Neki odlicni filmovi na Indie Festu u San Francisku

[Ghoul]

Proteklih nedelju dana odgledao sam nekoliko filmova na The Sixth San Francisco Independent Film Festival – aka S.F. IndieFest.
Ovo ne treba mešati sa ONIM VELIKIM, major league festivalom, koji se dešava u drugoj polovini aprila, takođe u SF-u (i za koji, za sad, znam jedino da će prikazati BATTLE ROYALE 2 ).

 Vrlo simpatičan festival, totalno opušten, skroz u duhu ovog grada poznatog po nekonvencionalnom ponašanju. Atmosfera celog dešavanja, a u manjoj meri i publika, podsetili su me pomalo na ranije godine Autorskog Festivala u Bgd-u: mnogo entuzijazma i ljubavi prema otkačenom, mnogo predanosti sa malo para, stanje kontrolisanog haosa ublaženog duhom ljudi koji sve to organizuju, kao i onih koji dolaze da to gledaju. Ništa snobovi, ništa fensi-šmensi, totalno geekovska ekipa ljudi koji umeju da se zabavljaju uz off-beat filmove. Naravno, Bgd-ski festival ipak uređuju i vode ljudi koji nikad nisu čuli niti će čuti za autore kakvi su Takashi Miike ili Ryuhei Kitamura, niti će ikada imati muda da u Program uvrste ovoliku količinu žanrovskih naslova... ali to je neka druga, tužnija priča.
  Da pređem na ono veselije – Filmovi:

9 SOULS,
Toshiaki Toyoda
2003, Japan, 119 minutes
 Ovo bi čak bio sasvim solidan FEST-ovski film, kad bi selektori FESTA uopšte znali da postoje japanski filmovi. Grupa od 9 zatvorenika beži iz zatvora, putuje u starinskom crvenom kombiju (podseća na bus iz KO TO TAMO PEVA) i dozivljava razne bizarno-komično-krvave avanture na putu čiji je cilj zakopano blago.
  Tesko ga je zanrovski opisati: road-trip akciono-komicna drama? U ovome i lezi razlog polovicnog utiska: suvise neujednacen i nekoherentan, umesto centralnog lika ili teme film se rasplinjava u epizodama koje su uglavnom zabavne, ali su slabo dramaturski opravdane. Pored toga, ima suvise crowd-pleasing-humora, odnosno fazona koji su sami sebi svrha, i idu na prvu loptu (a la vintage srpski film). U stvari, ovako razuđen scenario i u mnogim drugim aspektima podseća na srpsku školu pisanja za film... Srećom, reziser ima dobro oko, i film poseduje nekoliko upečatljivih prizora – od metafizičkog početka (voznja iznad Tokija dok zgrade jedna po jedna nestaju, i dok ceo grad ne postane postapokaliptična gomila ruševina) do skoro-miikeovskog humora (uspaljeni zatvorenici prve minute na slobodi koriste silujući ovce na koje nalete kombijem)!
 OCENA: (3-)

HAUTE TENSION
Alexandre Aja
2003, France, 87 minutes
  Ultra-mega-slasher. Tako se to radi!
  Predivno.
  Nedelju dana posle gledanja još uvek osećam afterglow. Imate zaseban topik o ovome, pa da se ne ponavljam.
OCENA: (4+)

THE LAST HORROR MOVIE
Julian Richards
2003, UK, 80 minutes
North American Premiere
  Ako malo prosurfujete, naći ćete gomilu hvalospeva ovom filmu. Te 'fresh', te 'disturbing', te 'thinking man's horror film', te ovo, te ono.
  Avaj, nije to to.
  Ubica ide około, ubija ljude i snima to kamerom. Tačnije, u početku ga snima 1 saradnik, ali kad se ovome smuči, psiho ga raskomada i nastavi sam.
  Smatram uvredljivim što se režiser ponaša kao da već ne postoji beskrajno bolji film na istu temu (MAN BITES DOG), koji ga prevazilazi na ama baš svakom planu: i gluma, i koncept, i režija, i vizuelno nadahnuće, i konotativni potencijali, i humor... sve je to daleko bolje i mudrije odrađeno u belgijskom filmu.
  Ubica je suviše šarmantan i harizmatičan (dakle, nije ni izbliza tako strašan), njegove vickaste pošalice su uglavnom bezvezne, a njegova 'filozofija' suviše isprazna. Čak ni ubistva nisu ni izbliza tako šokantna kao u još uvek neprevaziđenim filmovima kakvi su ANGST, MAN BITES DOG, HENRY: PORTRAIT OF A SERIAL KILLER, I STAND ALONE... Ukratko, film ne donosi baš ništa novo. Posebno je promašen gimmick kraj koji devaluira svaki prethodni pokušaj 'intelektualiziranja' ove tematike, i koji ga svodi na William Castle-ovski BLAIR WITCH-wannabe. Sa naglaskom na wannabe.
  Jedina 'prednost' koju film ima nad MAN BITES DOG jeste to što je u boji, i što je na engleskom, pa će ga videti mnogo više američana kada ga uskoro FANGORIA distribuira u USA.
  OCENA: (2+)

ARAGAMI
Ryuhei Kitamura
2003, Japan, 80 minutes
  Predistorija: What is THE DUEL PROJECT? Late one night at a German film festival, two of Japan's most exciting directors met in a bar. The mutual admirers talked late into the night until Yukihiko (Trick!, Keizoku) Tsutsumi threw down the gauntlet and challenged Ryuhei (Versus, Alive) Kitamura to a duel. Not a traditional 10 paces turn-and-fire duel – but a cinematic battle with rigid rules of conduct. Each director would make a film in a confined setting about a duel to the death between two characters. Many consider The Duel Project to be a personal best for each director. Judge for yourself – and please don't forget to fill out your ballot.
 Rezultat je vrlo gledljiv experiment, verovatno najbolji film sa samo 3 aktera koji mi trenutno pada na um. Samurajski, sa elementima fantastike, ali ona je suzdržana slično kao i u VERSUSU. U jednom hramu (predivan enterijer!) bore se demon ratovanja, Aragami (umoran od borbe, željan počinka) i ranjeni samuraj-namernik. Od režisera VERSUSA očekivalo bi se više akcije I exibicija – u stvari, njih dvojica mnogo više vremena provode pričajući nego boreći se. Ipak, film je sve vreme uzbudljiv I više nego vredan gledanja. Ništa ambiciozno, i sam režiser priznaje da mu je ovo poslužilo tek kao vežba za daleko važniji AZUMI, ali ko voli ovakve filmove, ovo je obavezna lektira.
  U razgovoru posle filma Kitamura je pomenuo da ovog meseca počinje da snima GODZILU : radiće se u Tokiju, Sidneju i Njujorku, i sadržaće bar 15 različitih čudovišta. Posle toga planira da pređe u Ameriku I da ovde snimi VERSUS 2. Kazao je da su na njega više uticali američki žanrovski filmovi od japanskih.
   Nisam mogao da odolim prilici da stegnem ruku čoveku koga poštujem, pa mu posle te priče priđoh i pozdravih se, s rečima: 'Mr Kitamura, I'm very happy to meet you. I like your VERSUS very much, and this film was pretty good, too.' On se stidljivo smeškao dok se pozdravljao samnom, ponavljajući 'Thank you, thank you.'
  A mogao je i da me ubije.
  (He he, ovo je parafraza poente jednog vica o Staljinu).
  Šalu na stranu, iznenađen sam koliko je sve ovde opušteno- nigde telohranitelji, nigde gužva, nigde obezbeđenje, nigde čak ni horde obožavalaca koji traže autograme (ej, ipak je ovo kultni režiser!) – da sam bio neki psiho, mogao sam da ga tu izbodem pre nego što bi iko reagovao, a onda: zdravo Godzila, zdravo Versus 2!
 OCENA: (3)


2LDK
Yukihiko Tsutsumi
2003, Japan, 70 minutes
 Na audiciji za film YAKUZA WIVES izbor je spao na 2 mlade glumice, koje su uz to i cimerke. ceo film se zbiva u njihovom prostranom apartmanu, gde se prvo učtivo smeškaju (dok u sebi proklinju onu drugu), onda se koškaju oko sitnica (ko je koristio moj šampon? ko je popio moj sok iz frižidera?...), a onda počne borba na život i smrt, u kojoj se ne biraju sredstva: kiselina iz kupatila, motorna testera (za zeleniš u stanu), samurajski mačevi (sa zida), poklopac WC šolje, elektrošokovi u kadi, i još 300 drugih metoda.
  Film je predivan.
  Spoj Tom i Džeri fazona i nasilja sa vrlo oštrom (pun!) satirom i dramom. Ultrabrutalan crni humor, plus udarci koji stvarno BOLE, i ostavljaju modrice/ožiljke: po tome, i po spoju ozbiljne tematike sa grotesknim –a opet dead-pan- situacijama, podsetio me na nešto između Miikea i A. de la Iglesije (recimo, VISITOR Q meets LA COMMUNIDAD).
  Film kulminira šikljanjem ichijevskih razmera.
  Ehhh, Japanci... Koliko bi filmofilstvo bilo dosadno bez njih...
  Inače, da se pohvalim da sam doprineo pobedi ovog filma u glasanju publike- dobro, ne baš SAMO ja, ali... Posle oba filma na listićima je data prilika da se glasa za pobednika duela. Kolikogod Kitamurin film lepše izgledao, ipak je tek vrlo zabavan experiment i lepa exibicija. Tsutsumijev film mi je za nijansu bolje legao, kao maštovitija obrada teme duela, pa mu dadoh svoj glas. Na kraju se ispostavilo da je 2LDK POBEDIO SA JEDNIM GLASOM RAZLIKE!
OCENA: (3+)

REVENGERS TRAGEDY
Alex Cox
2002, United Kingdom, 109 minutes
   Još 1 teško opisiv film: poslužiću se rečima sa sajta festivala: The latest from iconoclastic auteur Alex (Repo Man; Sid and Nancy) Cox is a delirious, unclassifiable science-fiction revenge-horror comedy-drama adapted from Thomas Middleton's 1607 Jacobean play, and transported to a grungy anarchistic nightmare world with pointed parallels to Tony Blair's England.
   Od svih pokušaja modernizacije klasičnih drama u stilu 'Hamlet u framerkama' itsl. ovaj mi je najbolji. Nekako, najprirodnije deluje. Spoj kempa i punka, istinski anarhičan film – naterao me na blasfemične pomisli da bi možda COXU trebalo dati da radi RANXEROXA, a Cunninghama pustitit da radi NEUROMANSERA!
  Nije bez svojih nedostataka, ali cenim attitude.
OCENA: (3-)

[Ghoul]

za onih 15-ak osoba koje je ovaj izveštaj zanimao, doteraniju i lepšu verziju možete sada videti na http://www.dnevnik.co.yu/Strane/kultdod.htm#0

[Plavi Skaut]

Odlicno si ovo napisao, ti si moj filmski kriticar nr.1 na ZS.