Пут Светог Алимпија Столпника

[Josephine]

a svi ti saveti o kojima ćeš da razmisliš, inicijalno su Bobanovi, koji je sve, odmah, na licu mesta, još u prvom postu, sažeo u par rečenica.

[Plut]

Pa dobro šta hoćeš ti sad. Rekla si šta si htela, ja sam rekao svoje mišljenje.
Hvala ljudima sa kojima sa razgovarao. Razmisliću o savetima Jevtr..., Aleksija i D.

Vidi malac, hoću da objaviš roman i to što pre. Toliko od mene.

[betidejvis]

 

[Stipan]

Razmisliću o savetima Jevtr..., Aleksija i D.

A o Stipanovima nećeš? E, pa ova današnja mladež...

[džin tonik]

procitao. sta reci? snazna je epska pjesma pisana lirskim stihom. to je angazirana, domoljubna prica u kojoj pjesnik strpljivo nabraja nemile dogadjaje iz proslosti, postupno, sugestivno, s puno detalja i slika. narativnim tonom, promjenjivim ritmom s mnogo radnje izrazene perfektom i aoristom, osim onih najdramaticnijih zbivanja koja su u prezentu, on evocira mracne strane proslosti. puno je tu osude, gorcine i nesputane boli... kao idejna potka provlaci se autorov pacifizam, strahovanje za svakog covjeka i za svoju zemlju, kao i vapaj za mirom i skladnim zivotom. ne skriva se spoznaja o neizbjeznosti osamostaljenja, briga za jezik. kakva ga to sila tjera da s drugima dijeli svoje najdublje i najtananije osjecaje? fantasticno!

[scallop]

Bravo, Zosko! To je očekivani komentar.

[betidejvis]

hvala zosko na lepim recima, dobices posvetu! 

[Stipan]

Ja bih na tvom mestu bio oprezan sa Zoskom...

[betidejvis]

A ja bih na tvom mestu bio oprezan sa curicama 

[Stipan]

Curicama bi bolje bilo da bogu zahvale što su mi simpatične. Obično nisam ovako fin...

[hidden]

A ja bih na tvom mestu bio oprezan sa curicama 

[betidejvis]

A sad si fin, a? Vidiš, u znak zahvalnosti, curica će da napiše priču ''Ljubitelji kurca iz turšije'', a tebi će pripasti ta čast da budeš glavni lik u jednom očajnom romanu jednog nedarovitog pisca. Šteta će samo biti za tako lepu temu.

[hidden]

 

[Stipan]

Da, šteta, zaista. Mislio sam da ti kažem nešto o tom tvom delcetu što si ga okačio, ali s obzirom na tvoju moć rasuđivanja i lakoću kojom donosiš apsolutno pogrešne zaključke, odustajem. Moglo bi nešto biti od tebe, klinac. Moglo bi da nisi toliko prepun sebe i svoje jebene iskompleksiranosti.

Ovako, odjebi i zbogom.

[betidejvis]

Oh, od mene će biti nešto, ništa se ti ne brini za to.
Ali pristup ti je jako loš, ne umeš sa ljudima, socijalne inteligencije fali, svačiji neprijatelju.
Pozdrav i sve ti najbolje bilo.

[Anomander Rejk]

BD
Ne razumem samo zašto si izneo svoju intimu javno na forumu. Mene ne interesuju seksualna opredeljenja autora, niti pored koga se oni bude. Na ovim topicima jedino i isključivo me zanima njihova proza, a ne njihov seksualni ili uopšte privatni život.
Većina primedbi koja ti je rečena stoji. Glavni problem je zamorno, pomalo monotono pripovedanje. Neko je već to spomenuo. Kažeš da je drugi deo dosta dinamičniji, ali problem je što treba doći do njega. Današnja publika nije strpljiva( takav sam  ), ponuda je ogromna, i ako me nešto ne uhvati odmah na početku, ja ostavljam i uzimam nešto drugo.
S druge strane, tvoja priča nije površna i traži angažovanje čitaoca. Ima tu ,,mesa'' i nipošto ne mislim da si beznadežan slučaj. Možda ne bi bilo loše da se uključiš u neku od sledećih radionica-ako istih bude.

[Josephine]

Ni nas ne zanimaju homofobičari, pa ih trpimo na svim topicima.

[betidejvis]

To u vezi sa seksualnim opredeljenjem sam rekao jednoj od forumašica, ne mogu da listam komentare, ali znam da sam želeo da joj pojasnim stvari.

Drago mi je što to misliš. Ja lično nemam problem sa pažnjom i iščitavanjem tone stranica (čitam Slom, i ostaje mi još samo Doktor Paskal pa da završim sa čitavim Rugon-Makarovima!)  Ali budući da to nije slučaj sa većinom, onda mi ne preostaje ništa drugo do da savet poslušam.

[Josephine]

Znači - ti hoćeš da vežeš temu romana za homoseksualnost, ali se ovde pravdaš zato što si izneo da si gej? I to svakojakima? Nemoj to da radiš.

[betidejvis]

O ljudi! Ko ovde koga jebe, kakva moždana masturbacija!  Poludeću! Ne pravdam se 

[Anomander Rejk]

Kao i obično, ovde se zamenjuju teze.
Ne mora BD meni da se pravda, niti ga ja napadam uopšte zbog njegovog bilo kakvog, pa i seksualnog opredeljenja.
Kažem samo da me ovde isključivo zanima proza onih koji ovde ostavljaju tekstove, a ne njihov privatni/seksualni život, za koga nisam videorazloga zašto se iznosi.
Autor je objasnio da je to uradio u funkciji pojašnjenja priče, i zadovoljiću se tim objašnjenjem.
Ne znam šta tu nije jasno. Naknadna učitavanja ,,homofobije'' su samo proizvod zle namere.

[Josephine]

Autor je još pre napada o iznošenju sex opredeljenja objasnio kakve veze ima njegova seksualnost sa pričom/romanom.


Misliti pre tipkanja po tastaturi, ne ispadati najgluplji i najhomofobičniji u društvu (baš uvek).

[Josephine]

Pošto se neki, očito, ne snalaze kroz pisani materijal, iako sebe zovu piscima, pomoći ću citatom posta u kojem autor objašnjava vezu između homoseksualnosti i sadržaja romana:

Pošto potencijalnog čitaoca provedem kroz sve ove priče, ja se budim pored svog muškarca. I meni je dovoljno da sutra moja majka kaže da joj se dopada, i da neka druga majka, koja ima dete kao što sam ja, kaže da joj se dopada. Ako, pored toga, i šira čitalačka publika kaže da joj se dopada, pa gde mi je kraj.

Takođe ću objasniti da je ovo mesto javno i slobodno  i da svako može da iznese štagod želi o sebi i svojoj intimi. Pojedinci kojima nije jasan koncept internet foruma i koji smaraju sve ostale nepotrebnim pitanjima i izjavama, takođe, nikoga ovde ne zanimaju, pa ih svi tolerišu iz datog razloga.

[SuperSynthetic]

Ja volim lezbejke. Mogu da budu i bi. Dapace. Samo da lepo izgledaju. Da nisu muskobanjaste.

[saturnica]

Ja volim lezbejke. Mogu da budu i bi. Dapace. Samo da lepo izgledaju. Da nisu muskobanjaste.

Sinteticni, veliki apetiti u tebe!

[SuperSynthetic]

Ooo, zdravo Saturničice. Bok. 

[Jake Chambers]

Gospode Bože...

Nisam imao nameru da čitam priču, jes', sad ću još da čitam o Alimpiju Stolpniku i šta neko mašta o njemu, kao da mi stvarnog Alimpija nije dosta u životu.
Videh međutim Bobanov komentar, pa velim 'ajde da vidim. A onda vidim tema živnula pa kontam sad tek moram da vidim.
Sinoć pročitah priču i nisam imao nikakvih problema sa čitanjem, išlo je lako, brzo, tečno. To je ono što je dobro.
Sve ostalo?
Neuverljivo.

To što je autor student filološkog fakulteta mi je najmanja referenca za to da li ume da piše ispravno, da li ume da oponaša seljački govor ili da li se razume u jezik uopšte. Imao sam u ovih deset godina u redakciji ljude koji su završili filološki, a koji najosnovnije stvari u jeziku ne znaju - kako srpskom, tako i u onom stranom koji su studirali. Još kad neko dođe i na najdobronamerniji komentar, a pritom još i obrazložen, počne da se busa u grudi kako je student na filološkom i on to - pobogu - zna... tu onda nešto debelo smrdi. I još ako krene da ističe da će priča već biti objavljena i da se sprema roman, postavlja se pitanje šta će onda uopšte ovde? I ako nas uverava kako je originalna priča, u prvobitnoj dužini, bolja, zašto nam onda ne postavi tu verziju? Žalostan je svet u kojem živimo, gde ljudi samo hoće pohvale, a ne mogu da se nose sa kritikom bilo kakve vrste.
No, priča.

Prvo, autor ne može nikako, ali nikako da me ubedi u to da ovako kako likovi govore, neko negde zaista govori. Odnosno, govore ljudi tako, ali u različitim krajevima. U tekstu imamo bar dva pomešana dijalekta i vidi se naprosto koliko se silno, iz petnih žila, trudio da što više arhaičnih reči koristi, ne samo u upravnom govoru, nego i u svom pripovedačkom. Pravopis mu vrišti na sve strane - apostrof čas koristi, čas ne (čas piše ko, čas k'o, čas je l', čas je l, daje umesto da je, mlogo itd, mogu da navedem posebno sve što sam zapisao), ispušta reči (nemade ko da sažali umesto nemade ko da SE sažali i slično), maši padeže (jednom drugom u prolazu, umesto JEDNO drugom u prolazu)... zatim nam tek u trećem odeljku otkriva da je zapravo i sam učesnik događaja. I to je sve i dalje u redu donekle, dok ne dođemo do današnjice, a on i dalje piše arhaično. Naprosto ne verujem da mlad čovek priča tako. Današnja deca iz ruralnih krajeva sigurno ne koriste tako izražena ispravna glagolska vremena (sve vreme govorimo o naratorovom govoru, ne o likovima), i sigurno ne govore tako arhaično. Da ne govorim o tome što on govori arhaičnije od gostiju na slavi, starijih od njega. Suviše oscilira između skoro pa normalnog, savremenog književnog i tog "seljačkog". A gorenavedene greške u pravopisu i gramatici autor ne može i ne sme nikad da pravda lošom lekturom ili da se "vadi" na to da će lektor popraviti. Autor u startu mora da zna bar padeže uvek ispravno da koristi i da bude bar konzistentan u potpunoj pismenosti ili nepismenosti, zavisno od toga šta hoće da postigne.

U četvrtoj priči nas zbunjuje svekrom koji dete, unuče stavi na bunar, tek da bi nam kasnije otkrio da je svekar zapravo lud. Zatim snaha koja deveru kaže "budalo matora"? Ni to mi ne pije vodu za ruralnu sredinu u tom dobu...

Pa prota koji kaže devojci da će mu biti žena? Vidimo dakle da se autor nije ni informisao kako treba - nešto što nam je bilo tema poslednje tribine. Za sve je potrebna priprema i svaku rečenicu koju napišemo moramo da proverimo. Dakle: prota ne može da se ženi. Kada je neko već sveštenik, za njega nema više ženidbe (ni posle smrti supruge, ni posle eventualnog razvoda). Mi pravoslavni smo u tome u suštini potpuno isti kao katolici, samo što je kod nas naprosto praksa da onaj ko neće da se ženi ide u manastir, a onaj ko hoće da bude "svetovni" pop, prvo se oženi, pa onda postane pop. Teoretski može da bude i pop u celibatu, ali to naprosto nije praksa. Dakle, jedna gruba materijalna greška.

Na kraju, dodao bih da bi meni lično bilo sve mnogo uverljivije da se odigrava u Bosni i da je ovaj govor na ijekavici, valjda zato što sam navikao da slušam arhaični govor kod mojih u Bosni, na ijekavici. A moram i da dodam da ne volim priče u kojima se podgreva neka naopaka vera i sujeverje o pojedinim svecima, ma šta narod voleo ili ne voleo i ma šta narod verovao. Meni kao teologu to smrdi i samo vidim kako se podgreva neznanje, sujeverje i mrak koji s tim nužno ide. Priča je ok, ima svoj tok, ali ima mnogo problema, jer autor kao da je pisao na brzinu i nije je više ni čitao.


P.S.

Sagita je jedno DIVNO mesto. Zapravo najdivnije na internetu. Jer ovde te neće maziti, ali će te paziti i samo ovde možeš s vlasnikom da se napušavaš, da mu kažeš da je debeo i ružan, i on će tebi isto to reći, u kafani ćete lepo da pijete zajedno, da se družite, da učite jedni od drugih i to je suština svega, to je stvarni život zapravo. Ljudima je valjda internet postao pribežište na kojem traže samo hvalu i med i mleko, pa kad dođu u stvarni svet i tresnu na nos ne mogu da se snađu. Sagita nas čuva od iluzija i ja zaista nikada do sad nisam pročitao ovde nijednu zlonamernu kritiku, u svih ovih osam godina bitisanja na forumu. To što se ljudi na drugim temama potprckuju je druga priča, što neko reče svako ima svoje odnose. Ali kada se izlaže neki rad i daju se kritike, one nikada, nikada nisu zlonamerne.
Na trenutak sam pomislio i da je autor neko od nas ko je došao da nas troluje.
I da, Sagita ljude privlači da odmah otkriju svoju seksualnost, i ne vidim šta je loše u tome. Heteroseksualci izgleda zaboravljaju da oni svoje opredeljenje faktički nose na čelu.

[betidejvis]

Padeže ne mašim. JednoM drugom je tajp greška. Nigde nisam potencirao da znam da pišem upravo zato što sam na Filološkom. Jednom kada je postao poznat kao Prota (Mateja Nenadović) on je u govoru postao prota i kada je bio klinac. Pa će reći: kada je prota Mateja Nenadović bio mali, Prota Mateja Nenadović je rođen... Lepa Brena je rođena u Bosni... Ali, dobro sad, da ne nabijam mak na konac. Ako ti kažeš da je greška...
Hvala na komentaru.

[Jake Chambers]

Što se tiče upotrebe glagolskih vremena, pa ovako... Ja, kao student Filološkog fakulteta... (mada, i da nisam, opet) znam da koristim glagolska vremena.

Mislio sam na ovo, možda sam se pogrešno izrazio. Ali suština piše u mom komentaru - to što si na filološkom ne znači ništa, a kamoli da umeš da koristiš glagolska vremena.

Takođe, sad se setih, kada ti je Jevtropijevićka rekla za "moljaše", ti odgovori nešto u fazonu seljake to asocira na množinu kada kažu "moliše", iako uopšte nema nikakve veze s množinom i jedninom...

A promašen padež je promašen padež, bilo da je "greška u kucanju", bilo da je stvarna greška. Takve greške ne smeju da se provlače nekome ko piše priče i objavljuje ih. Tebi kao autoru dok čitaš pre objavljivanja (na forum) to mora odmah da bode oči.

[betidejvis]

Da, ali ja nisam lektor, niti sam tokom svog obrazovanja pohađao Pravopis (niti on postoji), niti imam vremena i strpljenja da listam Klajna. Ja studiram književnost. Nekima to ide zajedno, ali meni ne. Uostalom, danas jedni kažu da je l ide sa apostrofom, a drugi kažu da ne ide, ima toliko novih pravila da sve i da hoću, ne mogu da ih pohvatam.
I nemoj da me ubeđuješ da su moje prababe govorile moljaše umesto moliše, ne razlikujući pritom množinu od jednine.

[M.M]

Padeže ne mašim. JednoM drugom je tajp greška.

Svakako. Slovo M je baš blizu slova O na tastaturi. Jedno pored drugog, takoreći... skoro, pa na istoj vertikali su.

[betidejvis]

Don't spend time beating on a wall, hoping to transform it into a door, Coco

[Jake Chambers]

Ne ubeđuje tebe niko ni u šta, nego tvoj argument za "moliše" nema smisla. Ne govorimo nigde o jednini i množini i tok misli u ljudskom mozgu kada ne znaju koji oblik za jednu osobu koja se molila da stave sigurno ne ide "Aha, on se molio, 'moliše' me asocira na množinu, sad ću ja da stavim za njega tu množinu pa će to biti super". Dakle, takvim argumentom pokazuješ dodatno da potpuno veštački koristiš narodni govor i da ne razumeš finese kojima hoćeš da se baviš.
O stavu da svaku kritiku gledaš kao napad tek da ne govorimo.

A sramota je da jedan student književnosti kaže indirektno da ga ne zanima pravopis (odnosno jezik uopšte). Ne možeš da pišeš bez toga, inače ćeš i pored ok priče upravo dobiti reakcije kakve si dobio - da ljude boli glava od čitanja jer ne mogu da se pohvataju sa stilom. Nije talenat sve. Nije ni izbliza sve. Čak ne čini ni većinski deo. I već rekoh da se autor ne sme vaditi na lektora. To ne sme ni prevodilac, a kamoli autor.

Nego, zašto ti pripovedač govori arhaično ako je to mlađa osoba koja živi danas?

[betidejvis]

A tvoj post govori da ti ne poznaješ narodni govor.

Roman je uglavnom napisan takvim jezikom, neki deo više, neki manje. Jezik ljudi koji su na slavi je jezik naših savremenika, budući da je slava smeštena u devedesete. Moj jezik ostaje isti bilo da se radi o kraju sedamnaestog veka, bilo da se radi o Čedi Jovanoviću na demonstracijama. To što u jednom trenutku moj jezik izgleda starijim od jezika mojih predaka, pa sad, šta da mu radim. Slažem se da tu i tamo dolazi do prezasićenja arhaizmom, naročito na jednom mestu gde mi je učestalo beše, ali to se da ispraviti.

[Jake Chambers]

Ja poznajem narodni govor krajeva iz kojih ja potičem.
Tvoj jezik je, a to rekoh ne samo ja, nego i jevtropijevićka i drugi, neuravnotežen - mešaš različite dijalekte. Ti možeš da kažeš da to nije tako, ili da u tvom kraju tako govore - ali ako ti četvoro ljudi kaže da se vidi da je pomešano, onda tu nešto ne valja. Uostalom, ne pišeš ti svoju priču za ljude iz tog kraja, nego za sve ostale, i onda moraš da vodiš računa posebno o tome kako će neko sa strane da reaguje. Naročito ako misliš da prodaš to što pišeš.

Dalje, tvoj jezik nije uvek isti, i to je problem. Ti kao pripovedač navodno živiš danas, a sve vreme govoriš kao da živiš u 17. veku. Zato kad ti današnji gosti govore nekim skoro današnjim jezikom (kažem skoro, jer ono što ti gosti pričaju na slavi nije današnji govor), ti kao narator si potpuno anahron sa svojim arhaizmima. I još si mlađi momak.

A ovo "tvoj post govori..." - fazon "I know you are, but what am I" nije baš najzreliji način konfrontacije s kritikom. Čovek koji piše - od novina, preko bloga, do romana, čega već, MORA da vlada jezikom i pravopisom. Mora. I mora da bude konzistentan. Ne možeš u jednom trenutku za istu reč (kao - ko - k'o) da stavljaš apostrof, a u drugoj rečenici ne.

[betidejvis]

Hvala na komentaru.

[angel011]

Da, ali ja nisam lektor, niti sam tokom svog obrazovanja pohađao Pravopis (niti on postoji),

Pravopis maternjeg jezika uči se u osnovnoj školi, u okviru predmeta srpski jezik i književnost.

Osim ako se nastavni plan i program nisu drastično promenili.

[pokojni Steva]

Vidi Beti, da ti čika Steva nešto kaže. Gledam te kako se praćakaš danima, već mi te sve nekako žao. Ovo što ti se desilo na Sagiti, pa, shvati to kao ubrzani kurs lomljenja ega. Koji ti se morao desiti, što pre to bolje, pa da slobodan možeš nastaviti dalje.
Iskreno, pojma nemaš koliko su me puta svrbeli prsti da ti nešto kažem, al' eto, malo sam trenirao samodisciplinu. Znači, ono prvo što sam pročitao je bilo ,,student italijanskog jezika, piše roman". I u startu si ga završio. Koga zabole patka-patak za to, mene baš ni malo. Ovde sve vrvi od kojekakvih što samoprozvanih, što s diplomom magistra, doktora nauka. Pa šta?
Šta je bitnije, pripovedanje ti je malo (mi vidiš u dole upirući palac?) bljak. Ono ,,malo", tek da mi se ne nakostrešiš pre neg' što završim. A neću mnogo gnjaviti – u srećna vremena je ovde postojala izvesna radionica; na njoj se svašta nešto raspravljalo, uglavnom o pisanju priča. Kratkih, to si već čuo, do 6Kk. Elem, na njoj su i najgluplji od nas, shvatili: kako se barata likovima (ne postoje nebitni likovi, ako si ga ,,upotrebio", od njega se nešto i očekuje); lokalizmi se spočitavaju svakom (i jednom DRFu), nema razlike, jer da bi se uopšte razumeli jezik mora biti svakom potpuno razumljiv. Isto važi i za konstrukciju rečenica. Bog, Scallop i Jevtra su mi svedoci – ne igraj se jezikom. Interesantno je, i mora se preležati u obliku onih magarećih, ovčijih, kakve li su već te boginje. Svakako, nešto kao zaušci. Ako se zaigraš bude fiki-fiki, ode ono ispod kite. Što i opet ne valja.
Ako bi mi verovao, ni na kraj pameti mi ne bi palo da se ovde oglasim, a da ne mislim kako u tebi ne nazirem ,,iole" žišku. Iole, to zbog ,,studenta" jebe mi se čega, i ,,piše" jebe mi se šta. Feršten?

Ne nasedaj na varijantu ,,da te objave". Mnogi odavde nisu shvatili na vreme da im je pisanje obična bezvezarija, ali kad to postane zavedeno u raznoraznim narodnim bibliotekama, poj'o vuk magarca. Nema natrag. Čekaj, pazi, promišljaj.

Eto sad, pade mi na pamet, mislim da sam ti pročitao rečenicu, parafraziram: ,,Možda bi bilo bolje da lokalni govor ubacujem samo u dijaloge". Odvoji jedno popodne, kao za Kapital, pa iščitaj sve, ali sve što se dešavalo na radionici, nije to mnogo, godina i kusur. Priče, komentare, svađe, poganosti... Prođi kroz tu džunglu i nećeš ostati kratak. To su sve pacerske dileme, a zbog bezveze, jer, ma koliko ne voleli kalupe, oni u komunikaciji još uvek dobro služe.

Kad shvatiš da niko nije Bogom dan, i da smo svi u sličnom obliku kamenoloma, pa, možda ti bude lakše. Za početak. Kad se otreseš pomenutog ega, ostaje ti samo da tucaš kamen, nadajući se da ćeš iznutra nešto i naći.
Eh da, zaboravi na prijatelje, i njihova čitanja.

Toliko, pa sad ti teraj dalje kako god misliš da je najbolje. A pa pa!

[betidejvis]

Svakako, svakako. Kod učiteljice.
Hvala na komentaru i izdvojenom vremenu.

[betidejvis]

Šta, prvo se pravdaj što si gej, posle se pravdaj što studiraš na Filološkom i što si to naveo u opisu profila?
Prijatno.

[Jake Chambers]

Steva ti ništa nije napisao na to što si gej, niti je tražio da se pravdaš, niti to ovde iko pravda. To što je jedan rekao "a čemu će nam ta informacija", ne znači da su svi.
Ima nas ovde kojima isto niko nikad nije tražio da pravdamo što smo gej.

No, kad već navedeš da si na Filološkom, moraš i da pravdaš zašto ne fermaš Pravopis.

[betidejvis]

Zato što to jednostavno nije predmet mog interesovanja. Ljudi ne upisuju Filološki samo zbog jezika: jedni se posvećuju jeziku, drugi književnosti, treći kulturi i istoriji zemlje čiji jezik uče. Ni na FPN-u nisu svi podjednako zainteresovani za Istoriju novinarstva, Radio, Političku ekonomiju ili PR. Ja mislim da za jednog prosečno obrazovanog građanina dobro poznajem pravopis.

[Jake Chambers]

Sad mešaš babe i žabe. Književnošću ne možeš bez jezika da se baviš pa da si ne znam ko. Odnosno možeš, zato i imamo one u mom prvom komentaru navedene svršene filologe. No, nije ni to poenta. Poenta je da PISAC ne može da se ne bavi time. Meni je to, najiskrenije, sramota.
I nije pravopis toliki problem u priči, problem je nekonzistentnost u ispravnom, odnosno pogrešnom pisanju. A to pokazuje da autora ili zabole ili ne zna. Kako god obrneš, i jedno i dugo je loše.

[Jake Chambers]

Samo da dodam: Pisac koji se oslanja na lekturu i u fazonu je "ja nisam lektor" je isto što i pevaljka koja ne ume baš čisto da peva pa se oslanja na autotune i studijsku magiju.

[betidejvis]

Kao npr. Karleuša - ne zna da peva, ali je zvezda. 

[Josephine]

svi bi da budu zvezde, ali sagita je pogrešno mesto za to.

[Jake Chambers]

Kao npr. Karleuša - ne zna da peva, ali je zvezda. 

Onda Bobanovo poređenje s Danijelom Stil nije bilo dobro. Ti si onda i ispod tog nivoa.

[betidejvis]

A šta fali Danijeli Stil, izvini? Da nisi možda uspešniji pisac od nje pa nađe za shodno da je omalovažavaš? Ona žena piše kako piše i boli je kurac da li se nekom propalom piscu u južnoj Moldaviji dopada ili ne. Mene da boli kurac ja sad ne bih bio ovde, a da imam želju da budem kao Karleuša. Karleuša je jedna! 

[Jake Chambers]

Zato ni ne možeš da budeš kao ona.
Ali ajde, srećno ti bilo.

[betidejvis]