NAUKA I OBRAZOVANJE u srbiji danas

[Meho Krljic]

Možda je tako, zaista ne mogu da kažem da sam upućen u srednjoročne i dugoročne trendove tržišta rada dostupnog srpskim građanima. Američki zavod za statistiku je prošle godine predvideo da će se za programere tržište rada smanjiti nekih osam procenata - uglavnom zato jer američke firme sve više rade sa programerima koji sede u Indiji ili Kini. Ili možda u Srbiji, naravno. Što deluje kao naša šansa, takođe. Možda su moji strahovi samo posledica moje starosti i konzervativizma gde mi uvek pada na um da je klađenje na usluge (i to na globalnom tržištu gde će nas Kina i Indija uvek pobediti) vs. investicije u proizvodnju pogrešna ideja, ali to je samo moja intuicija, koja je možda sasvim pogrešna.

[Krsta Klatić Klaja]

понуда и потражња на тржишту не говори ништа о некој привреди

Ко је најгоре прошао због кризе, друштва са јаким услужним секторима, туризам Грчка, Шпанија, чак донекле и Турска, САД сувише деиндусзријализована, мада они се самоуништавају од Регана

Најстабилнија привреда - Њемачка

Класична тешка индустрија, програмери служе као допуна мерцедесима и опелима

За шт ради Труки, неке вазе кинеске, то је потражња програмера, нема шта, свијетла будућност

То ти је онај виц кад сељак произведе кромпир у вриједности 1000 евра, оде код проститутке и плати 100, и сад је бдп 1100 евра. Још 100 проститутки и на коњу смо са 10000 еврића џидипија, не може нам нико ништа

А оно реално једино што ту вриједи је и даље само кромпир

[mac]

... nego bukvalno nemam ideju šta piše u nekoj C++ skripti, poput ove.

Nije to C++ nego SVG fajl (vektorska grafika, kao nekad CorelDRAW).

[Meho Krljic]

ETO!!!!!!!! Dokazao sam poentu napravivši grešku!!!!

[Meho Krljic]

Najbolja vrsta greške 

[Harley Quinn]

Drugim rečima: u pravu si i kada nisi u pravu? 

[Meho Krljic]

Mislim da je za to tehnički izraz "i ćorava koka nabode po koje zrno" ili onaj anglofonski: "I pokvaren sat dvaput dnevno pokaže tačno vreme" 

[Truman]

zosko, D je u pravu što kaže da naši programeri ne odlaze u svet već ovde rade. A razlog za to je što ovde imaju solidne plate, a niže troškove. Čak sam i upoznao jednog Italijana koji se iz Breše preselio u Sarajevo jer su mu niži troškovi a radi kao veb developer preko neke agencije.

Što se tiče efekta programiranja kroz firme na privredu on je očito pozitivan. Što se tiče frilensinga ni tu stvar nije loša jer ozbiljni frilenseri ( ne samo programeri ) imaju privatno osiguranje čime rasterećuju budžet koji im jednog dana neće morati isplaćivati penzije. Takođe, novac koji zarade troše ovde. Država Srbija nema gotovo nikakve šanse da razvije industriju jer je za to potrebna ozbiljna tradicija, plan i ljudi koji su spremni da ga sprovedu. S obzirom da mi nemamo ništa od toga orijentisanje na usluge je svakako dobar izbor. Zamisli recimo da 100 000 mlađih ljudi bez posla koji znaju engleski jezik odu u frilenserske vode ( naglašavam opet, frilensing je veoma širok pojam, imaš od ekonomiskih i pravnih do programerskih poslova ) i nek svako zaradi u proseku $500 mesečno ( mada su mogućnosti znatno veće ), to je 50 miliona dolara mesečno, a 600 miliona godišnje, koji bi se slivali u zemlju. To bi automatski povećalo potrošnju, smanjilo socijalna izdavanja, a dugoročno i penzijsko opterećenje.
Inače, i ja sam ako ostanem u ovim flens vodama planiram da uzmem privatno penzijsko.

[Аксентије Новаковић]

HQ је у праву кад говори о општем познавању програма.
1992. године је у Гимназијама била обавезна информатика, која се учила две године.
Имали смо неки комодор, а хард диск су нам цртали на табли.
Таква информатика у школи ником није потребна.

Бата има поенту кад прича о привреди и штанцовању појединих послова.
Међутим, није реч о штанцовању програмера, већ о основном образовању, основном познавању информатике, јер не треба да се буде програмер да би се знале неке просте ствари које моја генерација не зна.

Србија је пољопривредна земља.
Београд пренапучен, а њиве нам стоје запарложене.
У школе треба увести и пољопривреду, и усавршену информатику.
Као што треба децу у нашим школама учити и корисним стварима, попут тога како да направе кров над главом, односно како да себи сазидају кућу.
Школе и факултети нам не избацију способне људе, него демагоге и лопове, а то мора да се промени.

Кад је реч о штанцовању - У Србији се штанцају спортисти за извоз.
Фудбал, кошарка, рукомет, тенис.
Обавезна физичка култура нам се свела на умеће баратања са лоптом, па је поражавајућа чињеница да деца средњошколског узраста не умеју да ураде колут напред и колут назад, а о млађима и да не говорим.
У Русији је другачије, на часовима физичке културе нема лопте (осим медицинке), него само телесна гимнастика, шипке и остале справе, па су њихова деца тог узраста спрам наше - као од гуме.

[mac]

Eto, a da su naša kao od gume onda bismo mogli da izvozimo gumu.

[Аксентије Новаковић]

Не бисмо извозили гуму, али бисмо имали здраву младеж, без проблема са искривљеном кичмом и прекомерном телесном тежином.

[Аксентије Новаковић]

Кад кажем пољопривреда, не мислим на класично копање мотиком јер за тако нешто није потребна никаква школа.
Мислим на пермакултуру и њено изучавање у школама.

https://www.youtube.com/watch?v=BPwP_YUi7ok

Permakultura

Permakultura je način življenja ljudskih zajednica prema uzoru iz Prirode. To je harmonično spajanje pejzaža i ljudi putem kog se obezbeđuje hrana, energija, smeštaj i druge materijalne i nematerijalne potrebe na održiv način.

Permakultura se može opisati kao sinteza ekologije, geografije, antropologije, sociologije i dizajna.
Ponekad se Permakultura shvata kao jednostavno vraćanje na tradicionalne obrazace iz prošlosti, međutim, tačno je da oni samo daju neke elemente i inspiraciju za Permakulturu koja je daleko više od toga. U Permakulturi se primenjuju ekološki principi i strategije koje mogu vratiti ravnotežu narušenim ekosistemima.
Permakultura je u suštini praktična i može se primeniti i u urbanim i u ruralnim područjima.

Termin Permakulture je nastao spajanjem dve reči: PERMAnentna  agriKULTURA.
Nastala je sredinom sedamdesetih godina dvadesetog veka, idejom dvojice ekologa Davida
Holmgrena i Billa Mollisona.
Nastala je kao sinteza tradicionalne poljoprivredne prakse i inovativne tehnologije.
Permakultura koristi nova znanja iz mnogih naučnih oblasti i predstavlja način života sa prepoznatljivim načelima i principima.

Permakultura omogućava razvijanje ekoloških principa koji se mogu primenjivati u svim slučajevima uzimajući u obzir lokalnu kulturu, klimu, kao i lokalne uzorke i navike. Ona stvara jedinstven dizajn prilagođen određenom korisniku.

Kompleksnost odnosa, uzajamnog delovanja i prožimanja u Permakulturi je predstavljeno na sledeći način:


Spiralni pravac pokazuje evoluciju i primenu principa Permakulture. Početna lična inicijativa se nadovezuje na lokalni, kolektivni i globalni nivo.
U okviru CVETA PERMAKULTURE, laticama su predstavljene oblasti koje služe za širenje i projektovanje dizajna Permakulture.
Izgradnja

Prirodni materijali, solarni dizajn, biotekstura, organski dizajn otpornih konstrukcija.
Alati i tehnologija

Ručni alati, samoproizvodnja, obnovljivi izvori energije, gorivo iz organskog otpada, ponovna upotreba i reciklaža, uskladištenje energije, adaptacija i redizajn infrastrukture i tehnologije.
Obrazovanje i kultura

Kućno vaspitanje, aktivno učešće u rešavanju problema, socijalna ekologija, interaktivno školsko učenje.
Zdravlje i duhovni napredak

Preventivna i alternativna medicina, redovne vežbe u duhu istočne tradicije, razvijanje emotivne inteligencije, prave vrednosti i sklad sa prirodnim zakonima.
Finajsije i ekonomija

Razvijanje ruralnih područja, efikasno iskorišćavanje resursa, eko-lanac (proizvođač-potrošač), fer trgovina, korišćenje novih tehnologija.
Mandat zemljišta i upravljanje zajednica

Pravna struktura za ekološki dizajnirane zajednice (zajednička svojina i organizacija), konsenzus odlučivanja.
Zemljište i prirodno upravljanje

Bio-intenzivne bašte, organska proizvodnja, prikupljanje i skladištenje semena određenih sojeva, produktivna pejzažna analiza, održivi razvoj, razvijanje šumskih ekosistema, prikupljanje divljih plodova, integrisane akvakulture.
ETIKA

Nukleus Permakulture je u njenoj etici i dizajnu principa koji se prožimaju kroz sve strukture kako bi se omogućili uslovi održivog razvoja.
Pre svega etika Permakulture uključuje razvijanje svesti i usvajanje tradicionalnih vrednosti koje omogućavaju biološki i kulturni opstanak.
Etika Permakulture se uveliko razlikuju od koncepta aktuelnih društvenih normi i razmišljanja.
Jednostavno, ona predstavlja retro-inovaciju.

Briga o zemlji

Оpšta briga o planeti i životu, smanjenje sopstvenog uticaja na životnu sredinu.
Briga o ljudima

Razvijanje ljubavi i poštovanja prema sebi kao preduslov za razumevanje i ljubav prema drugima, društvena saradnja, fokusiranje na pozitivne stvari i razvijanje mogućnosti koje one nude, prihvatanje lične odgovornosti.
Pravilna raspodela

Umerenost u trošenju prirodnih i društvenih dobara, ostvarivanje lične i društvene koristi od uspostavljene ravnoteže, ovladavanje sobom.
,,Čovek koji je ovladao sobom ume da se ponaša u svakoj prilici na odgovarajući način.
Takav čovek se s pravom zove UMETNIK ŽIVLJENJA."
PRINCIPI

Permakultura se bazira na 12 principa koji nam omogućavaju kreativno redizajniranje našeg okruženja, kao i naš lični stav i ponašanje prema prirodnim resursima i održivim zajednicama.

Principi su univerzalni i mogu se primenjivati na različite segmente društva.
Permakultura je odgovor za organski redizajn društva i kulture.
PERMAKULTURA U SRBIJI

Povećavanjem svesti zajednice o pitanjima životne srdine u kombinaciji sa visokim troškovima energije, vode i hrane verovatno će dovesti do razvoja  Permakulture u Srbiji.

http://cuvariprirode.org/index.php?option=com_content&view=category&layout=blog&id=8&Itemid=11

[mac]

Koliko jedna osoba može da opslužuje hektara, i koliko hrane proizvodi hektar pod permakulturom i pod industrijskom poljoprivredom?

[Аксентије Новаковић]

Овде је више реч о новим технологијама и методама, које сам навео јер ће у будућности преузимати примат, поготово у мањим и средњим домаћинствима.
Што се приноса тиче - ако има памети и одговорног понашања за добробит друштва а не сопственог џепа, принос увек може бити удвостручен.
Конкретан пример: мој познаник Слободан Милосављевић из села Ботуња код Крагујевца је ушао још пре 15ак година у Гинисову књигу рекорда као неко ко је узгајио највећу бундеву на свету, тешку 305 килограма.
О томе су писале дневне новине, а гостовао је и на РТС у емисији Квадратура круга.
Тајна његовог успеха је била у томе да је он проналазач и да је пронашао потпуно органско ђубриво које је назвао Златно иње, које је патентирао и започео производњу.
То органско ђубриво је повећавало принос до 100 посто на свим пољопривредним културама, а што је научно доказано на експерименталним и огледним пољима суботичког пољопривредног факултета.
Уз то је патентирао и производ који се користи у кореном систему, а зове се Златни хумус и то се могло купити у свим тадашњим радњама Пекабете.
И уместо да иза овог нашег иноватора стане држава (као што треба да стане иза свих наших људи који су патентирали нешто што је добило признања на сајмовима патената и проналазача) дешава се супротна ствар.
Из тадашње досманлијске Џинџичеве владе покушавају да га рекетирају и натерају да им буквално поклони свој проналазак.
Он на то није пристао, па је своје пословање започео са Холандијом, Америком и Јапаном.
Учествовао сам и у експериментима са тестирањем усавршене варијанте Златног иња које се звало Иње плус, па сам се уверио у ефикансост овог органског ђубрива.
Углавном, моја поента је да школе треба да охрабрују проналазачки дух код деце а не да их шаблонизирају.

[Truman]

Evo i jedan dobar tekst na temu informatičke (ne)pismenosti. Ko bi drugi nego DJB!

[Meho Krljic]

Drago mi je da i autorka potroši par rečenica da objasni da ne misli na programiranje 

Other than that, teško da me čudi da predstavnica neoliberalne struje u Srbiji priča sa takvim zanosom o frilensingu kao o najprirodnijem osloncu buduće zdrave ekonomije zemlje. Naravno, kome treba job security, nikome. Kome treba nacionalno tržište rada kad može da se bori za posao sa tinejdžerima iz Bangladeša koji spavaju po desetorica u istoj sobi i dele jedan isti laptop na smenu, nikome. Takođe šta će državi ti neki penzioni i zdravstveni fondovi kad će frilenseri od svojih zarada, oborenih u parter učešćem na globalnom tržištu gde se nadmeću sa pomenutim bangladeškim tinejdžerima, da uplaćuju provatno zdravstveno i penziono osiguranje (aha, oće) a socijalno ko jebe jer to ionako troše cigani...

[Truman]

Meho, ovo je 21. vek...prihvati promene ili nestani.

[Meho Krljic]

Ja ću nestati mnogo pre tebe, Truki. Ti ćeš okusiti mnogo više "blagodeti" globalnog slobodnog tržišta.

[Truman]

Iskreno se nadam da hoću...

[Harley Quinn]

Meni je stvarno čudno da Meho ne shvata koliko je Srbija evropski Bangladeš. Mislim, hoće to kada se profesionalno baviš društvenim problemima, a van posla, izgleda, nemaš kontakt sa tim i takvim društvom.

Kakav job security, kad i ti menjaš poslove kao maramice, Meho? Kada zakoni i propisi o radu idu ne sve veću štetu zaposlenih? Ja imam CV od prenatrpane 3 strane i svega 8 meseci radnog staža u knjižici. Sve projekti i rad na određeno. Rad na neodređeno je sada zagarantovan samo u državnim institucijama, gde se zapošljavaju partijski kadrovi i vezare. Njima je jedino i dobro. I NVO sektoru, gde ljudi jedu jedni druge za donacije i novac iz fondova. A fabrika u kojoj sam radila poslednji put (Cooper Standard) upravo daje otkaz direktoru i HR menadžerki. Otkriveno je da su, pored maltretiranja radnika, plate radnika centrali predstavljali većim nego što jesu i što se radnicima isplaćuje. I Fijat ima problema. I garantujem da svaki problem sa tim uvoznim fabrikama leži u skandaloznoj nesposobnosti, a izuzetnoj korumpiranosti, srpskog kadra. Da li je neko video i slušao direktora AirSerbia? U kojoj zoni sumraka toliko neobrazovana i očito nepismena osoba može da vodi jednu tako značajnu kompaniju?

Ovo je potpuna trulež duha i uma, a ti pričaš o nečemu što na ovoj i ovakvoj bazi ne može da opstane. Najpre treba otkloniti trulež da bi bilo koja priča o socijalnoj pravdi bila realizovana. Gradiš kuću od krova i naravno da ti ne uspeva da je izgradiš. A mladi, koji su, negde u procesu truljenja ostavljeni na cedilu, su, u međuvremenu, našli opciju za sebe. Između rada za 20.000 dinara i rada preko interneta, naravno da će birati ovo drugo, kada im država ne obezbeđuje ni minimum socijalne sigurnosti. I sada hoće i informatiku da im ukinu jer nema računara za sve škole. Mislim, šta je sledeće - ukidanje matematike, jer nema školskih tabli za sve?

Država nam, suštinski, ne postoji. EU i nije trebalo da otvori poglavlje, u pravu su. Posle rušenja Savamale i sličnih incidenata, niko i ne treba da nas shvati kao državu koja bi mogla da uzme učešće u evropskoj zajednici.

[Truman]

Di objasnila. Ja razumem da se Meho zalaže za drugačiju državu i da je sam kritikuje no problem je u tome što je to što on zamišlja neostvarivo. A moram priznati da mi dejuje da je vama u NVO sektoru lepo...

[Harley Quinn]

U međuvremenu, postavila sam par pitanja nekome ko se programiranjem bavi. Ovo su citati:

"U pitanju je ista ili slična logika i rezon kod svakog jezika" - previše nekako udaljeno, mada stoji. Zapravo, sličnost ide do toga da većina tih jezika koristi identičnu sintaksu, baziranu na sintaksi jezika C, koju je dao još Denis Riči.

Priča o "harkor inženjeriji u nekom objektno orjentisanom jeziku" je edžukejtid lupetanje, to jeste programiranje!

[Truman]

zosko, javi se!!

[Harley Quinn]

Neće se on javiti. On sad ignoriše. 

Ja bih više volela da se javi Meho i da priču proširi sa teorije na praksu.

[Meho Krljic]

Evo, javljam se da vas ispoštujem mada nemam bogznašta da dodam na gore rečeno. Ovo sve što je D. iznela govori upravo o državi koja je pokazala malo veštine i vizije u kreiranju bilo politike zapošljavanja bilo socijalne politike. Ja nigde ne krivim mlade ili ikoga ko u radu preko interneta traži način da preživljava - zapravo sam komentarisao da mi je jasno da će neko neoliberalne orijentacije ovo oberučke prihvatiti kao zdravu osnovu za nacionalnu ekonomiju. Iako su naravno sve stvari koje poslednjih dvadeset i kusur godinama uništavamo nastale u društvu koje je imalo mnogo odgovorniji odnos ka obrazovanju, zapošljavanju i institucionalizaciji društvene solidarnosti. Moja dnevna praksa se upravo tiče toga da danas na broj penzionera koje Srbija ima dolazi prenizak broj zaposlenih koji uplaćuju penziono osiguranje - a frilensing i plaćanje privatnih penzionih fondova - koje je mnogo ređe nego što se misli - ovo neće popraviti. Naprotiv, dovešće do dalje erozije finansijske sigurnosti u starosti.

Sem ako se ne uvede univerzalni minimalni prihod za sve građane, naravno. Ali kad znamo kako su do sada vlasti reagovale samo na sugestiju uvođenja socijalnih penzija, onda mislim da nismo preblizu tom rešenju.


Uzgred, ne da je to bitno za bilo šta, ali ja od 2002. godine menjam poslove jer mogu da biram a ne zato što nemam na njima sigurnost. To će se moguće promeniti ali do sada sam ja imao ekstremno sreće i ne mogu da kukam da me je život u tom pogledu gazio.

[Truman]

Realnost je surova...ko se snađe snađe se. Od Srbije nema ništa, ja lično ne verujem u državne penzijske fondove i smatram bemislenim da neko ko sad radi plaća sadašnje penzionere umesto da akumulira sredstva za svoju penziju. Kod nas privatno penzijsko osiguranje još nije zaživelo, ali mislim da će u budućnosti biti zastupljenije.

[tomat]

Realnost je surova...ko se snađe snađe se. Od Srbije nema ništa, ja lično ne verujem u državne penzijske fondove i smatram bemislenim da neko ko sad radi plaća sadašnje penzionere umesto da akumulira sredstva za svoju penziju. Kod nas privatno penzijsko osiguranje još nije zaživelo, ali mislim da će u budućnosti biti zastupljenije.

to je tako zato što kod nas penzioni fond zapravo ne postoji, već se penzije isplaćuju iz budžeta.

sa druge strane, imam drugara koji radi u Holandiji, i koji nema poverenja u privatne penzione fondove. kada sam ga pitao da li uplaćuje u privatan penzioni fond, rekao je da ne uplaćuje, i da sve više Holanđana izbegava uplaćivanje u privatne penzione fondove, jer ne postoje garancije da te pare neće nestati kroz neko rizično ulaganje do trenutka kada stekneš pravo da ih koristiš, što se često i dešavalo.

[Meho Krljic]

Realnost je surova...ko se snađe snađe se. Od Srbije nema ništa, ja lično ne verujem u državne penzijske fondove i smatram bemislenim da neko ko sad radi plaća sadašnje penzionere umesto da akumulira sredstva za svoju penziju. Kod nas privatno penzijsko osiguranje još nije zaživelo, ali mislim da će u budućnosti biti zastupljenije.

Jasno, ali baš zato što ta vrsta sebične logike nije obezbeđivala socijalnu sigurnost za široki sloj ljudi, države su uspostavile fondove koji su vidno uvećali kvalitet života  većini građana.

[Truman]

I koji kod nas ne mogu da funkcionišu jer smo propala ekonomija. Zbog čega je neophodno biti "sebičan" jer ćeš u suprotnom u penzionerskim danima morati da kopaš po kontejneru ili prodaješ sladolede dok ne odapneš. Pričam naravno o ovima koji se nisu baš snašli u tranziciji...

[tomat]

Šta ćemo sa ovima koji su ceo život uplaćivali u penzioni fond? Da ih pustimo da kopaju po kontejnerima?

[Truman]

Neki od njih to već i rade. Bedne budžetske penzije očito nisu dovoljne. I kad se raspadala Juga ko zna šta se radilo sa silnim fondovima, ko se koliko namažnjavao itd...al to je druga tema, vratimo se nauci i obrazovanju!

[tomat]

Znači lapot.

[Krsta Klatić Klaja]

NAUKA I OBRAZOVANJE u srbiji Truman

[Agota]

http://www.politika.rs/scc/clanak/358240/Pogledi/Samar-srpskoj-nauci-i-obrazovanju

[Harley Quinn]

NAUKA I OBRAZOVANJE u srbiji Truman

Jesi pokušao nekad da ćutiš?

[Harley Quinn]

Uzgred, ne da je to bitno za bilo šta, ali ja od 2002. godine menjam poslove jer mogu da biram a ne zato što nemam na njima sigurnost. To će se moguće promeniti ali do sada sam ja imao ekstremno sreće i ne mogu da kukam da me je život u tom pogledu gazio.

Osim što nam se često žališ da te ne plaćaju ili da ti plata kasni. 

[Meho Krljic]

Pa sa tog posla sam otišao između ostalog zato. Al ja stvarno nisam predmet ove rasprave - između ostalog jer i nemam nikakvo obrazovanje pa ne bi ni trebalo da imam ikakav posao. 

I koji kod nas ne mogu da funkcionišu jer smo propala ekonomija. Zbog čega je neophodno biti "sebičan" jer ćeš u suprotnom u penzionerskim danima morati da kopaš po kontejneru ili prodaješ sladolede dok ne odapneš. Pričam naravno o ovima koji se nisu baš snašli u tranziciji...

Ali ko se snašao? Ti koji rade za Amerikance i Kineze preko interneta i ni ne razmišljaju o mogućnosti penzije? Koji za dvadeset godina neće imati pristup ni sistemu zdravstvene zaštite ni socijalne zaštite ako se raširi ta vrsta posla jer će i ti fondovi nestati?

[Krsta Klatić Klaja]

NAUKA I OBRAZOVANJE u srbiji Truman

Jesi pokušao nekad da ćutiš?

Јесам, хвала на питању! Нпр, ћутао сам од 20. јануара до 28. фебруара. Пробај и ти!

[Harley Quinn]

Ali ko se snašao? Ti koji rade za Amerikance i Kineze preko interneta i ni ne razmišljaju o mogućnosti penzije? Koji za dvadeset godina neće imati pristup ni sistemu zdravstvene zaštite ni socijalne zaštite ako se raširi ta vrsta posla jer će i ti fondovi nestati?

Pa rekao si da ne optužuješ mlade, ne?

Pa evo, ja ne radim preko neta, a za 20-30 godina takođe neću imati pristup pomenutim sistemima. Kakve veze rad preko neta ima sa nestajanjem fondova? Poenta je u tome da država ne obezbeđuje minimum socijalne sigurnosti mladima i oni su primorani da se snalaze ovde i sada (i snašli su se - bilo da rade na crno, bilo da rade preko neta, bilo da odlaze iz zemlje, bilo da se učlanjuju u stranke). Da je država drugačija i frilensing bi drugačije izgledao. Temelji, a ne krov.

[Meho Krljic]

Pa, ja upravo o tome pričam: država je ispustila loptu, radno sposobno stanovništvo kopa gde može da nađe posao, često bez prijavljivanja i plaćanja doprinosa jer je tako poslodavac skloniji da ponudi posao, to dalje opterećuje ionako nedovoljno dobro vođene fondove i sad još imaš i političku stranku koja kaže "do jaja, tako i treba da bude, važno da poslodavac ima tržište rada koje je puno fleksibilnih i jeftinih radnika kojima neće morati da uplaćuje te neke doprinose, a ako se oni snađu za to sami, dobro. Ako se ne snađu, jebiga taf šit, nevidljiva ruka tržišta daje al i uzima. To nam je velika razvojna šansa."

[Harley Quinn]

A ne, ne, Meho. Ti skačeš sa individue na državu i nazad. Sa "ko se snašao?" na "država je ispustila loptu". Ovde je samo jedan krivac (bulumenta nesposobnih ljigavaca, lopova i moralnih nakaza=država), a ljudi se uvek snalaze u datim okolnostima. Snalaženje je trenutna kategorija i ne funkcioniše na duže staze, koje treba da osigura - država.

Dakle, ljudi su se snašli. Država nije.

[Truman]

Ali ko se snašao? Ti koji rade za Amerikance i Kineze preko interneta i ni ne razmišljaju o mogućnosti penzije? Koji za dvadeset godina neće imati pristup ni sistemu zdravstvene zaštite ni socijalne zaštite ako se raširi ta vrsta posla jer će i ti fondovi nestati?

Da, između ostalog i oni. A državni fondovi će nestati sa ili bez njih.

[Krsta Klatić Klaja]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ - ФАКУЛТЕТА ПОЛИТИЧКИХ НАУКА ПОВОДОМ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ЗА УПИС ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА У АКАДЕМСКОЈ 2016/2017. ГОДИНИ

Posted: 02 Jul 2016 05:46 AM PDT

Поштоване даме и господо,
колегинице и колеге,
кандидаткиње и кандидати,

Имајући у виду извештавање појединих медија у претходна два дана, желимо да овим саопштењем отклонимо све недоумице у вези са одређеним непрецизностима на пријемном испиту за упис на основне академске студије на Универзитету у Београду – Факултету политичких наука у академској 2016/17. години и да на тај начин спречимо даља нагађања о томе до каквих је пропуста дошло и које су њихове последице.

На пријемном испиту одржаном у понедељак, 27. јуна 2016. године, уочена је једна мања грешка у штампаној верзији теста за упис Основних академских студија новинарства из предмета Устав и права грађана, као и једна крупнија грешка у тесту за упис на Основне академске студије социјалне политике и социјалног рада, из предмета Психологија. У наставку текста наводимо конкретно о којим питањима је реч.

Устав и права грађана (ОАС НОВИНАРСТВА):

Писац првог српског устава, Сретењског устава из 1935. године, је ,,први српски новинар":
А) Димитрије Давидовић
Б) Владимир Јовановић
Г) Слободан Јовановић
Д) Милован Миловановић

У овом случају погрешно је написана година доношења устава; 1935. уместо 1835. година.

Иако је из бар три елемента питања сасвим јасно о ком се уставу ради (име устава – Сретењски устав; податак да је реч о ,,првом српском уставу"; смерница да је аутор устава ,,први српски новинар") и иако се ради о очигледној словној грешци, схватамо да и најмање грешке могу да доведу кандидате/киње у забуну при решавању теста. Због тога су, непосредно по уочавању грешке, кандидати/киње обавештени да у наведеном питању занемаре годину доношења устава, како би се све евентуалне недоумице отклониле.

Психологија (ОАС СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ И СОЦИЈАЛНОГ РАДА):

Да ли су деца у граду интелигентнија од градске деце:
А) Да
Б) Не

У овом случају питање је требало да гласи ,,Да ли су деца у граду интелигентнија од сеоске деце" (питање са стране 12. уџбеника Славољуба Радоњића и Николе Рота ,,Психологија за други разред гимназије").

С обзиром на то да је грешка у поставци питања таква да питање није било могуће правилно разумети и на њега тачно одговорити, донета је одлука да се ово питање поништи и свим кандидатима/кињама призна као тачно, о чему су кандидати/киње обавештени већ током израде теста.

Напомињемо да су спорна места била малобројна, с обзиром на то да тестови за пријемни испит за све студијске програме садрже 180 питања. Имајући све поменуте чињенице у виду, сматрамо да је дошло до адекватне и правовремене реакције, те да због њих ниједан кандидат/киња није оштећен/a или доведен/a у неравноправан положај. О томе сведочи и чињеница да број поена који су кандидати/киње остварили на овогодишњем тесту не одудара од броја поена који је остварен прошле године.

Одлучно одбацујемо захтеве и препоруке за поништавање теста, изнете у јавности од стране појединих приватних лица и једног удружења грађана, и демантујемо наводе појединих медија о масовном протестном напуштању теста од стране кандидата/киња. Поништавање теста или његовог дела не било само непотребно, него би и довело до озбиљне повреде права кандидата/киња и битног ремећења процеса уписа на Универзитет у Београду – Факултет политичких наука.

Наглашавамо да жалимо што је до било какве забуне уопште дошло и овим путем упућујемо извињење кандидатима/кињама, исказујући одлучност да се овакве ствари убудуће не понављају.


http://www.fpn.bg.ac.rs/node/7590

[Meho Krljic]

A ne, ne, Meho. Ti skačeš sa individue na državu i nazad. Sa "ko se snašao?" na "država je ispustila loptu". Ovde je samo jedan krivac (bulumenta nesposobnih ljigavaca, lopova i moralnih nakaza=država), a ljudi se uvek snalaze u datim okolnostima. Snalaženje je trenutna kategorija i ne funkcioniše na duže staze, koje treba da osigura - država.

Dakle, ljudi su se snašli. Država nije.

Dakle, napisala si isto što i ja. Oko čega se onda raspravljamo?? Poenta mog komentara je da stranka koju Truki citira misli da ovako treba da bude - da država treba da pusti ljude da se snalaze jer će im to, jelte, podstaći preduzetnički duh, a to će dalje odvesti u potpuno, ovog puta sistemski podsticano, urušavanje socijalne solidarnosti i sistema podrške.

[Harley Quinn]

Pitas ko se snasao, tonom koji bilo kome osporava snalazenje (ne pronalazim drugi smisao tvog pitanja), ja odgovaram ko se snasao i zasto.

Pri tom, ne mislim da ova nasa drzava pusta ljude da rade bilo sta. Ona samo ne postoji, tj. nema nikakav mehanizam, pa se ljudi, u situaciji kada ih drzava ostavlja na cedilu - snalaze. Truki samo konstatuje da su okolnosti takve (haoticne) i da je u takvim uslovima najbolje snaci se na pomenute nacine. Plus, propustio si da pomenes da ova zena kaze isto sto i ja - kompanije potrazuju IT kadar, ali nemaju koga da zaposle, iako nude visoku cenu rada. Sistem jednostavno ne skoluje dovoljno kadrova.

Truki takodje kaze da drzava ne treba uopste da se mesa, u krajnjoj perspektivi (a ova nasa i zato sto je nesposobna da se mesa, pa jednim udarcem dve muve).

Konfuziju izaziva cinjenica da se ti uhvatis za jednu stvar, obicno stvar koju podrzavas privatno i profesionalno (u ovom slucaju su to jaka drzava i socijalna pravda) i onda bukvalno vrsis propagandu svog stava, a ne slusas sagovornika koji ti kaze da je tvoj stav mozda i ok i ispravan, ali da u realnosti u kojoj zivimo principi iz tvog stava ne funkcionisu, pa je uzalud da vrsis propagandu kada u stvarnom zivotu ne postoje osnove i temelji da se tvoja vizija realizuje.

Zato je, bar meni, nejasno za sta se ti u stvari zalazes i koja je svrha tvog zalaganja  kada se redovno desava da podrazumevas postojanje sistema koji ne postoji. Mozda bi NVO projekti mogli da se fokusiraju vise na pomoc drzavi u izgradnji sistema, a manje na krpljenje beskonacnog broja rupa u 'sistemu' koji ima problem da se odrzi?

[mac]

Meni je Meho sumnjiv od kad je rekao da ne vredi glasati za DJB jer ne mogu da pređu cenzus. Čak i da je to o cenzusu bilo istina logika je skroz pogrešna.

[Truman]

Meni je Meho sumnjiv od kad je rekao da ne vredi glasati za DJB jer ne mogu da pređu cenzus. Čak i da je to o cenzusu bilo istina logika je skroz pogrešna.

Ja ne sumnjam u Mehine dobre namere, ali se slažem da je logika "neću da glasam za njih jer možda neće preći cenzus" potpun promašaj.

[Krsta Klatić Klaja]

и даље не вриједи гласати за дјб...

Овдје људи не схватају, или неће да схвате, да се партије не мијењају, да иста партија која је била робовласничка сада има Обаму, да партија која је укинула ропство сада има Буша

Дакле, да се неће појавити нешто ново и замијенити старо, већ ће старо да се преобликује изнутра

Уосталом, један паметан чоек једном је реко да ништа не застаријева тако брзо као оно што је ништа друго до само ново.

Друштва се мијењају кроз говна, не чистим транспарентним радуловим рукама. Стварно ме занима структура његових гласача, вјероватно све математичари и програмери, навикнути да се након стискања дугмета нешто стварно деси. Била би спрдња кад би забаговало, као што и хоће

[mac]

Kako se SNS uklapa u tu teoriju?

[tomat]

Pa SNS je kao dr Strejndžlav, svako malo prava priroda ispliva na površinu.