Radmilo Anđelković - Rašani

[Loni]

 Roman je potencijalna poslastica za ljubitelje metafizike, alhemije, alternativne istorije i lepog jezika.
Za čitaoce sklone mistici, duhovnosti i orktivanju tajni preko simbola.
   Radnja se odigrava u Vizantiji, konkretno u današnjoj Makedoniji (verovatno region Strumice), u osmom veku. S obzirom da delo žanrovski pripada fantastici, reč je o alternativnoj istoriji, ali svakako onoj iz bliskog univerzuma jer se dosta stvari poklapa sa realnim faktima.
    Magistar Tardeus, savetnik cara Konstantina i alhemičar odlazi u ruralne krajeve Vizantije ne bi li saznao tajnu plemena Rašana (preteča Srba), čiji alhemičari umeju da od metala prave zlato.
    Carevi izaslanici odlično su prihvaćeni od lokalnog poglavara Barka i njegovog brata alhemičara Bentala.
    Ono što šokira je to da glavni lik (u pogledu količine pojavljivanja) Tardeus, na prvih pedesetak stranica opisan kao interesantan radoznalac, da bi se, oko trećine pređenog romana, pokazala njegova monstruozna priroda.

      Sa svojim slugom Kalanom, on najbrutalnije muči zarobljenika za koga misle da je Rašanin ne bi li im odao tajnu pravljenja zlata. Sluga Kalan zarobljenika tuče, lomi prste tako da imaju pet zglavaka umesto tri.  Magistar se kasnije obračunava sa svima koji mu stoje na putu. Sa oficirom Arboom i nekim slugama.
    Pri kraju romana ispostaviće se da su Rašani upravo lideri gradića Steripola. Bark i Bental.
Tada će se Tardeus obrušiti i na samog Bentala koji nema moć da pobegne, ali može da ih obojicu prebaci u neko drugo vreme.
    U Tardeusu i Bentalu kriju se antipipodi nalik biblijskom Bogu i Sotoni (ili Isusu i njegovim mučiteljima).
Dok jednog zanima samo da udesetostruči zlato, drugi teži za udesetostručenjem kvaliteta sopstvenog duha.  Njih dvojica se izmeštaju iz jednog doba u drugo, što daje simboličnu poruku da su ovi antipodi sreću na svim prostorima i svim vremenima.

    Kroz roman, autor nam vrlo vešto relativizuje funkcionisanje vremena i prostora. Odlično predočava duel spiritualne i materijalne koristi.
    Glavni propust, mogli bi biti sporedni likovi. Za razliku od glavnog dvojca, epizodni likovi su premalo obrađeni. Iedna, Bentalova 'ćerka nema naglašenu funkciju, mnogo izgovorenog teksta, niti jasno naglašene crte. Čini se kao služi za ukras Perinu.  Oficir Arbo je za tek za nijansu blaži od Tardeusa i Kalana. Ne muči zarobljenika, ali mučenje i ne sprečava. Prebrzo strada pa i ne postaje bitna tema za razmišljanje. Tandem Perin – Bark, funkcionišu kao ispitivač i objašnjavač sveta oko njih. Perin je taj koji ne zna, onaj koji pita, a Bark onaj što odgovara. Kao takav Bark ostaje u senci svog brata alhemičara. Umesto originalnog delatnika više liči na bratovog portparola. Ne i na lika koji je sam po sebi važan.
     Uprkos ne naročitom značaju sporednih likova, relativno je da li je to mana romana.
Pre bi se moglo zaključiti da samog autora karatkerizacija epizodnih likova i njihova delovanja, nije toliko zanimalo koliko same: ideje, filozofske dileme, borba duhovnog i materijalnog i odnos konačnog i beskonačnog.

[Mica Milovanovic]

Loni, iako su objavljeni u "Fantastičnoj biblioteci" kao samostalan roman, ja Rašane veoma teško mogu da zamislim izvan konteksta knjige u kojoj sam ih originalno čitao: Sva vučja deca i druge novele. Preporučio bih ti da pronađeš tu knjigu - nije je tako teško nabaviti...

[Nightflier]

Dobro si me podsetio, Mićo. Imaš li možda ideju gde može da se nabavi?

[Loni]

   Ipak mislim da će mi sledeći Radmilov biti Grbovnik.
U knjižari kod Platoa sam tražio taj, pa našao ovaj.

   To je tek drugo Radmilovo delo. Prvo - Legije Ida - Letopis svemirskih cigana - sam pročitao da pola,
zatim imao brojne obaveze, a kad sam pokušao da se vratim, zaboravio sam ko je ko i malo sam se pogubio.
Za taj roman moraću jednom da sednem natenane, sa olovkom u ruci i zapisujem sva imena i funkciju.
   Rašani su mi daleko više legli.

[scallop]

Izgorelo u BMG u Žarkovu.

[Nightflier]

I meni su "Rašani" više legli "Svu vučju decu" čitao sam u srednjoj školi i potpuno pozaboravljao šta sam čitao. Voleo bih da se obsetim.

[angel011]

http://www.amazon.com/SVA-VUCJA-DECA-RADMILO-ANDjELKOVIC/dp/B00AIOL0ZC

http://www.knjizara.com/antikvarnica/knjiga333539o0/

http://www.antikvarijat-phoenix.com/sva-vucja-deca-knjiga-2849

[Mica Milovanovic]

Ma nije sve izgorelo. Imalo je toga dosta i nije tako teško nabaviti.


http://www.antikvarijat-phoenix.com/sva-vucja-deca-knjiga-2849


http://www.knjizara.com/antikvarnica/knjiga333539o0/

PS. preteče me angel

[Loni]

Scallope, zanimala bi me vaša teorija o funkciji sporednih likova u nekom delu.

Na raznim stranama imamo oprečna mišljenja.

Po nekima, sporedni likovi su maltene i idejno nedopustivi.
Svako bi morao da ima svoju zaokruženost,  jasnu motivaciju, dobro ocrtan karakter,
igru koju igra, (čak i dvostruku igru)...
Najrigorozniji su teoretičari drame. Po većini njih sve što postoji mora da se iskoristi smisleno.
Od puške koja, ako je okačena na zidu, mora opaliti
do baštovana, za kog se mora ispostaviti da je ubica ili da čuva tajnu koju niko drugi ne zna.
U protivnom on se mora izbaciti iz dela kao nepotreban.

Po drugima to je nemoguće.
S obzirom da monolozi nisu dopušteni, moraju postojati i slušači - verne sluge i drugovi
koji su tu da bi glavni akter imao kome da predoči svoje odluke i shvatanja.
Dovoljno je da neki likovi postoje samo zbog atmosfere ili zato da bi čitaoci preko sporednog upoznali karakter glavnog junaka.
(Takav bi bio zarobljenik u Rašanima. Iako ne saznajemo ništa o njemu iz odnosa magistra prema njemu saznajemo kakav je zapravo magistar).

[scallop]

Kupite najjeftinije.


Inače, Dan Mitre postoji još bar na dva mesta - Bobanova Alternativna srpska fantastika i valjda... pojma nemam. Neko Bobanovo izdanje.


Nema mesta za svilene bube je deo Oka za drugi svet.


Teže je za Oko Svetovida: Falus i središnju priču - Sva vučja deca.

[angel011]

Dan Mitre ima u Tamnom vilajetu 2, Sva vučja deca valjda u Tamnom vilajetu 3, Oko Svetovida: Falus u Tamnom vilajetu 1 (valjda).

Nema mesta za svilene bube ima i u Monolitu 6.

[angel011]

Gunđ na skraćeni edit.

Elem, Oko Svetovida: Falus je u Tamnom vilajetu 4, ne 1.

http://www.znaksagite.com/sfbiblio/index.php?cmd=q&ord=&page=0&autor=Radmilo&naslov=&izdanje=&datum=

[scallop]

Loni, tvoje pitanje je zanimljivo, ali, po običaju, nije podloženo istinom. Odnosno, primeri su netačni. Na više različitih mesta sam dao vrlo precizna razjašnjenja o obimu iscrtavanja likova. Kao što postavljena puška na sceni mora da opali, tako i svaki lik u priči ima svoj trenutak. Ali, pazi šta sam napisao - trenutak. Dobrog čitaoca se ne sme varati. Samo protagonisti i antagonisti su složeni i do detalja se prikazuju. Zato se i nazivaju proto- i anta-. Zauzimaju suprotne uglove u priči, kao bokseri u ringu. To su u Rašanima Tardeus i Bentel Rask. Longin Rask je u uglu svog brata, Iedna i Perin su buduće alternative Rašana - emocija i intuicija. Svi ostali su posmatrači oko ringa, neko donosi peškire, neko drugi se dere iz prvog ili drugog reda, navijači, kladioničari... Sluga u drami najčešće nije ubica nego neko ko donosi tacne na pozornicu. Svojevremeno sam bio očajan kad sam ustanovio da i takvi završe pozorišnu akademiju.


Šta će mi Mićina i Bobanova bibliografija kad Angel zna sve?   Onda, ne morate da kupujete knjigu "Sva vučja deca". Kupite ove druge knjige.

[Nightflier]

Fala. Će naručimo.

[Mica Milovanovic]

Ako ništa ne upali, javite mi se. Možda pronađemo na buvljaku... 

[scallop]

Majke ti, koliko si platio "Zemlja za dobre ljude"? Pogledao sam, ni moj primerak nije potpisan. To je prodao neki izrod koji je mogao da dobije BoBov i moj paraf.

[Loni]

Loni, tvoje pitanje je zanimljivo, ali, po običaju, nije podloženo istinom. Odnosno, primeri su netačni. Na više različitih mesta sam dao vrlo precizna razjašnjenja o obimu iscrtavanja likova. Kao što postavljena puška na sceni mora da opali, tako i svaki lik u priči ima svoj trenutak. Ali, pazi šta sam napisao - trenutak. Dobrog čitaoca se ne sme varati. Samo protagonisti i antagonisti su složeni i do detalja se prikazuju. Zato se i nazivaju proto- i anta-. Zauzimaju suprotne uglove u priči, kao bokseri u ringu. To su u Rašanima Tardeus i Bentel Rask. Longin Rask je u uglu svog brata, Iedna i Perin su buduće alternative Rašana - emocija i intuicija. Svi ostali su posmatrači oko ringa, neko donosi peškire, neko drugi se dere iz prvog ili drugog reda, navijači, kladioničari... Sluga u drami najčešće nije ubica nego neko ko donosi tacne na pozornicu. Svojevremeno sam bio očajan kad sam ustanovio da i takvi završe pozorišnu akademiju.

Pa tako sam otprilike i ja shvatio Rašane.
U svakom slučaju to je roman za inteligentne.
Ništa nije dato na tanjiru već kao tema za razmišljanje.