, zli i neperspektivni. jos ce uzivati u socijali za koju svi mi radimo!

[angel011]

@ginger: Hvala!

[Meho Krljic]

Hm, ali valjda je jasno da nije stvar u primoravanju? Mislim, državna škola u sekularnoj državi bi trebalo da ima integracionističku funkciju - da se svaki njen klijent (učenik) oseća podjednako usluženim. A to znači da kad se proslavljaju nekakvi dani i praznici, da svi budu uključeni u proslavu, ne pod moranje već da se osećaju delom te proslave i delom kulturnog modela koji se proslavom obeležava/ promoviše. Ako umesto toga ova institucija forsira jedan kulturni model iz koga se neki osećaju izopšteno (jer ima prenaglašenu versku ili nacionalnu notu ili šta već) a potencijalni konflikt se rešava time da ti neki budu obavešteni kako nije obavezno da prisustvuju takvoj svečanosti, onda mislim da institucija ne radi svoj posao.

[Ghoul]

Hm, ali valjda je jasno da nije stvar u primoravanju?

jasno je.
osim zilotima i njihovim (nesvesnim) saučesnicima od 'ko neće - ne mora' sorte.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...razumem tvoj poriv da vazda mutiš vodu, kanda si takva pojava, ali ne vidm gde sam ja to zagovarao to što mi spočitavaš... možda ne odgovara tezi koju su poželeo da izneseš, ali ja sa samo opisao stanje stvari u konkretnom slučaju čiji sam višegodišnji svedok...ako te je ponela emocija, neka bude, i ovaj put si pokazao kao svevideći i svesnazujići i prozreo si moje mračne nakane - nasuprot tvom integracionističkom pristupu ja sam stao u odbranu birokratističke popustljivosti, a sve u zaštitu pogubnog sistema... mudra si glava, voliš da se trsiš saznanjima i uvidima, te, evo za nas sa jeftinijim sedištima pojasni kako ti zamišljaš proslavu koja bi obuhvatila svih 1600 učenika i uposlenih u sredini koja je višenacionalna na treću decimalu? Rado ću proslediti  obima bliže vrhu čim mi se ukaže prilika...

[Ghoul]

Rado ću proslediti  obima bliže vrhu čim mi se ukaže prilika...

teško da će oni saslušati a kamoli poslušati nekoga kome dodeljuju neformalne kaznene mere:

po neformalnoj kazni i potvrđenom običaju svake godine dežuram/radim na upisu

[tomat]

Hm, ali valjda je jasno da nije stvar u primoravanju? Mislim, državna škola u sekularnoj državi bi trebalo da ima integracionističku funkciju - da se svaki njen klijent (učenik) oseća podjednako usluženim. A to znači da kad se proslavljaju nekakvi dani i praznici, da svi budu uključeni u proslavu, ne pod moranje već da se osećaju delom te proslave i delom kulturnog modela koji se proslavom obeležava/ promoviše. Ako umesto toga ova institucija forsira jedan kulturni model iz koga se neki osećaju izopšteno (jer ima prenaglašenu versku ili nacionalnu notu ili šta već) a potencijalni konflikt se rešava time da ti neki budu obavešteni kako nije obavezno da prisustvuju takvoj svečanosti, onda mislim da institucija ne radi svoj posao.

pa jeste, nešto slično htedoh reći.

u onom tekstu iz Politike koji je Džon linkovao ima stvari tipa "Škola kao domaćin slave Sveti Sava...". "Sve škole u Srbiji tradicionalno, prema mogućnostima, obeležavaju svoju slavu...". piše da "Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (!?) saopštilo je danas da u Srbiji školski kalendar poštuje sve značajne verske datume, bez obzira na veroispovest đaka...", s tim što se recimo Savindan poštuje na nivou škole tako što se organizuje proslava, a prvi dan Bajrama se poštuje tako što muslimani mogu da izostanu sa nastave taj dan.

[Meho Krljic]

...razumem tvoj poriv da vazda mutiš vodu, kanda si takva pojava, ali ne vidm gde sam ja to zagovarao to što mi spočitavaš... možda ne odgovara tezi koju su poželeo da izneseš, ali ja sa samo opisao stanje stvari u konkretnom slučaju čiji sam višegodišnji svedok...ako te je ponela emocija, neka bude, i ovaj put si pokazao kao svevideći i svesnazujići i prozreo si moje mračne nakane - nasuprot tvom integracionističkom pristupu ja sam stao u odbranu birokratističke popustljivosti, a sve u zaštitu pogubnog sistema... mudra si glava, voliš da se trsiš saznanjima i uvidima, te, evo za nas sa jeftinijim sedištima pojasni kako ti zamišljaš proslavu koja bi obuhvatila svih 1600 učenika i uposlenih u sredini koja je višenacionalna na treću decimalu? Rado ću proslediti  obima bliže vrhu čim mi se ukaže prilika...

Ne preterujmo, valjda je očigledno da se nisam bavio tvojim partikularnim svedočenjem nego iznosio jedno opšte zapažanje/ mišljenje. Drugim rečima, ovo nije nešto što treba da rešavaš ti ili neko na nivou tvoje opštine, već ministarstvo prosvete u saradnji sa ministarstvom kulture, ministarstvom omladine, a pošto nemamo ministarstvo koje bi se bavilo i nacionalnim manjinama, onda možda i ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave. Mislim da je uvek problem ako državna institucija, pogotovo ona koja se bavi (između ostalog) socijalizacijom građana u njihovom najosetljivijem životnom dobu, nema način da tu socijalizaciju obezbedi podjednako svima, makar na formalnom planu.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...znači, ništa od ideje, na partikluarnom planu, naravno?

[Meho Krljic]

Pa, ne, nisam mislio da je ovo mesto na kome se okupljaju ljudi koji bi doneli partikularne ideje koje bi bile pretočene u državnu politiku. Da jesam, sigurno mene ne bi zvali da im objašnjavam.

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...ništa onda, država je na gubitku, ostajmo onda na tački uopštenog džeziranja znaiša opšte prakse...

[Meho Krljic]

Da, ovaj topik je bio na korak od finalnog nacrta predloga novog zakona o obrazovanju, sve dok ga ja nisam razvodnjio svojim uopštavanjima.

[Ugly MF]

Meho, anarhisto...

[Kimura]

To nije odgovor na moje pitanje.

Šta bi po tebi bio odgovor na tvoje pitanje? Eno, varvarin te svime neophodnim opskrbio.

Mislim, hajde da se ne lažemo, da je u pitanju samo slavljenje škole-kao-takve i prosvećivanja neukih, mogla se odabrati i neka vanreligijska ličnost. Npr. Dositej, ko što je jedno kraće vreme i bio slučaj.

Ali ako ćeš tvrditi da Sava nije proganjao ljude druge vere, u redu, i da je nepristojno kritikovati pravoslavlje, pravoslavne sveštenike ili trenutke iz istorije pravoslavne crkve u ovoj svetovnoj državi, okej, okej, argumentacija ti je... pa ja se svakako neću s tobom sporiti.

Sveti Sava nije proganjao ljude druge vere ili bar ja nisam za to čula. Ako jeste, ispravi me. Ako nije, ono što si napisala o njemu zvuči kao kleveta.
Dozvoljeno je, ako se ja pitam, kritikovati sve i svakoga. Nigde nisam napisala da je kritika (sveštenstva, crkve, običaja) nepristojna. Nepristojnim sam nazvala ono što je učinila devojka o kojoj je D. pričala.

[Franz Xaver von Baader]

Mislim, državna škola u sekularnoj državi bi trebalo da ima integracionističku funkciju - da se svaki njen klijent (učenik) oseća podjednako usluženim. A to znači da kad se proslavljaju nekakvi dani i praznici, da svi budu uključeni u proslavu, ne pod moranje već da se osećaju delom te proslave

meho, pa ti si najosjetljivija dušica na svijetu!

dvaput si upotrijebio termin "osjećati (se)" dok istovremeno pričaš o formama. ti nešto što je već iskristalizirano u formu napadaš tako što prigovaraš kako se netko osjeća??! pa kako je došlo do forme, ako ne kao jedan sukus "kako su se ljudi osjećali". kako se osjeća ovaj ili onaj je irelevantno; taj je problem već riješen. prešao je iz subjektivnog u objektivno. proslava - organizacija - građanin (može se osjećati ovako ili onako, nitko mu ne spori niti to ikoga dira)

plus, ni sa "integracionističkom funkcijom" nisi na razini. Schlegel i romantičari već znaju da idu uporedo (kulturna ova ona) autonomija i gubitak integracije.

[Mme Chauchat]

Sveti Sava nije proganjao ljude druge vere ili bar ja nisam za to čula. Ako jeste, ispravi me. Ako nije, ono što si napisala o njemu zvuči kao kleveta.

*uzdah* Važi.

Što se tiče priče o "nepristojnosti":

Sveti Sava je Sveti Sava i ne može da bude nešto drugo. Vernici mogu da ga poštuju kao svetitelja, a ateisti kao prosvetitelja. Ili da ga ne poštuju uopšte, a da to iz, najobičnije pristojnosti, zadrže za sebe.

što se onako ljupko nadovezuje na izjavu sa drugog topika:

Mrsko mi je kad pročitam nešto ružno o crkvi i ne znam, pravo da vam kažem, ko me tada više ljuti : sveštenici koji se sramote ili oni što na to pokazuju prstom.

Žalim, ali, recimo, rado ću do sutra pokazivati prstom na Pahomija koji niti je otišao na robiju niti je raščinjen niti je crkva išta povodom njega uradila. Tebe to ljuti? Smatraš me nepristojnom? Samo napred, objasni mi zašto.

[Kimura]

Objasniću vrlo lako.
Ne razumem poriv da se izvrgne ruglu ono što drugi ljudi poštuju i slave. Ovo se odnosi na postupak devojke u menzi (Ja sam gladna, vreme je ručku, šta me briga za vaše glupe obrede).
Što se tiče Pahomija, ljute me generalizacije svake vrste, pa i ova.  Ako se sećaš ''Pahomijevog slučaja'', u tu priču je bila uključena i monahinja (deo crkve, zar ne?) koja ga je optužila.

[Meho Krljic]

Mislim, državna škola u sekularnoj državi bi trebalo da ima integracionističku funkciju - da se svaki njen klijent (učenik) oseća podjednako usluženim. A to znači da kad se proslavljaju nekakvi dani i praznici, da svi budu uključeni u proslavu, ne pod moranje već da se osećaju delom te proslave

meho, pa ti si najosjetljivija dušica na svijetu!

dvaput si upotrijebio termin "osjećati (se)" dok istovremeno pričaš o formama. ti nešto što je već iskristalizirano u formu napadaš tako što prigovaraš kako se netko osjeća??! pa kako je došlo do forme, ako ne kao jedan sukus "kako su se ljudi osjećali". kako se osjeća ovaj ili onaj je irelevantno; taj je problem već riješen. prešao je iz subjektivnog u objektivno. proslava - organizacija - građanin (može se osjećati ovako ili onako, nitko mu ne spori niti to ikoga dira)

plus, ni sa "integracionističkom funkcijom" nisi na razini. Schlegel i romantičari već znaju da idu uporedo (kulturna ova ona) autonomija i gubitak integracije.

Pa, u teoriji, politika se formira tako što predstavnici građana pitaju građane za mišljenje (između ostalog i kako se osećaju u odnosu na ovo ili ono - eto skorog primera zvaničnih protesta i izraza žaljenja zbog izvođenja jedne muzičke kompoizicije na najvišem mestu) pa se na osnovu toga pravi formalni okvir. Ako taj formalni okvir ignoriše kulturnu i prosvetnu potrebu (i osećanja) nezanemarljivog dela populacije onda se taj deo populacije neće identifikovati sa društvom čija je to politika. To je, držim, intuitivno jasno.

Dakle, može se reći da kritikujem to što se do forme nije došlo pažljivim destilisanjem "osećaja" cele populacije u jednu za sve jednako prihvatljivu praksu.

[Franz Xaver von Baader]

to sam ti i rekao

a ovo

Dakle, može se reći da kritikujem to što se do forme nije došlo pažljivim destilisanjem "osećaja" cele populacije u jednu za sve jednako prihvatljivu praksu.

je pak jednostavno tvoja zabluda. ako stvar funkcionira i nema čak ni turbulencija -ne pričam o nemirima, bunama, dakle zbiljskoj kritici postojeće forme- znači da upravo postoji "za sve prihvatljiva praksa".

[Mme Chauchat]

Objasniću vrlo lako.
Ne razumem poriv da se izvrgne ruglu ono što drugi ljudi poštuju i slave. Ovo se odnosi na postupak devojke u menzi (Ja sam gladna, vreme je ručku, šta me briga za vaše glupe obrede).
Što se tiče Pahomija, ljute me generalizacije svake vrste, pa i ova.  Ako se sećaš ''Pahomijevog slučaja'', u tu priču je bila uključena i monahinja (deo crkve, zar ne?) koja ga je optužila.

Bojim se da se kod tebe svaka kritika izjednačava sa "izvrgavanjem ruglu" pa smo na istom.

Čekaj... ljuti te generalizacija (kakva je generalizacija kad se govori o jednom konkretnom pedofilu?) a ne ljuti te to što crkveni vrh ni na koji način nije reagovao da zaštiti pastvu od vladike koji ganja decu? To je skroz ok? Ili, da ne bude da je Pahomije jedino što ne valja u SPC, ljuti te kad se pomenu razne (konkretne, ne generalizovane) finansijske malverzacije sveštenih lica, a same malverzacije te ne ljute, niti te ljuti što ih crkva dozvoljava i štiti počinitelje? Peranović te ne ljuti, nego te ljuti kad ga neko pomene? Sve su to, je li, generalizacije?

[Ghoul]

Objasniću vrlo lako.
Ne razumem poriv da se izvrgne ruglu ono što drugi ljudi poštuju i slave. Ovo se odnosi na postupak devojke u menzi (Ja sam gladna, vreme je ručku, šta me briga za vaše glupe obrede).

ala si ga objasnila! 

znači, kad neko dođe na mesto namenjeno da se na njemu JEDE (menza) i kad tamo zatekne neke ljude koji tamo nemaju posla (popove) kako rade nešto što s namenom objekta nema veze ('osveštavaju' or some such crap), i to u vreme obroka - ta osoba je neuljudna što želi da radi ono zbog čega je tu došla, a ovi joj ne daju, nego joj nameću svoje smešne rituale - za koje imaju objekte namenjene da na njima poštovaoci tih rituala, odora, bedževa i dogmi to upražnjavaju... 

svašta.

[angel011]

Zar ne bi trebalo da je religija lična stvar? I zar ne bi trebalo da se na radnom mestu, u radno vreme, radi?

[Kimura]

Objasniću vrlo lako.
Ne razumem poriv da se izvrgne ruglu ono što drugi ljudi poštuju i slave. Ovo se odnosi na postupak devojke u menzi (Ja sam gladna, vreme je ručku, šta me briga za vaše glupe obrede).
Što se tiče Pahomija, ljute me generalizacije svake vrste, pa i ova.  Ako se sećaš ''Pahomijevog slučaja'', u tu priču je bila uključena i monahinja (deo crkve, zar ne?) koja ga je optužila.

Bojim se da se kod tebe svaka kritika izjednačava sa "izvrgavanjem ruglu" pa smo na istom.

Čekaj... ljuti te generalizacija (kakva je generalizacija kad se govori o jednom konkretnom pedofilu?) a ne ljuti te to što crkveni vrh ni na koji način nije reagovao da zaštiti pastvu od vladike koji ganja decu? To je skroz ok? Ili, da ne bude da je Pahomije jedino što ne valja u SPC, ljuti te kad se pomenu razne (konkretne, ne generalizovane) finansijske malverzacije sveštenih lica, a same malverzacije te ne ljute, niti te ljuti što ih crkva dozvoljava i štiti počinitelje? Peranović te ne ljuti, nego te ljuti kad ga neko pomene? Sve su to, je li, generalizacije?

Pripisuješ mi ono što nisam rekla, što i ne mislim, tako da nema svrhe da bilo šta dodam. Verovatno ćeš i to razumeti na neki svoj način.

[Meho Krljic]

to sam ti i rekao

a ovo

Dakle, može se reći da kritikujem to što se do forme nije došlo pažljivim destilisanjem "osećaja" cele populacije u jednu za sve jednako prihvatljivu praksu.

je pak jednostavno tvoja zabluda. ako stvar funkcionira i nema čak ni turbulencija -ne pričam o nemirima, bunama, dakle zbiljskoj kritici postojeće forme- znači da upravo postoji "za sve prihvatljiva praksa".

Kako bre nema turbulencija??? U Srbiji se ne zna koja socijalna/ kulturna grupa bi pre da se odcijepi, traži autonomiju, pripaja se susednim državama i tako to. Ne mislim samo na nacionalne manjine.

[Kimura]

Objasniću vrlo lako.
Ne razumem poriv da se izvrgne ruglu ono što drugi ljudi poštuju i slave. Ovo se odnosi na postupak devojke u menzi (Ja sam gladna, vreme je ručku, šta me briga za vaše glupe obrede).

ala si ga objasnila! 

znači, kad neko dođe na mesto namenjeno da se na njemu JEDE (menza) i kad tamo zatekne neke ljude koji tamo nemaju posla (popove) kako rade nešto što s namenom objekta nema veze ('osveštavaju' or some such crap), i to u vreme obroka - ta osoba je neuljudna što želi da radi ono zbog čega je tu došla, a ovi joj ne daju, nego joj nameću svoje smešne rituale - za koje imaju objekte namenjene da na njima poštovaoci tih rituala, odora, bedževa i dogmi to upražnjavaju... 

svašta.

Ako sam u tom postupku ne vidiš ništa ružno, ja ti sigurno neću objasniti.

[Ghoul]

Ako sam u tom postupku ne vidiš ništa ružno, ja ti sigurno neću objasniti.

naravno da nećeš.

tamjan u menzi može da se nađe samo kao začin, i to je KRAJ PRIČE.

kakvi jebeni popovi, kakvo smrdljivo kađenje u menzi, u vreme obeda?