POVRATAK VOZVRASCENIJE

[otaku]

Sinoc me navuce jedan drugar da gledamo ovaj film. Smrzli smo se ko u Balkanu, on je dva put isao u wc, a u osnovi je film jako dobar, ako izdrzite spor ritam, nerado priznajem jer nisam ljubitelj evropskog, posebno ruskog, filma, da je film dobar.

[Ghoul]

i sad iz 2 isprazne recenice, i iz toga koliko puta je ko isao u wc, ja treba da stvorim neku sliku o filmu za koji prvi put cujem, i verujem ti na rec da je to nesto vredno paznje?

zasto?

kako?

sta?

[otaku]

u jednom trenutku, kad vide svog mrtvog oca i shvate da ne mogu da ga prevuku do camca od mesta gde su ga ubili, decaci se pogledaju i jedan kaze: Donesi mi sekiru. Mada ovo je tek pri kraju poslednje trecine filma

[otaku]

Stvarno, ljudi, otidite do Balkana, prethodno se dobro utoplite jer ne greju, film je zaista dobar, sad su mi se slegli utisci. Govori o dva decaka kojima se, posle 12 godina, vraca otac i uzima ih u auto navodno na pecanje na dva dana, da bi ih odveo na neko ostrvo iz nepoznatih razloga, tako da klinci usput pocnu da sumnjaju da li im je to uopste otac. Dok stariji prihvata oca, mladji ga mrzi i odbija saradnju, zbog cega se putovanje pretvara u maltretiranje gde u jednom momentu otac poteze i noz na svoje potomke. Ispostavlja se da ih on sikanira da od njih napravi muskarce jer, na kraju (ko oce da gleda, nek ne cita vise) kada ga ubiju, ispostavlja se, da, da bi se iz te vukojebine vratili kuci, moraju da upotrebe sve cemu ih je naucio (prevlacenje tereta pomocu grane drveta, veslanje...). Ujedno, film ni u jednom momentu ne prestaje da bude opor, jeziv je skroz na skroz.

[Paramecijum]

kod otaku sve senzacije se prelivaju preko genitalija, na razne raspolozive nacine.
Pišanje za vreme filma znaci da je film potprosecan.
Masturbacija je vec neka vrsta ushicenja zbog dozivljaja.
Pitam se cega je stadijum pušenje  

[otaku]

kod otaku sve senzacije se prelivaju preko genitalija, na razne raspolozive nacine.
Pišanje za vreme filma znaci da je film potprosecan.
Masturbacija je vec neka vrsta ushicenja zbog dozivljaja.
Pitam se cega je stadijum pušenje  

Nije ti losa logika, no ovaj put sam navela da je covek dva put pisao jer je bilo fucken ledara u tom Balkanu.

[Morticia]

Tek sada sam videla topik o ruskom film Povratak reditelja Andreja Zvjangcijeva. U Rusiji su ga maltene odmah proglasili "novim Tarkovskim" iako je on pre toga bio samo debitant iz Novosibirska u Sibiru.
Povratak je dobio Zlatnog lava u Veneciji 2003. Krajem iste godine pojavio se i kod nas u bioskopima. Za tu godinu je bio i ruski kandiat za oskara.

A ja sam, kao i Otaku, film gledala u Balkanu i hladnocu u sali i dan danas pokusavam da izvucem iz svojih kostiju. Znaci, bilo je jebeno hladno...
Nekako se ipak sve to prezivelo jer je film odlican. Otaku je prokomentarisala da je opor i jeziv sve vreme. Da jeste opor jeste, ali meni se uopste nije dojmio kao jeziv, meni je Povratak drama da puca po savovima koliko kipti od te drame. I to od prvog trentka kada se ekipa decaka igra na jezeru i budu surovi prema klincu koji ne sme da skoci, preko toga gde zive i kako zive, zbog odlaska njihovog oca dok su jos bili mali itd. pa sve do trenutka ocevog povratka kuci (koji niko nije ocekivao), uspostavljanja novog odnosa sa svojom zenom i odluke da sinove vodi na izlet/pecanje preko vikenda.
Otac je tezak i ogorcen covek, tako se ponasa i prema zeni i svojim sinovima. Stariji ga prihvata, mladji ga ne zeli u svom zivotu. Prema starijem sinu je drzak, na mladjem, mogla bih reci, se izivljava. Otac ima zamisao u glavi, posto vec nije bio deceniju i vise u zivotima svojih sinova, da se pojavi na par dana, od njih napravi muskarce a zatim se ponovo vrati svom zivotu ko zna gde.
Samo nije pravilan izraz reci da su ga oni ubili, meni je delovalo da je on nastradao nesrecnim slucajem.  
Drama, teska drama.

Ista takva drama pratila je ekipu nakon snimanja filma. Jedan od dvojice decaka, igrao je starijeg sina, se nekoliko meseci nakon snimanja utopio na istom tom Ladozskom jezeru gde je film i sniman. Nastradao je 15.-ogodisnji Volodja Garin. Sam Zvjangicev je imao prvobitnu zamisao filma da ih otac odvede na jezero a da tamo u filmu pogine stariji sin, bas taj Volodja. Eto, sudbina se cudno poigrala sa decakovim zivotom i on se utopio neka dva meseca pre Venecijanskog festivala.

[Ghoul]

IZGNANIE
aka The Banishment
by Andrey Zvyagintsev

****(*)
4+

ne znam šta mi je u zadnje vreme, počeću već ozbiljno da se brinem, ali – ovo je već drugi 'pravoslavni' film u poslednjih par meseci kome (posle OSTRVA) dajem ovako visoku ocenu.

pre svega, film je P.R.E.L.E.P!!!!
sigurno ne preterujem ako kažem da je ovo 1 od 10 najlepših, najbolje snimljenih filmova koje sam u životu video.
ovakva upotreba svetla, ovakav frejming, ove nijanse – u spoju sa OVAKVIM setingom, izborom lokacija, pa čak i kastingom svih junaka do poslednje epizode i dece... sve je apsolutni TOP-NOTCH!

ali nije stvar samo u tome što su tu 'lepe' stvari 'lepo' snimljene – baš kao i na najboljim SLIKAMA, ovde je uhvaćena jedna magija, specifična, koju samo film može: svet ovog filma je toliko pažljivo (re)konstruisan, toliko ubedljiv, toliko nabijen značenjem i emocijom da je uspeo nešto što odavno nisam osetio – da mi probudi neku vrstu nostalgije prema nekim prizorima i emocijama iz mog života, ne u banalnom déjà vu smislu, već prosto – da mi prikaže ŽIVOT veći od života u onim najdragocenijim trenucima postojanja.
verovatno ovo zvuči kao besmislica ali imam problem da uopšte rečima prenesem i šta osećam i zašto je film na mene tako jako delovao – ali ovu magiju trenutaka zauvek uhvaćenih, čarobnih, neponovljivih, dragocenih... umeo je još samo tarkovski na ovaj način da uhvati.
i uopšte nisu preterana sva poređenja između zvaginjceva i tarkovskog: ovaj baja je VELIKI!

...
da skratim, ovo nije film za ubijanje vremena ili za zabavu.
dug je.
traži koncentraciju.
strpljenje.
traži srce i dušu od gledaoca.
traži ulaganje.
život.
iskustvo.
...

religiozna simbolika jeste mestimično prenaglašena, ali budući da je uglavnom smislena, i jasno doprinosi filmu – ne smeta. recimo, u jednoj sceni devojčica čita iz biblije isti onaj deo iz Korinćanima koji se navodi, pored ostalog, i u RUBLJOVU, a čija je suština: "džaba ti sve ako nemaš ljubavi".
::::

ocena nije veća jer mislim da je nekim neodređenostima i mistifikacijama malkice 'varao', tj. da je malo više nego što volim označio karte i namestio kocke da padnu gde njemu treba, odnosno da je neke važne stvari odlučio da prećuti, a možda nije morao...

baš kao i OSTRVO, ovo je zasenjujuće i zabezeknjujuće gledalačko i emotivno –pa možda čak i religijsko- iskustvo, i ima total ghoul's seal of approval.

[Truba]

Gulo se obratio      

[Ghoul]

dozvolite da se obratim!

[Franz Xaver von Baader]

IZGNANIE
aka The Banishment
by Andrey Zvyagintsev

****(*)
4+

ne znam šta mi je u zadnje vreme, počeću već ozbiljno da se brinem, ali – ovo je već drugi 'pravoslavni' film u poslednjih par meseci kome (posle OSTRVA) dajem ovako visoku ocenu.

pre svega, film je P.R.E.L.E.P!!!!
sigurno ne preterujem ako kažem da je ovo 1 od 10 najlepših, najbolje snimljenih filmova koje sam u životu video.
ovakva upotreba svetla, ovakav frejming, ove nijanse – u spoju sa OVAKVIM setingom, izborom lokacija, pa čak i kastingom svih junaka do poslednje epizode i dece... sve je apsolutni TOP-NOTCH!

ali nije stvar samo u tome što su tu 'lepe' stvari 'lepo' snimljene – baš kao i na najboljim SLIKAMA, ovde je uhvaćena jedna magija, specifična, koju samo film može: svet ovog filma je toliko pažljivo (re)konstruisan, toliko ubedljiv, toliko nabijen značenjem i emocijom da je uspeo nešto što odavno nisam osetio – da mi probudi neku vrstu nostalgije prema nekim prizorima i emocijama iz mog života, ne u banalnom déjà vu smislu, već prosto – da mi prikaže ŽIVOT veći od života u onim najdragocenijim trenucima postojanja.
verovatno ovo zvuči kao besmislica ali imam problem da uopšte rečima prenesem i šta osećam i zašto je film na mene tako jako delovao – ali ovu magiju trenutaka zauvek uhvaćenih, čarobnih, neponovljivih, dragocenih... umeo je još samo tarkovski na ovaj način da uhvati.
i uopšte nisu preterana sva poređenja između zvaginjceva i tarkovskog: ovaj baja je VELIKI!

...
da skratim, ovo nije film za ubijanje vremena ili za zabavu.
dug je.
traži koncentraciju.
strpljenje.
traži srce i dušu od gledaoca.
traži ulaganje.
život.
iskustvo.
...

religiozna simbolika jeste mestimično prenaglašena, ali budući da je uglavnom smislena, i jasno doprinosi filmu – ne smeta. recimo, u jednoj sceni devojčica čita iz biblije isti onaj deo iz Korinćanima koji se navodi, pored ostalog, i u RUBLJOVU, a čija je suština: "džaba ti sve ako nemaš ljubavi".
::::

ocena nije veća jer mislim da je nekim neodređenostima i mistifikacijama malkice 'varao', tj. da je malo više nego što volim označio karte i namestio kocke da padnu gde njemu treba, odnosno da je neke važne stvari odlučio da prećuti, a možda nije morao...

baš kao i OSTRVO, ovo je zasenjujuće i zabezeknjujuće gledalačko i emotivno –pa možda čak i religijsko- iskustvo, i ima total ghoul's seal of approval.

evo, pogledah
i naravno, film je odličan

no, ipak ne dijelim ovaj tvoj (novootkriveni) religijski zanos ( u tekućoj godini, vidim te kao kaluđera u manastiru ili, najblaže, samospoznavanje u nekoj pustari )

[ vidjeh život veći od života... ova ti je dobra, lagano skliznuće u misticizam, ekstatički misticizam bolje rečeno, proročki obračun sa dosadašnjom ispraznom fah-idolatrijom, odricanje od horora i t d ... šalu na stranu, valjda upravo tu leži razlog tog zanosa: previše žanrovske konzumacije ... s druge strane, ja sam posljednjih godinu-dvije-tri 'gutao' uglavnom samo 'ozbiljnu' kinematografiju, bergmana, bressona, szaba, bunuela, wajdu, čehe, ruse, mađare, francuze, talijane, i opet kažem: odličan film, samo ne toliko ushićeno, nisam doživio otkrivenje, nisam vidio život veći od života, tj. već su mi ga onda svi ovi prije malo-po-malo pokazali ]

kao što se moglo očekivati, prelijepa fotografija, ona tarkovskovska kamera koja polako klizi, posebno divotni snimci krajolika, priroda, lelujanje vjetra - uglavnom, upravo ono zbog čega ga se valjda povezuje s tarkovskim (čak ima i totalna scena, pravo skidanje tarkovskog, kad kamera prati tok kišnice, vodu, blato, travu, nešto slično kao u stalkeru)

dobar je spoj te divne fotografije i zvuka: od početka se pojavljuje onaj potmuli lynchovski zvuk, težak, psihotičan, koji-sadrži-više-od-zvuka, najavljuje Događaj, traumatičan, nešto će iskrsnuti i to znaju akteri i znaju gledatelji ali su i jedni i drugi bespomoćni

...

ne znam zašto misliš da je religiozna simbolika prenaglašena... štoviše, i nema neke religiozne simbolike, više psihoanalitičke... opet se stvar vrti oko figure Oca (kao i u Povratku, ovo mu je izgleda neki temeljni motiv), nemogući odnosi muško-žensko, otuđenje

imamo sliku autoritativnog oca (isto kao u Povratku), raspadanje obitelji kad ovaj izgubi kontrolu, i ponovno uspostavljanje poretka - čim se Otac pribere... uvijek Otac, Otac, Otac
... i odnos braće je u tom poretku: stariji brat zamjenjuje oca, on drži konce u rukama, kod njega se ide po savjet

... pa povratak na selo, na mjesto predaka, u Očinsku kuću

zvyagintsev svemir je svemir očinskog zakona i to je ok

stvari se počinju raspadati čim stigne žena sa svojom (nemogućom) željom : što hoće žena? (pitao se već freud)

i zaista, što hoće Vera? što je htjela Vera?
zar ona ne zna u kom svijetu živi, tu se obrela u muškom svijetu, u kojem stvari jedino valjaju (i valjaju se podnošljivim tijekom) pod vladavinom Imena-Oca (kao što to znaju one seljanke sa samog kraja filma, radeći i pjevajući)

tu je sada malecki problem filma : tu je zvyagintsev nekako zbrkan, nedorečen, kolebljiv - s jedne strane očinski zakon, uspostavljeni poredak, s druge strane kukanje nad sudbinom žene, ženi nešto fali, njoj nedostaje, frojdovsko-lakanovske simboličke kastracije

kao da stvari mogu imati drugačiji tijek: to je traganje za nemogućim-izgubljenim objektom, himere

stoga je Verin čin glupav, pogrešan, skroz kriv

ili je trebala birati drugog ili se pomiriti sa stvarima kakve jesu sada
a ne te priče s otuđenom ljubavi, to je mlako, pa i patetično, to su dječje stvari (kad sam bio dijete, pričao sam kao dijete, razmišljao kao dijete... kada sam odrastao, odbacio sam dječje stvari; i ovo piše u Bibliji...  e pa Vera je trebala odbaciti dječje stvari)

ali, recimo, zanimljiva je stvar s tim otuđenjem: kako je došlo do tog otuđenja - ima tu podosta marxa; vera i alex su se otuđili kroz alexov otuđeni rad: on odlazi, svaki malo, šljakati, izbiva iz doma, veri fali (penisa) i sve rezultira - otuđenom ljubavi
ionako ima scena sive industrijske zone, bljutave dosadne građevine, dimnjaci, jad, čemer

alex, kao simbol Oca, mora šljakati (u ovom čemernom životu), a Vera to treba ispoštovati i pronaći ljubav unutar takvog poretka stvari

itd...

...

malčice mi je predug uvod, tu mi nije toliko jak bio film, pa dajem ocjenu 8-8.5/10
jači mi je Zerkalo,
a u usporedbi nedavno odgledana 3 'velika' filma (No Country, There will be, Izgnanie), najbolji mi je bio No Country. On je i pitkiji, ne pretendira toliko na ozbiljnost (a opet nije bezvezan), pomalo je sprdačina, ali onako polu-duboka sprdačina... There Will Be Blood i Izgnanie su skroz ozbiljni, pa čak i jednake dužine, no There gubi bitku protiv Izgnania... on je prerazvučen i polulažan, dajem mu ocjenu 6.5/10 (solidan)

[Ghoul]

pazi, to što se horor tako prirodno lepi uz mene da sam postao poistovećen sa fah-idolatrijom ne znači da ja pretežno horore gledam ili volim – naprotiv, oni ni po broju pogledanih godišnje, a ni po dobijenim ocenama u krajnjem saldu nisu ni u kakvoj prednosti, čak ozbiljno zaostaju za ne-hororima.
otud ne treba da te čudi moje zanimanje za 'novootkrivene' religiozne teme – one su starije od mog zanimanja za horor. ili barem jednako stare.

u svakom slučaju: meni je IZGNANSTVO pružio kinesteziju kakvu ne pamtim kada sam osetio na filmu – pritom mislim na tu obojenost, osvetljenost, istaknutost, mirisnost, zvučnost i maltene TAKTILNOST prikazanog sveta – dođavola, NOĆ na selu TAKO zvuči, šum u krošnjama drveća – to je to, žubor vode, vetar, elementi – TO JE TO, a ne holivudske wind machines!

religiozna simbolika JESTE prenaglašena, jer imaš: citiranje iz biblije, slagalicu religijske tematike koju deca slažu, imena likova (naročito napadno: 'Evo, daj mi jabuku!' – e, prc!), motiv ubistva nevinog (deteta), očinski greh itd itd.

" kukanje nad sudbinom žene, ženi nešto fali, njoj nedostaje, frojdovsko-lakanovske simboličke kastracije"
=ovde već zapadaš u dekadenciju ovih tvojih bezveznih diskursa: vrlo je jasno šta toj ženi fali: nikakve fantazme i lakani i kurci, već obična ljubav, nežnost, pažnja od muža – koje ne dobija.
i propustio si detalj – da muž ne odlazi na posao, već u KRIMINAL, jasno je da su on i nj. brat u nekim mračnim rabotama, pa bi to valjalo da inkorporiraš u svoje tumačenje da bi imalo smisla...

inače, meni uopšte nije bio predug ni u jednom trenu, ama baš sve mi je bilo potaman, taj 'taking its time' je savršen, baš volim kad se taj tajming tako lepo pogodi baš kako valja (dok sam to gledo, zamišljao sam američki rimejk sa džulijom roberts i bredom pitom kako rade to isto, u nekoj američkoj zabiti, i video jedan beskrajno dosadan i mrzak film)!

[Franz Xaver von Baader]

dakle, ja sam jasno rekao da mi je film odličan; samo ne dijelim isti potpuni ushit
TO je TO, ali i kod mnogih drugih ima neki TO koji je TO

nisam doživio prenaglašenu religioznu simboliku, štoviše, nisam uopće vezao film uz to ... makar si neke dobre stvari primijetio (a koje ja ni nisam, sa Evom i jabukom, a ni slagalicu nisam vidio) ... svejedno ne bih rekao da je film religijski obojen ... ili, što je onda, po tebi, smisao te -prenaglašene religijske simbolike-?

naravno da je vrlo jasno što ženi fali (= ah ta ljubav), ali, upravo se o tome i radi: o sjebanim odnosima, otuđenim ljudima i onda - otuđenoj ljubavi

i dao sam jedno tumačenje, kako se to odvija, jer film nije samo 'film', već pokušava progovoriti nešto o svijetu, o životu, izražava ono opće ; i kao i svaki filozofičniji tekst, film 'vidi' tu bremenitu egzistenciju, to rovanje i kopanje, pet dana bijede ; otud i onaj potmuli zvuk, koji govori da je tu nešto teško, neki pritisak, neki žrvanj, steže ; tako da bih rekao da si ti propustio detalj, jer muž odlazi na posao (i govori bratu kako ga neće biti par mjeseci... onda imamo rez i obitelj putuje u očinsku kuću) ; i upravo ovo nije tako beznačajan detalj (kako si ga ti previdio ili ispustio), jer ga brat i pita za lovu (hoće li dobro zaraditi), hoće li prodati očinsku kuću itd - obitelji očito ne cvjetaju financijske ruže, pa otac mora odlaziti (valjana pretpostavka: svako malo) na šljaku, izbiva iz kuće i tu dolazi do otuđene ljubavi (tj. ženi pofali "obična ljubav, nežnost, pažnja od muža")

e sad, žena je lijepo prokazana kao žrtva, jer film je lijep, i autor dobro radi, pa nije stvar usrano patetična, ali

temeljno je njezin čin glupav, pogrešan
što, stavila je muža na kušnju koju naravno nije mogao proći i voila - tragedija, štoviše plemenita žrtva? za mene ne. ja sam tu jasan : žena je pogrešno postupila.

sad sam ti dodatno osvijetlio stvar, i još kad pogledaš -simbolične- scene sa početka, vožnja kroz sivilo industrijske zone, jednolične građevine, dimnjaci, tvornice, radnički život, re-definirat ćeš se i priznati da: tumačenje ima smisla (sve da je i pogrešno, smislenost ostaje)

...

gle, i ja sam film tečno odgledao, brzo je protekao, jedino možda početak mi je bio predug
nedavno sam, povodom There Will Be Blood, rekao da filmove od 3+ sati mogu snimati samo rusi i mađari

...

eh da,
ne trebaš se srduckati; polemiziramo ko dva stara prijatelja

[Ghoul]

smisao religiozne simbolike koju ti nisi primetio – pa čak ni tu repliku 'Evo, daj mi jabuku!' koja je meni zaškripala kao morska pena na staklu- jeste da ljudsku dramu uzdigne na 'viši', religiozni nivo, da se žena još više idealizuje kroz paralelu sa maltene bogorodicom, a da njen muž na izvestan način još jednom ubije hrista=ljubav, nevinost.
u tom smislu mi je najviše nedostajalo to što film nakon ključnog preokreta, tj tragedije, POTPUNO zaboravi na decu, više ih uopšte ne vidimo do kraja, a budući da su toliko živo i ubedljivo bila predstavljena na početku tim više mi je nedostajalo njihovo prisustvo i reakcije na nova dešavanja... u tome vidim najveće varanje filma.

inače, ne mogu da verujem da si ti 'the job' automatski shvatio kao regularni posao, tj službeni put ili neku vrstu gastarbajterstva – jer ti se jasno pokazuje, od samog početka, da se ta braća bave kriminalnim rabotama (valjda si zapazio da mu brat VADI METAK IZ RUKE na početku filma?) – dakle, nije to film o ocu na službenom putu, nego o ocu kriminalcu (seti se verinih reči, pred smrt: 'ja znam ko ste i kakvi ste ljudi ti i tvoj brat i U KAKVOG ČOVEKA ĆETE PRETVORITI KIRA (dečaka, njenog sina)' – dakle, govori se o transferu kriminaliteta sa generacije na generaciju, o sukobu nevinosti i krivice (tj zločina) i tako se prirodno nadovezuje na POVRATAK...

naravno da se ne srduckam što ovo nisi primetio, dešava se i najboljima – a kamo li tebi!

[Franz Xaver von Baader]

ovo je film o ocu; Otac je ključna figura (i odnos svih i svega naspram oca) = stoga djeca nisu toliko bitna te i iščeznu iz filma

i dalje mislim da nema pre-naglašene religijske simbolike, tj. to nije toliko bitno

i sad, ti si se fokusirao na ono očito - ljubav
da, ljubav, ali kakva ljubav, za koga, zbog čega, što je pošlo krivo
ja sam dao jednu genezu, a koja je klasična, tj. često se stvari upravo tako odvijaju ( neka filozofska razmatranja o predmetu možeš pročitati u ranim marxovim radovima, posebno tekst o otuđenom radu)

sada posao - brat se bavi mutnim poslovima, dočim brat-otac odlazi na posao; naglasak nije toliko na posao, nego na onome odlazi : otac će izbivati nekoliko mjeseci . štoviše, mišljenja sam da na tom posljednjem 'odlasku na posao' (kojeg vidimo u filmu), riječ je upravo o nekoj regularnoj šljaki; a kako imamo i odnos braće, moguće je i da su nekad zajedno radili mutne poslove ; ali, opet je naglasak na i z b i v a nj u oca iz obiteljskog doma (bilo da on radi sumnjive bilo legalne poslove)

i upravo zbog tog izbivanja, oca-nema-kod-kuće, dolazi do raspadanja Vere: ona gubi svoju supstancu, 'postajemo jedno drugome stranci', počinje dvojiti 'što ja tu radim', dolazi do otuđenja : ili, pošto vidim da preferiraš najjednostavnije izričaje: Veri manjka drug (muž kao drug), i sve što iz toga proizlazi: pažnja, ljubav, lijepa riječ itd. Ona čezne za tim /himeričnim/ sudrugom, i raspada se - poseže za samoubojstvom (prvi neuspio pokušaj, što se događa za vrijeme tog posljednjeg muževog odsustva, nakon čega obitelj putuje na selo i odigrava posljednji čin)

sljedeća stvar na koju trebaš obraćati pozornost je lik oca, pojavnost - on je upravo reprezentiran kao strogi, autoritativni otac, otac koji /po prirodi stvari/ posjeduje sve, rječju: otac koji je glava kuće i čija je posljednja
unutar tog konteksta, trebaš promatrati Verin čin : posljednji očajnički pokušaj prevladavanja sumnje, neka vrsta kušnje muža, što je, dakako, već u samoj pretpostavci filma (vidi lik i pojavnost oca) osuđeno na kolosalni neuspjeh - i kako Alex postupa kad čuje njezinu priču (o trudnoći i djetetu) : razmišlja o tome bi li je ubio ili ne; nijednog trenutka ne kontemplira o razlozima otuđenja (i što je to Veri pofalilo), jer on je posesivan, on je onaj frojdovski Otac iz prahorde, koji zasigurno ne želi dijeliti ženu sa drugim muškarcem (a što Vera inscenira kroz lažnu priču )

e pa kako već rekoh, ja upravo ovdje vidim zbrkanost, nedorečenost zvyagintseva, jer prvo postavlja pretpostavke simboličke stvarnosti u kojoj neupitno važi autoritet oca, a zatim radi inverziju i lamentira nad sudbinom žene; da me krivo ne shvatiš, on to radi valjano, film ima dušu i može se pričati o Verinoj kletoj sudbi, no, s druge strane se gubi onaj krajnji ishod, upitnost čina nakon kojeg nema dalje, a što je izgleda i tebi ostalo maglovito, nejasno, nisi se jasno odredio: a na toj krajnjoj točki, Verin čin je pogrešan - tako se to ne radi, njezin čin ispada dijabolično zlo, konačna laž (i ne opravdava ju očajnički pokušaj da si pomogne; trebala si je pomoći na ispravniji način)

...

prihvaćam da su tebi ovakve refleksije van vidokruga, bliskija su ti neka druga viđenja, direktnija, budući su ovakvi tokovi misli rezultat onoga što je u filmu sadržano samo implicite, a ne i explicite

...

barem se slažemo da je film skroz dobar

a evo i pitanje: u kojem vremenu se odigrava radnja? (koje su to godine)

jesu li u igri tri brata? ili samo dva? (ili čak četiri?)

[blasphemer]

Meni je Izgnanie slabiji film od Vozvrashchenia. Jednako lepo je slikan, kamera klizi, smiren i spor... No, ono sto mi se u Izgnanstvu nije dopalo je nagla promena ritma u poslednjih 20ak minuta filma koji su, btw., skoro pa i nepotrebni.
Valjda je sasvim jasno (ili mozda nije) da je zena (Vera) luda. Ili, da budem politicki korektan, Vera je mentalno obolela. Dakle, problem otudjenja mozda i ne stoji kao takav, jer, bar kako sam ja to video, nemogucnost uspostavljanja "kvalitetnog" odnosa medju supruznicima lezi u tome sto je promena na psihickom planu kod nje nastupila (u stvari u potpunosti uzela maha, ko zna koliko je tinjala) za vreme njegovog odsustva i u njegovoj sadasnjoj nesposobnosti da to adekvatno prepozna i suoci se sa tim. Vera je, kao takva, odlicno prikazana i njena psihoza sve vreme lagano izbija iz svakog gesta, izraza lica...
Alex je mozda malo nedorecen, pa nisam siguran da li je njihov odlazak na selo upravo pokusaj da se napravi distanca i da se u drugacijoj, mirnijoj i lepsoj sredini proba nesto, da se ustanovi problem i eventualno resi.
Ova prica o figuri oca koja se vodila u prethodnim postovima delimicno stoji, bitna je za Zvjagintseva, ali za gledaoce u sasvim maloj meri, pa mislim da na to ne treba trositi reci.
I da, ni ja ne vidim te tolike religiozne simbole u ovom filmu.

[Ghoul]

pazi, ti pingvine insistiraš na tom falocentričnom čitanju, sa Ocem kao ključnom figurom i osom tumačenja.

ali dopusti, experimenta radi, da je ovo zapravo film o GUBITKU VERE - ili misliš da se žena slučajno zove VERA?
kako i zašto alex gubi VERU?
šta (ni)je uradio da bi je zadržao?
na kakvoj je KUŠNJI bio, i kako/zašto je tu kušnju PAO?

dakle, ako načas dopustimo jedno malo manje bukvalno čitanje (iako ga ti baš MENI pripisuješ!), ajde da dopustimo da film možda uopšte nije o marxu, lakanu, frojdu, falusu i vagini, pa ni o ratu polova uopšte – dakle, da VERU ne treba da doživljavaš u psihoanalitičkim tonovima kao psihotičnu, histeričnu, kakvugod ŽENU – već kao – VERU?!

svi hintovi koje reditelj daje upućuju na religiozno, a ne na PSIHOLOŠKO čitanje (koje potencira i g. blasfemer).

[blasphemer]

ali dopusti, experimenta radi, da je ovo zapravo film o GUBITKU VERE - ili misliš da se žena slučajno zove VERA?
kako i zašto alex gubi VERU?
šta (ni)je uradio da bi je zadržao?
na kakvoj je KUŠNJI bio, i kako/zašto je tu kušnju PAO?


svi hintovi koje reditelj daje upućuju na religiozno, a ne na PSIHOLOŠKO čitanje (koje potencira i g. blasfemer).

Ne znam gde to vidis. Po kom kljucu dodeljujes tu simboliku ovakvoj postavci? Koji su to hintovi? ...

Ovo nisu pitanja bukvalno upucena tebi, vec svima koji su film gledali, ukljucujuci i mene. Sto se mene tice, posto sam film gledao pre nekoliko meseci, repriziracu ga jos ovog vikenda (ako stignem) pa cu ponovo razmisliti.

[Franz Xaver von Baader]

ali dopusti, experimenta radi, da je ovo zapravo film o GUBITKU VERE - ili misliš da se žena slučajno zove VERA?
kako i zašto alex gubi VERU?
šta (ni)je uradio da bi je zadržao?
na kakvoj je KUŠNJI bio, i kako/zašto je tu kušnju PAO?

odmah kažem da ti je ovo zanimljiv pokušaj (sviđa mi se kao pokušaj čitanja)

međutim,
ja to NISAM vidio u filmu, i ne vidim ni sada

ne radi se o gubitku vjere niti je film TOLIKO religijski obojen

jebemu, gotovo da me tjeraš da film pogledam ponovo... a čekaju me toliki drugi = ne mogu to sve stići

izgleda da si ti zaista u nekoj obraćenićkoj fazi, ili kako se kaže: osjećaš Poziv, pravoslavlje te interpelira, pa prepoznaješ suvišak religijske simbolike (pa i tamo gdje je to van pameti)

[Ghoul]

Ne znam gde to vidis. Po kom kljucu dodeljujes tu simboliku ovakvoj postavci? Koji su to hintovi? ...

pa, počev od naslova: IZGNANSTVO – a u filmu vidiš da nema nikakvog bukvalnog (političkog i sl.) izgnanstva... pa onda imena likova: vera, eva... otkud znam, ne poznajem bibliju tako dobro, možda ima tamo i neki kir (koji nije kir janja!)... jabuka... deca popunjavaju slagalicu koja predstavlja BLAGOVESTI, tj obznanjenje devi mariji da će bog da je kara, dok se njihovoj majci sprema nasilni abortus... deca čitaju odlomak iz biblije o nedostatku ljubavi i džaba ti sve ostalo ako ljubavi nemaš – paralelno sa Ocem koji doziva brata kriminalca i njegove pajtaše da mu iz ženinog stomaka izvade neželjeno dete... naglašena uloga koju DECA imaju, do određenog trenutka... pa onda svi ti meditativni snimci prirode, zemlje, oranica, vode... misliš da su oni tu iz pukog rediteljskog iživljavanja? ili, kao: glejte što nam je lepa ova rusija, sad ću da snimam prirodne lepote unedogled da privučem strane turiste? čitav taj stil snimanja u spoju sa temom, naglašena likovnost i ljudi usitnjeni u pejsažu koji bi trebalo da, s jedne strane, pobude poštovanje i divljenje prema tvorcu svega toga a s druge strah pred skrnavljenjem toga...

apsolutno ništa u filmu ne videh što bi prizivalo psihoanalitičko čitanje (sem u smislu silovanja, tj: SVE se može negde učitati ako se dovoljno snažno želi i ako se materijal dovoljno falsifikuje), a ovo što gore navedoh – ne znam kako drugačije čitati, u kom drugom ključu nego mistično-religioznom?

[Franz Xaver von Baader]

ghoule,

sve je podložno tumačenjima
i u tome je ljepota - onako kako nešto doživiš, to JE istina za tebe

sad,
ja ovaj film nisam doživio kao vjerski, kao preispitivanje vjere, kao gubitak i pronalaženje itd... ipak, kako je film jedno valjano svjedočanstvo života, to progovara i o tom aspektu, toliko važnom i nerazdvojnom  dijelu čovjeka

kažem, ja ne vidim tu film o traženju vjere, gubitku, iskupljenju... za mene to nisu ključni momenti filma

i ti sad kažeš o gubitku, nevinosti, padu, zločinu
međutim ne!
gdje točno vidiš nevinost Vere?
zašto je Alex kriv? ne kriv nakon što se raspadne i potakne gnjusan čin (abortus), već prije toga: u čemu se sastoji njegova krivica?

ovo upravo jest film o raspadanju, prvo Vere, pa onda Alexa (kao što je brat već raspadnut : sumnjiv tip, rastavljen, odrekao se djece itd), o efemernoj egzistenciji, o ljudima koji su bačeni, zatekli se u surovom svijetu (a ako baš inzistiraš na Bibliji, onda je prije tu poveznica -a ne neki gubitak vjere- : ovaj svijet koji je biblijski shvaćen kao inherentno griješan, svijet i zlo kao sinonimi), i praktički su bespomoćni : što preostaje alexu nego da odlazi privređivati kruh u znoju lica svog - u čemu je tu njegova krivica? što preostaje veri nego da se polako raspada, odvojena od svog sudruga i žudi za tom himeričnom ljubavi ?
i ta se uvijek-već-prikačena krivnja, breme, čemer, pojavljuje kroz onaj psihotični zvuk i uzvišenu sjetnu forografiju

dalje je stvar čista egzekucija : alex, kao onaj-već-spominjani-otac, i vera, koja tu okolnost, taj pretpostavljeni simbolički zakon, pokuša promijeniti u očajničkoj agoniji, i čitava je suluda stvar osuđena na propast : vera je koristila laž (i nije nevina, pa ma kako bila prikazana žrtvom), alex je igrao kao marioneta po koncima koji su već davno postavljeni

no, alex se ne raspadne skroz (on nije totalni posrnuli kao njegov brat): on je naime, Otac, ključna figura (i zvyagintsev top-motiv) i on, nakon svega, preostaje - odlazi po djecu - obitelj preživljava - zvyagintsev očinski svemir također

žena ne, jer je, na kraju krajeva, temeljno pogriješila (kao i Eva, ne? - ako inzistiraš na Bibliji)

u tom ključu možeš čitati one završne scene sa ženama koje rade na polju : prihvatiti simbolički zakon, i unutar tog svemira naći ispunjenje, pa i ljubav ; ili, amor fati
... žene rade i pjevaju, pa premda njihovi izrazi lica odaju sav teret vjekova ... ipak, žene rade i pjevaju

itd...