Lost in translation

[otaku]

...dopao mi se, nisam ocekivala da hoce, ali jeste...  
scene razonodnog zivota u Tokiju su lepo slikane...  
Bill Muray me na momente podsecao na Jacka Nicholsona, a Scarlett Johannson je vrlo, vrlo seksi... muzika je odlicna
podseca na francuske filmove novog talasa po tempu i melanholicnoj atmosferi, mada jos radije bih ga gledala da su ono sjajno okruzenje i glumci uposljeni u nekom noar filmu ili makar u filmu poput "Good thief" ili recimo "Kazablanka". za meditaciju, prija

[Truba]

u knjizi Gic Ludvig: Fenomenologija kiča
se kaže da je riječ "dopadanje" najodvratnija i najkičastija riječ

dopada mi se ne samo dopadnje već dopadanje što mi se dopada film

inače sam naručio to čudo
valjda će brzo doći

[otaku]

inače sam naručio to čudo
valjda će brzo doći

rec NARUCITI se obicno koristi u jelovnicima, a filmovi se ne jedu, bar koliko je meni poznato, mada, sta ja znam, ja nisam citala ni jednu od mnogobrojnih knjiga o kicu koje svi, iz meni neobjasnjivih razloga, citaju i citiraju

[Truba]

ne jedem u restoranima već na bauštelu
a o kiču čitam jer moram
elem

mišljenja su podijeljena o ovom filmu
elem neki mrze a neki vole film
mislim da je kvalitet neosporan
Virgin sucides samtram jednim od najboljih filmova zadnjih godina
Sofija Kopola sigurno može napraviti film u rangu sa VS

[otaku]

elem   kad pogledas, javi, posto izgleda niko ostali nema nameru

[otaku]

Virgin sucides samtram jednim od najboljih filmova zadnjih godina

gledala malopre, reci sta si osetio povodom filma

[Milosh]

Zaboravih da pomenem, ali pre par dana sam i ja odgledao Lost in Translation...

Sada cu izreci jednu za mnoge jereticku misao, ali ja bih zaista voleo da ove godine Lost in Translation dobije oskara za najbolji film (kao i ostala tri). To se naravno nece desiti i u najboljem slucaju ce Sofija dobiti za scenario (mozda Bill Murey), ali eto, ja mislim da je bolji film i od Return of the King i od Mystic River. A kad Kill Bill vec nije nominovan...

Ja volim filmove u kojima reditelj postigne da okruzenje u kojima se junaci nalaze dobije dimenziju punopravnog lika (npr. Blade Runner), a upravo to je Tokio u ovom filmu. I jeste da lici na novi talas ali samo po pristupu, temi. Rezija je ipak sasvim drugacija. Iako suptilna, dovoljno je manipulativna (u pozitivnom smislu) u koriscenju muzike, fotografije, da jednostavnoj prici da jednu dublju dimenziju umesto da je banalizuje. Mislim da je atmosfera filma (ma kako to mozda nedefinisano zvucalo) ta koja je kljucna za konacan utisak. Neko je oseti, bude uvucen, neko ne.

Virgin Suicides je po meni malo remek-delo. Izaziva u meni jedan opsti gorko-slatki osecaj kao da mi je neko nesto vredno uzeo a istovremeno i dao. Ne mogu to bolje da opisem. Recimo da smatram da je muzika grupe Air do te mere sastavni deo filma da i ne mogu da ga zamislim bez nje.  

[Truba]

Virgin sucides samtram jednim od najboljih filmova zadnjih godina

gledala malopre, reci sta si osetio povodom filma

osjetio sam sve ono što sam propustio kroz mladost

[Milosh]

osjetio sam sve ono što sam propustio kroz mladost

moj moto je da nikada nije kasno (cak i kada jeste)

[BladeRunner]

Odlican film. Pogledah ga tek sad i sigurno nesto najbolje sto sam gledao u zadnjih par mjeseci. Dijalozi, muzika... ma sve. Ne znam zasto, ali na pamet mi pada "Lisabonska prica", film koji takodje jako volim (o muzici i o Madredeus necu sad, to je prica za sebe). Naslov "Lost in translation" je sigurno najbolje odabran naslov za film jos od "Eyes wide shut". Odlicna glumacka podjela. Dobar scenario. I iznad svega : atmosfera, kako to fino rece Milosh. Nekog uvuce, nekog ne. Mene jeste, i to je glavni razlog zasto me film odusevio. Pozdrav.

[zakk]

film je vrlo dobar. to sto je tih i hm... miran dobrom delu naroda ne pogoduje, ali mene je ulovio.

[Lurd]

Hajde sada kada smo počeli sa zakasnelim reakcijama. I meni se jako svideo, Skarlet je stvarno njama, muzika mi je malo "prevarantska" i kao da peca na prvu loptu, ali ništa strašno, a najviše mi se svidela scena kada gledaju filmove i onda ćaskaju dok padaju u san.

[Morticia]

Malo i njih da vaskrsnem.

Lost in translation.
Ili lost in... Tokyo.  Lost in Kyoto. Alone in Kyoto. Ili kako vas jedna obicna mala topla prica moze navesti da se u ogromnom i pomahnitalom hi-teck gradu pocnete osecati kao da ste nasli svoj mir.

Zelela sam da ovaj divni film ponovo vidim na vrhu strane, da se ljudi malo podsete.
Neverovatno je kako ima malo filmova koji imaju takvu sporu nit price a funkcionisu fenomenalno, skoro besprekorno, kao sto je slucaj sa Izgubljenim u prevodu.
Scene dok ona gleda kroz prozor kola, dok je sama u svojoj hotelskoj sobi... za sve to vam ne treba ni jedna jedina rec ili recenica koja bi pokvarila osecaj koji prosto hipnotise i ispunjava. Toplina iz svakog kadra, istinsko prijateljstvo, dobra zabava na ulici, na karaokama, u razgovoru dok gledaju filmove. Kakav vibe izmedju njih dvoje, kakva atmosfera u samom filmu. Sve je tako mirno i tiho... prosto sam osecala spokoj koji je Muray pruzao Scarlet.
Ne znam kako je vama ali mene je film tako uvukao u sebe da na prvo gledanje nisam pola muzike ni cula. Prosla bi mi neka scena izmedju njih dvoje a ja ne bih imala pojma da li je bila neka muzika ispod... eto toliko sam se "uvukla".
Volim ja i Virgin suicide ali ovo je jedan od onih vanvremenskih filmova koji samelju svojom atmosferom i jedini drugi film koji mi pada na pamet po slicnosti je Wendersova Lisabonska prica. Madredeus. Vanvremenski.

- I don't want to leave.
- So don't. Stay here with me. We'll start a jazz band.