Radionica broj 27 - mart 2013 - ZADATAK

[Kimura]

Ne znam, Angel. To nije radionica. Zamisli kada bi svih 80 učesnika tražilo obrazloženja!

[angel011]

Užasne li ideje, da se svih 80 učesnika stvarno interesuje i da žele da nauče da pišu bolje. 

[Mandragora Dragon]

Najpre, ne želim da misliš da na tebi kršim lubenicu. Nekako se zalomi, a ti vidi zašto na tebi. Ali, i na meni se krši kad na Radionici nije sve potaman. Lome mi kičmu.   Recimo, sinoć sam pitao da je Mandragorina priča nalopatana više nego što priča može da podnese. I, zamisli šta su mi odgovorili. DAAAA! Kako sam ja to pogodio? Jednostavno. Mesecima mu trpam u glavu da u kratku priču ne stavlja više nego što kratka priča može da podnese. Preliva se.

Ja se izvinjavam ako ste zbog mene imali neke neprijatnosti. Nema razloga da vas napadaju, jer niste vi krivi što sam ja budak.

[scallop]

Taman posla. Samo sam pitao i dobio odgovor. Mene ionako niko ne zarezuje.

[Mandragora Dragon]

Vi ovde radite dobar posao. Očigledno je koliko dajete. Dobar ste pedagog (baš tako, pošto to što traži vrata je dečak/devojčica).  Kao prosvetni radnik ne pišem ovo bez osnove. Rezultata ima, ali uobičajeno je da su mladi drčni, a stari zadrti. Tamo i ovamo. Na Radionici su efekti veći kod mlađih naraštaja, britkijih i otvorenijih umova, nego kod zapuštenih slučajeva kao što sam npr. ja, gde nije lako izbiti krivi kamen iz temelja i zameniti ga valjašnjim, ukrtilo se to.   

[Kimura]

Iju, Mandragora, nikad ne bih pomislila da si profa!

[Mandragora Dragon]

Možda sam ti predavao, nešto mi je poznato tvoje ime. Pogledaću u teftere.

[M.M]

Šta predaješ?

[Josephine]

i miljan je profa!!!! seksi profa, doduše...

[Mandragora Dragon]

Biologiju.

[M.M]

i miljan je profa!!!! seksi profa, doduše...

Bio profa/nastavnik. Bio seksi. Prošlo vreme.

[Josephine]

 

muškarci koji ne znaju da su seksi, još više su seksi!!!

[M.M]

 

[Mandragora Dragon]

A ti? Mislim, šta predaješ?

[M.M]

Predavao sam četiri godine matematiku u osnovnoj školi, a potom još dve u privatnoj školi. Sada držim časove kući i, iako volim to da radim i isplativo je, jel, postaje mi naporno. Godine me gaze.

[Mandragora Dragon]

Isto. Srećom ja imam raspuste.

[D.S.B.]

Završio sam nešto na grubo, još malo šminkanja i šaljem.

[Kimura]

Nemoj kao prošli put...

[D.S.B.]

   ovaj put šaljem, na vreme sam završio.

[hidden]

Potvrđujem učešće...dobra tema.

[scallop]

Jesmo li koga ubili?

[hidden]

Jesmo li koga ubili?

Zavisi...koji uzrast te zanima?

[scallop]

Svejedno. Nasilje ne čini priču privlačnom. Cilj priče u ovom krugu je prilika da se iskažemo kako bismo se mi ponašali u iznenadnoj promeni stvarnosti. Naravno, potencijalni nasilnik će biti nasilan. Za razliku, mogu da razumem ako protagonista nastrada. Novi lik u kraju je uvek potencijalna žrtva.

[hidden]

Slažem se. Nikada ga nisam turao u priče da bi ih činio privlačnim, barem ne svesno.

Al ajd da kažem, neće biti pokušaja horora. Tri boda u najavi 

[scallop]

Ništa lično. Znaš li šta mi je najviše smetalo u "Torti"? Ufuljavanje nasilja i uvrnutih situacija po svaku cenu.

[hidden]

Jbg, složio sam se da je veseli deda mraz nategnut. Ipak, coffin to ume daleko bolje. Meni je žao što npr Oboru nismo više seckali. To je sjajna priča.

[scallop]

Ne treba misliti da sam ja neprijatelj horora. To je krajnje pogrešno. Ja ne volim kad mi se poturi horor radi horora. A to se lako vidi. Imaš, na primer, krajnje benignu priču iz ovog kola "Que sera sera". Čitaš i odjednom "sluz i sline". Hajde, iz ove perspektive, reci mi zašto je u priči o lamentaciji nad potencijalnim gubitkom govornog aparata, potrebno i to. Ali, roman "Ogledalo za vampira" u kome se eksplicitno opisuje silovanje muškarca, stavio sam na svoju listu najbolja četiri romana u protekloj godini. Sarajlija me je romanom uverio da je to potrebno u romanu koji je pobuna protiv iskrivljavanja naše stvarnosti. Pišti, bratac, horor ali samo ako je sadržan u tvojoj motivaciji da pišeš. Ako ti je samo sredstvo da privučeš pažnju - nemoj.

[hidden]

Saglasan. Ne mislim da si neprijatelj horora, ali govorim samo o svom ličnom primeru. Kada sam 2010 objavio zbirku priča, Ghoul mi je skrenuo pažnju da je najveći problem u njoj zapravo sam žanr. Dve godine kasnije mi na sličnu stvar ukažeš i ti, kada si govorio o Torti. Meni sasvim dovoljno da bih svatio da sam tanak tamo gde bih najmanje smeo da budem.

Ogledalo nisam pročitao, ali ima tu još sjajnih primera. Nakot.

[scallop]

Skrobonja više ne stanuje tamo.

[hidden]

U hororu? Pa dobro, uvek može da se vrati kući...

[M.M]

Jbg, složio sam se da je veseli deda mraz nategnut. Ipak, coffin to ume daleko bolje.

Nije mi jasno šta bi ovo trebalo da znači? Priča je mnogo loša ili je Kofin iz razloga natezanja veselog Deda Mraza podbacio? Voleo bih da znam šta je tačan uzrok podbacivanja Kofinove priče.

[hidden]

Jbg, složio sam se da je veseli deda mraz nategnut. Ipak, coffin to ume daleko bolje.

Nije mi jasno šta bi ovo trebalo da znači? Priča je mnogo loša ili je Kofin iz razloga natezanja veselog Deda Mraza podbacio? Voleo bih da znam šta je tačan uzrok podbacivanja Kofinove priče.

Veseli deda mraz je deo moje priče, ne coffinove. Složio sam se sa scallopovim kritikama onoga što sam ja napisao. Pomenuo sam coffina zato što i on često prikazuje scene nasilja.
Zbunilo te je što sam se loše izrazio, jbg.

[scallop]

Hidden, pomenuo si Oboru. Jel to ona o klanju ljudi umesto svinja? Pročitaj moju "U oku posmatralča" o klanju teladi umesto teladi.

[hidden]

To je ta. Hoću, pročitaću...

[scallop]

Da ti kažem, u Obori, kao i na mnogo drugih mesta u domaćem isforsiranom hororu ne postoji prihvatljiva motivacija. Kad budem video Coffinovu priču sa motivacijom koja ga je u temu priče uterala, poverovaću mu. Zato sam i tvoj "Praznik" sasvim drugačije video. Koja li je, onda, moja motivacija za moju priču?

[hidden]

Ne mogu da nađem "U oku posmatrača"...ima li ga negde onlajn?

[scallop]

Kimura kaže: Priča za april 2012.

[Coffin Annal]

E, da, zaboravih pomenuti - malo sam dorađivao Oboru, prihvatio sam sve sugestije sa Radionice i pokušao da je ispravim, a i Draža sa Anime mi je dosta pomogao u finalnom uređivanju, pa smo je smestili na portal na kraju. Produbio sam motivaciju, iako i dalje ne doseže neku preteranu dubinu, budući da je ipak reč o tipičnom slešeraju, sa par aluzija na određene momente u istoriji Srbije. Evo kako to sada izgleda:

http://www.art-anima.com/index.php/component/content/article/11-price/1799-radoslav-slavnic-obora-poslednja-generacija

[scallop]

Problem je što tako olako prihvataš sleš konotaciju. Ja dan danas ne znam gde pripadaju moje knjige.

[Coffin Annal]

Ne bih baš rekao olako, koliko namenski, zapravo. Kada sam pomenuo "tipičan slešeraj", nisam mislio na jednostavnost strukture koja se obično svodi na maštovitost komadanja i redosled žrtava, nedostatak karakterizacije, ili rupe u logici, već pre na motivacioni sadržaj tog komadanja, kojim sleš skreće pažnju na malo dublju analizu, a koja najčešće seže do nekakve socijalne problematike (obično je to problem društva u celini, a ređe pojedinca, iako se kroz pojedinca omesnati). A u vezi sa pripadnošću nekom definisanom žanru, naročito kada je reč o dužoj formi, ni sam ne mogu bolje da se snađem.

[scallop]

Ovde moraš da misliš šta napišeš ili ti se svaka šuša nakači. Nekakve socijalne problematike obično moraju da budu jasne čitaocima, a vidim da nisu ni tebi, pa razmisli na šta traćiš očigledan talenat. Razmisli, na primer, zašto sam odustao od komentarisanja tvoje novele u "Torti".

[Coffin Annal]

Trudim se da u tekstovima ne stajem na strane, već pre da dostavim istinu. Tako se u "Torti" može steći utisak da negde zastupam istopolno opredeljene, a negde ih kudim, a istina je da sam o izraženom promiskuitetu saznao od njih samih, dok sam pogrdne izraze naučio od ostatka okruženja, tako da sam celokupnu problematiku tog kompleksnog odnosa izneo pred čitaoca i ostavio njemu da odabere put kojim će ići, tačnije da bude "arbitar" koji će presuditi. Isto tako, u "Obori" sam se trudio da čitaocu predstavim osećanja osobe sa hendikepom i gnev koji oseća ka društvu (počevši od najbliže familije, pa sve do širih socijalnih krugova i makrosredine koja determiniše šta je politički korektno, a šta ne) koje se pogrešno odnosi ka takvoj populaciji od pamtiveka. Iz iskustva koje imam sa takvim osobama, znam da je gnev najjača emocija. Uz to, učinilo mi se da razvoj jednog takvog neplodnog stabla može da posluži i kao paralela dnu ka kojem Srbija stremi poslednjih stotinak godina.

[scallop]

U to šta si sad napisao teško ćeš me ubediti. Tvoja novela nije o tome šta sad pišeš.

[hidden]

Pročitao sam priču...svima život prođe između prednjih i zadnjih papaka, ako tako odaberemo da gledamo na proces. Možda ovaj čitalac nije dovoljno inteligentan.

Ipak, Obora nije priča o klanju ljudi umesto svinja. Tako je nisam shvatio, što sam i napisao u komentarima na krugu radionice kome je pripadala. Sa druge strane, nisam u njoj video ni preterano veštu kritiku sistema na koju se coffin pozivao...

[Coffin Annal]

U to šta si sad napisao teško ćeš me ubediti. Tvoja novela nije o tome šta sad pišeš.

Zato ću na Radionici da naučim kako ideju da iznesem na pravi način i kako da ubedim čitaoca, pa se neće sticati pogrešni utisci.

[Mandragora Dragon]

I u prvoj verziji "Obore" postoji smisao, ostala mi je u lepom sećanju, a i nahvalio sam je, ali mi se "Hedvig" nije dopao. Tu, ispravi me ako grešim, je motiv otrcan, pa je zato priča "traćenje talenta". Jednom sam na forumu pomenuo da je tata filmskog slešera Heršel Gordon Luis. Pogledaj, ako već nisi, njegov film "Two thousand maniacs" iz 1964. godine. Kakvo besmisleno nasilje! Iako sam pre toga stvarno svašta gledao, a ovde su efekti skoro smešni, smučilo mi se. Ta opipljiva i plastična radost na licima poremećenih meštana dok muče i masakriraju došljake dovodi do neočekivanog efekta, film nije glorifikacija nasilja već izaziva gađenje prema njemu.
Drugi primer koji me duže vremena drži je roman (film je onako, naravno) B. I. Elisa "Američki psiho". Nasilje služi da ilustruje beznađe u sistemu opšte depersonalizacije, ono što je marka košulje u narednom postaje marka kravate i to se vrti i menja, posle mučenja i ubijanja koje traje i traje, sledi maltretiranje recenzijama albuma Genesis i Huey Lewis and the News (veruj mi, nije slučajno izabrano, sećam se osamdesetih kao muzičke noćne more), ali svi likovi su uniformisani i na istom, gube se i stapaju i u takvom sistemu gde se ne zna ko je ko zločini ostaju nekažnjeni.     

[hidden]

Hedvig se ni meni nije dopao...nema tu motivacije, očigledno je da se iživljavao pišući....

[Coffin Annal]

Drago mi je da si našao smisao u "Obori", a "Hedvig" je imao posebnu namenu i bio je namenjen isključivo za iživljavanje. 
"Two thousand maniacs" - impresija: Yeeeeehaw!
A "Američki psiho" se podrazumeva!

[Kimura]

Ne mogu da kažem da uopšte ne volim horor, ali i meni Coffinove priče često izgledaju kao traćenje talenta (ne uzimati moje reči previše ozbiljno, nisam neki stručnjak, samo čitalac). U ''Torti'' mi je njegova priča najbolja, za ''Hedviga'' već rekoh da ne razumem zašto je napisao tako nešto (i dobila sam objašnjenje), a što se ''Obore'' tiče, šta reći... Pre bih u Scallopovom zmaju prepoznala pernatu zmiju nego u onom tranžiranju rodbine našu noviju istoriju! Kao da su se samo kod nas ubijala braća!

[Džek]

Volim povremeno da pogledam dobar horor film, i to zarad horora. Ko od nas ne voli povremeno da se naježi? (ne mešati sa prepadanjem)
U literaturi stoje stvari drugačije, ako ga nekad budem pisao, horor ima da potekne iznutra, ne spolja.

Dakle, u mom buku nikakvi monstrumi, alieni, duhovi, pirane i manijaci ne mogu da nateraju jezu čitaocu u kosti; to može samo protagonista svojim odnosom ka toj drami. jurnjavi i veselju.

Moj doprinos Torti je samo blagi nagoveštaj mog htenja kojeg nisam realizovao do kraja. U stvari, priča i nije horor. 


Apropo teme, mislilm da do sada nije bilo slobodnijeg zadatka, radnja nije linearno određena.