Radionica broj 27 - mart 2013 - ZADATAK

[Boban]

 A sad nešto neosporno futurističko: POVRATAK NA ZEMLJU
Pretpriča: osobu otimaju vanzemaljci i drže neko vreme radeći s njom neke stvari.
Nakon toga, vraćaju je na Zemlju, na isto mesto gde su je pokupili, ali kasnije ili dosta kasnije ili baš mnogo kasnije (to odlučuju pisci, dan kasnije ili tri meseca ili 800 godina) i brišu joj sećanje na boravak u svemiru.
Osoba pokušava da nastavi život na zapamćenom mestu, ali... oko toga treba napraviti zaokruženu priču.
Ostalo uobičajeno: 6000 karaktera, fantastika poželjna; meni na PP ili na mejl znaksagite@yahoo.com
Rok 3. mart 2013. do ponoći.         
 
   

[scallop]

Najzad SF. I mene su oteli, ali sam ja sve zaboravio.

[Kimura]

Neću reći da sam dobila na lutriji, ali ova tema mi se baš dopada!

[saturnica]

Neću reći da sam dobila na lutriji, ali ova tema mi se baš dopada!

I meni...

[D.S.B.]

Vanzemaljska otmica...stvarno?

[Boban]

mda... ali u priči se to nigde ne pominje, pošto se glavni junak ne seća ničega.
Priča počinje u trenutku kada je vraćen na isto mesto odakle je pokupljen pre onoliko vremena koliko odaberete.

[scallop]

Samo bez drp-off akcija.

[Biki]

Svidja mi se tema 

[saturnica]

Nakon što sam prespavala, ne čini mi se više tako simpatičnom.

[Boban]

Ah, žene, maštate da vas otimaju ali ne i da vas vraćaju...

[scallop]

После читања идиотског топика у жижи, разумем зашто мушкиће увек враћају. Неће да наруше концентрацију глупости. 

[Kimura]

Ah, žene, maštate da vas otimaju ali ne i da vas vraćaju...

Naravno. Otmica je uvek uz naš pristanak, a vraćanje baš i nije.
Mada, šta znaju vanzemaljci o ovdašnjoj ženi!

[saturnica]

Nemaju muškarci pojma o ženskim maštarijama, tako da sve napisano možete mačku o rep...
Dalo bi se pričati o dobrim i kvalitetnim otim(r)ačima...

[Hrundi V. Bakshi]

Ljudi, ljudska prava, ljudi, ljudska prava, i tako u krug... a da li je iko pitao jadne vanzemaljce kako je njima, što pod onom aktivnošću koja se zove OTMICA, moraju na svoje brodovlje da primaju svakojake primerke izabrane među sedam milijardi, mahom feleričnih individua, predstavnika ljudskog roda. To nije otmica (otima uglavnom onaj ko nema ili mu je nešto potrebno), to je milosrđe, akt koji "otetog" uzdiže do bogova, a "otimača" unižava do kaljuge jedne mangulice. Pravda za svemirce!!!

[scallop]

Napiši priču o mamlazu koga su isfurali kao škart.

[Hrundi V. Bakshi]

Ma jok, imam već ideju, počeo, biće to dobra priča.

[Biki]

mda... ali u priči se to nigde ne pominje, pošto se glavni junak ne seća ničega.
Priča počinje u trenutku kada je vraćen na isto mesto odakle je pokupljen pre onoliko vremena koliko odaberete.

Well, well otet moze da bude i muskarac, ne?
Kada gore u zadatku kazes da osobu otimaju vanzemaljci mislis na bilo koju osobu, bez obzira na pol, uzrast, okolinu u kojoj zivi. Da, osoba moze da bude zena, ali moze da bude i baka iz starackog doma, vojnik na karauli, frizerka Mica iz Nis (a), ministar za turizam i ugostiteljstvo, dete na velikom odmoru, deda Milisav dok je pekao rakiju, Dzo Banana dok je surfovao na talasima negde u Kaliforniji, poslovni covek iz Japana Nekomimakosako u sred zemljotresa...Ah toliko mogucnosti da se napise zanimljiva prica , sky's the limit.

[Kimura]

Još razmišljam, nisam počela.
Što se tiče motiva za otmicu čoveka ili (daleko bilo) žene, sad mi na um pada jedino grešna želja vanzemaljska da se stvor prouči.
Usamljeno ljudsko biće, koje sunarodnici ne smatraju vrednim pažnje (baš niko nije primetio kad su ga odveli) postaje predmet najozbiljnijih analiza, tako da po povratku na Zemlju, iako se putovanja ne seća, zadržava potrebu da se zamišlja nad sobom i svetom.  Tako od magarca postane - filozof.

[Boban]

Opet se bavite sporednim stvarima.
Da li bre ljudi vi i žene imate mozgove i koristite li ih?
Otmica vanzemaljca se u priči NE POMINJE.
Suština zapleta je da se prati povratak osobe (bilo kakvog ljudskog bića) posle više dana ili godina na isto mesto. Osoba misli da je to onaj isti dan, a okolina ju je možda već prežalila i zaboravila ili se izmenilo ko zna šta. To je okosnica  priče, a ne otmica. Osoba se otmice NE SEĆA.

[Kimura]

Ali, može da se oseća malko drugačije nakon toga što ne pamti, zar ne ?
Kako da mi, žene, pišemo (ili čitamo) priču bez osećanja?!
A ako je bitna samo promena okoline iz koje je osoba istrgnuta i reakcija na njen ''povratak'', uopšte nam ne trebaju vanzemaljci.
Osoba bi mogla i da se provoza vremenskom mašinom, na primer, da pati od amnezije ili da vaskrsne kao Nušićev ''Pokojnik''.

[Džek]

eto prikvela za mog Srbomena...

[Biki]

Opet se bavite sporednim stvarima.
Da li bre ljudi vi i žene imate mozgove i koristite li ih?
Otmica vanzemaljca se u priči NE POMINJE.
Suština zapleta je da se prati povratak osobe (bilo kakvog ljudskog bića) posle više dana ili godina na isto mesto. Osoba misli da je to onaj isti dan, a okolina ju je možda već prežalila i zaboravila ili se izmenilo ko zna šta. To je okosnica  priče, a ne otmica. Osoba se otmice NE SEĆA.

Pa da zamisli samo frizerku Micu iz Nis(a) koju su vanzealjci oteli sredinom osamdesetih i vrate je u 2013. godinu. Nov salon, nove frizure, Mica nije u toku, pojma nema sta je sad moderno. U njenoj glavi je i dalje hit hladna trajna.
Horor & SF u isto vreme 

[Boban]

Biki, to su samo KULISE za priču.

Nego, mene jedna druga stvar uznemirava ovih dana.
Em sam shvatio da ono što najbolje umem da radim - priprema knjiga za štampu - postaje odumirući zanat poput saračkog ili nekog sličnog zanimanja iz XIX veka, em se suočavamo da nadolazećim instant generacijama u svemu pa i u pisanju. Obrazovani kroz SMS poruke, garnirani lajkovanjem i ispunjeni potrebom da sve dosegnu (vide svaku fotku, klip ili zez) naravno da im posvete koji sekund i sutra već zaborave... zapravo prestaje da bude važna literarnost i spisateljsko umeće. Samo je bitno šta je rečeno i koliko ljudi je na to kliknulo.
Sticajem okolnosti bio sam prinuđen ovih dana da provrtim Jadnike Viktora Igoa. To je knjiga pisana pre 170 godina - ali tako savremena i literarno nadmoćna, filozofski gotovo genijalna - kažu da je citiranija više od Biblije. Ako bi se iz knjige odbacile digresija tipa 10 strana istorije i rasporeda kanalizacije u Parizu, ta knjiga ladno može da stoji sa najsavremenijim delima.
Ali tada su pisali samo zaista nadareni i sposobni ljudi. Danas svako ko ume da glasa putem SMS-a smatra da ima šta da saopšti svetu. Tolika ekstremna hiperprodukcija spisateljstva dovodi do kolabirajućeg propadanja literarnosti i klasičnih književnih vrednosti. Planeta Zemlja nema više ljude sposobne da napišu knjigu koja će se čitati za 170 godina. A ako i ima, oni neće uspeti da se probiju do dovoljno široke populacije da bi ostavili trag u vremenu.

[scallop]

Imao bih puno o tome, ali bi bilo zamorno. Umesto toga:


Dobro jutro, Kolumbo. i
Dobrodošao u klub.


Kakav zadatak, takve i reakcije. Dao si okvir za "Rambo" priču ili za neku o odmrzavanju klipana koji odjednom ispada najpametniji u svetu gde su ga probudili. Vanzemaljci nisu potrebni, ako se ne pominju. I za Pokahontas bi bilo mesta.

[Boban]

Nemaštoviti neka prave Rambo zajebanciju u XXX veku.
Oni domišljati mogu da izgrade priču o povratku posle deset dana i peripetijama oko toga.

[scallop]

Ja sam samo nacrtao okvir teme. Ona je: U jednom trenutku u svetu oko mene nešto se promenilo. Nemojte samo da mi prepričavate filmove i TV serije - sve sam već video. Ni iz knjiga, ako neko uopšte čita.

[Kimura]

Nemojte samo da mi prepričavate filmove i TV serije - sve sam već video. Ni iz knjiga, ako neko uopšte čita.

Mogli ste dodati i : ako znate sva slova.

[scallop]

Da, stvarno.

[Kimura]

Srećna sam kada mogu da pomognem.

[scallop]

I ja.

[SuperSynthetic]

Koja slova???

[scallop]

Još ima pisaca u pokušaju koji ne znaju za Č,Ć,Đ,Dž I Š.


Ipak, zavitlavam se. Kimura nije načisto ko ovde daje savete, a ko ih prima.

[SuperSynthetic]

Do tih slova se jako tesko stize. YyZzZIOPŠĐšđČčĆ   Evo ih. Yeah!

[Kimura]

Priznajem da ne razumem baš najbolje ovdašnje prilike.
Ja pažljivo slušam savete, a ono što sama o tuđim delima napišem kvalifikujem kao zapažanja čitaoca. Toliko valjda svaki pravi ili pisac u pokušaju može da podnese.
A ja jesam čitalac, mnogo više nego gledalac filmova i serija.

[scallop]

Najpre, ne želim da misliš da na tebi kršim lubenicu. Nekako se zalomi, a ti vidi zašto na tebi. Ali, i na meni se krši kad na Radionici nije sve potaman. Lome mi kičmu.   Recimo, sinoć sam pitao da je Mandragorina priča nalopatana više nego što priča može da podnese. I, zamisli šta su mi odgovorili. DAAAA! Kako sam ja to pogodio? Jednostavno. Mesecima mu trpam u glavu da u kratku priču ne stavlja više nego što kratka priča može da podnese. Preliva se. Hajde, objasni mi zašto je tvoja priča 33 ili 34. Nisu je ni komentarisali. Hej, bre, neću da naši Radioničari na takvim konkursima budu ispod 15 mesta. Sram me je. To znači da vas ničemu nisam naučio. Jeste, teško je odraslom čoveku da se obučava kao da je klinac. I Boban se batrga, jer nisam ni dvadeset godina starili od njega. Kad jednom, ali, samo jednom, budem u stanju da zaključim da sve priče u mesečnom ciklusu imaju i glavu i rep znaću da sam nešto uradio.

[Loni]

Ali tada su pisali samo zaista nadareni i sposobni ljudi.

Mislim da su i tad pisali mnoooooogi, ali su sačuvana dela samo nadarenih i sposobnih ljudi.
U Servantesovo vreme on nije mogao da se probije od hiperprodukcije autora koji su objavljivali viteško-damske romane.

[scallop]

Nisi u pravu, jer sa povratkom u prošlost ima sve manje pismenih, da ne govorimo o onima koji su bili u stanju da čitaju.

[Loni]

Hm.
Relativno je to jer u to doba nije postojala konkurencija knjigama kakva je danas (Televizija, radio, internet, teatar, izlasci) pa su svi tipovi koji danas gledaju samo komercijalne sadržaje na TV- u koriste FB, tada bili okrenuti knjigama.

[angel011]

Tipovi koji danas gledaju samo komercijalne sadržaje na TV-u u to doba su bili nepismeni, pa nisu mogli da se okreću knjigama.

[Josephine]

Ali tada su pisali samo zaista nadareni i sposobni ljudi. Danas svako ko ume da glasa putem SMS-a smatra da ima šta da saopšti svetu. Tolika ekstremna hiperprodukcija spisateljstva dovodi do kolabirajućeg propadanja literarnosti i klasičnih književnih vrednosti. Planeta Zemlja nema više ljude sposobne da napišu knjigu koja će se čitati za 170 godina. A ako i ima, oni neće uspeti da se probiju do dovoljno široke populacije da bi ostavili trag u vremenu.

Dobro jutro, Kolumbo.

Stvarno? A kada isto napišem na torti, pitaš me koji mi je q, Bobo.

I scallop kojem je sada došao Kolumbo, a na torti nije.

[Kimura]

Moja priča, koja je na konkursu bila 33., napisana je pre nego što sam se priključila ovoj radionici, tako da njen ''uspeh'' nije odgovoran niko osim mene.
Inače, zaista mi je žao što je niko ne pominje, ali ne zbog toga što sam gladna hvale, koje u ovom slučaju i ne može biti, već upravo zato što nemam priliku da čujem šta joj se zamera. Mene nije sram da učim, a kritiku ne doživljavam kao lomljenje bilo čega.

[scallop]

I scallop kojem je sada došao Kolumbo, a na torti nije.

Jel' treba ponovo da ti objašnjavam ko si ti, a ko sam ja?

[Josephine]

Ne. Treba da mi objasnite otkud dva različita stava na dva različita topika.

Uopšte nije stvar u tome ko ste vi, a ko ja. To se jako dobro zna, i ne znam zašto vas ugrožava.

[Tex Murphy]

Ne. Treba da mi objasnite otkud dva različita stava na dva različita topika.

Uopšte nije stvar u tome ko ste vi, a ko ja. To se jako dobro zna, i ne znam zašto vas ugrožava.

Гдје се гасиш?

[Josephine]

Na poljubac. 

[Melkor]

Manfred Štrpač - Baby Baby (Povratak Davitelja)

[scallop]

Ne. Treba da mi objasnite otkud dva različita stava na dva različita topika.

Uopšte nije stvar u tome ko ste vi, a ko ja. To se jako dobro zna, i ne znam zašto vas ugrožava.

Ne postoje dva različita stava. Jedan o poduhvatu, a drugi o pisanju.

[Hrundi V. Bakshi]

Završena priča. Zadovoljan sam. Jedna "alanfordovska" mudrost od mene: sve je jednostavno, ukoliko nije komplikovano, a da bi bilo kompletno, mora biti - pojednostavljeno.

[scallop]

Sviđa mi se. Imaju i čitaoci svoj kapacitet.

[angel011]

Moja priča, koja je na konkursu bila 33., napisana je pre nego što sam se priključila ovoj radionici, tako da njen ''uspeh'' nije odgovoran niko osim mene.
Inače, zaista mi je žao što je niko ne pominje, ali ne zbog toga što sam gladna hvale, koje u ovom slučaju i ne može biti, već upravo zato što nemam priliku da čujem šta joj se zamera. Mene nije sram da učim, a kritiku ne doživljavam kao lomljenje bilo čega.

A da pitaš na topiku o konkursu?