Radionica broj 27 - mart 2013 - DVOSTRUKO GLASANJE

[Mandragora Dragon]

Ovaj, namerno je to sa kapima. Ima po tri kapi krvi i koječega. Svaka je znak za početak runde, tj. nekog dešavanja. A i tri su bubašvabe, pa neko odbrojavanje itt. Ma ludijam, a i sa zarezima.

[Savajat Erp]

А шта би Скалоп рекао за мој неславни испад?

[Coffin Annal]

Ukoliko nije problem i prekasno, Scallope, i ja bih zamolio za komentar za svoje mađijanje i eksperimente i ludovanja...

[scallop]

Coffine, ti ćeš morati da se obratiš guruu za Ktulhue i ostale f'tagen, f'tagen rabote. Umesto da padnem ničice i metanišem, meni je smešno. Pismen jesi. I, izvini.   Stalno imam osećaj da imaš potrebu da "iskakanjem" ostaviš utisak. Takva ti je i novela u Torti.

[Coffin Annal]

Hvala na brzom odgovoru. Da, valjalo bi malo se prizemljiti, potrudiću se u sledećem krugu.

[Džek]

Dakle, kad pišete fantastiku, nahranite i napojte vaše likove

Nekad me je neko pitao, ne mogu da se setim tačno ko, vezano za Anđele, što moji junaci toliko jedu, naročito u Splavarima. Malo-malo, krkaju, navlače provijant u svet ljubičastog neba, tamo otvaraju gotova jela, kuvaju pasulj, u pustom NS peku šunku dok one grozote tumaraju naokolo...

Odgovorio sam, otprilike, ovako:  "Neću da mi junaci budu gladni i žedni. Ja ih volim i brinem o njima" 


Ali zaboga, pazite da ih ne utovite.

[scallop]

Coffin, izvini na brzom odgovoru, ali priča ti je tako "upečatljiva".


Savajate, ti si za mene enigma. Tvoj nastup sa pričama je toliko nezainteresovan, da mi se čini da i kad napišeš priču, onda je to zbog druženja. Priča LearzA ti je ušla u ZS 20, iako sam ja, a čini mi se i neki drugi, lobirao za "pufnice". Ispada da, iako si nezainteresovan, ostavljaš tragove. Budući da izgleda da ti je stalo više nego što sam mislio, biću malo sporiji.


Ima tu neka rečenica, zapisao sam je i glasi: Ali, šta je od svega bilo istina? (Valjda je tvoja, iz priče. Ja, znaš, zapisujem zapažanja na listićima, pa sam možda omašio.) U svakom slučaju, to je učitavanje. Treba izbegavati. Isto je i sa čitavim pasusom, dosta kasnije, koji počinje sa: Damjanu je napokon sve bilo jasno. Ovo je grad duhova!.... I tako dalje. Izbegavaj da ti likovima bude "jasno", čitaocu treba da bude jasno. Mogao bi ladno čitav pasus da otfikariš.


Onda, jedna rečenica, bez dve reči može da bude daleko upečatljivija: Nijedan pogled nije osetio na sebi, čak ni slučajni, brzi očni kontakt tako čest u mimoilaženju. Pokušaj da pročitaš bez te dve reči. Mnogo je jače.


Na kraju nešto što me nervira kod većine učesnika Radionice. Ubijaju vas jake reči:


Bes je polako počeo da ga obuzima. - Meni cela rečenica nije potrebna. Kao da je bes nešto važno. 


Zabezeknut, brzo je trgao ruku. Ja odmah zamislim: Zabezeknut, sporo je trgao ruku.  i, još:


Činilo mu se da će umreti od sreće. E, pa meni se čini da ne bi umro od sreće.


Najgrđe je što je poslednjih cca. 1,5Kk priče u potpunom konfliktu sa prethodnim delom priče, koja je, možda jedina, u potpunosti odgovorila na zadatak. Zašto: "Uljez!"? Zašto bi ga vatali, klještili i svašta koješta? Mogao bi da dobije upozorenje tipa: "Gospodine, molim vas vratite se u traku, inače ćemo vas udaljiti." Pa on, za trenutak, protera ponešto kroz tintaru, vrati se i krene u suprotnom pravcu od kretanja kolone. Već si neke emocije stavio u priču (zapravo, potpuno je oslonjena na njih), i na kraju si obesio sasvim zgodan panč lajn. Moglo bi da bude slatko.

[scallop]

Džek, ja sam ti to rekao. Tvoji splavari su jeli i pili svaki put kad nisi znao šta ćeš s njima.

[Savajat Erp]

Хвала на осврту

"Ali, šta je od svega bilo istina?" није из моје приче, ипак.

И увек се изнанадим утиском који су "Пуфнице" оставиле. 

[scallop]

Savajate, razumećeš ti mene. Tebi i priče pomešaju.

[Stipan]

"Pufnice" su zakon!!!!

[Mandragora Dragon]

Još ću i prorokom da ispadnem. Danas me je ispred kabineta dočekala ogromna bubašvaba. Deca su bila užasnuta i ni makac (napomena: punoletna su i većina trenira mixed martial arts), ali ja nisam oklevao. Smlavio sam je nogom. Raspljeskala se čitavom površirinom stopala, mada 42 i nije neki broj (izuzev Adamsu). Od tog trena imam osećaj kako gacam po nečemu gnjecavom i nečistom. To me progoni počinjeno ubistvo: kome zakon leži u stopalu, tragovi ga za zemljicu lepe.
Ima nekih koji prvo izvrše deifikaciju, zatim se toliko osile da na deicid pomišljaju, a kako stvari stoje nisu ni za insekticid sposobni. Ja sam dokazao da jesam, za ovo drugo, naravno, ali od nečega se mora početi.

[Josephine]

i mene grize savest kada ubijem bubu. zato više ni komarce ne ubijam.