Radionica broj 27 - mart 2013 - DVOSTRUKO GLASANJE

[scallop]

Ti kao Stipan. Izmisliš da sam napisao "nikakav", a onda pokušaš da mi je poturiš. Napisao sam i mislim tačno ono šta sam napisao.

[Kimura]

Nisam kao Stipan. Ja pitam - upravo zato što nisam sigurna šta ste napisali.

[scallop]

Ja ne vidim razliku između "kolebljiv ritam" i "nikakav utisak". Isto tako, postoji i moj stav da ću svaku priču, na zahtev komentarisati posebno i javno. Kad Boban objavi nikove autora. Šta te muči, Kimura?

[Stipan]

A šta sam ja to bogu zgrešio, pa me porediš s malom besnuljom?

[Kimura]

Razlika je u znaku pitanja na kraju rečenice.
Pozivam se na vaš stav da ćete svaku priču komentarisati posebno i javno.

[Kimura]

Mala besnulja?

[scallop]

Pa, Kimura, nikovi stigli, a ti si verovatno i dalje za iscrpniji komentar.


Lepo si se plasirala. Rukopis je vrlo dobar i spada u moju rečenicu da je u ovom krugu pisanje bolje. Spada i u grupu priča o pijandurama. Ima glavu i rep, ali tebe sigurno više zanima gde nisam bio zadovoljan.


Najpre, postoji rečenica: Park je... futuristički uređen. Futuristički pridevski ne znači ništa. Ne znamo šta je futuristično za protagonistkinju.


Najozbiljnija primedba je rečenica koja počinje sa: Kome treba igralište, ako nema dece? I čitav pasus posle toga. To je golo učitavanje ili prepričavanje ili kako god ovde nazivamo taj defekt u pisanju (Pogledati čitav topik o pripovedanju i prepričavanju.)


Veoma mi smeta "unutrašnji tok misli". Ima ga previše za moj ukus i dalo se to drugačije rešiti.


Punch line je izuzetno dobar i da nisam "strog" napisao bih - fantastičan.

[Kimura]

Hvala, Scallope, upravo to sam želela da čujem.
Kako da ispravim ako ne čujem šta ne valja?

[Savajat Erp]

Узгред, дошло је до мале рокаде између Паркерке и мене...мислим на то која је чија прича, да не буде одмах неких алузија...

[Boban]

Stvarno, brate, Savajate, imam neki problem s tobom, uvek te s nekim zamenim.
Kako uspevaš da budeš toliko bezličan?

[scallop]

Pije pivo iz čaše.

[Savajat Erp]

Еј! То је точено пиво, гаддемит! 

Stvarno, brate, Savajate, imam neki problem s tobom, uvek te s nekim zamenim.
Kako uspevaš da budeš toliko bezličan?

Ето...а мислио сам да сам тако...посебан. 

[Hrundi V. Bakshi]

Ovog puta kratki komentari, a poslužiću se matricom sa B radionice

1. IZLOŽEN

    Celina

    Da bi bilo celine, moraju postajati delovi. A da bi celina bila skladna, delovi moraju biti uklopljivi. Ako neko, ko se, nakon što su ga vanzemaljci oteli, probudi na klupi u svom rodnom gradu, i odmah, u roku od nekoliko minuta, sretne devojku koju voli, i omiljenog profesora sa fakulteta, to sigurno nije srećno uklapanje delova.

    Sadržina

    Zanimljiva projekcija budnućnosti, u kojoj se ljudi u javnosti pojavljuju kao hologrami, primamljivo zvuči - letujte na Havajima, ne izlazeći iz kuće.
   
    Karakterizacija

    Mana celog kruga. Ništa ne znamo o ovom Damjanu osim da ga je ostavila cura

    Pismenost

    Ima nekih sitnih grešaka, ali mi je najviše zaparalo uši "buljenje kroz prozor", meni to zvuči kao natrćiti se, naguziti, "nabuljiti" kroz prozor, veoma veoma ružna, reč koja lomi jezik. Buljenje.

[scallop]

Buljiti je kolokvijalna srpska reč. Problem sa pogrešnom upotrebom u žargonu ne sme biti razlog da se reč odbaci.

[Hrundi V. Bakshi]

2. TO SU SAMO ONI

    Celina

     Ova je priča dobro osmišljena, ovde oteti (pas?) trpi i fizičke posledice (usađen mu je nekakav embrion), ali se nit pripovedanja guši jednoličnim ,mantranjem, ovaj autor, očito je, voli da mu priče obitavaju u limbu. Problem je što se i čitalac tako oseća, pa opšta mesta kao što je Mračna Majka Svih Besnih Šaka, zahtevaju dešifrovanje. U čemu se ogleda promena sveta, pre i posle otmice? Upravo je tu zamka autorovog limba, sve je dato iz vizure protagoniste, opisano kroz "bol", "kraste", "parazita u utrobi", kao da svet ne bi mogao da funkcionište bez protagoniste, kao da je bezličan, kao da ga nema. Nejasna je granica "pre" i "posle", krucijalna za zadatak.

    Sadržina

    U priči se otišlo korak dalje, dakle, otimači ne vrše otimice radi eventualnih testova, ispitivanja, proučavanja ili nečeg sličnog, već vrše i direktan upliv ne samo na otetog, već i na čitavu planetu - bave se veštačkom oplodnjom, eksperimentisanjem sa genetskim materijalom, stvaraju hibride, ili koriste otetog (možda otetE, masovno) kao "njive" koje plode radi kolonizacije.
   
    Karakterizacija

    Prenaglašeno isticanje onog što protagonista oseća, doživaljava, ali se promena okruženja slabo primećuje, previše se simbola koristi u izrazu, teško je govoriti o karakterizaciji gde postoji jedan protagonista, za kojeg ne znamo kakvo je biće.

    Pismenost

    Bez zamerki, ima nekoliko dobrih, na papir prenešenih misli.

[Hrundi V. Bakshi]

Buljiti je kolokvijalna srpska reč. Problem sa pogrešnom upotrebom u žargonu ne sme biti razlog da se reč odbaci.

Znam ja to, ali je ružna, dvosmislena, bolje je piljiti, zuriti, blenuti.

[scallop]

Šta ćemo sa buljinom?   Može da prođe kao sova? Ili - ševa? Ili je samo velika guzica?

[saturnica]

Zezamo se malo, sto li?

[Hrundi V. Bakshi]

3. U DVA ĆE ČISTAČI ODNETI ĐUBRE

    Celina

    Zar ovde nije promašen zadatak? Otmica ne postoji. Ali ako se ta činjenica previdi, priča jeste zaokružena celina.

    Sadržina

    Priča teži da kroz formu štosa, iznenađenjem postigne efekat, ali tada...

    Karakterizacija

    ...karakterizacija, a u to smo se u ovoj radionici nebrojeno puta uverili, uglavnom trpi.

    Pismenost

    Takođe kao i prethodna, bez zamerki, upravni govor nije škripao, kako zna da bude slučaj na radionici.

[Hrundi V. Bakshi]

Šta ćemo sa buljinom?   Može da prođe kao sova? Ili - ševa? Ili je samo velika guzica?

Ne bih više o guzicama. Mislim da sam tu temu arhivirao sa dve priče, želim da pričam o lepšim temama, odričem se čak i lepih, zaobljenih ženskih guza 

[Hrundi V. Bakshi]

4. ŽEĐ

    Celina

    Ima nekoliko "rupa", na primer, radnja je smeštena 400 godina u budućnost, ali se stiče utisak kao da se sve odigrava danas, pojava komunalnog policajca, recimo. Kakva je svrha predstavljanja budućnosti koja je ista kao sadašnjost? To onda nije budućnost, već sadašnjost pomerena u vremenu, slika parka kojem šeta komunalni policajac, nije futuristička, pa makar se poseglo i za izrazom "futuristički park".

    Sadržina

    Ništa upečatljivo...
   
    Karakterizacija
   
    ...ali zato ovde imamo karakter, imamo, donekle, živu osobu. Eto, ona je pijandura, i šok od nepoznatog okruženja, za nju je ništavan spram žeđi za alkoholom koju oseća, samo, ovu činjenicu je trebalo eksploatisati, izvući iz nje nešto.     
   

    Pismenost

    Bez zamerki, nekoliko lepih rečenica.

[Mandragora Dragon]

3. U DVA ĆE ČISTAČI ODNETI ĐUBRE

    Celina

    Zar ovde nije promašen zadatak? Otmica ne postoji. Ali ako se ta činjenica previdi, priča jeste zaokružena celina.

Malo je prilegao i probudio se kao "last man on Earth". Pljuge nisu na mestu, nema kafe ni za uobičajeni srk, u njega je ugrađena kamera, ili slično. Znači, ima otmice i vremenskog zeza.
Ima i karakterizacije, mada više kroz poređenje postupanja čove i buba.  One su mnogo srećniji slučajevi nego on. Nisam igrao samo na kartu štosa, nego, kao i obično, možda nije sve isplivalo.

[Sinlen]

1.Izložen
I? - To je pitanje koje sam postavio nakon čitanja, najgore pitanje za autora po mom mišljenju.  I šta s tim? Oteli su ga,
vratili dva veka kasnije i to je to? Da li su ga vratili sa nekakvom namerom da sretne baš nju i baš tog omiljenog
profesora? Da li ona uopšte ima ikakve veze sa razvojem priče? Da li je na bilo kakav način njena ili profesorova pojava
uticala na moje poimanje Damjanovog lika? Jedino što saznajem o tim ljudima iz budućnosti jeste da su neobično obučeni.
Šta znači neobično? Da li je moje poimanje neobičnog istovetno kao i poimanje čitaoca? Da li mogu da računam na to da će
neobičnost koju sam ja zamislio biti ista koju će zamisliti i čitalac? I na kraju krajeva, zašto bi ljudi bežali od nekog
samo zato što nije neobično obučen?

2.To su samo oni
Ovo je priča koja me je mogla oduvati samim izrazom i biti jedna od onih koje ne shvatim ni malo, al' mi budu baš "do jaja".
Međutim, rečenice i misli koje je autor hteo preneti na papir su ga na kraju pojele. Baš ovde, baš u ovakvim poduhvatima,
kada mislimo kako samo treba da se prepustimo toj nekoj unutrašnjoj sili koja će da pljuje sve i svašta na papir, kada
pomislimo da je najbolje jednostavno "to go with the flow", baš tu treba prikočiti, zastati i razmisliti o tome šta i kako
valja postupiti. Smatram da pridevi ovde baš bodu oči, više čak nego i u klasičnim stipanovim pripovestima (sry stipane,
ali idealan si za uzimanje kao primer  ), ne samo da bodu, nego ubijaju kompletan tok pripovesti i govore (meni barem) da
se ovde radi o piscu koji je zapucao previsoko. Moje je mišljenje da ovakve priče mogu uspeti samo kada ih pišu autori
koji u potpunosti vladaju sopstvenim rečenicama, i imaju izuzetno oformljen stil. U prevodu, ja ću još mnogo spanaća pojesti,
pre neg' što ovako nešto pokušam. 

3.U dva će čistači odneti đubre
Svo đubre ovog sveta, meh. Ali mi se dopalo kada je dohvatio svoje glavno oružje, lopatu, pa na kraju bio sam izlopatan. 
Elem, nisam očekivao da će čovek da izgine, jer mi je to nekako delovalo previše jednostavno. No, možda je ta
jednostavnost i dobra. Jebem li ga sad. Mandragorine priče me uvek, iz nekog razloga, ostave sa manjkom inspiracije za
komentar. Možda je i to dobro.


Malo sam ometen i izuzetno mentalno ispijen, pa sve nešto čitam ovlaš i neredovno, te se nemojte ljutiti ako ovaj krug nastavim komentarisati i kad istekne rok za sledeći. 

[Savajat Erp]

Дакле, што би рекао Мандрагора, можда није испливало...чуј, можда. Није испливало дефинитивно. 

Укратко, лика су отели ванземаљци, чист је и сређен јер су обављали разноразне експерименте с њим, враћају га на исто место које је сада случајно део поставке гигантског музеја и где су случајно део поставке и холограми правих некада постојећих људи...девојку среће опет јер се механизам приказвања холограма иде у круг, а водич се уплашио ето тако...јер оно што је мислио да је холограм то није итд.

Слабашно, признајем, али, ето

[Mandragora Dragon]

Onda je bolje da vodič zna za jadac, ali glumi, pa kad svi uhvate tutanj on se okrene i konstatuje kako "nova atrakcija" opasno šljaka. A i cura nekako da se uzglobi, ona i profa su mu smestili, ili sl. Ideja nije za bacanje.

[scallop]

I razmena ideja je dobra za Radionicu.

[Kimura]

Izvini unapred, Savajate, možda ću biti nepravedna : meni se čini da ti emotivno ne učestvuješ u svojim pričama. Lepo ti to zamisliš (Scallop bi rekao da ima i glavu i rep), ali kao da te likovi koje si zamislio i ono što im se dešava uopšte ne zanimaju.

[Savajat Erp]

Њах, тако то бива кад (по обичају) пискуљаш пар сати пред истек рока

Мандрагора, твоји предлози се одбацују!

[Hrundi V. Bakshi]

Дакле, што би рекао Мандрагора, можда није испливало...чуј, можда. Није испливало дефинитивно. 

Укратко, лика су отели ванземаљци, чист је и сређен јер су обављали разноразне експерименте с њим, враћају га на исто место које је сада случајно део поставке гигантског музеја и где су случајно део поставке и холограми правих некада постојећих људи...девојку среће опет јер се механизам приказвања холограма иде у круг, а водич се уплашио ето тако...јер оно што је мислио да је холограм то није итд.

Слабашно, признајем, али, ето

Pa rekoh, idejno je jako, uz "življeg" lika bi sve bilo na svom mestu.

[Mandragora Dragon]

Mogao bi Coffin da baci koju o čemu se radi u njegovoj priči. Žešća je enigma. Nešto me podseti na "Boginju Kali", ali to sam pročitao pre nego što je izgorelo JDP.

[Coffin Annal]

Kali VS Ktulu VS trend VS droga VS čovek. Rezultat - potop u cilju ponovne evolucije. U suštini, čitalac može da doživi priču kako mu drago. Može da se radi o otmici od strane Ktulu ekipe, usađivanja fetusa koji služi kao prekidač za kraj sveta i slanje u budućnost; može da bude i vid budućnosti kojeg Kali servira pred čoveka još neiskvarenog vremenom koje sledi; konačno, može da se skonta i kao alijenacija pojedinca koji se okrenuo upotrebi droge, od ostatka univerzuma koji tone na sebi svojstven način, prateći trendove i uklapajući se u novo vreme na pogrešan način. U svakom slučaju, poruka bi mogla da se protumači kao: "il' se dovedi u red il' će da potoneš". 

[Hrundi V. Bakshi]

POD KROŠNJOM

    Celina

    Još jedna simbolistička priča, koja može da se tumači ovako i onako. Ostaje mi nejasna motivacija likova, jedino što mogu da zaključim je da se nakon "promene" dogodio upliv neke sile. Nije mi jasno zašto se na odnosu drvo - protagonista, koji je ključan za priču, nije malo "dublje" poradilo? Da li je zbog povezanosti sa drvetom, protagonista bio pošteđen nečega, možda da postane ubica kao Prvorođeni? Na kraju, kakvo je to drvo? Kakve moći ima? Odakle mu?
   
    Sadržaj

    Ako svaka priča treba da nosi neku pouku, onda mi ova govori da čovečanstvo treba da povrati/izgradi ekološku svest.

    Karakterizacija

    Rekoh gore, odnos drvo - čovek je ključan, a autor je tu vezu odradio površno, oko te veze je trebalo izgraditi prošlost protagoniste, da bi i sve akcije koje su usledile nakon "promene" bile razumljivije i prihvatljivije čitaocima.
   
    Pismenost

    Ima par sitnih grešaka, na primer, nije "bljesak" nego "blesak".
    Primetio sam jednu rečenicu: "Potpuno pokoreni lovac, dopusti mu da mu oduzme stečeni privid snage."

[Hrundi V. Bakshi]

PLOD

    Celina

    Nepotrebno skraćena priča. Pisac je napravio grešku, najbolji deo priče mu je - poslednja rečenica, a ona je usledila prebrzo. Jer, u ovoj priči, konačno imamo jednu promenu, dve, čak, iz koje se može voditi priča: trudni muškarac, oplođen od strane vanzemaljaca. Sad, da li se pisac zezao, pa zbrzao, ne znam, ali da je bio lenj, jeste. Prekratkost je uticala negativno na sve, na karakterizaciju, na maštovitost, pa i na fantastičarski motiv.

    Sadržina

    Osnovna ideja je morala biti nadograđena slikom sveta u koji se protagonista vratio. A mi imamo podrum, pacove, i ljubičasto nebo. Zašto? Koje je vreme? Prošlost? Budućnost? Kakva budućnost?

    Karakterizacija

    Ako autor dozvoli:
    Budim se. Ukus pelina svedoči o tome da sam sinoć bio sam. U društvu pijem pivo. Poslednje sam popio pre deset godina.

    Ovo u kurzivu je moj dodatak. Početak karakterizacije - usamljen čovek, nema društva, inače bi pio pivo. I dalje nastaviti graditi lik, po volji, po mogućstvu ne upiranjem prsta. Boldovano bih izbacio.

    Pismenost

    Nemam zamerki, osim na ljubičasto nebo, i slične pojave.

[Hrundi V. Bakshi]

TREPTAJ

    Celina

    Pošto je reč o novoj učesnici, gospođi Parker, koja prvi put učestvuje, najpre da joj kažem da je plasman ne obeshrabruje, a svakako bi bilo lepo da nam se pridruži u komentarisanju. Arhivirali smo probleme koje ima ova priča, mnogo puta ponavljali to čuveno NE PREPRIČAVAJ. Mrs. Parker, koristila si prilično "jake" reči, slike, poređenja, ali, sve je ostalo uzalud, prazno, prosto; čitaoci ne mogu da osete kako se oseća protagonista ako napišeš nešto ovako: "osećao je toplotu na telu i čudnu obavijenost." ; ili "Čuo je harmonični zvuk toka sokova između zemlje i neba, komešanje negde na sredini a u daljini nepoznate zvukove." Zatim ovo: "Zurio je u ljubičastu tminu koja je od neke linije zamišljenog preseka odvajala svet koji je poznavao i svet nepoznatog postojanja. Bezdan u njemu pružao se na sve strane platna horizontalnog preseka."; itd.
Da li si zadovoljna strukturom svoje priče? Da li ima tačku kulminacije? Da li si zadovoljna završetkom? Da li bi mogla da nastaviš da pišeš ovu priču? Šta bi promenila?

    Sadržina

    Rekao bih da je reč o nekakvom transcendentalnom iskustvu, pre nego o otmici. A možda je transcendentalnost posledica otmice? Ili njen uzrok? Ali opet, kao i u nekim od gornjih priča, previše je simbolizma, previše ličnog upliva autora, u smislu nametanja samo njemu znanih slika.

    Karakterizacija

    Pa postoji samo jedan Jakov. I ništa više.

    Pismenost

    Bez zamerki, što se tiče pravopisa, ali mi se ne sviđa ritam rečenica, previše je jednoličan, rečenice su često, i pored "jakih" reči, bezlične

[Hrundi V. Bakshi]

KAVABATA, VELIKI LETAČ

Biopro

[Hrundi V. Bakshi]

STRIPTIZETA

    Celina

    Jedna priča koja ima zaokruženu formu, ali je suština diskutabilna, jer postavlja jedno moralno, sociološko pitanje. A da je autor više pažnje posvetio odnosu majka - sin, a manje vožnji "onamo namo za brda ona" Volvom, rešenje pitanja bi prevagnulo na jednu ili drugu stranu...

    Sadržina

   ... osnova priče je ljubav. Majke prema detetu. U mom svemiru, ova majka ne bi otišla u bar. U mom svemiru eutanazija bi bila legalan, čin milosrđa kojim bi se umirećem očuvala dostojanstvenost, da ne govorimo o drugim implikacijama. Ali, ovo nije moj svemir, već autorov.

    Karakterizacija

    Ima je. Majka je sebična. Odlučila je da rodi dete koje će živeti koliko... dvanaest godina? Mislim da to nije darovanje života, već izrugivanje životu, sprdnja sa njim.

    Pismenost

    "Prvi dodir nogom o(d) hladan, uglačan metal terao je ono malo dlačica što je imala na telu da se ukoče, a nije ih imala mnogo."

    Pa dobro, bre, čitaš li ti ono što napišeš?

    Primetio sam i "svirena", što je bilo tačno kada smo imali sedam, osam godina, ali je sada nepravilno.

[Mandragora Dragon]

  Za "Biopro".

[Mrs Parker]

TREPTAJ

        Sadržina

    Rekao bih da je reč o nekakvom transcendentalnom iskustvu, pre nego o otmici. A možda je transcendentalnost posledica otmice? Ili njen uzrok? Ali opet, kao i u nekim od gornjih priča, previše je simbolizma, previše ličnog upliva autora, u smislu nametanja samo njemu znanih slika.

 

Hvala Hrundi na osvrtu. Zamisao jeste bila promena u Jakovu koju ne razume kao posledica otmice, kao da je dobio novi kanal, ili novu dimenziju koju ne poznaje.
Nisam zadovoljna pričom, zadovoljna sam samo početkom, ali mi se sviđa pisanje na zadatu temu i plasman me neće obeshrabriti. Nisam sigurna još da li trebam da dajem moje osvrte na priče... ipak sam ovde "sveža".

[Mrs Parker]

TREPTAJ-Počelo je solidno, ali onda su krenule rogobatnije rečenice, utušila su me sunca i silno ljubičasto...ajde bar da su ti opisi impresivni, ali nisu.

Sjajno zapažanje. Početak je napisan davno i nisam imala nastavak. Iskoristila sam ga za zadatu temu i ostali deo napisala za 20-tak minuta. Nisam imala više vremena zbog roka koji je isticao kada sam odlučila da ipak učestvujem.

[Mandragora Dragon]

Sad sam video da je potreban zahtev. Scallope, možete li, ako nije previše kasno, da prokomentarišete moju priču?

[scallop]

Ček da vidim poslovnik. Jel' može sutra, danas sam prilično izvetreo za čitanje. Hoće to posle pečene patke u sosu od višanja.

[Mandragora Dragon]

Još i da ste imali prijatelja za večeru...

[scallop]

Prijatelje nismo pojeli. Ionako je preteklo. Velika patka.

[hidden]

Ako nije skupo, može li i moja? Po poslovniku...

[Mandragora Dragon]

Ovaj, Hidden, mislio si valjda na priču?

[scallop]

Zahvaljujem. Veselo je uvek bolje od horora.

[hidden]

Priča, priča...

[scallop]

Mandragora, tvoje priče mi uvek ostave utisak da si počeo jednu, a dovršio neku drugu priču. Da li se predomišljaš dok pišeš? To nikada nije dobro. Mora da postoji neki plan. To ne mora da budu scenosledi ili slične konstrukcije, ali, tri strane teksta stanu i u jednu gangliju. U ovoj priči je to tako haotično krenulo da si u jednom trenutku osetio potrebu da dodatno "pojasniš", a to je najgore što može da se desi jednoj priči. To je rečenica:


"Kako ste nezamislivo gramzivi, nije bilo teško da vam neko poturi finu "hemiju", a bogami i "biologiju"."


Onda, u priči svako malo padne neka kap. Nisam ih brojao, ali izgleda kao da nemaš boljih ideja.


Inače, rukopis ti je i dalje u redu, samo bi morao na kurs iz interpunkcije. Kao da si je prosuo. Neko reče i da ti panč lajn nije inspirativan. Nije.

[scallop]

Hidden, reče Hrundi da mu je tvoja priča simbolična. Tako mu nekako i dođe. To što nije ispunila zadatak manja je omaška. Nevolja je što simbolika uvek opali po realnosti, pa se pitamo šta smo dobili. Ode Tarzan sa Čitom da traži Džejn? Dobro, i ja da malo preteram, ali se svodi na to.


Već sam izgubio volju da branim prezent, ali ova tvoja priča me ubi prošlim vremenom. Čovek na pragu budućnosti, a sve mu se događa kao prošlost. Čak postaviš pitanje: Ali, šta je od svega bilo istina? To je čak dezinformacija. Ako je to tako, šta onda jeste istina? Jel' vidiš da nekad i prošlo vreme folira čitaoca?


Ima nešto i u tome kako se postavlja novi, drugačiji svet. Biće u maju jedna tribina o krkanju u fantastici. Izgleda da bar u tom delu domaće fantastike nemam konkurenciju. Za prihvatljivu uverljivost priče, za prošle svetove potrebna je dobra priprema, ima toga zapisanog i bilo bi tupavo hraniti otroke projom i pasuljem; za buduće svetove, moraju postojati uslovi za život ili života nema. U svetu sa jednim emocionalnim stablom nema krkanja, a ni tu toliko potrebnu žensku neće naći. Dakle, kad pišete fantastiku, nahranite i napojte vaše likove. I priča će se bolje osećati kad je sita.

[Mandragora Dragon]

Blagodarim. Menjao sam kraj da "istanjim" vanzemaljce.