Radionica broj 26 - februar 2012 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Džek]

Augustin je takodje prekrsten pa ne znam je l' u fabrici cokolade il' fabrici cudesa.

[Kimura]

Meni je komentar važniji od glasova, tako da :
1.KOZADELAVITA
Nije mi se dopala ideja o zavođenju sekretarice kao sredstvo da se ta prepreka savlada- to je najčešća (javlja se i u drugim pričama), a sasvim pogrešna predstava. Pronalazak je simpatičan, ali ono mudrovanje na kraju upropasti stvar.
2. POKLON PROŠLOSTI
Objektivno : priča je u potpunosti prepričana. To je najveća mana.
Subjektivno : priča o budućnosti u kojoj ljudi-mašine žive bez osmeha je toliko puta napisana da mi ne bi bila privlačna ni od ruke nekog genija.
3.CARIBOG
Glasala sam za ovu priču i pored mnogih njenih nedostataka zato što ima nešto osobeno, originalno. Možda je ne bih uzela u obzir da su ostale priče bile bolje, nije promišljena do kraja. Ipak, nosi emociju i ima efektan kraj. Manje očekivan od dobermana ili (o, gle čuda neviđenog!) žene u direktorskoj fotelji. Gotovo sam sigurna da je nije Hrundi pisao i baš me zanima čija je. 

[scallop]

Kako ti kažeš. Dobro je što sam mogao tačno da odredim odakle ne valja.

[Kimura]

Kako ti kažeš. Dobro je što sam mogao tačno da odredim odakle ne valja.

To je tačno, zahvaljujem!

[Kimura]

U KREVETU nije ispunjen zadatak. Zaista nije, jarane. Izvini.
Inače, meni se ova priča, i pored grubog humora, baš dopala. Izum je originalan, bratstvo-jedinstvo na Marsu gotovo simpatično, a porez na horor u pornićima od srca pozdravljam!
Inače, pronalazač treba da, koristeći svoj izum, prođe prepreku-sekretaricu i da dođe do direktora. Nije predviđeno da direktor, koristeći izum, dođe do osvete bivšoj i da se, pri tome, oslobodi sadašnje dvostruke ljubavnice.

[niko72]

Ovi tortaši još i glasaju jedni za druge (svakako ću napraviti tabelu ko je glasao za koga kada se objave autori). Nadam se da je slučajnost, jer sam ovog puta pomogla pisanje priče čiji je autor "tortaš", a koja se visoko kotirala. Samo sam joj ispravila strukturu, pomogla brisanje viška i osmislila poentu/poruku, ali to je bilo dovoljno.


----------------------------------------------------------------------------------------------------------

Maca mala zabrinuta..... ovako kada uzmem da citam ovu recenicu pomislim samo jedno, ovo je jedna mala zabrinuta maca  ...ili ovo je jedna zena koju treba neko zestoko da .... od ......! Mmmmmmmmmmmmm nudim se lady D! 

[Josephine]

prvo se predstavi


mislim, ako nećeš ti - znaće boban koji si

[niko72]

prvo se predstavi

Uuuuuu bbbrrrrrrrrrrr Lady D svidja mi se tvoja svirepost...nismo valjda nestrpljivi? 

[Stipan]

Heh, ovaj ili je neki rezervni nik, ili ne zna s kim ima posla...

[SuperSynthetic]

Covek je niko. Moje pohvale za Bepovu ladicu. Ljepo je to napisala. Osmislila. Pristupila.

[Josephine]

Covek je niko.

ili ti?

[SuperSynthetic]

Nisam. Veruj mi ako hoces.

[Savajat Erp]

Прескочио сам све коментаре да не би утицали на копи-пејстовање мојих чувених безвредних коментара...а написао сам пре гласања свега три...јбг

01 — KOZADELAVITA - Симпатична идеја са фигурицама, морам признати...с друге стране и мени је једини одсев идеје за овај круг било играње на карту сексуалног обрлаћења (јел ово уопште реч?!) секретарице...Реченица - STOP! Dalje nećeš moći, samo vezare će proći – звучи пренаивно и усиљено шаљиво за мој укус. Плус, задња два мудријашка пасуса ми једноставно не леже.

02 — Augustin u fabrici čudesa - Почело је добро и занимљиво, све до фаталног сусрета са секретарицом...међутим, и након тога штима некако, али после већ...свичовање умова између кокошке и ње ми је помало јефтино решење, а сам расплет ми је испрва био мало конфузан. Добро, то је све време била Гђа Голдстин, ваљда, погађа се из прве, само милим да је требало бити мало боље појашњено.

03 — Poklon prošlosti - Да, да, ова ми се ђасви...онако... Почетак – превелик увод пун објашњавања која помало гуше, средина је добра, као и остатак до самога краја. Крај? Упитни задњи пасус? Вуче на дежурно душебрижништво и ламент над људском судбином, где се то, ох, креће човечанство?! Све би се то дало прогутати, даклем, без обзира на провејавајућу наивност, само да није те клете задње реченице...лош завршетак, баш.

[Džek]

Kozadelavita – ovom pokušaju je pretesno u 6 milja karaktera. Nezgrapne rečenice i suvišan bućkuriš oko karakterizacije jako nagrđuju uradak. Čitaocu nije stalo da sazna svaki detalj onoga što je nebitno za priču. Takođe, narator je nazvao Tinu kozom. Narator ne zaključuje, ne servira čitaocu gotov zaključak, to je najkraći put do prepričavanja. Naravno, postoje priče gde se takve stvari ,,rado viđene" ali takva priča mora imati strukturu koja to podnosi (npr. pisanje iz prvog lica)

Augustin u fabrici čudesa – prva zamerka na naslov. Fabrika je strana reč, tvornica je naša. Blago odstupanje od zadatka je evidentno. Jedna loša i nezgrapna konstrukcija u sredini priče, ponavljanje i jako predvidiv kraj.

Poklon prošlosti – Cela priča pati od prepričavanja i pokušaj karakterizacije protagoniste je takođe urađen tako. Identifikacija sa njim je u takvim uslovima nemoguća. Autor ne iskazuje njegove osećaje, on ih opisuje. Mislim i da je ime protagoniste nesrećno odabrano. Čovek koji radi na građevini sigurno se ne zove Jovan Zidar ili Marko Armatura. Hintovi se ne uglavljuju u imena.

Toliko o pripovedanju. Sama priča bi mogla, ako se ukloni prepričavanje, da funkcioniše sasvim lepo raširena, na više karaktera. Ima osnova za lepu poentu koja se migolji zarad postavljenog zadatka. Mislim da ovo vredi prepraviti, zbog same ideje koja zahteva jako snažno i emotivno pripovedanje.


AV!- Simpatična priča predvidljivog kraja. Predvidljiv samo uslovno, pomalo komična apsurdnost i atmosfera priče vode u tom pravcu. Takođe, nisam zadovoljan dodeljenim imenima protagonista, deluju, da se tako izrazim, svakodnevno ali to je subjektivno. Poneka suvišna reč; toliko o nedostacima.
Dopala mi se jednostavno pripovedanje, bez mnogo uvijanja i bravura. Autor je imao, kako mi se čini, jasan kraj pred sobom i stremio mu je pravolinijski, bez usputnih šaranja.
U nekim pričama to ne funkcioniše ali u ovoj je baš leglo. Solidno odrađeno, čitao sa zadovoljstvom.

[Stipan]

Reč "tvornica" se obično koristi u Hrvatskoj.
Upravo je "fabrika" reč koja se upotrebljava kod nas.

[Džek]

Ekipa Torte nije se bavila mahinacijama sa glasanjem. Sva komunikacija se svela na "učestvuješ ovaj krug ili ne" i ništa više. Imamo pametnija posla oko fandrejzinga nego se dogovarati oko bodova koji ionako ništa ne znače.

Izrečene optužbe su ponovni pokušaj miniranja radionice i serviranje laži sa ciljem ponižavanja i vređanja Tortaša. Ovo nije prvi pokušaj a o kredibilitetu i mentalnom stanju tužiteljice dovoljno govori njena tema na deponiji.

Prigovarati za kršenje pravila i pritome ih sama kršiti (pomaganje nekom radioničaru da dotera rad) je apsurd i glupost spomenute.

Po tome bih mogao zamoliti npr Scallopa da mi ispravi sledeći pokušaj, ali time ništa ne dobijam a Scallop ili neko drugi posvećen radionici bi to glat odbio.

Jedva čekam te dokaze.

[Džek]

Reč "tvornica" se obično koristi u Hrvatskoj.
Upravo je "fabrika" reč koja se upotrebljava kod nas.

Fabrika je, koliko znam, nemačka reč, i nije bitno šta se upotrebljava, nego koja je naša a koja tuđica.
(nisam siguranni za tvornica, mislim da je češka reč)

[scallop]

Ne petljaj ako nisi siguran. Tvornica jeste slovenska reč, ali se u Srbiji upotrebljava - tuđica.

[Džek]

Moram, kako bih inače saznao ono što ne znam? Za fabriku sam siguran da je tuđica ali za tvornicu nisam (bio)

Sad me interesuje još nešto. Da li je pravilnije da autor koristi standardno upotrebljavane tuđice ili naše reči koje se retko koriste?

"Uzeo je šrafciger i krenuo ka aparatu" ili "Uzeo je odvijać i krenuo ka uređaju"?

[Stipan]

Po meni je ta odluka na autoru. Zavisi od toga kako je priča postavljena.

[Hrundi V. Bakshi]

Valjda mene ne čekaš. Ja sam obrazlođio svoje glasanje.

Ne čekam vas. Čekam ljude koji nemaju sve odgovore, volim da pratim proces stizanja do odgovora, ne same odgovore, što bi, ukoliko bi se praktikovalo, za ovu radionicu bilo mnogo korisnije od nekakvog "pakovanja" nekakvog "gotovog znanja". Ljudima treba kritičko mišljenje, treba ih ohrabrivati da misle, ne da slede, ako žele da pišu.

Dvanaest sati čekam išta suvislo o "Bepovoj ladici". Da li uzalud čekam? Hajdemo o čuvenim "slojevima" o kojima je ovih dana bilo reči, koliko ih ova priča ima (ako ih ima)? Nula, dva, sedamanaest...? Ova priča je kao sklapanje mozaika ili puzli, gde posle jedne trećine se zna šta će biti predstavljeno na kraju slagalice. Zašto onda čitati? Neke spektakularnosti u izrazu nema. Neke (zapravo, nikakve) ideje nema ni u tragovima. Dakle, prostim, ziheraškim "imelmanom" - a imelman je (ne tražite ovo u vikipediji) manevar u "dog fightu" kojim pilot gonjenog aviona vrši naglo i oštro uspinjanje, gde usled negativnog opterećenja dolazi do rapidnog smanjenja brzine i situacije u kojoj avion gonilac, ukoliko ne izvede isti ili po efektnu sličan manevar, prođe ispred gonjenog i preuzima njegovu ulogu - nas je pisac "navukao" poveo nas da ga pratimo, izvrludao iz priče već pre kraja njene prve trećine (kada je postalo jasno gde vodi) i ostavio nas na preostalom delu neba zapitane i začuđene: šta mi, zapravo, tražimo ovde?
Takođe, ovaj "imelman" nas je vešto vratio mesecima unazad, kada smo konačno utvrdili da nam besciljne priče, vicevi i prežvakan humor nisu potrebni. Zato od mene bod, jer poznajem ukus publike, pa rekoh, da se pridružim i dam doprinos u poboljšanju bodovnog salda. Neočikivano, humoreska sa jaranima je malo zatajila, a verovao sam da će biti na "krv i nož" sa prvoplasiranom. Valjda je narodu dosta smejanja. I njoj sam dao bod da joj popravim saldo.
Zašto se previdela priča "Ispred vrata", koja ima te čuvene "slojeve", nije mi poznato. Ona se pre svega osvrće na jednu sociološku i socijalnu pojavu/problematiku. Ona, pored one koju sam naveo, ima još nekoliko rečenica koje nose sobom veoma moćne slike, istinite, otrežnjujuće. Da, ima mana, ali sa prazninom prvoplasirane priče, ona je neuporediva, punija, bogatija, i nadasve, razložnija. Ima svrhu, ima umetničku pretenziju jer razgolićuje svet, prvoplasirana priča ne odlazi dalje od dogodovštine, jer svet samo skicira, imitira njegove pojave.

Onaj ko je svojoj priči dao naslov "Šta ćeš biti kada ne budeš bio", pogodio je u centar. Istina je da većina ljudi ne zna šta je ni u momentu kada (misli) da jeste, da postoji. Razočaran sam, ali ne i obeshrabren, "imelman" je ipak relikvija Prvog svetskog rata, u današnjim uslovima može da nanese tek malu štetu. Pobedićemo tu ružnu naviku da pišemo viceve, i napokon početi da PRIPOVEDAMO.

[scallop]

Meni je svejedno - šrafciger ili odvijač. Preko sto godina su naši šegrti učili da rade sa šrafcigerom. Zapravo, mi nismo izmislili ni šrafove ni šrafcigere, pa su tuđice prilično OK. Nevolje bi počele, ako bismo uzeli skrudrajver. Ako zaista želite dobar savet, onda treba imati u vidu da u srpskom jeziku boravi na desetine hiljada tuđica, pa nas za većinu ne boli glava. Kanjon je tuđica, ali je i klisura tuđica. Kroz koji tesnac biste vi prošli? Naravno, kroz tesnac, ako se ne odlučite za sutjesku. Bože, sad znamo odakle Sutjeski to ime. Velika je naša avlija, ali i dvorište, pa vam je jedini savet: tražite naše reči, ali ih nemojte upotrebljavati po svaku cenu. Meni su prihvatljive sve tuđice koje nismo imali u našem jezuku. Slabije su mi prihvatljive one koje sami generišemo, jer to nije u duhu tradicije našeg jezika. Nikako mi nisu prihtavljive tuđice, ako imamo naše reči na dohvatu uma.


Ipak, najviše mi smeta što je "krenuo". Džek, da li možeš da osetiš koliko tvoja rečenica (bilo koja od dve) liči na kvadrat u stripu. E, tako ne sme da izgleda literarna rečenica.

[Džek]

Vidim Scallope; dok postujem ne razmišljam, ne peglam, ne prelazim ponovo i ponovo... znam da to žulja.
Hvala na iscrpnom odgovoru u vezi tuđica, biće od koristi.

[Stipan]

Pobedićemo tu ružnu naviku da pišemo viceve, i napokon početi da PRIPOVEDAMO.

Koji si ti optimista...

[Hrundi V. Bakshi]

Kada su mogućnosti drugih u pitanju, ja sam uvek optimista. Ukoliko budu sledili prave primere.

[Mandragora Dragon]

03 — Poklon prošlosti (pošasti )
Pošto je dehumanizacija tema o kojoj se mnogo pisalo, a postoji neosporiva potreba da se još piše, onda nisu neophodna ovolika objašnjavanja koja postoje u ovoj priči-kako na početku, tako i neka vrsta epiloga na kraju. Ceo prvi pasus može da se izbaci, a kakvo je društvo da se prikaže kroz karakterizaciju sekretarice kao oličenja takvog. Takođe može da se izbaci  i kraj pa da poslednja rečenica bude: "Red, rad i disciplina su stub novog poredka."

[scallop]

Stubovi...

[Mandragora Dragon]

Da. I "poretka", ali citirao sam.

[Kimura]

Bodovi nisu najvažniji. Mogu poslužiti kao usmerenje, ali daleko od toga da su jedini pokazatelj koja je priča dobra.
Ja za ŠTA ĆEŠ BITI KADA NE BUDEŠ BIO nisam glasala zato što je, po mom (možda pogrešnom) mišljenju, autor ovakvom pričom porekao samoga sebe.
Podržavam želju da se vrše ogledi. Ovo je Radionica i upravo ovde treba pokušavati.
Međutim, kao što Hrundi u BEPOVOJ LADICI vidi samo trik, tako i ja u ovoj priči vidim čedo hladnog razuma, tvorevinu koja je pre umjetna nego umetnička.  A ja to ne volim. 

[scallop]

Da. I "poretka", ali citirao sam.

Red, rad i disciplina su tri stuba, a to je množina. Šalio sam se malo.

[saturnica]

@Hrundiju

Sad pogledaj koliko si prostora dao mojoj kako ti kazes jadnoj i bijednoj prici, nevaznoj zapravo, na razini vica, od one kojoj si dao tri boda. Osim da me ponizis, sto ti je dakako bio cilj. No dobro, na to se mora biti spreman kad su ovakve Radionice u pitanju.

Ti se nikada neces,kada sam ja u pitanju, uspijeti distancirati od mrznje i odvratnosti koju moja pojava u tebi izaziva. Stoga, nikada neces biti ni mjerodavan da mi dajes ikakvu kritiku. Mozes i dalje srati, jer guzni monolozi ti idu najbolje. Samo tako, bravo,

Nemam se sto opravdavati kod svoje price, ona je bila data u strogo zadanim okvirima i nije mi davala puno prostora za manevar i preveliko mudrovanje. Takav je kakva je. Ni bolja ni gora od drugih.
Cekamo da vidimo koja je tvoja, i koliko slojeva u njoj ima. Mozda su tvoji dosegli i dublje od nivoa guzice.

[saturnica]

Moji komentari na price, sutra...

[saturnica]

I hvala svima na komentarima i bodovima. Lijep pogled mi puca s visine...

[scallop]

Baš ne možeš da se uzdržiš, a nadao sam se da možeš. 

[saturnica]

Baš ne možeš da se uzdržiš, a nadao sam se da možeš. 

Eto, sto sad da radim...

[zakk]

Na Scallopov zahtev, Niko72 je na privremenom odmoru.

[Josephine]

Na Scallopov zahtev, Niko72 je na privremenom odmoru.

ne bi mi ni palo na pamet da se prepucavam sa njim/njom. bez brige. ne na radionici.

[Stipan]

Prepucavaš? Koliko te poznajem sahranila bi ga.

[scallop]

09 — Šta ćeš biti, kada ne budeš bio?

Ova priča je javnim i tajnim glasovima podelila četvrto i peto mesto. ,,Nastavničko veće" ju je unisono postavilo na prvo mesto. Imao sam žestoku raspravu sa glasačem koji je uporno tvrdio da je to moja priča. Zato ću, pre svega, o sličnosti i razlikama.
Naslov nas upućuje da je to futuristička vizija. Tako izgleda i sadržina priče. Moji naslovi po pravilu nisu eksplicitni. Volim da muljam, mada bi neko mogao da stavi prst na naslov ,,Nepoznati pisac i Higsov bozon". Izgleda da je baš ta priča povukla ka sumnjivim zaključcima. Nagađanje umesto zaključivanja je deo naše radioničke parade.
Kako će ovaj komentar biti i niz, po meni, dobrih saveta, najpre o imenima likova. Nikada ne birajte imena likova tako da vam u ispisu prave probleme sa padežima. Holovljev je katastrofa. Pogledajte deo rečenice: Holovljev dijagram koštao je Holovljeva ludnice... Kako se zove lik? Holov ili Holovljev? Jedan od dva boldovana imena je netačan. Autor je mogao da bira među ,,šest milijardi Božjih imena".
Pogledajte sad deo ove rečenice: Rimplod Izumitelj smejao se mislivši o naučnim vratolomijama... Spotakao sam se o ovaj particip, šta li već, obajatio sam pa nisam siguran. To što bih ja upotrebio oblik misleći, može da bidne, a ne mora da znači (neko će me već ispraviti ako bude trebalo). Ono šta je važno je da ako vam oblik neke reči zabobonja u ušima (valjda čitate ono šta ste napisali), nemojte ga upotrebiti ili proverite u nekoj gramatici.
U istom pasusu nailazim na jestanje (neko je već pomenuo da bi to moglo biti bivstvo). Nemam ništa protiv novih reči (nisam je izguglao), ali, ako već pišem tekst naporan za čitanje, trudim se da u njemu bude manje napornih izraza.
Budući da se ovim zaključuju prve dve rečenice priče, napominjem da nemam ništa protiv dugačkih rečenica, ukrašavaju paradu. Skidam kapu pred onima koji to umeju.
U sledećih par rečenica se susrećemo sa sluzi i slinom. Ne znam kojim je to čitaocima ustupak u jednom vrlo futurističkom tekstu. Kasnije ćemo naići na pokloakavanje i dobru volju da se sa Kćeri - orgazmira. Razumem ja na šta autor cilja, ali bih dobro vagnuo kako da taj cilj postignem.
Izbor odrednice Rimplodova konstanta za govorni aparat je katastrofalan. Konstante nikad nisu materijalne, pa je odabrano stramputica. U objašnjenju ove konstante upotrebljena je još jedna rogobatna konstrukcija – reprodukcija misli i emocija. To, naprosto nije tačno i neću ovde da razjašnjavam šta je reprodukcija.
Uz nekoliko omaški koje se uklanjaju korekturom, za oko se kači i omaška u poslednjoj rečenici - smišljao krila kakvo je smislio biće imenom Dedal... Nemam dobru volju da ukapiram kako je Dedal smislio krilo (u tom značenju bi bilo pravilno), Dedal nikada nije imao u vidu da napravi jedno krilo.
Da ne bi ispalo da sam obratio pažnju samo na formu, priča nam govori da su prognoze o evolucionom putu čoveka na kome bi fizičke i fiziološke karakteristike zakržljale u korist razvoja inteligencije, pre svega antiljudske i da je vredno pobuniti se. Toliko o sadržini.
To znači da je priča lepo napisana, ali nije dobra priča.
Na kraju, Digresija Rimplod Antikvar je krajnje izlišna, kao i niz velikoslovnih reči, koje dokazuju da pisac nije siguran da li će čitaoci – shvatiti.

[saturnica]

Kozadelavita – Sve nekako u ovoj priči ide, prema protokolu i prema zadanom zadatku. Simpatično mi je bilo ovo s likovima iz glazbene industrije, dobra ideja, čak ni izum kao takav nije loš. Sve dok ne dođemo do samoga kraja koji me je pljusnuo kao hladan tuš:
,,,,Čudno je to sa ženama", prisetio sam se reči svog prijatelja. ,,Dovoljan je hrapavi glas i da im, uz malo sluha, u uho saspeš nekoliko stihova koji imaju veze sa treptajem srca, a one će, za uzvrat, cele da ustrepere i sva vrata biće ti otvorena"...neka se ne ljuti autor ove priče, ali slabo poznaje žene. Tajnicu i to zajebanu, moglo se puno bolje i s manje stereotipa opisati.
Drugih zamjerki nemam, solidno ispunjen ako uzmemo u obziro preciznost u zadanim okvirima zadatka. Međutim, trebalo je možda malo maštovijite.

[saturnica]

Augustin u fabrici čudesa – ovo kao da je Džek pisao. On uvijek nekako ima posla sa svojim ćaletom koji mu ili ne da, ili ga tjera da se ženi.
Neka ne zamjeri ako sam pogriješila.
Imam slične primjedbe kao i u prvoj priči. Iako ovdje u samo startu saznajemo što glavni lik misli o ženama, kao o glupim kokošama čiji je jedini smisao kokodakanje i u uredu ali i kući ( u braku?). Doduše ima tu i humora, lagala bih kad bih rekla drukčije, ali mislim da ste u ovom krugu, velika većina, pretjerali s prikazivanjem žena kao glupim tajnicama, igračkama za seks, čiji jedini je zadatak da budu glupe, i da vlastitom glupošću, ali ne i pameću, ne puštaju klijente naprijed do direktora.
Moram još reći da mi je sam kraj, u kojem na kraju saznajemo da je glupa tajnica zapravo direktor, odličan, i taj obrat do samoga kraja nisam mogla predvidjeti, zato mi se i dopalo, jer je bio iznenađenje. Mislim da je možda i najoriginalnije u ovom krugu zamišljen.
Zadatak ispoštovan, dakako.

[saturnica]

Poklon prošlosti - ne znam točno što fali ovoj priči. Nekako joj se slova vuku stranicama umjesto da se sama ispriča. Gotovo da je i neprivlačna.
A ne valja ni kraj. Čemu taj moralistično-popovski ton!
"Da li ima nade za ljude? Smijeh je lijek i osjećaj sreće je jedno od najbitnijih čovjekovih osjećanja. Bez osjećaja sreće da li čovjek može biti čovjek? Gdje nas vodi budućnost"....pa vodi nas negdje, to je sigurno, a da li se nesretan čovjek može nazivati čovjekom?... Što da ne? Mislim da takvi ispišu neke od najboljih priča.
Ne znam baš, što je pisac htio reć, pogotovo sa zadnjim ispisanim riječima?

[Džek]

ovo kao da je Džek pisao. On uvijek nekako ima posla sa svojim ćaletom koji mu ili ne da, ili ga tjera da se ženi.

Uvek se pitam zašto ljudi misle da se autor identifikuje sa svojim protagonistom. Valjda smo savladali distanciranje prilikom pisanja pokušaja?

Dakako, postoji identifikacija, ali ne na nivou karaktera i psihologije. Sebi rado dopuštam da pokušaj setujem u meni poznato okruženje. Mnogo je lakše i nadam se verodostojnije tako. Verujem da i ostali to rade.

Čudi me da do sada niko nije primetio da je Augustin antijunak, totalna fanatizovana budala. I on i izum su preterani u tome. On ne mrzi žene, nego uticaj žena na "bavljenje naukom" Barem sam ja tako shvatio priču a ako niko drugi nije, onda sam omašio i autor je fakat neki ženomrzac

[saturnica]

Pa Džek, nisi ga baš učinio seronjom, iako misliš da jesi, mogao si ga i malo bolje gurnuti u blato.

[Hrundi V. Bakshi]

Gospođi Saturnici samo da poručim da je džabe trošila mastilo. Sve je promašila, od toga da je mrzim, do toga da je moj komentar na njenu priču posledica te mržnje. Niko, niko na ovoj radionici ne može da kaže da sam u svoj odnos prema njoj i njenim učesnicima ikada unosio lične predrasude. Tako da neće moći za to da me optuži ni nova miljenica, koja "drži radionicu". A pošto ja imam duži staž od nje ovde, pa znam šta se, kad, i kako raspravljalo, sasvim sam merodavan da ocenim njenu priču. Zapravo, ja sam priči "Bepova ladica", u svojim komentarima posvetio jednu jedinu rečenicu, ovo ovde napisano je bilo uopšteno sagledavanje "imelmanskog" vraćanja u prapočetke radionice, kroz prizmu navedene priče, čijih se detalja nisam ni doticao. Doviđenja.


1. KOZADELAVITA

   Prva mana ove priče je opširno (na skoro dve stranice) uspostavljanje "predistorije" priče, odnosno predzapleta i zapleta, što je sve moglo, sa malo više volje, da se smesti u jedan pasus, baš kako je zadazak i zahtevao. Bilo je potrebno samo se lišiti potrebe da se unose nepotrebne informacije, postaviti jasno, odmah, "s neba pa u rebra", scenu: imamo čoveka koji se bavi pravljenjem robotozivanih replika poznatih muzičara iz prošlosti. Tačka. Naravno, veštim "manevrisanjem" u tu prvu, uvodnu rečenicu, može se ubaciti, kao pozadina, nešto o samom pronalazaču i o svetu u kojem se radnja odigrava, a da to ne liči na prepričavanje, ali, nažalost, radioničari izbegavaju duge rečenice, misleći da su kratke nužno efektnije. Ako pisac ne zamera, ja bih počeo ovako:

Iako me je pokojni otac naučio svakoj tajni zanata pravljenja robotizovanih replika muzičara iz prošlosti, našavši se u čekaonici zgrade ROBO - CROSS - ARTIST AUTOMATONS, u pratnji Erosa, shvatio sam da me je stari, čuven po savršenoj kopiji Džima Morisona, skrojenoj 2064, lišio znanja kako se mogu umilostiviti nakrivo nasađene, u odbijanju klijentele revnosne, šminkeraju sklone sekretarice, kao ova, na čijem radnom stolu stoji pločica sa imenom - Tina, a iza njega, kao grotlo neprelazne žudnje, vrata predsednika kompanije kroz koja sam smerao da prođem i predstavim svoj, smatrao sam, revolucionarni pronalazak u svetu robo - replika.

Druga mana (koja to i nije nužno) jeste stereotipno predstavljanje sekretarice, kao žene niskog intelekta, koja se bavi modnim časopisima, šminkom, koja je "laka", uvek spremna da se kao verno pašče povinuje svom šefu i da krajnje revnosno štiti "interese" firme. Možda ovakva slike sekretarice nije daleko od istine, možda one zaista, sve, bez izuzetka, moraju takve biti, ali, za priču, one kao takve, i ako ih takvima predstavimo, poput ove naše koja je jedna od centralnih figura u njoj, mogu nas odvesti samo jednom raspletu i razrešenju -.upravo onakvom kakvo je dato u ovoj priči: ako je sekretatica "laka", lako ćemo joj "smestiti" Erosa Erosa, jer je erotika za "lake" sekretarice nešto što im je, makar upražnjavano sa šefom, u opisu radnog mesta, a ako se pride, i neka mušterija pokaže od koristi, zašto da ne, pa makar i u toaletu... Dakle, lako, prelako rešenje, sasvim očekivano, mada sve i nije izvedeno bez određenog umeća, ali mu nedostaje iznenađenje, određeni obrt, na primer da pronalazać ustanovi da je sekretarica lezbijka, i samim tim njegova "podvala" sa Erosom ostaje bezuspešna. Takođe, to otvara priliku za dobar, kako se to kaže, panč lajn, sa dobrom poentom.

[Stipan]

Miljenici su privremeni, mrgudi su večiti...

[Josephine]

Gospođi Saturnici samo da poručim da je džabe trošila mastilo. Sve je promašila, od toga da je mrzim, do toga da je moj komentar na njenu priču posledica te mržnje. Niko, niko na ovoj radionici ne može da kaže da sam u svoj odnos prema njoj i njenim učesnicima ikada unosio lične predrasude. Tako da neće moći za to da me optuži ni nova miljenica, koja "drži radionicu". A pošto ja imam duži staž od nje ovde, pa znam šta se, kad, i kako raspravljalo, sasvim sam merodavan da ocenim njenu priču. Zapravo, ja sam priči "Bepova ladica", u svojim komentarima posvetio jednu jedinu rečenicu, ovo ovde napisano je bilo uopšteno sagledavanje "imelmanskog" vraćanja u prapočetke radionice, kroz prizmu navedene priče, čijih se detalja nisam ni doticao. Doviđenja.

Ni ja ne mislim da Hrundi mrzi saturnicu. Objektivno. Ne preterivati sa izjavama. Zapravo, po mom skromnom mišljenju, Hrundi je trenutno najbolji analitičar na radionici. Čitati ga pažljivo i bez uplitanja ega.

   Prva mana ove priče je opširno (na skoro dve stranice) uspostavljanje "predistorije" priče, odnosno predzapleta i zapleta, što je sve moglo, sa malo više volje, da se smesti u jedan pasus, baš kako je zadazak i zahtevao. Bilo je potrebno samo se lišiti potrebe da se unose nepotrebne informacije

To je glavni Coffinov problem. To i kliše (ti kažeš - stereotipi).

[saturnica]

@Hrundi
Ne seri! To sad prvi put cujem da sam miljenica. To objasnjava sve. Uzaludnog trosenja mastila ima i s moje i s tvoje strane.
Nemoj da se prisjetim i jebacine i ustastva kojima si me pocastio. Uz podrsku tvoje prijateljice.

@D., ti samo zacepi. Imas Tortase pa im sisi krvi ako im je ista nakon tebe ostalo.

[Josephine]

ju, kako se pobednici redovno pokondire ovde...

prošlog puta te je vređao, sada je bio objektivan. ni ti nisi cvećka. tačnije, često si vrlo gruba. i ja sam pročitala priču i slažem se sa njegovom analizom.

[Stipan]

@ Saturnica - Lepo moje, ne petljaj se u Sagitaške obračune, kad te lepo molim.

@ D. & Hrundi - ostavite Saturnicu na miru! Nije ona to zaslužila!