NAUKA I OBRAZOVANJE u srbiji danas

[mac]

Kakvo je to open source izdavaštvo?


EDIT: Da se ne misli možda na open access izdavaštvo?

[Mica Milovanovic]

lupetam. naravno.

[Krsta Klatić Klaja]

medicina ovdje

http://scindeks.ceon.rs/Journals.aspx?lang=sr

domaći časopisi su svakako prilično otvoreni, to ovi stranci naplaćuju pa se mora preko sci-huba dolaziti do tekstova

[Krsta Klatić Klaja]

naravno, očigledno sam i ja pogrešno skonto pitanje, mada sam tačno odgovorio! 

u svakom slučaju, dok je sci-huba, baš nas briga jesu li oni open access, source ili nešto treće

[lilit]

najdraži mićo! 
oporavljam se od 3 dedlajna juče, od toga jedan mini projekat sa srbijom (bilaterala), pa samo  kratko.
evo linkovi, već smo pričali o open accessu. scientific community apsolutno podržava ta stremljenja. naravno, lako je meni palamuditi iz perspektive kad mi aus ministarstvo plaća troškove publishinga jer je strategija aus nauke open access i freedom za nauku.

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=12098.msg617037#msg617037

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=15067.msg677429#msg677429

btw, ovogodišnje iskustvo sa srpskim ministarstvom i bilateralnim projektima ću da opišem nekad, hilarious. ponekad se i iznenadim pod stare dane, a mislila sam da to više nije moguće.

[lilit]

ovaj čovek je iz grupe onih koji ne shvataju uzroke, a kao nude rešenja

nije moglo bolje da se sroči
da ne pričamo da li bi on bio tu gdje jeste s ovim "rješenjem" koji nudi
Misim, ša reći o neoliberalizmu, kada Pavlovićev bog Ludvig fon Mizes tvrdi da su u 19. vijeku djecu zapošljavali u rudnicima da bi kapitalisti pomogli svim porodicama da se prehrane, i da bi ta djeca umrla od gladi da ih dobri biznismeni nisu zaposlili
to su te DJB glavolomke

DJB je zanimljiv fenomen, u smislu, čak znam neke koji su za njih glasali a ok su u glavi. 
meni je DJB uvek bio nemoguća opcija, mislim, da dilujem s čovekom koji je procenio da je ulazak u vučićevu vladu dobra stvar (iz bilo kog razloga)? pa sorry al nein.
postoje stvari koje se ne rade i stvari koje se rade. posledice slede, kao i uvek u životu.
prvo misli, pa delaj. otherwise, izgubićeš i one koje si na jedvite jade nahvatao.

[Mica Milovanovic]

Ma, pričali smo, ali sada prvi put vidim na delu da i međunarodne organizacije imaju ogromnih problema da isprate open access.
Godišnji prihod IWA-e se smanjuje, prebacuju delom troškove na autore, gube članstvo... A oni bi trebalo da su ispostava krupnog kapitala.


Nama nema pomoći, nisam na to mislio.

[lilit]

ma i pričala sam o globalnim procesima, to o "vama" je bila mala digresija.

open access je za nauku "a must" i ozbiljne države nalaze načine da pokriju cenu objavljivanja. recimo, da se sad desi da mi prihvate rad u frontiers in immunology, veruj mi da bih uzela kredit da platim da svi mogu da ga downloaduju. sreća pa živim u zemlji gde ne bih morala da uzimam kredit već bi ministarstvo za nauku sve troškove vrlo rado preuzelo na sebe (fakt da nešto bude prihvaćeno da ga objave frontiers je samo po sebi bitna stavka. imaš interaktivni review pa direktno komuniciraš sa rivjuerima, oni na kraju procesa ne budu anonimni već im se imena pojave na tom radu i onda nema zezanja jer ceo svetski naučni komjuniti procenjuje da li je to što si pustio u štampu dobro ili nije a ljudi na tom nivou već neće ne rizikuju).
e sad, kako će sve to sa open accessom dalje da ide, nisam pametna. ti naravno ne moraš da šalješ radove u open access časopise, i dalje je najveći broj časopisa ne-open-access i ne plaćaš (ti u stvari ne plaćaš da te objave već da to što će da se objavi bude dostupno svima + da ti drugi ne moraju da plate izdavačima da pročitaju tvoj rad).
moje humble mišljenje je da naučni radovi moraju da budu dostupni i mojoj babi u zimbabveu, tako da je open access approach u tom kontekstu i na duge staze jako bitan, a sci-hub vidim kao prelaznu fazu.

evo malo: https://www.frontiersin.org/about/open-access

[Meho Krljic]

E, da vidimo, sad kad su izmenjeni Zakon o visokom obrazovanju i Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, šta kažu jedni a šta drugi:


Ukidanje autonomije univerziteta u mukloj tišini   

[lilit]

što se tiče zakona, tačno je, ali, jbg dragi mehane, "opozicija" im je dala legitimitet, a znali su kako će da izgleda. tako da, eto, sad kad osvoje vlast imaće zakon kakav im odgovara.
mislim, kad je DS postavljao polića za dekana HemFaka, onda nije bila narušena autonomija?
naravno, ovo ti je analiza osobe koja je daleko i glasa 15.10. na k.u.k. izborima, te je treba uzeti sa rezervom. napredak možda tek dolazi! 

[Krsta Klatić Klaja]

Šta su sve uradili pod maskom autonomije, i šta će ovi uraditi s novim zakonom, to kao da se kao Pešićka pitamo jel bolji Kurta ili Murta.

[Meho Krljic]

Da, pa ja sam svakako toliko udaljen od svakog obrazovanja da nemam nekakvo posebno mišljenje uan uej or di adr, ali valja da se ovo ima na umu za vas koji ste tome bliskiji.

A sad da vidimo da li će naši da dobiju Lilitine makar u fudbalu... 

[lilit]

nemojmo biti lažno skromni , tvoje mišljenje/info uvek uzmem u obzir kad razmišljam o datoj temi, al manimo se komplimentiranja jer to ide without saying.

što se tiče srbije, pa i u fudbalu, ona je negde oko bečkog kongresa plus minus koja godina gore dole. taj vremenski frejm i sentiment. jbg, biće bolje u drugoj reinkarnaciji.

[Truman]

što se tiče srbije, pa i u fudbalu, ona je negde oko bečkog kongresa plus minus koja godina gore dole. taj vremenski frejm i sentiment. jbg, biće bolje u drugoj reinkarnaciji.

Svidja mi se sto spomenu reinkarnaciju, i naravno - potpuno se slazem.
Inace, nemam sta da doprinesem temi. Nastavite slobodno.

[tomat]

dobili lilitini, al zaslugom našeg, tako da svi zadovoljni

[lilit]

Šta su sve uradili pod maskom autonomije, i šta će ovi uraditi s novim zakonom, to kao da se kao Pešićka pitamo jel bolji Kurta ili Murta.

naravno. pitanje je samo kada će (i da li će) stanje da se poboljša. ja ne vidim kako, odnosno, mislim da će trebati puno vremena čak i ako se sutra krene sa suštinskom reformom. a neće.

što se tiče nauke, previše ljudi svesno šalje radove sa "delimično lažnim i nereproducibilnim rezultatima" ("bitno je samo da znamo šta smo slagali", čuh juče od koleginice sa BG fakulteta, al toga ima i u belom svetu) i zatrpani smo gomilom shita.
problem je i što imaš preveliki broj ljudi koji pričaju o tome, a sami nisu u stanju da razdvoje shit od dobrih stvari.
i to je jedan krug koji se nikad neće odmotati, al tako je verovatno uvek bilo.
no, uvek se na kraju potvrdi/opovrgne svaki bitan scientific finding, a blam kad moraš da povučeš rad koji si objavio je bar neka satisfakcija za ostatak komjunitija.
hm, moguće da sam i tu u utopiji, ta vrsta blamaže je verovatno precenjena kategorija. 

[Krsta Klatić Klaja]

Ozbiljan mehanizam povlačenja rada ovdje je utopija, laganje s reproducibilnim rezultatima je čak previsok kriterijum, kad bi padali ko kruške i na elementarnim stvarima.

U društvenim naukama (i to su nauke haha) nametnuti marksizam kao dogmu

[lilit]

ništa nametanje, samo ljubav.

[Krsta Klatić Klaja]

S ljubavlju kažnjavati autore nemarksističkih radova!

[lilit]

danas načuh da projekti neće biti raspisani i da će vam produžiti ove trenutne do 2020.
neko zna nešto?

[Meho Krljic]

Pesničenje

[Meho Krljic]

,,Uvozili smo Albance"



O dualnom, jelte, obrazovanju.

[tomat]

ja ne kontam ovaj njegov rent, a slušao sam ga i pre koju nedelju na Radio Aparatu gde se takođe dohvatio ove teme.

nije mi jasno šta sad on predlaže, odnosno koju tezu brani. ako nisi u sistemu dualnog obrazovanja, Simens te neće otpustiti? ili ako te otpusti biće ti bolje nego ovom što je prošao kroz dualno obrazovanje jer... šta? mislim, kako je čovek koji nije prošao dualno obrazovanje u boljoj poziciji u pogledu izvesnosti njegovog posla? drugo, završiš za bravara u ne-dualnom obrazovanju, radiš u firmi 10 godina, dobiješ nogu, oćeš da radiš nadalje kao zavarivač jer se bravari sada slabo traže, pa opet mora neka prekvalifikacija.

nije mi jasno ni ovo "obučen za konkretan posao". pa nije li poenta zanata i tehničkih školi da te obuče da nešto konkretno radiš? bilo i do sada prakse, pa su se tu radili neki konkretni poslovi? naravno, ako završiš recimo elektrotehničku školu, imaš neko šire poznavanje elektrotehnike nego što zahteva neki "konkretan posao", pa si fleksibilan u smislu samog posla koji ćeš da radiš. ali ne vidim kako to nije slučaj i sa dualnim obrazovanjem.

meni smeta što se to dualno obrazovanje kalemi na naš sistem, za koji mislim da nije spreman da to iznese. šta raditi sa onoliko mašinskih škola u, recimo, Beogradu, kada nema firmi koje bi sve to mogle da dualno obrazuju?

[scallop]

Imao bih štošta o dualnom obrazovanju, ali sam za danas potrošio. Ukupno - treba i uvek ga je bilo.

[tomat]

u Americi je za vreme II sveckog rata razvijen trening unutar industrije (TWI), koji je bio zamišljen da brzo stvori kvalifikovane radnike, jer su kvalifikovani otišli na front (pa su počeli da rade u fabrikama žene i crnje). dakle, nisi morao da imaš školu, na poslu bi te naučili šta i kako da radiš. i vele da je to pomoglo da se da se dobije rat koliko i rokanje po frontovima. posle TWI preuzeli japanci, i znamo šta je dalje bilo.

dakle, u tom smislu, nije mi jasno šta ovaj lik zamera dualnom obrazovanju.

[Meho Krljic]

Kao neko ko ovakve teme prati samo iz povelike daljine (a i u obrazovnom procesu je poslednji put bio pre mnogo decenija), meni se čini da je ur-zamerka konceptu dualnog obrazovanja ta da ono proizvodi uskospecijalizovane kadrove za svet u kome uske specijalizacije sve manje garantuju zapošljivost. Još ako je u Srbiji to vezano za fabriku koja će raditi dok ima subvencija a posle neće, onda to deluje kao loša procena. Ali opet, kažem, nemam mnogo dodira sa temom.

[tomat]

Ali zar to nemamo i sada? Čovek radi uskostručan posao 15 godina i šutnu ga, kakva razlika da li je završio dualnom ili nedualno (mada je, što reče scallop, tog dualnog u ovom ili onom obliku vazda bilo, eno svako malo su nam na fakultetu kelneri i kuvari iz ugostiteljske škole koji su na praksi u Palasu).

Ok, ajde da kažemo da razumem, al šta ćemo sa tehničkim školama sada? Kako je bolje ako se ne uvede sistem dualnog obrazovanja? Zašto je svršenih mašinbravar sada bolji od mašinbravara u dualnom obrazovanju? Šta je njegova prednost?

Možda Ilić misli da bi tehničke škole trebalo ukinuti, da je to prevaziđeni, šta li je...

[scallop]

Priča o dualnom obrazovanju je starija od većine vas koji diskutujete. Razlika je samo u tome kako ga zovete. Osnovna ideja je da se poveže školstvo sa budućim poslodavcima. Nekada se zvalo usmereno, pa je i Šuvar drljao na tu temu. Zvrčka je što poslodavci nikad nisu bili spremni da se obavezuju. Treba pomenuti i da su menadžmentska iskustva po tom pitanju podeljena između zapošljavanja finalno obrazovanih ili malo manje obrazovanih, pa da ih doteraju po svom konceptu. Tako da je Tomat u pravu jer smo suviše malo tržište za specijalizovane zanate, a i nismo u situaciji da idemo za radnim mestom. Zbog toga ja ovu raspravu vidim kao političku, a tu nema argumenata.

[Meho Krljic]

Nije baš u Srbiji "danas", nego pre jedne decenije, al zgodno da se setimo:

SUVI GENIJE: Potpredsednik Skupštine Vladimir Marinković završio doktorske studije za 11 meseci!

[lilit]

možda ipak pre da se zapitamo kojim mehanizmima nam je kurir postao relevantan izvor informacija?

[Truman]

Курир је врло често релевантан извор информација, тј. пише оно што тзв. пристојни медији не смеју.

[lilit]

well, teško da mislim da postoji kategorija "pristojni mediji" al to nema veze s ovim što rekoh.
prosto, kurir se pokazao i dokazao, a vuk dlaku menja, ćud nikad. najkraće, jednom dno, uvek dno. tu nema kompromisa.

[Truman]

Избегавам да гледам ствари црно-бело. За неке ствари јесу дно, с друге стране када је реч о писању о корупцији у редовима политичара ту нису тако лоши.

[tomat]

Курир је врло често релевантан извор информација, тј. пише оно што тзв. пристојни медији не смеју.

Pa dobro, to ne znači da je relevantan izvor informacija.

[lilit]

ma dobro, truki tako, ja ovako. ne moramo u svemu da se slažemo.
da, svet nije crno-bela kategorija u startu, al kad se dno iskaže & dokaže, onda tu ostaje za vjek vjekova. i da, ja nisam moj drug meho i ne propagiram toleranciju.   

[Meho Krljic]

Ma, Kurir je dnodna, naravno, samo u trenutku kad sam ono kačio bio sam u nekom prolazu i nisam imao vremena da guglam neki pristojniji medij za istu informaciju. Kriv, osuđen, pucajte.

[lilit]

[Truman]

Ma, Kurir je dnodna, naravno, samo u trenutku kad sam ono kačio bio sam u nekom prolazu i nisam imao vremena da guglam neki pristojniji medij za istu informaciju. Kriv, osuđen, pucajte.

Бацићу се испред тебе док буду пуцали!!!

[Meho Krljic]

Eto šta su pravi ljudi! Više takvih nam treba ovde!!!

[akhnaton]

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2017&mm=12&dd=28&nav_id=1341141

Čovek je sve rekao...

[Meho Krljic]

Malo me zbunjuje to povezivanje Rolsa sa liberalizmom, pošto ja, doduše laik, Rolsa shvatam upravo kao opozit liberalizmu u smislu da on ne zastupa ideju slobode kao temelja društva već joj suprotstavlja ideju pravičnosti.

[Truman]

https://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2017&mm=12&dd=28&nav_id=1341141

Čovek je sve rekao...

А коментатори испод да Србија везе нема с либералном државом. Мада можда се критика интервјуисаног односила само на ситуацију у свету.

[scallop]

Liberalizam nije neoliberalizam koji je dominantan u svetu. Neoliberalizmu nije potrebna ni država (osim kad zasere pa istaknu parolu "to big to fall"), pa joj ne trebaju ni društvena istraživanja. Posle čitanja ovog teksta imam ozbiljne rezerve prema tom institutu.

[Krsta Klatić Klaja]

On i misli na neoliberalizam ali ga zove "moderni liberalizam". Neoliberalizam se totalno zalaže za jaku državu tipa Vučić, puna usta države, ali to nije socijalna država.

Rols je mislim neshvaćen, jer ga čak i neki neoliberali prisvajaju ali je pitanje kako ga tumače.

I onda ako je ovaj pročitao kako npr Hajek hvali Rolsa, praktično prebrzo zaključi da je Hajek stvarno u pravu kad kaže da je neoliberalizam kompatibilan s Rolsom.

Ali to je i jasnije kad spominje Marksa, jer Rols je ipak građanska opozicija neoliberalizmu, što je previše slaba opozicija, koja često nesvjesno i sama fura neki neoliberalizam.

[scallop]

Neoliberalizam se totalno zalaže za jaku državu tipa Vučić, puna usta države, ali to nije socijalna država.

Vi sa FPN imate opasan defekat u procenama. Neoliberalizam je protiv države uopšte, da ne pominjem jaku državu. Globalna ekonomija u kojoj ne prepoznajemo vlasnika (i odgovornog) je cilj i tekovina neoliberalizma. Zaboravio si šta smo objašnjavali Borisu pre nego što je zbrisao. Vučićeva država je bastard.

[Krsta Klatić Klaja]

Neoliberalizam je protiv demokratije, ne protiv države. Upravo taj Hajek je za Pinočeov Čile govorio da obezbjeđuje veću slobodu nego masovna demokratija.

To da je neoliberalizam za slobodno tržište je varka. Tržište uopšte nije slobodno.

Što bi reko Berni Sanders: It's rigged.

[scallop]

Neoliberalizam je protiv bilo kakve društvene inicijative. Naravno da je slobodno tržište varka, kao i sve inicijative koje dodatno usitnjavaju društvo. Politička korektnost, floskule o globalnom otopljavanju, LGBT, besomučno umnožavanje nefunkcionalnih inicijativa i tako redom. Što sitnije to neotpornije na globalni pritisak. A taj Hajek i priča o Čileu je svinjarija gde je ubistvo legitimnog predsednika i zavođenje diktature proglašeno dobrim delom. Sad su se utrtili jer su sve šanse da izmišljeni dolari i svetski dugovi nestanu. Svet nije čigra da se vrti na jednoj tački.

[Krsta Klatić Klaja]

Pa dobro, ali poenta je samo da to praktično ovaj lik iz instituta i kaže.

Neoliberalna država guši društvenu nauku jer je vidi kao opoziciju.

[scallop]

Neoliberalna država guši društvenu nauku jer je vidi kao opoziciju.

E, nema da se izvučeš.    Ima stra' da ti uteram u koske (videti Bobanove genijalne zaključke), jer boldovano će jednog dana biti nazvano oksimoronom. Neoliberalizmu je država smetnja, prepreka, sa svojim granicama, etnicitetom, verom, jezicima i socijalnim i kulturnim tekovinama. Društvena nauka je samo tačkica u tom tkanju.

[Krsta Klatić Klaja]

Naravno da ne. Neoliberalizam je kibernetički, to Hajek sam tvrdi.

Ljudi ne kontaju da je to strogo kontrolisano tržište, jer država može samo "socijalistički" da interveniše u privredu.

U stvari, kibernetika je čisto državno planiranje tržišta. To ni ja nisam kontao do skoro.

Čak i da nešto liči na haos i slobodno tržište, to je kobtrolisani haos u kojem se zna koje preduzeće pobjeđuje.

Samo spolja izgleda kao neka anarhija ničim upravljana. Države su tu najmoćniji kibernetički instrumenti.