JOHN CARPENTER - ZA I PROTIV

[taurus-jor]

Dakle?

U anketi su - zbog ogranicenog broja opcija - navedeni samo filmovi iz najkvalitetnijeg Karpenterovog perioda. Ako bude interesovanja, napravicu anketu gde cemo birati najgori njegov film, a na spisku ce biti filmovi posle STARMAN-a.

U toj drugoj fazi, meni se licno dopadaju samo PRINCE OF DARKNESS i IN THE MOUTH OF MADNESS.

[taurus-jor]

Gavrospider rules the night!

[godclone]

Kad smo vec kod Joce Drvodelje(ha!)... Ovih dana izlazi nastvak ' The vampires" i zamislite uzasa - glava uloga je poverena velikom seronji" ja sam kauboj roker iz Nju Dzerzija i kresao sam Samantu Fox" Bon Dzoviju...
ZASTO, pobogu zasto?

[sneki]

'escape from ny', po meni jedino vredno pomena.

[taurus-jor]

STVOR za sada vodi.
Meni najbolji Karpenterov film je NAPAD NA POLICIJSKU STANICU.

Sneki je kazala da je za nju BEKSTVO IZ NJUJORKA/NJUJORK 1997 jedino vredno pomena. Kao autor ankete da glasa za NJUJORK, posto vidim da taj film i dalje nema nijednog glasa.

KRISTINA je dobila glas, a NOC VESTICA je i dalje na nuli. Vrlo zanimljiv pocetak. Glasajte ljudi, pa da uskoro predjemo na listu "The Worst Of John Carpenter".

[Spider Jerusalem]

cudno, halloween je jednako vazan i dobar film.

newyork mi nikad nije bio nesto najbolji iz te dobre carpenterove faze.
sa druge strane, the thing je izmislio ceo novi zanr, i najbolje je reziran carpentrov film.

godclone - los vampiros je izasao i ovde ga ima na piratu. bon jovi je *super* u tom filmu, jer stoji i igra sebe.

film ima odlican pocetak, ali ubrzo se sjebe i do kraja postaje jedva nepodnosljiv.

ja i dalje, inace, imam problema sa prince of darkness.
starman je super.
in the mouth of madness je dosta podnosljiv.

meni su i vampiri zabavni.

mada... nista nije gore od duhova sa marsa.

[taurus-jor]

the thing je izmislio ceo novi zanr, i najbolje je reziran carpentrov film.
mada... nista nije gore od duhova sa marsa.

Ovo prvo te molim da obrazlozis. A u ime ovog drugog ima da pijemo u "Zori".

[Spider Jerusalem]

ma prosto je napravio tu insider-paranoju iz kojih je posle dosao Hidden, Fallen, i svi ostali filmovi gde zlo menja hosta.
imas to cak i Faculty: tamo imas i scenu koja je ona scena testiranja da li je neko od njih alien, preslikanu iz Stvora, samo sto se testiraju drogom, pa je dato kao parodijski omaz.
(iako je faculty pre svega parodija-omaz Invaziji Telokradica)

mislim da je Zora prava kafana da se pije los pelinkovac i nazdravlja izgubljenom carpenteru.

[Spider Jerusalem]

i da, postoji ona epizoda x-filesa na arktiku koja je 1/1 The Thing.
besramna kradja!

[taurus-jor]

Heh! Bio si blizu, a utvrdicemo koliko. THE THING je rimejk filma Hauarda Hoksa iz 1955 ili 1956. godine. Ali se 1955. godine pojavila Zigelova INVAZIJA TELOKRADICA, prema romanu THE BODY SNATCHERS. Nigde nisam video goru i efektniju insider paranoju kao tamo. Kaufmanov rimejk (1978) bio mi je cak mnogo strasniji od originala (moj top 5 svih vremena). Dakle, sve ovo pre Karpentera, koji se na TELOKRADICE pozvao u sopstvenom filmu ONI ZIVE.

THE FACULTY je neka vrsta cetvrtog rimejka telokradica. Vec neko vreme zelim da napravim predavanje/esej o telokradicama...

[Will-O'-The-Wisp]

Posto Hauarda Hoksa mnogo volim, i posto smatram da je "Thing" jedan od rijetkih odlicnih rimejka glas ide "Stvoru". Cak sam jedno vrijeme vidio i Karpentera kao naslednika Hoksovog, a onda dodjose "Vampiri" i "Duhovi sa Marsa" i brrrrrrrrr... fuckin' creepy! Puk'o Drvodelja (Godclone, ova ti je dobra!   )!

Poslije "Stvora" je najbolji "Napad na policijski stanicu 13" koji je opet Hoksovo nasledje...

[DUNADAN]

pozD

glasala sam za Stvora, iako ga nisam gledala nekih milion godina, ali se secam da sam se usrala ko foka, gore nego na Helloween

jedno pitanje
Ghosts of mars?
ko igra tu?
je l to onaj film sa onom plavushom iz "Species" i nekim reperom?
nisam znala da je on to rezirao
zaboga uzas

[sneki]

t-jor...

da li je j.c. co-written 'eyes of laura mars'?
znas onaj fantastican suspenser iz 70's sa faye dunaway?

ili sam pomesala nesto?

ako jeste, jos jedan + za carpentera.

mislim da je posle 'efny' carpenter    otisao u
mainstream, sto mi se ne svidja. i koliko se secam,  'efny' nema onaj tipicno hollywoodski happy ending i pogled u bolju buducnost.

naravno, nastavak u l.a. je katastrofa.

vidim niko ne spominje carpenterove muzicke sposobnosti...ima li on veze sa onim carpenterovima?
pevacima?

ili je u 'imenu' odgovor.

[Boban]

Karpenteru se nesto cudno desilo, otprilike od filma "Oni zive", kao da su ga zaposeli vanzemaljci; pravi uzas do uzasa, redom, a i prekoredno.
Ono sto mene iritira jeste da su mu likovi (po zahtevu price valjda) imbecili, doslovno mentalno zaostali, odrasli ljudi sa inteligencijom nerodjenog deteta. Uzas.
Duhovi s Marsa su kulminacija, pazi, oni salju petoro ljudi od kojih su tri zene, a ukupno dva pocetnika da dovedu nezamislivo snaznog i brutalnog kriminalca. A antologijska scena je kada jedna od riba pusta zatvorenika iz kaveza s obrazlozenjem: "Rekao mi je da je gladan (ili zedan, jebem li ga... kad me je prosao napad uzasa zaboravio sam), pa sam ga pustila da jede." Naravno, tip joj preotme pistolj i sredi je. Uopste nisam u stanju da pojmim da postoji osoba koja bi to uradila a posebno trenirani policajac, pa makar bila i zensko. Primera ove vrste ima bezbroj u njegovim novijim filmovima.
Moguce je da dok je bio mladji i nesigurniji u sebe da je uzimao pripomoc u scenarijima ili jednostavno omazirao prethodnike, a sada se osilio i pomislio kako mu eto bas lepo ide i da bi mogao sam da se okusa...

[Lurd]

Tauruse bitango! Gde je su: "Princ tame", "Oni zive", "In the mouth of Madness"? Mogao si da kazes i da ih nema jer se pokvasio koaksijalni kabl.

Ja sam glasao za "Stvora", a mogao sam 'ladno za pet drugih. Mislim da je Karpenter jedan od najznacajnijih rezisera sedamdesetih i osamdesetih, kada su ga proglasavali za naslednika Hickoka sa kojim je i komunicirao (filmskim putem, naravno).

Karpenter jeste scenarista "Ociju Laure Mars".  Svojevremeno je govorio da jedino Morikoneu priznaje da ume da napise bolju filmsku muziku od njega, a niko ga nije osporavao.

Ne znam zasto si, Bobane, preskocio "In the mouth of Madness", koji je sasvim na mestu. Doduse ne znam da li je i za tvoju generaciju.

Inace!!! Zasto toliko pljujete "Duhove sa Marsa", koji su sjajni. Stvarno ne znam sta ste ocekivali, covek je davno poceo da se pojavljuje obucen u dukseve americkih boja i da nosi cvikere za sunce sa staklima kao ogledalo. Mislim i "Vampire" covek ne moze da shvati ozbiljno, a kamoli "Duhove".

Ruku na srce, oba filma su sasvim zabavna, mislim, nije dosadno da se gleda u bioskopu. Sta covek vise da trazi? Imamo Natasu Hanstridz, onu malu plavu, oruzje, Ajs Kjuba ("muthafucka!") - zagarantovan provod!

Problem je samo u pristupu, posle "Nevidljivog coveka" prestao sam da od Karpentera da snima remek-dela i antologijske filmove, a nesto kasnije sam prestao i da ocekujem i dobre filmove i od tada je sve super.

Tauruse bitango! Gde je su: "Princ tame", "Oni zive", "In the mouth of Madness"?

[Lurd]

E, da. Nema veze sa the Carpenters, mislim da im je to i lazno ime.  Sta fali mejnstrimu? Samo da je dobar film. A snimio je posle niskobudzetne "Princ tame i "Oni zive".

Escape from LA mi je super u svetlu onoga sto sam objasnio u prethodnom postu.

P.S.

"gde je su" je greska

[Boban]

Zasto toliko pljujete "Duhove sa Marsa", koji su sjajni.

.......................................

[taurus-jor]

Sta fali mejnstrimu? Samo da je dobar film. A snimio je posle niskobudzetne "Princ tame i "Oni zive".

Pravo kaze monsinjor. Recimo, jebe mi se s oprostenjem da li su STAR WARS space opera, odnosno da li iritiraju neciju sklonost ka ozbiljnom SF-u. Mislim, ovo je prica za drugi forum ali je isticem zbog principa - da je najbolji dobar film.

Tauruse bitango! Gde je su: "Princ tame", "Oni zive", "In the mouth of Madness"? Mogao si da kazes i da ih nema jer se pokvasio koaksijalni kabl.

Bitanga odgovara - pitaj Bobana, odnosno Karpentera. Prvo Bobana sto nije dozvolio vise od deset opcija u anketi, a onda Karpentera sto se nasnimao toliko filmova da nisu mogli da se uklope u moj racun.

Karpenteru se nesto cudno desilo, otprilike od filma "Oni zive", kao da su ga zaposeli vanzemaljci; pravi uzas do uzasa, redom, a i prekoredno.
Ono sto mene iritira jeste da su mu likovi (po zahtevu price valjda) imbecili, doslovno mentalno zaostali, odrasli ljudi sa inteligencijom nerodjenog deteta.

Uopsteno se slazem sa Bobanom. Oni zive su poslednji u neprekinuom nizu njegovih filmova koji imaju vise pozitivnih nego negativnih elemenata. Ali bojim se da je zestoko, zestoko omasio u pogledu filma "U celjustima ludila" (In The Mouth Of Madness). Nijedna od njegovih optuzbi ne moze se primeniti na ovaj zagubljeni (u nasim bioskopima neprikazan) biser. Pravo ostrvo u moru kasnijih Karpenterovih sranja.

Karpenter, koji u svojim najboljim delima tretira film kao emociju, poznat je po slaboj ili krajnje svedenoj (stripovskoj) koncepciji likova. Izuzeci su, uglavnom, filmovi gde mu je scenario radio neko drugi.

Redak primer nekakvog napretka u likovima Karpenter pruza u Kristini.

E sad, autor scenarija za film U celjustima ludila (snimljen 1994. nakon meni potpuno bezlicnih Uspomena nevidljivog coveka) jeste Majkl de Luka, tip koji je, cini mi se, danas predsenik kompanije New Line Cinema. Scenario je napisan 1987. godine, u vreme kada je Karpenter radio na Princu tame. Karpenter ga je iz ladice izvukao 1993. godine i nije mogao da omane. Trebalo je samo da snima. Moguce je i da ga je neko kontrolisao.

Upravo u ovom filmu - koji obradjuje negativne aspekte fenomena Stivena Kinga i daje posvetu delima H.P. Lavkrafta - Karpenter je dao mozda najcrvrsci i najrealniji lik u svojoj karijeri - glavnog junaka kojeg tumaci Sem Nil (opasno dobra uloga). Tip je istrazitelj finansijskih malverzacija, neko ko je apsolutno racionalan i ima devizu "ako mozes da zamislis neku prevaru, znaci da ju je neko vec izveo".

Coveku su dali da udje u trag ultrapopularnom piscu horora (citaj Stivenu Kingu), koji je nestao sa rukopisom svog najnovijeg, u svetu ludacki iscekivanog romana. Pretpostavljate da Sem Nil uzasno mrzi "petparacke bestseler pisce" oko cijih knjiga izbijaju tuce zagrizenih fanova, a posebno one koji pisu "sranja sa duhovima, cudovistima i masovnim ubicama i smestaju radnju u izmisljena mesta u Novoj Engleskoj"".

Nestanak u pocetku izgleda kao nagradna igra tipa "pronadjite slavnog pisca - dobicete besplatnu veceru sa njim" (FUJ!). Ali stvari krecu u neocekivanom pravcu, sa gradicema a la Kesl Rok u paralelnom svetu, ruiniranjem stvarnosti i totalnom kataklizmom. Necu da pricam nista vise zbog onih koji film nisu gledali (najtoplija preporuka), ali cu samo reci da su zamisli izvedene prilicno dosledno (za danasnjeg Karpentera ovo je mislena imenica). Zaplet je jasan, nema razvodnjavanja, a niz scena priziva uzas koji je ovaj danas propali zanatlija umeo da prizove samo u najboljim danima.

Inace, film mi je, licno, jaci od Kristine, Velike guzve u kineskoj cetvrti, Princa tame i Oni zive.

Rezija je odlicna, a gluma nikad bolja. Steta sto matori Carlton Heston nije dobio vise prostora, a njegov lik (nezajazljivi izdavac) ima veliku rupu koja unekoliko narusava umetnicki dojam. Narusavaju ga - istina za volju - i neki motivi koji su obradjeni staromodno, ali meni to ne smeta.

U Znaku Sagite 8 sam iskasapio Duhove s Marsa, pa se ne bih njima ovde posebno bavio. A sto se tice Karpenterovih filmova posle Coveka sa zvezda, o njima mislim sledece:

VELIKA GUZVA U KINESKOJ CETVRTI (1986) - Veliki studio poprilicno je ugusio Karpentera i njegovu poznati cinizam, ali film je i dalje ludacki zabavan. Posle Guzve, Karpenter je potpisao ugovor za snimanje par niskobudzetnih ostvarenja.

PRINC TAME (1987) - Neki smatraju da se radi o niskobudzetnom rimejku prethodnog filma. Tema je izuzetno provokativna, film je napet, ali pada na pojedinim likovima, kao i na mestima koja su za horor film gotovo opsta. Recimo, lik ide u mrak sam, iako je svestan da se tamo skriva nesto sto ce ga pojesti.

ONI ZIVE (1988) - Efektna i duhovita posveta Invaziji telokradica, koju prevashodno obogaljuje razvucenost (secate li se tuce izmedju dva glavna lika koja traje desetak minuta?). Stvaralacki zamor evidentan je u pojedinim momentima. Niski budzet ovog filma ipak je neodoljiv.

USPOMENE NEVIDLJIVOG COVEKA (1992) - Ovu visokobudzetnu SF limunadu kao da nije potpisao Karpenter. Oni koji se bune na nedostatak Karpenterovog potpisa u Coveku sa zvezde i Velikoj guzvi treba da vide ovo. Vidljiva Deril Hana odlazi da zivi sa nevidljivim Cevijem Cejsom, i tako su bili srecni do kraja zivota. Valjda su imali i mnogo nevidljive dece.

BODY BAGS (1993) - Ovo je omnibus, gde je Karpenter rezirao prvu trecinu. Tvrdi se da valja. Ne mogu da potvrdim jer film nisam gledao.

U CELJUSTIMA LUDILA - Ostrvo kvaliteta. Omaklo se, verovatno.

SELO PROKLETIH - Razvodnjen, bespotreban rimejk klasicnog filma iz 1960. godine. Ovde, za razliku od Nevidljivog coveka IMA Karpenterovog potpisa, ali na samom kraju. Dotle treba plivati. Mozda jedini film ovog coveka koji mi je smrtno dosadan. Likovi neubedljivi, uprkos angazovanju zvezda holivudke A produkcije. Kristofer Riv je neposredno posle snimanja Sela prokletih pao sa konja i ostao paralizovan. To je jedina strava koju je ovaj film uspeo da proizvede - moguce je da je covek zevao od dosade dok je jahao.

BEKSTVO IZ L.A. - Rimejkonastavak Njujorka. Dobar pocetak, odlican kraj, sredina je - osim epizode sa plasticnim hirurgom - mila majko sacuvaj me. Nije mi jasno zasto su ovo radili. Karpenter: "U ovaj film su ulozene velike pare, i ja sam se trudio da se svaka para u njemu dobro vidi". Je l' potrebno da se kaze vise?

VAMPIRI - Opet odlican pocetak, sa predvidivim ostatkom. Jedan od onih filmova gde mi u prvoj trecini filma objasne ko je kriv za citavo sranje, a druge dve se prave da mi spoiler nije isprican. Imao vise montiranja nakon produkcije, i uprkos losoj promociju u SAD doziveo izvesan uspeh na videu i u Evropi. Dovoljno za nastavak (jao!)

DUHOVI SA MARSA - I tresina mora da postuje neke dramaturske zakone. Katastrofa. Opet, toliko lose da je dobro. Smejao sam se tokom citavog filma - od neverice sta gledam.

Toliko. A sada da otvorimo novi topic. THE WORST OF CARPENTER! Na glasanje, ljudi!

[sneki]

pa evo odgovora, u nekoliko recenica , najjednostavnije receno...za mainstream .

s pocetkom post-modernizma i rusenja modernizma akcenat je bio da se narod na marginama ubaci u epicentar i da se celokupma umetnost pretvori u mainstream i 'sluzi narodu'.

nazalost, ta zamisao koju je andy warhole fenomenalno sprovodio sa svojom factory i co. se ubrzo pretvorila u tesku komercijalu.

njegovih : 'svako moze da bude poznat na 15 min' se ostvarilo i pruzilo sansu i kurti i murti da svoje umetnicke kvalitete prezentira.

mainstream je hoperprodukcija ne-umetnosti, instant , lake zabave, jeftinih emocija , fabrika snova i ruzicaste buducnosti, jedna nepodnosljiva lakoca zivljenja.

to je taj problem, zato se svi hollywoodski filmovi i kod najsavrsenijih majstora filmske umetnosti zavrsavaju sa cuvenim hollywoodskim zavrsetkom jer to publika zeli.
zato se  king,  j.grisham i onaj hiperproduktivan pisac na c..../zaboravila sam mu ime trenutno/ prodaju ko ludi i njihova se svaka knjiga ekranizuje, pisu pitka, lako dajdzestvovana dela koja ne angazuju mnogo intelekt, leprsava, zabavnjacka literatura koja se cita u metrou, na treadmill-u, na plazi...

[sneki]

p.s.


sto ima potpuno opravdanje.
jednom blue or white collar americkom radniku koji stigne kuci oko 7 p.m. nije do neke 'lejered' umetnosti, niti mu tempo zivota dozvoljava neko narocito zadrzavanje i angazovanje oko slojevitih i kompleksnih stvari.

ja sebe sve vise 'hvatam' da evropske filmove gledam sa blagom dosadom, smeta me evropski realizam, smetaju mi masne kose i ruzna lica, smetaju mi ne-perfektni zubi i ne-savrsena tela, smeta mi istina i ruzna socijala, smeta mi muzika jer uz nju ne mogu glumci da pevaju u horu neku r&r pesmu kao sto to rade u americkim filmovima...

to je taj mali 'problem' koji dobija enormne razmere na north americkom kontinentu i protiv koga se male , indie grupe bore i pokusavaju da odrze umetnost koja itekako jos uvek zivi i postoji.

medjutim, glavni pokretac i stimulans i inspiracija za svakog umetnika u ovom dobu je novac, tako da novac diktira razvojni put jednog talentovanog individualca koji tu svoju kreativnost i individualnost vrlo brzo prodaje djavolu.

jasno kao dan, nema tu neke filosofije.

[sneki]

p.p.s.


evo mene opet, sa follow up-om:

pogledajte samo bestsellers liste americke i kanadske :

- d.steel
- a. rice
- ludlum
- t. clancy / TO JE TAJ PISAC CIJE MI JE IME ISCILILO NA TRENUTAK/
- rowling
- king
- grisham
- kruntz...

i naravno , zaluta tu i mcewan, i eco i penelope fitzgerald i z.smith i pokoji nobelovac , ali vecinu top 10 mesta zauzimaju pisci te lake literature koja zbog ogromnog tiraza ,a tiraz uslovljava ukus potrosaca,  postaju bestselleri.

[taurus-jor]

Slazemo se, Sneki, oko definicije mejnstrima, ali se ne slazemo oko toga da je Karpenter upao u mejnstrim posle Bekstva iz Njujorka.

Prvo, naredni Karpenterov film Stvor (The Thing, 1982) nimalo se ne uklapa u mejnstrim. Od pocetka do kraja. Secas li se, povrh svega, otvorenog finala punog sumnje? Takav kraj NIJEDAN danasnji holivudski film ne moze sebi da dopusti. Ne zacudjuje me sto Stvor vodi u anketi ovog sajta - uprkos tankim-tankim likovima (jedina mana ovog filma).

Podatak za razmisljanje - Stvor je ocajno prosao u americkim bioskopima, i to je prvi veliki komercijalni neuspeh Dzona Karpentera. Ovaj film je slavu stekao kod obozavatelja, a vremenom je zadobio kultni status zahvaljujuci videu. Kriticari su ga se prisetili tek poslednjih godina. Svojevremeno su ga iskasapili. Prave sudove donese samo vreme...

Kristina je jasan iskorak u mejnstrim, ali ima kvaliteta.

Za Coveka sa zvezde se slazemo, ali neki mejnstrimi su dobri mejnstrimi. Ovo poslednje, pak, ne vazi za Veliku guzvu u kineskoj cetvrti. To je i bio razlog da Karpenter odbaci veliku kompaniju i potpise ugovor za dva niskobudzetna filma - Princ tame i Oni zive, koji se ama bas nikako ne uklapaju u tvoju koncepciju. Jesi li pogledala te filmove? Narocito Oni zive snazno progovaraju protiv konformizma. Upravo taj film direktno govori protiv svega onoga sto si ti navela.

I na kraju - U celjustima ludila. Vec sam napisao da taj film govori o negativnim aspektima globalnih fenomena kao sto su Stiven King i ostali tvorci bestselera sa tvoje liste. Retko koji zavrsetak filma je ostavio tako gorak utisak na mene...

Dakle, tvoj rez je na pogresnom mestu a ocena odvise generalna.

Usput, da li si citala Kingove knjige koje je napisao do 1986. godine? Da li si citala Mracnu polovinu (1989), roman o negativnim aspektima slave superkomercijalnog pisca? King je istovremeno i laka i teska meta i najmanje je tipican od ekipe sa tvoje liste. I tu je, dakle, generalizacija pogubna.

Oprezno sa ocenama i generalizacijama. Tvoja teza o mejnstrimu jasno pogadja metu, ali je njena primena na odredjene autore nedovoljno argumentovana. Karpenter je ocigledno skrenuo u najgori vid mejnstrima, ali je ostru granicu njegovog "prelaska" tesko postaviti. Prvi pad je Kristina. Ali bilo je silovitih uspona i odmaka pre no sto je konacno aterirao na zemlju sa Selom prokletih.

[Unicorn]

Malo kasno se ukljuchujem, ali sad mi pade na pamet. I NEMA veze sa hororom (nije mi jasno zashto su neki Karpenterovi filmovi ubacheni u horor). Da li je neko od vas primetio ponavljanje scena u njegovim filmovima? Na primer, ona vec pominjana scena pri kraju "Tamne zvezde", gde tip odlazi u vechitu legendu surfujuci u kaleidoskopu meteora (ostao sam duzhan napomenu iz druge diskusije: scenu razumem i svidja mi se, mada sam rekao da je pomalo patetichna), i ono surfovanje na cunamiju ulicama L.A. u "Bekstvu iz L.A." (ako se ne varam).
Shto se "Stvora" tiche, mozhda je to dobar horor, ali kao SF je pun gluposti   (narochito po pitanju biologije), pa na momente ne samo da je bilo gadno, nego i smeshno. A "Magla" je  po meni bolji horor od "Stvora" (uz napomenu da nisam bash neki poznavalac horora). Pravi horor je u nama, a ne somewhere out there.

[taurus-jor]

Malo kasno se ukljuchujem, ali sad mi pade na pamet. I NEMA veze sa hororom (nije mi jasno zashto su neki Karpenterovi filmovi ubacheni u horor). Da li je neko od vas primetio ponavljanje scena u njegovim filmovima? Na primer, ona vec pominjana scena pri kraju "Tamne zvezde", gde tip odlazi u vechitu legendu surfujuci u kaleidoskopu meteora (ostao sam duzhan napomenu iz druge diskusije: scenu razumem i svidja mi se, mada sam rekao da je pomalo patetichna), i ono surfovanje na cunamiju ulicama L.A. u "Bekstvu iz L.A." (ako se ne varam).
Shto se "Stvora" tiche, mozhda je to dobar horor, ali kao SF je pun gluposti   (narochito po pitanju biologije), pa na momente ne samo da je bilo gadno, nego i smeshno. A "Magla" je  po meni bolji horor od "Stvora" (uz napomenu da nisam bash neki poznavalac horora). Pravi horor je u nama, a ne somewhere out there.

Hoces da postanes "ekspert" za horor? Dodji 2. decembra u 19 sati u Dom omladine. Odes u salu za tribine, gde ce se, u okviru kluba "Lazar Komarcic" odrzati duel dr Zorana Zivkovica i Otoa Oltvanjija na temu da li je horor zanr ili ne. Da bi mogli da se upuste u stvar, morace da nam iznesu svoja tumacenja termina "horor" i "zanr". Nemoj tu zurku da propustis!

Karpenter je vec od "Noci vestica" poceo da se ponavlja. Obrati paznju na motiv zlog entiteta koji se pojavljuje iza ledja nekog od junaka - otkrices ga u "Noci", "Magli", "Stvoru"... Jedno vreme je to bilo simpaticno, ali kasnije je postalo manir. Scena sa surfovanjem u L.A. ti je stvarno dobro zapazanje.

Sto se "Tamne zvezde" tice, gledista su razlicita. Kao i ukusi. Meni je bas ta scena sa surfovanjem jedna od dirljivijih u svetu SF filma.

Pominjes biologiju. Sto se tice naucne uverljivosti u SF-u, kod nas u Klubu ljubitelja fantastike "Lazar Komarcic" (izuzeci su ABN i, ponekad, Radmilo Andjelkovic) preovladjuje misljenje da ona nije od presudne vaznosti za kvalitet nekog literarnog odnosno filmskog dela. Moze da doprinese ubedljivosti ali nije garant niti obavezan sastojak kvaliteta. Ono sto mi mislimo da je stvarno bitno su prica/scenario, zaplet, likovi, stil/rezija, gluma, METAFORA i drugi elementi knjizevnog odnosno filmskog izrazavanja. Ako ubedljivost nauke uzmemo za kriterijum kvaliteta, po tom principu bacamo u kos gotovo sva dela Zila Verna (jedan od pionira SF knjizevnosti), likvidiramo jednog Frankenstajna, i mnogo, mnogo toga.

Ocigledno je da se veoma zanimas za tzv. hard SF, gde je naucni element veoma istaknut. Naravno da se i meni jako dopada - ako delo nije dosadno, i ako mu JEDINA funkcija nije da bude zbirka naucnih teorija. Medju retke naucnike koji umeju da daju vise od toga ubrajam, recimo, Artura Klarka. Sa ljudskog aspekta (likovi) mi je tanusan. Ali kao pripovedac i vizionar - ubija majku. Lepljiv je.

Da se vratimo na biologiju. Sta je, recimo, cilj "Stvora"? Ne da ti uverljivo opise nekakvu tudjinsku biologiju, vec da u tebi izazove osecaj paranoje.

Ono gde "Stvor" pada su LIKOVI. Ako likove dobro upoznas i zavolis ih, onda ces se itekako uplasiti za njih. Koga si upoznao u "Stvoru"? Ginu ljudi i vriste, a mene jedino zanima da vidim u kome se sada "djavo" skirva.

Uporedi jednog "Osmog putnika" ili bar "Planetu tame" sa "Stvari", pa vidi gde su ti EMOCIJE bile snaznije.

Licno, "Stvor" mi je GADAN a ne i strasan. Najbolji Karpenterovi filmovi su mi oni u kojima se ne insistira na eksplicitnom prikazivanju "bauka iz mraka" ("Napad na policijsku stanicu", "Noc vestica", "Magla", "U celjustima ludila"). Cim bauka prikazes u celosti, ma kako da on izgleda ti si razvejao misteriju. Cim si ga upoznao, manje ga se plasis. Zato nisam istinski ljubitelj "Stvora" vec "Osmog putnika". A sto se tice "Magle", ona mi se svidja, osim sto naknadno objasnjenje da magla, kadra da ubije citav grad (to nam film i dokumentuje?) zapravo ide na to da ubije samo sedam ljudi - debelo ujebava konacni rezultat.

A da mi je "Magla" strasnija od "Stvora" - jeste.

Studirao sam serijal o ALIEN-u uzduz i popreko (napisao knjigu, sada je kod jednog urednika), pa cu ti postaviti jedno glupo pitanje: Po cemu su ti stvorovi bioloski ubedljiviji od karpenterove zveri? Cime se ti tudjinci hrane? Idi od filma do filma iz serijala i posmatraj kontradikcije. I dalje, sta je tu vaznije - cime se hrane ili kakav utisak ostavljaju na gledaoca?

Moj prijatelj Sale Markovic ubio se prevodeci "Marsove" Kima Stenlija Robinsona ("Crveni", "Plavi" i "Zeleni Mars". Kaze, super je ubedljivo sa naucnog i politickog stanovista, ali dosadno do zla boga. Zato nije zeleo da prevodi treci deo trilogije.

Biologija, kao i "nauka" u "Zvezdanim ratovima" toliko je smesna, i toliko je element "sarene kulise" da je apsolutno ne treba uzimati za ozbiljno. Mislim, sta jede onaj crv u "Imperiji"? Svemirske brodove koji mu ulete u zdrelo jednom u hiljadu godina? Da li je to bitno za funkcionisanje filma koji OCIGLEDNO, od samog pocetka nema nameru da bude naucno ozbiljan?

Ako mene pitas, ukoliko previse insistiras na naucnoj ubedljivosti ogromne vecine SF dela, mozes slobodno da ih bacis u djubre. Ne tvrdim, naravno, da insistiras. Pisanje je nesavrsen medij za komunikaciju. Ali te ipak molim za stav.

Licno najvise volim socioloski SF (npr. antiutopije). Kad uzmes u obzir napredak nauke, sporije ili nikako "zastarevaju" u odnosu na tvrdi SF-a.

Moj omiljeni "tvrdi" SF je roman "Ja sam legenda". Prica sa mutiranim krvim zrncima ispricana je, knjizevnim jezikom, dovoljno UVERLJIVO da me pomeri. Ali ono zbog cega vise cenim tu knjigu su prikaz glavnog lika, njegove usamljenosti, metafora...

Sta ti mislis o svemu ovome?

[Unicorn]

`Ajde da krenem redom.
Gledacu da ne propustim zhurku - fascinira me uspeh horora, odnosno, modernog horora u kojem ima vishe gadnog nego zastrashujuceg. Moje kapiranje horora je malo chudno: mislim da u Virovim filmovima ("Izlet na Litl Rok" i "Veliki talas") ima poprilichna doza horora bez ijedne jedine horor scene, a sve proizlazi iz atmosfere i, da se ponovim, onog zastrashujuceg u nama (TO je po meni pravi horor, a ako je Hichkok snimao horor filmove, onda i po Hichkoku). MADA, uopshteno gledano SVAKI horor ima korene u nama. Moje (ne)poznavanje horora uglavnom se svodi na filmove i ono shto je objavljivano u Monolitima. Kinga uglavnom izbegavam. Ako je Harlan Elison horor pisac, tu vrstu horora obozhavam.
Shto se horora kao zhanra tiche, pa iz prethodnog se vec mozhe zakljuchiti da ne verujem u tzv. "chistocu" zhanrova - kao shto se nauke danas prelivaju i preklapaju, tako je i sa zhanrovima u knjizhevnosti i filmu. Neka te ne zavaraju neke moje poruke u vezi sa Ratovima zvezda - izneta tvrdnja, zasnovana na nekim opshtim definicijama, ne mora biti i lichni stav. Mislim da su najzanimljivija  ona dela koja ne mozhesh jasno definisati i razgranichiti. Bitno je da su dobra, tj. da imaju umetnichku vrednost.

Sto se "Tamne zvezde" tice, gledista su razlicita. Kao i ukusi. Meni je bas ta scena sa surfovanjem jedna od dirljivijih u svetu SF filma.

Slazhem se - Bredberi je majstor za poetiku u SF-u i pishe prilichno "vizuelno" (glupav izraz, ali ne znam kako bih drugachije to definisao), tako da Karpenter nije imao mnogo muke da napravi tako dobru scenu. Na nekom drugom forumu mozhemo poprichati i o temi poetike u SF-u. By the way, zar nije i Bredberi napisao par prilichno horor pricha?


Pominjes biologiju...

E, tu moram da se ogradim. Da, pominjem biologiju, jer mi je to profesija, a kad se bavish nekom naukom, onda ne mozhesh da budesh slep i nekritichan za sve ono shto je glupost sa stanovishta te nauke, pa makar se radilo i o umetnichkom delu. Stoga, prihvati moje opaske u vezi sa biologijom kao profesionalnu deformaciju. Imam slichnih problema i sa tzv. mainstream-om. Pekicevo "Besnilo" mi se svojevremeno uopshte nije svidelo, uprkos sjajnoj metafori i chak elementima SF-a (i horora?), upravo zbog nekih bioloshki klimavih detalja.

Sto se tice naucne uverljivosti u SF-u, kod nas u Klubu ljubitelja fantastike "Lazar Komarcic" (izuzeci su ABN i, ponekad, Radmilo Andjelkovic) preovladjuje misljenje da ona nije od presudne vaznosti za kvalitet nekog literarnog odnosno filmskog dela. Moze da doprinese ubedljivosti ali nije garant niti obavezan sastojak kvaliteta.

Tu se samo delimichno slazhem sa vama. Ako se neshto zove SCIENCE fiction, onda mora da sadrzhi elemente nauke, a oni moraju biti uverljivi bar na prvi pogled. Ne znachi da treba izmishljati neke nebulozne teorije i razradjivati ih u sitna crevca - to je dosadno - ali ne sme biti ni ochigledno glupo i u suprotnosti sa osnovnim prirodnim zakonima. Smeshne su one priche o perpetuum mobile i drugim spravama koje narushavaju prirodne zakone. Mnogo je inventivnije smestiti radnju u neki drugi Univerzum u kojem vazhe drugachiji prirodni zakoni. Nisu uzalud mnogi pisci SF-a priznati nauchnici (Fred Hojl je bio astrofizichar, Asimov biohemichar, Hajnlajn biolog, Benford chini mi se fizichar itd.). Naravno, nauchna komponenta je samo potka za glavnu prichu i glavnu ideju, a SF samo nachin da se neka pricha ispricha. E, tu je onda bitno da pisac SF-a jeste PISAC i nije dovoljno da bude nauchnik (u protivnom, svi mi, shto drvimo neku nauku, bili bismo bogom dani SF-pisci, kao shto nismo). Uostalom, mnogo je vishe medju dobrim SF-piscima onih koji nemaju veze sa naukom (Filip Dik, Ursula Legvin, Koni Vilis i ... mrzi me da nabrajam). I, naravno, nauchni element nije garant kvaliteta. Meni su, zapravo, najbitnije ideja i poenta dela (ooo, bash volim kratke forme sa snazhnom poentom), shto ne znachi da razrada treba da se smandrlja.

Ako ubedljivost nauke uzmemo za kriterijum kvaliteta, po tom principu bacamo u kos gotovo sva dela Zila Verna (jedan od pionira SF knjizevnosti), likvidiramo jednog Frankenstajna, i mnogo, mnogo toga.

OK, samo treba imati na umu dve stvari: 1. KOME treba da bude uverljivo i 2. KADA se procenjuje uverljivost, tj. o kom vremenu govorimo. Gotovo da sam siguran da su krajem 18. veka ideje o nastanku zhivog iz nezhivog bile josh aktuelne (Paster ih je "sahranio" definitivno), te da je nauchna uverljivost Frankeshtajna u to doba kad je napisan bila prilichna chak i za tadashnje nauchnike. Takodje, nauchne ideje Zhila Verna su bile, verujem, uverljive njegovim savremenicima. To shto su se stvari od tada promenile drastichno druga je pricha. Znash, 40-tih godina 20. veka pisane su sasvim ozbiljne nauchne rasprave o mogucnosti postojanja vegetacije na Marsu, shto nama danas izgleda smeshno, pa ne bi proshao nauchnu uverljivost ni jedan SF na tu temu.

Mozhda je moj problem sa "Stvorom" shto sam ga skoro gledao, tj. posle svih onih nastavaka "Osmog putnika" i "Predatora", pa mi je izgledao naivno. "Osmi putnik" je uvek bio i ostace moj jezivi favorit, mozhda zato shto je bio prvi film tog tipa. On je, brate, klasika u odnosu na sve shto je usledilo. Chak mu i biologija nije tako losha. Chime se hrani? Pa recimo da je u anabiozi u bezvazdushnom prostoru, te ne mora da jede, a kad je u razvijenom, adultnom obliku mozhda se hrani tako shto filtrira chestice organske prashine (samo ne znam zashta ce mu onoliki zubi onda) ili fotosintetishe. Ne mora ni da se hrani (ima vrsta insekata koji nemaju razvijen digestivni trakt i ne hrane se u toku svoh odraslog zhivota, jer on veoma kratko traje i jedini mu je cilj reprodukcija). A larve parazitiraju kao shto se gadno i pokazalo. Malo mi je strana ideja da neshto tako zhivotinjsko, na ivici inteligencije ima tako jak poriv za besmislenim ubijanjem svega drugog, zhivog - to malo nije bioloshki. Karpenterova zver nije tako dobro objashnjena, odnosno, biologija je smuti pa prospi. Kako zamishljash da jedna celija stvora "zarazi"ceo organizam domacina svim s koca i konopca skupljenim genima? A ona scena sa krvlju koja se ponasha kao turbo-ameba kad joj prinesesh neshto vrelo je potpuno blesava.
Robinsonov serijal o Marsu je mozhda shkolski primer toga kako insistiranje na nauchnoj komponenti u SF-u mozhe da bude dosadno. Medjutim, meni je dosadan i onaj deo o politici i sociologiji, a u bioloshkom delu bar mogu da se zabavim hvatanjem greshaka. Zapravo, sve je suvishe dugachko.
Biologija u Imperiji je crtani film. To se gleda zabave radi. Video sam i jedan belgijski crtani film("Karika koja nedostaje"), snimljen prilichno davno, koji , izmedju mnogih drugih, sadrzhi i parodiju/aluziju na ono vijanje kroz lavirint u stenama i crva shto u rupi u asteroidu cheka da mu naleti plen.
Biologiju u Zvezdanim stazama (koje ovde nisu pominjane, jer su, pretpostavljam, pod anatemom) takodje bih mogao da sasecam korak po korak, mada moram da priznam da mi se ideja i razrada Borga svidela. Chak sam dozhiveo taj deo serijala kao pravi horor.
I da zavrshimo sa predavanjima iz biologije.

A da mi je "Magla" strasnija od "Stvora" - jeste.

I meni je, pogotovu shto napredovanje magle slichno onom nailasku magle sa puchine mogu da posmatram sa svog prozora, dok stvora nema shanse da sretnem .


Moj omiljeni "tvrdi" SF je roman "Ja sam legenda". Prica sa mutiranim krvim zrncima ispricana je, knjizevnim jezikom, dovoljno UVERLJIVO da me pomeri. Ali ono zbog cega vise cenim tu knjigu su prikaz glavnog lika, njegove usamljenosti, metafora...

O, da. Dobar roman. Koliko se secam, a ima mnogo godina od kada sam ga prochitao, roman ima duha, a na momente je setan. Ako se dobro secam, po romanu je snimljen i film. Josh kad bih se setio kako se zove...
Ja ne mogu tako lako da se odluchim za to koji mi je omiljeni pisac ili roman. Recimo da pomenem kao omiljeni roman "Choveka praznih shaka" Legvinove i "Piknik pored puta" brace Strugacki, kao omiljenog pisca Harlana Elisona, kao omiljeni film definitivno "Blade Runner" (shta god ti mislio o tome), Koni Vilis uvek mozhe da me nasmeje, ali na pusto ostrvo bih ipak poneo Bredberija.
Eto, shta si trazhio to si i dobio.
Mislim da je dosta logoreje za vecheras.

[Unicorn]

`Ajde da krenem redom.
Gledacu da ne propustim zhurku - fascinira me uspeh horora, odnosno, modernog horora u kojem ima vishe gadnog nego zastrashujuceg. Moje kapiranje horora je malo chudno: mislim da u Virovim filmovima ("Izlet na Litl Rok" i "Veliki talas") ima poprilichna doza horora bez ijedne jedine horor scene, a sve proizlazi iz atmosfere i, da se ponovim, onog zastrashujuceg u nama (TO je po meni pravi horor, a ako je Hichkok snimao horor filmove, onda i po Hichkoku). MADA, uopshteno gledano SVAKI horor ima korene u nama. Moje (ne)poznavanje horora uglavnom se svodi na filmove i ono shto je objavljivano u Monolitima. Kinga uglavnom izbegavam. Ako je Harlan Elison horor pisac, tu vrstu horora obozhavam.
Shto se horora kao zhanra tiche, pa iz prethodnog se vec mozhe zakljuchiti da ne verujem u tzv. "chistocu" zhanrova - kao shto se nauke danas prelivaju i preklapaju, tako je i sa zhanrovima u knjizhevnosti i filmu. Neka te ne zavaraju neke moje poruke u vezi sa Ratovima zvezda - izneta tvrdnja, zasnovana na nekim opshtim definicijama, ne mora biti i lichni stav. Mislim da su najzanimljivija  ona dela koja ne mozhesh jasno definisati i razgranichiti. Bitno je da su dobra, tj. da imaju umetnichku vrednost.

Sto se "Tamne zvezde" tice, gledista su razlicita. Kao i ukusi. Meni je bas ta scena sa surfovanjem jedna od dirljivijih u svetu SF filma.

Slazhem se - Bredberi je majstor za poetiku u SF-u i pishe prilichno "vizuelno" (glupav izraz, ali ne znam kako bih drugachije to definisao), tako da Karpenter nije imao mnogo muke da napravi tako dobru scenu. Na nekom drugom forumu mozhemo poprichati i o temi poetike u SF-u. By the way, zar nije i Bredberi napisao par prilichno horor pricha?


Pominjes biologiju...

E, tu moram da se ogradim. Da, pominjem biologiju, jer mi je to profesija, a kad se bavish nekom naukom, onda ne mozhesh da budesh slep i nekritichan za sve ono shto je glupost sa stanovishta te nauke, pa makar se radilo i o umetnichkom delu. Stoga, prihvati moje opaske u vezi sa biologijom kao profesionalnu deformaciju. Imam slichnih problema i sa tzv. mainstream-om. Pekicevo "Besnilo" mi se svojevremeno uopshte nije svidelo, uprkos sjajnoj metafori i chak elementima SF-a (i horora?), upravo zbog nekih bioloshki klimavih detalja.

Sto se tice naucne uverljivosti u SF-u, kod nas u Klubu ljubitelja fantastike "Lazar Komarcic" (izuzeci su ABN i, ponekad, Radmilo Andjelkovic) preovladjuje misljenje da ona nije od presudne vaznosti za kvalitet nekog literarnog odnosno filmskog dela. Moze da doprinese ubedljivosti ali nije garant niti obavezan sastojak kvaliteta.

Tu se samo delimichno slazhem sa vama. Ako se neshto zove SCIENCE fiction, onda mora da sadrzhi elemente nauke, a oni moraju biti uverljivi bar na prvi pogled. Ne znachi da treba izmishljati neke nebulozne teorije i razradjivati ih u sitna crevca - to je dosadno - ali ne sme biti ni ochigledno glupo i u suprotnosti sa osnovnim prirodnim zakonima. Smeshne su one priche o perpetuum mobile i drugim spravama koje narushavaju prirodne zakone. Mnogo je inventivnije smestiti radnju u neki drugi Univerzum u kojem vazhe drugachiji prirodni zakoni. Nisu uzalud mnogi pisci SF-a priznati nauchnici (Fred Hojl je bio astrofizichar, Asimov biohemichar, Hajnlajn biolog, Benford chini mi se fizichar itd.). Naravno, nauchna komponenta je samo potka za glavnu prichu i glavnu ideju, a SF samo nachin da se neka pricha ispricha. E, tu je onda bitno da pisac SF-a jeste PISAC i nije dovoljno da bude nauchnik (u protivnom, svi mi, shto drvimo neku nauku, bili bismo bogom dani SF-pisci, kao shto nismo). Uostalom, mnogo je vishe medju dobrim SF-piscima onih koji nemaju veze sa naukom (Filip Dik, Ursula Legvin, Koni Vilis i ... mrzi me da nabrajam). I, naravno, nauchni element nije garant kvaliteta. Meni su, zapravo, najbitnije ideja i poenta dela (ooo, bash volim kratke forme sa snazhnom poentom), shto ne znachi da razrada treba da se smandrlja.

Ako ubedljivost nauke uzmemo za kriterijum kvaliteta, po tom principu bacamo u kos gotovo sva dela Zila Verna (jedan od pionira SF knjizevnosti), likvidiramo jednog Frankenstajna, i mnogo, mnogo toga.

OK, samo treba imati na umu dve stvari: 1. KOME treba da bude uverljivo i 2. KADA se procenjuje uverljivost, tj. o kom vremenu govorimo. Gotovo da sam siguran da su krajem 18. veka ideje o nastanku zhivog iz nezhivog bile josh aktuelne (Paster ih je "sahranio" definitivno), te da je nauchna uverljivost Frankeshtajna u to doba kad je napisan bila prilichna chak i za tadashnje nauchnike. Takodje, nauchne ideje Zhila Verna su bile, verujem, uverljive njegovim savremenicima. To shto su se stvari od tada promenile drastichno druga je pricha. Znash, 40-tih godina 20. veka pisane su sasvim ozbiljne nauchne rasprave o mogucnosti postojanja vegetacije na Marsu, shto nama danas izgleda smeshno, pa ne bi proshao nauchnu uverljivost ni jedan SF na tu temu.

Mozhda je moj problem sa "Stvorom" shto sam ga skoro gledao, tj. posle svih onih nastavaka "Osmog putnika" i "Predatora", pa mi je izgledao naivno. "Osmi putnik" je uvek bio i ostace moj jezivi favorit, mozhda zato shto je bio prvi film tog tipa. On je, brate, klasika u odnosu na sve shto je usledilo. Chak mu i biologija nije tako losha. Chime se hrani? Pa recimo da je u anabiozi u bezvazdushnom prostoru, te ne mora da jede, a kad je u razvijenom, adultnom obliku mozhda se hrani tako shto filtrira chestice organske prashine (samo ne znam zashta ce mu onoliki zubi onda) ili fotosintetishe. Ne mora ni da se hrani (ima vrsta insekata koji nemaju razvijen digestivni trakt i ne hrane se u toku svoh odraslog zhivota, jer on veoma kratko traje i jedini mu je cilj reprodukcija). A larve parazitiraju kao shto se gadno i pokazalo. Malo mi je strana ideja da neshto tako zhivotinjsko, na ivici inteligencije ima tako jak poriv za besmislenim ubijanjem svega drugog, zhivog - to malo nije bioloshki. Karpenterova zver nije tako dobro objashnjena, odnosno, biologija je smuti pa prospi. Kako zamishljash da jedna celija stvora "zarazi"ceo organizam domacina svim s koca i konopca skupljenim genima? A ona scena sa krvlju koja se ponasha kao turbo-ameba kad joj prinesesh neshto vrelo je potpuno blesava.
Robinsonov serijal o Marsu je mozhda shkolski primer toga kako insistiranje na nauchnoj komponenti u SF-u mozhe da bude dosadno. Medjutim, meni je dosadan i onaj deo o politici i sociologiji, a u bioloshkom delu bar mogu da se zabavim hvatanjem greshaka. Zapravo, sve je suvishe dugachko.
Biologija u Imperiji je crtani film. To se gleda zabave radi. Video sam i jedan belgijski crtani film("Karika koja nedostaje"), snimljen prilichno davno, koji , izmedju mnogih drugih, sadrzhi i parodiju/aluziju na ono vijanje kroz lavirint u stenama i crva shto u rupi u asteroidu cheka da mu naleti plen.
Biologiju u Zvezdanim stazama (koje ovde nisu pominjane, jer su, pretpostavljam, pod anatemom) takodje bih mogao da sasecam korak po korak, mada moram da priznam da mi se ideja i razrada Borga svidela. Chak sam dozhiveo taj deo serijala kao pravi horor.
I da zavrshimo sa predavanjima iz biologije.

A da mi je "Magla" strasnija od "Stvora" - jeste.

I meni je, pogotovu shto napredovanje magle slichno onom nailasku magle sa puchine mogu da posmatram sa svog prozora, dok stvora nema shanse da sretnem .


Moj omiljeni "tvrdi" SF je roman "Ja sam legenda". Prica sa mutiranim krvim zrncima ispricana je, knjizevnim jezikom, dovoljno UVERLJIVO da me pomeri. Ali ono zbog cega vise cenim tu knjigu su prikaz glavnog lika, njegove usamljenosti, metafora...

O, da. Dobar roman. Koliko se secam, a ima mnogo godina od kada sam ga prochitao, roman ima duha, a na momente je setan. Ako se dobro secam, po romanu je snimljen i film. Josh kad bih se setio kako se zove...
Ja ne mogu tako lako da se odluchim za to koji mi je omiljeni pisac ili roman. Recimo da pomenem kao omiljeni roman "Choveka praznih shaka" Legvinove i "Piknik pored puta" brace Strugacki, kao omiljenog pisca Harlana Elisona, kao omiljeni film definitivno "Blade Runner" (shta god ti mislio o tome), Koni Vilis uvek mozhe da me nasmeje, ali na pusto ostrvo bih ipak poneo Bredberija.
Eto, shta si trazhio to si i dobio.
Mislim da je dosta logoreje za vecheras.

[Anonymous]

Blade Runner je OPASAN film! Bas kao i knjiga. A toliko su drugaciji...

[Spider Jerusalem]

samo jos malo da se pravim pametan, ali:

u modernom horroru, dakle literaturi iz tog zanra u poslednje vreme (vise od poslednjih 5 godina) uspostavio se trend tzv. "suptilnog horrora", odnosno odsustva svakog eksplicitnog horroristicnog elementa. stavise, to je uhvatilo takvog maha da su prethodnih par Best New Horror antologija (koje godisnje uredjuje Stephen Jones, sada bez Ramseya Campbella) bile sastavljene gotovo JEDINO od suptilnih horror prica (i novela) gde je naglasak stavljen na izazivanje blage, ili malo jace, jeze. odnosno, fokus je sada na suspensu, ne na barkerovskoj eksplicitnosti. par imena koja su se potpuno upropastila pisuci takve "suptilne" price su Nicolas Royle (koji je od samog pocetka tako pisao) i Michael Marshall Smith (fenomenalan pisac prica kod koga se trend ka suptilnosti i bredberijanstini takodje odnedavno primecuje). cak i stari majstori "makabra" kao sto su Dennis Etchison i pomenuti Ramsey Campbell su u poslednje vreme takve radove objavljivali.

[Lurd]

'De ste, ljudi! Nije me bilo, ali nije me ni fizcki bilo u zemlji (ha-ha!).
Nemam ni sada vremena, samo da na svoj hit-list pored Spajdera dodam i Jora, ali ovog puta nece da radi zica, nego ce ta METAFORA da ti se zabije medju oci i izadje na drugi kraj lubanje. A ima da te overim sinegdohom i metonimijom u po slepoocnicu!

Zao mi je sto sada nemam vremena da elaboriram, sutra cu ako te bude zanimalo.

Metafora! Fuj!

[taurus-jor]

Prihvatio sam kruciformu. Dajem dušu na ispovest i kajem se. Ode metafora u koš, časna pionirska.

[Lurd]

Dobro, dete, lepo. E, a sada mislim da cu da pokrenem novi topic posebno o ovome posto mislim da je dovljno zanimljivo za poseban topik.

[Boban]

Pre neku noc pustili STVOR na Pinku. Nisam gledao taj film vise od deset godina. Mozda i vise.
Sad mi izgleda sramotno los, a neke od gluposti koje krase DUHOVE SA MARSA prisutne su i ovde i to u velikom broju. Polako, pocinjem da sklapam sliku (u sebi) o Karpenterovim mogucnostima: on zapravo obozava glupe glavne junake, onako, u rasponu od mentalno zblanutih do retardirano neadekvatnih osoba za zadatke na kojima su se nasli. Jednostavno, cini mi se da smo bili opcinjeni nekom mistikom Noci vestica i donekle Magle, sve to sabrano sa neverovatnom poetikom Tamne zvezde pa nam je promaklo da covek voli da mu glavni junaci budu tikvani. To uspeva jednom-dvaput, ali ako postane pravilo, pocinje da vredja inteligenciju gledalaca.
Sve u svemu, sa pozicije danasnjeg gledaoca, ako i vidim potrebu da se odgleda neki Karpenterov film, ne vidim razloga da ga kujemo u zvezde. On je tipican primer Orsonvelsovke zamke (hiperuspesan prvi film i baljezganje u ostatku karijere...), a svakako mislim da je precenjen i da sem istorijskog konteksta, slabo moze da ima prodju.

[taurus-jor]

Pa, Karpenter i nije majstor psihologije. Njegovo polje delovanja su "horori situacije". Njemu je išlo dobro dok su te situacije bile samoobjašnjive (Napad na policijsku stanicu, Noć veštica), ali čim je podloga počela da traži nešto više (Magla, Bekstvo iz Njujorka, itd), počeo je da škripi.

Scenario Tamne Zvezde potpisao je Den O'Benon, tako da tupani u tom filmu ispadoše 1000 puta inteligentniji od tupana u ostalim njegovim filmovima. A tupani su samo zato što Karpenter ne ume bolje.

Stvoru JAKO fale likovi, i zato nikada nije uspeo da me uplaši kao Alien, sa kojim su ga svi upoređivali. Nisam imao za koga da se vežem. Momci imaju imena, glavni heroj ne ume da gubi (sipa votku kompjuteru u žice kad pukne u šahu), i to je otprilike to.

U Magli, magla deluje kao da je kadra da ubije svakoga. I onda u poslednjih 10 minuta budemo "poučeni" kako ona, eto, juri samo šestoricu!!! Ma daaaaj.

Kristina je Karpenterov pokušaj da stvori nekakve likove. Scenario za Čoveka sa zvezde nije potpisao on (zato se tu priča lepo drži, a junake lepo osećam), a isto važi i za njegovu labudovu pesmu U čeljustima ludila (scenario: Majkl De Luka).  

Da ne sudimo prestrogo o čoveku koji nikada nije bio majstor psihologije, već je uvek tvrdio da je čista film emocija, i da u bioskop treba da idemo ne da pametujemo nego da tu emociju osetimo. Pa, negde je efekte postigao, negde nije. A postizao je tamo gde je sve bilo jednostavno i svedeno.

Ako mi treba psihologija, gledaću Romera, Krejvena i Kronenberga. I naravno Hičkoka.

[DUNADAN]

i naravno Dzej!

[Milosh]

Halloween je ubedljivo najbolji (i kao Carpenterov film i kao horor, uopste). Carpenter je snimio bar jos dva remek-dela: Dark Star i Assault on Precinct 13.
I sledeca tri (The Fog, Escape from New York, The Thing) su dobri filmovi, iako ne bez mana. Christine je solidan, Starman sjajan, Big Trouble in Little China tek prosecan.

Ja sam cuo da je samom Carpenteru omiljen The Thing; hteo bi da radi i nastavak ali Universal-u ne pada na pamet...

[taurus-jor]

Prvi put da se slazem sa misljenjem nekog holivudskog studija. Posle Bekstva iz L.A. i Duhova sa Marsa, Karpenteru ne treba dati da rezira nikakav nastavak, a kamoli film.

[DUNADAN]

"napad na policijsku stanicu 13"

dzizs, kak'a gloopost.
pogotovo ono sa sladoledzijom...

[Milosh]

a gde drugde da ostavim moj 600i post nego na topiku posvecenom najvecem reditelju svih vremena.

jer jedan je...JOHN CARPENTER!!!!!

[taurus-jor]

Ja ne znam koji je moj post po redu, ali 'ajd' da se zapljunem i ja. Na kraju krajeva, ja sam tata ovoga topica.

[Ghoul]

"napad na policijsku stanicu 13"

dzizs, kak'a gloopost.
pogotovo ono sa sladoledzijom...

dzizs, meri end dzouzef

[Tex Murphy]

Gdje da postavim svoj tristo osamdeset četvrti post, nego na temi posvećenoj Nekad Najvećem a onda Posrnulom Ali Sa Prilikom Za Kambek, Džonu Karpenteru?

[WARLOCK]

od Karpentera najgori film Duhovi sa Marsa,najvise sam razocarao,tu je poceo da gubi razum,samo sto je uradio rimejk"napad na svemirsku policijsku stanicu".Stvor je dalje na vrhu koji me je najvise prestravio,zatim "Magla"cudi me da je niko ne pominje.     Najzabavniji"Oni  zive" "Body bags"...

[Tex Murphy]

Nema sumnje, taj film je katastrofa. Jedino ne mogu da skontam je li to slučajno ili namjerno. Možda je Karpenter parodirao moderne SF-ove tipa Pitch Black ili Red Planet? Nah, let's face it, the man is dead...

[corto]

Glasao sam za Assault on Precinct 13 a inace pogledao sam skoro sve Carpenterjeve filmove i ne bih mogao reci ni za jednog, da je los. I njegovi poslednji filmovi su mi se svidali, bez problema bi mogao jos jednom da pogledam Escape from LA ili Vampires. Ne znam sto svi imajo protiv Ghosts from Mars? Nadam se jos kojem njegovom filmu u buducnosti.

[johnson bronson]

najbolji karpenterov je memoires of the invisible man, sa chevy chaseom.

[ripkid]

pozdrav svima! nov sam ovde i prilicno mi se svidja forum! ajde da i ja dam par misljenja o ovom autoru! naime john cappentner je covek koji zivi i dalje u svom vremenu i duhu horror filmova 80-tih gde gluma i text nije presudan faktor vec sto vise krvi i koliko toliko manje/vise originalna prica! po tome se i ceni ovaj autor a ne kao neki extra reziser! ljudi su oduvek cenili mastu ovoga rezisera jer je stvarno imao dobre ideja i bio je jedan od najboljih pisaca horror-a pored stivena kinga. ljudi danas ne mogu da pojme i shvate njegove novije da kazem filmove jer on ima u sebi taj urodjeni horror stil koji gaji vec jako dugo i vecina njegovih filmova odise nekim glupim scenama koje prate da kazem sve horror filmove a to su izvesni propusti u reziji i textu! ako globalno sagledate stvari videcete da vecina horror rezisera pravi osvrt iskljucivo na osnovnu ideju price i vizuelne efekte krvi i kojecega a da zanemaruje nekakav preteran kvalitet scenarija i dobre rezije! horror film sluzi da bi se uplasio pojedinac a ne da ima neke specijalne filozofske aspekte! zbog toga i volim ovaj zanr! nema tu nekog preteranog filozofiranja bitna je samo masta autora! zato horrori spadaju u tzv "thrash" filmove! nego ajde da se vratimo na dela i reci carpentera.
jedan od njegovih najboljih filmova je sigurno halloween jer odise pomalo bizarnom tematikom i taj film je stvarno strasan ukoliko ga posmatrate sa strane ljubitelja horror filmova a ne kao obican film!
tu je jos i sigurno Thing sa odlicnom pricom kao i The fog,ali koji je malo upropascen iako je imao dobru zamisao i strasan pocetak! dodao bih tu i they live kao odlican niskobudzetni film koji odise interesantnom i duhovitom pricom kao i assault on prencinct 13 koji iako odise mnogo losom rezijom ima taj "thrash" duh pozitivno/dobro/interesantnog filma
toliko

[Ghoul]

OK, posto si nov, necu da seciram gomilu pogresnih stvari koje si uspeo da smestis u jedan jedini post, samo cu ti cestitati na uspehu u tome.

Ako ovako nastavis, bice zabavno.

Welcome!

[ripkid]

pa ajde reci sta sam ja to lupetao bas bih voleo da znam....

[Ghoul]

1. gluma i text nije presudan faktor vec sto vise krvi i koliko toliko manje/vise originalna prica!
=Ama ko te to slaga da je Carpenter ikada radio po principu 'sto vise krvi'? Cak i po standardima horor zanra njegovi filmovi [izuzev THE THING i VAMPIRES] su ispodprosecno krvavi, cak manje nego sto prica u potencijalu nudi.

2. po tome se i ceni ovaj autor a ne kao neki extra reziser! ljudi su oduvek cenili mastu ovoga rezisera jer je stvarno imao dobre ideja
=Koje je to originalne ideje on imao, pa jos u tolikoj meri da se njima proslavio? Njegove 'ideje' su krajnje jednostavne, i da je na njima gradio svoj imidz nikad ne bi bio to sto jeste, tj veliki REZISER [a ne veliki scenarista]. Uostalom, on je pisao sc. za relativno mali broj svojih filmova [tj oko polovine, mozda malo manje].

3. bio je jedan od najboljih pisaca horror-a  pored stivena kinga.
=wtf?  

4. vecina njegovih filmova odise nekim glupim scenama
 
5. koje prate da kazem sve horror filmove    a to su izvesni propusti u reziji   i textu!
=da kazes, nego sta nego da kazes!

6. vecina horror rezisera zanemaruje nekakav preteran kvalitet scenarija i dobre rezije!  
=mozda vecina onih koje si ti gledao, ali... vecina horor rezisera pazi makar na 'dobru reziju' ako vec ne [a najcesce da] i na scenario.

7. horror film sluzi da bi se uplasio pojedinac a ne da ima neke specijalne filozofske aspekte! zbog toga i volim ovaj zanr!
=[pored ovakvih volilaca protivnici mu i ne trebaju...]

8. horrori spadaju u tzv "thrash" filmove!
=Ne nuzno. Neki da, ali to je manji broj... + pise se trash

9. halloween jer odise pomalo bizarnom tematikom
=za standarde zanra, halloween je stvarno zanemarljivo 'bizaran'

10. i taj film je stvarno strasan ukoliko ga posmatrate sa strane ljubitelja horror filmova a ne kao obican film!
=sta li sad pa ovo treba da znaci?
Gledan kao 'obican film' - on nije strasan? Na stranu to sto se halloween NE MOZE gledati kao 'obican' film jer je on sve samo ne to!

11. assault on prencinct 13 koji iako odise mnogo losom rezijom = ti treba da se upoznas sa Spider J. Dunadan, da razmenjuete slicice i salvete

[taurus-jor]

O Ghoule, cuvaj glavu, trebache ti.

Dr Jor prepisuje Ripkidu 10 hrkljusha ( ) i moli ga da malo vishe razmishlja pre no shto krene da mlati po tastaturi.

Dr Jor takodje pohvaljuje Ripkida shto je imao hrabrosti da iznese svoje misljenje, ma koliko to misljenje nagonilo na  

Welcome to ZS, i puno sreche.