Psihološko ispitivanje sa horor književnosti kao centralnom temom

[Josephine]

Kritikujem ga zbog korišćenja stručnih termina i namerne mistifikacije "projekta".

[mac]

Meni nije očigledna ta namerna mistifikacija. Isto je kao i onomad "desenzitizacija", ili kako već. Lik je upotrebio termine koji su jasni i koncizni njemu, i drugima školovanim u tom polju, a ako neko drugi želi objašnjenje dovoljno je da ga zatraži (ili potraži na internetu). Traži i daće ti se. Zakeraj, i neš dobit niš.

[Josephine]

već sam ti jednom objasnila, mac: nije moj problem što ti ne kapiraš, ne javlja ti se, nije ti jasno itd. poslušaj sopstveni savet i traži da ti se objasni, pre nego što postuješ neutemeljene i nedokazane tvrdnje i komentare (kao u dva poslednja posta) koji ti ne priliče (ili možda, ipak, priliče... posle svega viđenog od tebe).

[mac]

Pogrešno sam se izrazio. Nije tačno da mi nije očigledna namerna mistifikacija. Trebalo je da kažem da je neutemeljena izjava da čovek namerno mistifikuje projekat. A u mom prvom komentaru nema dokaza, ali šta mi vredi da sad kopam, šta imam od toga. Mislim, ako pronađem i postavim ovde gde si rekla nešto u stilu "ta i ta reč meni lično znači to i to, i baš me briga šta to znači ostatku sveta", šta ću time dobiti ja, ili bilo ko drugi?

Ono što ja vidim je da napadaš čoveka. Koji je razlog? Ne znam, ne zanima me (pre par godina bi me zanimalo, ali sad je drugo vreme), ali sigurno nije namerna mistifikacija. Znači napadaš čoveka bez razloga i preke potrebe. A usto je i nov na forumu. To nije ljudski, i zato reagujem ne samo zbog njega, nego i zbog tebe.

[Josephine]

i baš me briga šta to znači ostatku sveta", šta ću time dobiti ja...?

kredibilitet?

[mac]

Nedovoljan razlog, ima sigurno i drugih koji se sećaju, pa ako se ikad ozboljno povede pitanje o mojim neutemeljenim optužbama valjda će se neko javiti.

[Josephine]

Nedovoljan razlog, ima sigurno i drugih koji se sećaju, pa ako se ikad ozboljno povede pitanje o mojim neutemeljenim optužbama valjda će se neko javiti.

Kojih drugih? I ako znaš da si neuverljiv, zašto učestvuješ na topiku? Znaš šta? Oduvek si mi ličio na nekoga ko ima muda da se javlja samo kada se ne oseća ugroženim. Sada, kao, braniš nekoga na forumu, a sto puta se dosad desilo da je neko napadnut, samo nisi imao muda da se javiš.

Ono što ja vidim je da napadaš čoveka. Koji je razlog? Ne znam, ne zanima me (pre par godina bi me zanimalo, ali sad je drugo vreme), ali sigurno nije namerna mistifikacija. Znači napadaš čoveka bez razloga i preke potrebe. A usto je i nov na forumu. To nije ljudski, i zato reagujem ne samo zbog njega, nego i zbog tebe.

Nisam nikoga napala. Komentarisala sam rečnik i javni nastup. Sa druge strane, ti mene sada napadaš, pa ne vidim po čemu si "ljudskiji" od mene.

Imam pravo da iznesem svoj stav da mi je smešan rečnik kojim se koristi stručnjak koji se pojavio na forumu. Imam pravo da mi bude smešna celokupna tendencija medicine i psihologije da u komunikaciji "sa običnim smrtnicima" koriste stručne termine kako bi se prikazali superiornijim i učenijim. Imam pravo da mi takav nastup bude smešan, jer je jasno da tako komuniciraju samo oni koji ili kriju neznanje ili nemaju sposobnost da komuniciraju sa ispitanicima valjano, razumljivo, što nije dobro za psihologe, pogotovo. I imam pravo da se nasmejem na tvoju izjavu da svako može da progugluje ono što je ovaj tip sada izjavio. Može, ali zašto bi? Zašto tip odmah ne bi rekao sve što je imao razumljivim rečnikom? Pri tom je rekao da neće da odaje detalje istraživanja, a upravo ih je odao (samo što misli da je dovoljno mistifikovao da ne razumemo).

[mac]

Zašto tip odmah ne bi rekao sve što je imao razumljivim rečnikom? Pri tom je rekao da neće da odaje detalje istraživanja, a upravo ih je odao (samo što misli da je dovoljno mistifikovao da ne razumemo).

Zapravo jeste rekao razumljivim rečnikom, za njega je razumljiv. Pitanje bi trebalo da bude zašto nije rekao svima razumljivim rečnikom. Postoje bar tri opcije:

1. Nije mu palo na pamet da će drugima biti nerazumljivo. Prosto nije razmišljao o tome.
2. Nije znao kako da prevede to na razumljiv jezik. Da li prevod uopšte postoji?
3. Shvatio je da bi morao da utroši još truda i vremena da svoj iskaz približi laicima, i ne ulažu mu se dodatni resursi u nešto što je rekao tek u prolazu. Računao je da je drugima dovoljno da znaju da je on zadovoljan, i da se to zadovoljstvo vidi iz poruke.
4. Pravio se pametan.

E sad, što odmah da skačemo na opciju 4? Cock-up before conspiracy...

[Josephine]

Upisao si mi više nego što sam rekla. Što je tvoja dežurna greška ovde, pošto ti procena ljudi i njihovih namera, očito, ne ide.

Dakle, u prvom postu na temi izrazila sam neslaganje sa upitnikom i poželela uspeh. Javljaju se i jedan i drugi "psiholog" da mi arogantno spočitaju. Dakle, ja sam sliku o njima već stekla i ti ne treba da se mešaš, mac. Ti imaš svoj odnos sa njima i svoju percepciju istih.

Najveća greška ljudi na ovom forumu je što svaku kritiku shvataju kao zlonamernu, a svaki sukob kao krajnji izraz mržnje. Pitaju mi otkud mi energija za sukobe. Jednostavno je, ja energiju ne trošim u sukobima jer kada ih imam - ne mrzim. I uvek mogu da se "pomirim", nastavim da pričam kao da ništa bilo nije.

Dakle broj 2. nijedna od tvojih "opcija" nije dobra i svaka mi odgovara za reakciju kakvu imam.

1. Psiholozi MORAJU da razmišljaju o tome da drugima budu razumljivi
2. Ako nije znao, treba da nas pita da li je bio razumljiv
3. Nije on najvažniji u ovoj priči, niti mislim da izjave o svom istraživanju gleda kao "usputne". Trošenje truda i vremena su u opisu posla svakog psihologa
4. Sve tri prethodne tačke spadaju pod ovu, univerzalnu, u stvari

[mac]

Grešiš.

[D]

Ne. Ti si pogresio sto si se uopste umesao u nesto sto ne razumes u potpunosti.

[Clansman]

Gospođo ili gospođice ,,D.", nov sam na ovom forumu, ali sam, kao koautor ovog istraživanja, stvarno morao da Vam odgovorim. Inače, profesionalni sam metodolog, sa visokim adakemskim akreditacijama i objavljenim naučnim radovima iz (trenutno) tri naučne oblasti, a do sada sam bio konsultant na visokom trocifrenom broju naučnih projekata iz ogromnog broja naučnih oblasti (i to na nekoliko kontinenata) - ne da je ovo bitno (niti mi je namjena da pravim "argument iz autoriteta" – a moj identitet ćete lako otkriti kada moje ime vidite ispod naslova ovog rada čim bude objavljen), ali čisto da imate uvid u to da se razumijem u nauku i naučni rad i imam mjerljiv naučni učinak. Nije mi jasno zašto ste toliko negativni prema ovom istraživanju i mišljenja sam da su sve ove ljutite kritike koje dajete na račun ,,psihologije i medicine" (bez da objašnjavate relacije između njih) i onda posredno i ovog istraživanja manifestacija Vaših apriorno negativnih stavova (tačnije - predrasuda) koje imate i želite pošto-poto da ih iskažete, pa Vam je onda ovo poslužilo kao pogodna "meta" za temper tantrum. Mogu to da razumijem, ali ne i da time opravdam logičke pogreške i školske primjere faktivno neutemeljenih tvrdnji koje iznosite. Pokušaću da opovrgnem neke od njih.

jer, eto, razumem se u metodologiju naučnog istraživanja. štaviše, na dva fakulteta polagala sam dva ispita o tome

Kažete da ste polagali metodologiju, pa Vam onda toplo preporučujem da obnovite znanje, jer jednostavno niste u pravu kada iznosite kritike na račun omaški u ovom istraživanju i obrazložiću Vam u nastavku i zašto, što je u startu epistemološki ispravna pozicija, za razliku od Vaše - samim tim što za svoje stavove ne iznosite bilo kakvu testabilnu argumentaciju, a po logici nečeg što se zove nulta hipoteza (i što je osnova testiranja hipoteza i zaključivanja u nauci), tvrdnja nije tačna dok se suprotno ne potvrdi, odnosno iskaz koji je iznesen bez činjenica koje ga potvrđuju, na isti način može biti i osporen i onaj ko ga osporava po definiciji je u pravu, a "teret dokazivanja" je na strani koja iskaz iznosi. Primjera radi, ako kažete da je 2+2=7, ja Vas pitam: "Zašto", Vi kažete: "Zato", ja odmah mogu reći da ne prihvatam Vaš iskaz jer njegovu istinitost niste adekvatno demonstrirali (a Vi ste dužni to da demonstrirate, jer Vi iznosite novu tvrdnju) i ja sam onda automatski u pravu - to ne znači da 2+2 jeste ili nije 7, ali znači da Vaša specifična tvrdnja nije adekvatno potkrijepljena i moja pozicija odbacivanja vašeg zaključka je ispravna, dok Vi ili neko drugi na adekvatan način ne demonstrira suprotno, ako je to uopšte moguće. Naučni metod na ovaj način funkcioniše i to nije nekakva velika novost, a kako ste polagali metodologiju, ovo biste morali znati. Nadam se da shvatate da je ovo što sam naveo hipotetski primjer, ali u potpunosti oslikava (neispravnu) logiku Vaše argumentacije.

Citiraću, ilustracije radi, samo nekoliko najpompeznijih tvrdnji koje iznosite bez ikakve testabilne argumentacije (na osnovu ovih tvrdnji sam i dao raniju pretpostavku da je Vaša averzija prema psihologiji apriorne prirode):

quote author=D. link=topic=13345.msg519046#msg519046 date=1375971039] Arogancija je veliki problem psihologije.[/quote]

/.../ umesto što manifestujete ono što medicina i psihologija, u svojim nesigurnostima i glupostima, večito uče svoje studente - mistifikaciju i pokrivanje rupa u znanju.

/.../ celokupna tendencija medicine i psihologije da u komunikaciji "sa običnim smrtnicima" koriste stručne termine kako bi se prikazali superiornijim i učenijim.

/.../ jer je jasno da tako komuniciraju samo oni koji ili kriju neznanje ili nemaju sposobnost da komuniciraju sa ispitanicima valjano, razumljivo, što nije dobro za psihologe, pogotovo.

Gdje su demonstrabilne činjenice koje potvrđuju bilo šta od ovog što iznosite? Ovo su sve eksplicitne tvrdnje koje zahtijevaju činjeničnu potporu - s obzirom da to izostaje, sve što ste naveli možemo po automatizmu odbaciti i to je upravo u skladu sa naučnom metodologijom koju tvrdite da poznajete. O tome što kritikujete kolegu za način izražavanja takođe imam nešto da dodam, jer s jedne strane, ne dopada Vam se pokušaj da nešto što je složena problematika prilagodi ,,svakodnevnoj komunikaciji" (kada kaže da se odlomci ,,ponašaju"), a s druge strane, navodite kako vam se ne dopada: ,,/.../ celokupna tendencija medicine i psihologije da u komunikaciji "sa običnim smrtnicima" koriste stručne termine kako bi se prikazali superiornijim i učenijim" i kritikujete opet i njega samog da koristi stručnu terminologiju. Ne valja ako kaže da se ,,odlomci ponašaju", a iz prethodnih premisa nužno slijedi da ne bi valjalo ni da je napisao ,,da odlomci posjeduju adekvatna psihometrijska svojstva i zatvaraju visoko zasićenu unifaktorsku strukturu, sa adekvatnom internalnom pouzdanošću", kako bi napisao da se obraća strukovnom auditorijumu. Ovo je logička kontradiktornost, koja zapravo pokazuje da Vi ni ne znate šta želite, ali Vas to ne limitira u iznošenju kritika u oba slučaja. A, ako ćemo već formalno, besmisleno je govoriti o ,,tendenciji medicine i psihologije" – možete govoriti o ,,tendenciji medicinara i psihologa" ili malo stilizovanije o ,,tendenciji unutar medicinskih i psiholoških akademskih krugova" (i u bilo kom slučaju morate demonstrirati da je zaista riječ o tendenciji i to još i dijeljenoj tendenciji), ali o prvom – ne možete, jer je iskaz logički besmislen! Vidite, lako je ,,cjepidlačiti"! Osim toga, Vi ovdje opet iznosite eksplicitnu tvrdnju, bez da je na bilo koji način argumentujete, a u okviru iste prepiske od drugog učesnika tražite da potkrijepi svoju tvrdnju radi kredibiliteta – sasvim je to ispravno, ali zaboravljate da ista pravila važe i za Vas! Dakle, molim Vas prvo da korigujete svoj iskaz, a onda da navedete i demonstrabilne činjenice koje ga potvrđuju! I onda to učinite za svaku drugu eksplicitnu tvrdnju koju ste iznijeli, ako hoćete da bilo koja od njih uzmem (ja ili bilo ko drugi) u ozbiljno razmatranje.  I naglašavam da Vaše ,,lično iskustvo" ili ,,mišljenje", kao uostalom ni bilo čije, ne potpadaju pod kategoriju ,,demonstrabilnih činjenica" – to bi bio anegdotski podatak i ništa više, niko od nas to ne može verifikovati, a ne možemo utvrditi ni reprezentativnost uzorka iz kog izvodite zaključak, kao ni objektivnost samog zaključka. Činjenica, dakle, mora biti testabilna, jer testabilnost, tj. opovrgljivost je fundamentalni princip naučnog metoda (za više informacija, konsultujte nešto iz opusa K. Poppera, preferabilno ,,Logiku naučnog otkrića"). Možda ste Vi imali neke neprijatne susrete sa pojedinim psiholozima ili ,,medicinarima", ali generalizovati to automatski na sve pripadnike tih struka je naprosto faktivno pogrešno, kako zbog pristrasnosti interakcija, tako i zbog veličine uzorka, a o adekvatnosti mjernih procedura da i ne govorim – ovo bi isto bilo kao da ja na osnovu Vaše averzije prema psihologiji automatski zaključim da svi članovi sa foruma dijele vašu averziju. Ovaj zaključak bi bio demonstrabilno neispravan, jer postojanje samo jednog slučaja koji je oprečan opovrgava hipotezu (i ja sam bih bio entitet na osnovu kog bi hipoteza bila opovrgnuta – član sam foruma, a nemam averziju prema psihologiji, tj. hipoteza da svi članovi ovog foruma iskazuju averziju prema psihologiji bila bi odbačena)! Dakle, Vaše mišljenje i lično iskustvo ne možemo prihvatiti kao činjenicu, kao ni bilo čije mišljenje i lično iskustvo. Pronađite adekvatnu naučnu studiju koja je prošla ,,slijepu recenziju" i koja na reprezentativan i formalno korektan način potvrđuje to što iznosite, a ako takve nema, izvolite pa sprovedite istraživanje, objavite ga, sačekaćemo, nije problem (čak pristajem i da Vam budem ispitanik), a onda mi možemo prihvatiti to što govorite kao argumentovano i tek onda pokušati to i da osporimo (do tada, pošto Vam je tvrdnja neargumentovana, ne moramo je ni osporavati – po logici nulte hipoteze, koju sam opisao ranije) – tako nauka funkcioniše! Isto važi za bilo koju drugu tvrdnju koju iznosite (npr. šta Vam to daje za pravo da određujete šta to ,,psiholozi moraju"?) – potkrijepite ih demonstrabilnim činjenicama i onda možemo imati produktivnu i civilizovanu debatu, u protivnom sve što ste naveli ima jednaku faktivnu važnost kao i kada bih ja rekao da je leteće spageti čudovište kreiralo sve nas svojim ćufta-ekstremitetom i da je to tako zato što ja smatram da je tako.

I inače, polagati metodologiju nije isto što i znati metodologiju - na stotine i hiljade studenata polažu metodologiju i statistiku, dobijaju i visoke ocjene, ali svega minoran broj njih zaista jeste sposobno to znanje da aplicira, a još manji broj to i čini – ovo je posebno izraženo na ovim prostorima, a što se jasno vidi iz vrlo niskih rangova koje naši Univerziteti imaju i iz minornog broja naučnih radova od domaćih autora koji su prisutni u relevantnim citatnim bazama. Uostalom, svaka tvrdnja se evaluira sama za sebe, nezavisno od toga ko je iznosi. Dakle, kao što ni moji objavljeni radovi ili napisane recenzije ne daju automatski kredibilitet mojim tvrdnjama i iste sam dužan da argumentujem, tako ni Vaše ,,polaganje metodologije" ne daje nikakav kredibilitet Vašim tvrdnjama, već ste dužni da ih i potkrijepite činjenicama, u protivnom je riječ samo o Vašem mišljenju, koje kao ni bilo čije drugo mišljenje, nema ama baš nikakvu naučnu važnost. Postoji, dakle, dualizam između poštovanja nečijeg prava na mišljenje i istinitosti produkta tog mišljenja. Mislite šta god želite, imate na to puno pravo, ali ako niste u stanju da adekvatno argumentujete to što iznosite, Vaše mišljenje nema nikakvu važnost. Inače, pravo na mišljenje Vam niko ni ne može oduzeti, iako se Vi postavljate kao da Vam je to pravo ugroženo):

Imam pravo da iznesem svoj stav /.../ Imam pravo da mi bude smešna /.../ Imam pravo da mi takav nastup bude smešan /.../ I imam pravo da se nasmejem /.../

Da, imate puno pravo – to ne znači da jeste u pravu!

[Clansman]

Vi tvrdite da to i to nije ispravno u istraživanju, ali ne potkrepljujete to bilo čim konkretnim, čak ste sami rekli da ste odustali u startu:

pocela sam da popunjavam, pa sam odustala od kod "mase" i visine. srecno.

Dakle, Vi de facto ni ne znate sadržaj upitnika, a ipak ulazite u polemiku i kritikujete nešto što ne poznajete (ako ga, međutim, znate, to znači da ste ipak popunili upitnik ili ste otišli dalje od pitanja o masi, što onda znači da govorite neistinu). U formalnoj logici, ovo je pogreška poznata pod nazivom "argument iz neznanja". Vi ste iskazali nezadovoljstvo istraživanjem – kolega Vam je objasnio (a i drugi su pokušali) šta može da Vam otkrije i zašto ne može da Vam govori o specifičnim razlozima uključivanja određenih varijabli i njihovih očekivanih relacija sa drugim varijablama u ovom trenutku i to je sasvim validno objašnjenje, tj. potpuno je u skladu sa naučnom metodologijom (dakle, kolega je odbranio svoju poziciju validnim argumentima, a za više izvora konsultujte bilo koji dostupan udžbenik primijenjene metodologije, a ako nemate ništa na raspolaganju, rado ću Vam poslati spisak relevantne literature). Osim toga, u okviru uputstva su pružene vrlo detaljne i dovoljne informacije o samom istraživanju i ostavljena je mogućnost dobijanja povratne informacije kada istraživanje bude završeno, iz čega bi Vam vjerovatno bilo jasno zašto su uključene određene stvari i šta to znači, jer se takve stvari objašnjavaju tamo. Ovo je sve vrlo profesionalno i u skladu je sa najstrožijim metodološkim i etičkim standardima – to što Vi ove stvari ne znate, zapravo samo potvrđuje da o metodologiji i naučnom radu znate nedovoljno i još je jedna manifestacija ,,argumenta iz neznanja". Zapravo, čak i da smo Vam rekli zašto su pojedine varijable uključene, Vi to ne biste ni mogli razumjeti, jer niste ni vidjeli ostatak upitnika i ne biste znali o čemu pričamo. Međutim, to Vas očigledno ne ometa da nastavite sa generičkim napadima na psihologiju (i medicinu) i ovo istraživanje, a da pri tome ne znate ni šta kritikujete, niti to na bilo koji način potkrepljujete. U formalnoj logici, ako je premisa nevalidna, konkluzija je nužno nevalidna, čak i ako je struktura logičke argumentacije ispravna. Pošto Vi zapravo ni ne znate sadržaj upitnika, Vi, dakle, u startu polazite od neutemeljene premise i ovim je doslovno svaka kritika koju ste iznijeli na račun istraživanja automatski opovrgnuta. Ako počnete izlaganje sa neispravnom premisom, bilo šta što kažete ili napišete nakon toga, a da se na tu premisu oslanja, nevalidno je po definiciji. Tako je jednostavno! Time što upitnik niste zapravo ni vidjeli, nemate na osnovu čega ni da tvrdite da li je nešto ispravno ili ne i automatski ste opovrgnuli sve kritike koje ste glede toga iznijeli...

Ako se već toliko dobro razumijete u metodologiju, zašto onda ne pročitate upitnik do kraja i ne argumentujete svoju poziciju i podijelite svoje znanje s nama, a ako su vam opaske uredne, to bi bilo od koristi za istraživanje i nauku i uradili biste jednu dobru stvar, zar ne? Lako je kritikovati, naročito bez argumenata, ali to je Vaše mišljenje i ništa više od toga – i opet naglašavam da iako svi imamo pravo na mišljenje, to pravo automatski ne validira ispravnost produkta mišljenja - to čine samo i isključivo činjenice! Sjajno je što imate mišljenje i što ga iznosite, ali bolje bi bilo da ga uz to i validno argumentujete, pošto insistiranjem na tome da ste u pravu, ali bez argumenata, zapravo samo umanjujete šansu da Vas bilo ko shvati ozbiljno i efektno se isključujete iz inteligentne konverzacije... To što ste Vi polagali metodologiju ili što je ja drugima obučavam ne čini ni Vas ni mene u pravu. Još jednom - svaki iskaz se brani i sudi sam za sebe, nije bitno ko ga iznosi, bitne su činjenice. Nešto je istinito ili pogrešno ne zbog toga što neko tako misli, nego zbog toga što činjenice idu u prilog jednoj ili drugoj poziciji.

Evo, ponudiću Vam ja elaboraciju objašnjenja koje Vam je kolega već dao, možda sada shvatite poentu.

Zašto ne možemo raspravljati o individualnim pitanjima iz testa / ajtemima i hipotezama, tj. kako to utiče na ispitanike i zašto je to problem? Odgovoriću na ovo kroz hipotetski primjer; recimo da ispitujemo preferenciju boja i da kažemo ispitanicima da očekujemo da će se preferiranje crvene boje povezivati sa većom ,,romantičnošću". Kao rezultat ovog, mnogi ispitanici imaće tendenciju da se prikažu manje ili više romantičnim u odnosu na ono koliko stvarno jesu romantični, pa će precjenjivati ili umanjivati svoju preferenciju crvene boje – iako ne postoji ,,ispravna" preferencija crvene boje, nas ipak interesuje kakva ona zaista jeste. Ovo je dobro opisan problem u metodologiji naučnih istraživanja (opet Vas neću upućivati na neki specifičan metodološki udžbenik – otvorite BILO KOJI udžbenik primijenjene metodologije koji Vam je dostupan, a na našem jeziku možete potražiti npr. Todorovićev ili Fajgeljev, a pisaću i sam članak ili dva na baš ovu temu u bližoj budućnosti). Ovaj problem koriguje se upravo na način na koji mi to ovdje činimo – ispitanicima se pruže dovoljne minimalne informacije o samom istraživanju prije nego što mu pristupe, da im odgovori ne bi bili kompromitovani, a o svim ostalim detaljima im se ponude objašnjenja poslije istraživanja, u formi debrifinga. Očigledno, s obzirom da će naše prikupljanje podataka trajati toliko koliko mora, jer skupiti veliki uzorak nije lako, debrifing će se dogoditi s određene vremenske distance, ali zato je ljudima i ostavljena opcija da prilože svoju email adresu i tako (pored svog ličnog izvještaja) dobiju informacije o rezultatima istraživanja onda kada ih i mi budemo imali – kada istraživanje bude gotovo, analize sprovedene, a radovi objavljeni! Dakle, iako ovaj upitnik nije TEST, tj. doslovno nema ,,tačnih" i ,,pogrešnih" odgovora, nas ipak interesuje ,,trend odgovaranja" i ne želimo taj trend da ,,kontaminiramo" kod bilo kog ispitanika. Ovo je toliko dobro opisana i utemeljena procedura i sasvim je standardna, da čak nije potrebno ni znanje metodologije da bi se došlo do zaključka zašto se to tako radi.

[Clansman]

Zašto su uključena neka pitanja koja na prvi pogled nemaju veze sa hororom? Upitnička baterija sastoji se od tri sekcije – sociodemografske grupe pitanja, literarnih odlomaka i psiholoških upitnika (uz automatsku randomizaciju izlaganja sadržaja posljednje dvije navedene sekcije). Vi ovo ne znate, jer niste ni pogledali upitnik do kraja... Većina psiholoških upitnika koje koristimo po prvi put se pojavljuju na našem prostoru i takođe su predmeti simultanih evaluacija (koje vršimo uz dozvolu i u saradnji sa njihovim originalnim autorima), tako da postoji i nekolicina (pretežno sociodemografskih) pitanja koja Vam se možda neće učiniti ,,povezana" sa horor književnošću (npr. upravo visina ili masa), ali ta pitanja služe u validaciji samih upitnika (jer, vjerovali ili ne, postoje određene korelacije tih varijabli sa nekim od mjerenih konstrukata – o čemu ćemo rado prozboriti NAKON istraživanja), a imaju i tzv. kontrolnu funkciju, tj. služe u utvrđivanju reprezentativnosti uzorka. Naime, mnoge "obične" sociodemografske karakteristike raspoređuju se u populaciji na određeni način koji znamo kakav je (npr. "zvonasta" ili "normalna" raspodjela) i onda se distribucije tih varijabli u uzorku porede sa distribucijama iz populacije - ako se poklapaju, to onda ide u prilog reprezentativnosti uzorka, tj. sugeriše nam da testirani ispitanici dobro zastupaju ukupnu populaciju - i onda možemo pretpostaviti i da su odgovori na odlomcima reprezentativniji (npr. ako bi se ispostavilo da nam većinu uzorka sačinjavaju žene iznad 50 godina, teško da bismo mogli smatrati njihove odgovore reprezentativnim za druge grupe ispitanika, npr. za muškarce ispod 30 godina i obrnuto). Ovo ne ,,dokazuje" reprezentativnost (niti je jedini modalitet na osnovu koga o reprezentativnosti zaključujemo), ali je ,,potvrđuje" (za razliku između dokaza i potvrde takođe konsultujte Poppera i obratite pažnju na nešto što se zove ,,problem indukcije"). Slučajni uzorak bi bio bolji, ali tako nešto u ovom slučaju nije moguće, pa smo zato primorani da koristimo ovakve procedure – ali to je relativno uobičajen pristup u istraživanjima ovog tipa (tj. istraživanjima koja obuhvataju nekakve opšte prisutne tendencije) i s dobrim razlogom,  jer dok god možemo demonstrirati da obuhvatamo glavninu opsega mogućih vrijednosti relevantnih varijabli (a možemo), reprezentativnost nalaza nije upitna. Što se tiče samih upitnika, oni mjere širok spektar karakteristika ličnosti i postoje hipoteze o mogućim relacijama svakog od njih sa preferencijama literarnog horora, a o svemu tome više ćemo znati po okončanju istraživanja, kada izvršimo odgovarajuće statističke analize i o svemu tome ćemo diskutovati više kada za to i bude vrijeme, što je opet nakon istraživanja.

pocela sam da popunjavam, pa sam odustala od kod "mase" i visine. srecno.

Vi se posebno frustrirate oko mase (i visine) i ne razumijete da ,,težina" nije ispravno (to je posebna fizička veličina, te ,,masa" i ,,težina" nisu sinonimi) i da je ovo što smo mi napisali ispravno, a drugi učesnici u diskusiji (posebno mac) su Vam sasvim dobro argumentovali i zašto je to tako, pa nema razloga da to ponavljam. Inače, ovo je gradivo nižih razreda osnovne škole – razumijem da Vam je to možda promaklo ili ste zaboravili, ali kada ste dobili demonstraciju da Vaš stav nije bio ispravan, trebali ste to da uvažite i prihvatite korekciju – to je ono što inteligentni i intelektualno pošteni ljudi rade, zar ne? Međutim, u nastavku Vi i dalje koristite neispravan termin ,,težina" i potencirate kako imate problem s tim što ne vidite vezu ove varijable sa preferencijom horora:

u stvari, odustala sam instinktivno. osetih se prevarenom jer ne vidim vezu izmedju tezine (i visine) i horora (odnosno-mojih afiniteta prema istom).

Inače, kao što sam iznad pomenuo, masa i visina osim što imaju funkciju obezbjeđenja reprezentativnosti uzorka, takođe, u jednom svom derivatu, koreliraju sa nekim drugim varijablama u istraživanju i to čak nije nekakva velika ,,tajna" – činjenica da Vi to ne znate, opet govori da možda ne bi bilo loše da se prvo edukujete o nečemu o čemu želite da raspravljate (i ovdje ne tvrdim da je riječ o ,,opštem znanju", ali Vi tvrdite da dobro poznajete metodologiju, a iznosite i pompezne tvrdnje o psihologiji i medicini, iz čega slijedi da se i u njih razumijete, jer zašto bi takve tvrdnje iznosili, ako niste sigurni u njihovu istinitost), a takođe je i manifestacija ,,argumenta iz neznanja" – jer za Zevsa miloga, ako nešto ne razumijem ili ne znam, to mora da nije tačno ili neko nešto pokušava da mi podvali, zar ne?! Pa, ne, jer je riječ o logičkoj pogrešci, tj. o nečemu što po definiciji vodi u pogrešan zaključak.

Već sam naveo da se istinitost svake tvrdnje procjenjuje sama za sebe, bez obzira ko je iznosi. Tako ste i Vi, draga D (pretpostavljam sa alternativnog naloga, ali slobodno me ispravite ako griješim), iznijeli jedan zaista fenomenalan savjet na kojem Vam ,,skidam kapu", a koji bih i ja Vama htio da ,,vratim":

Ne. Ti si pogresio sto si se uopste umesao u nesto sto ne razumes u potpunosti.

Za ostale članove: Zaista mi je žao što je moj prvi post (tj. serija postova) bio ovoliki ,,zid teksta" i nije mi namjera da nekoga vrijeđam, ali kolega mi je skrenuo pažnju na neka metodološka pitanja koja su potegnuta u ovoj prepisci i na provokativne i neutemeljene komentare i onda sam osjećao dužnost da na njih i odgovorim. Inače, iako sam ovaj forum tek počeo da ,,otkrivam", djeluje kao sjajno mjesto i zahvaljujem se svim članovima koji su do sada učestvovali u istraživanju ili planiraju da učestvuju, kao i onima koji su ovdje davali racionalne komentare i vršili produktivnu i argumentovanu diskusiju koju sam sa uživanjem pročitao!

[Stipan]

Izvinjavam se na neinformisanosti, ali na koji način masa i visina obezbeđuju reprezentativnost uzorka u povezanosti sa horror literaturom?

[Gioganni]

Izvinjavam se na neinformisanosti, ali na koji način masa i visina obezbeđuju reprezentativnost uzorka u povezanosti sa horror literaturom?

Kolega je već objasnio, ali nije problem, tu smo da odgovaramo na vaša pitanja. Prije svega, nema potrebe da se izvinjavate, poštujemo vaš interes za istraživanje i najmanje što možemo da uradimo je da odgovaramo na pitanja. Naime, mnoge "obične" sociodemografske karakteristike raspoređuju se u populaciji na određeni način koji znamo kakav je (npr. "zvonasta" ili "normalna" raspodjela) i onda se distribucije tih varijabli u uzorku porede sa distribucijama iz populacije - ako se poklapaju, to onda ide u prilog reprezentativnosti uzorka, tj. sugeriše nam da testirani ispitanici dobro zastupaju ukupnu populaciju - i onda možemo pretpostaviti i da su odgovori na odlomcima reprezentativniji (npr. ako bi se ispostavilo da nam većinu uzorka sačinjavaju žene iznad 50 godina, teško da bismo mogli smatrati njihove odgovore reprezentativnim za druge grupe ispitanika, npr. za muškarce ispod 30 godina i obrnuto). Inače, masa i visina osim što imaju funkciju obezbjeđenja reprezentativnosti uzorka, takođe, u jednom svom derivatu, koreliraju sa nekim drugim varijablama u istraživanju, a te varijable opet, možda koreliraju sa literarnim preferencijama, preferencijama određenog odlomka itd...

[Stipan]

I dalje mi je nejasno.
Dakle, sudeći po objašnjenju ovde datom (ako sam dobro razumeo), ispitanici velike mase i male visine su druga kategorija čitalačke publike nego ispitanici male mase, a velike visine?

[mac]

Ko zna, možda debeli ljudi više vole Lavkrafta, a mršavi Kinga. Niko to nije ispitivao.

[Meho Krljic]

Ne bre, lepo je čovek objasnio. Uzimanje ovih podataka je kontrolna mera da se potvrdi je li uzorak koji je dobije reprezentativan. Dakle, ako se pokaže da je 90% ispitanika više od metar i devedeset, onda se ne radi o reprezentativnom uzorku pa to treba imati na umu kod obrade rezultata.

Seriously, ljudi su ispisali kamion teksta, nije loše pročitati taj tekst pre nego što postavimo još neko pitanje na koje je već odgovoreno. 

[Gioganni]

Ne bre, lepo je čovek objasnio. Uzimanje ovih podataka je kontrolna mera da se potvrdi je li uzorak koji je dobije reprezentativan. Dakle, ako se pokaže da je 90% ispitanika više od metar i devedeset, onda se ne radi o reprezentativnom uzorku pa to treba imati na umu kod obrade rezultata.

Seriously, ljudi su ispisali kamion teksta, nije loše pročitati taj tekst pre nego štopostavimo još neko pitanje na koje je već odgovoreno. 

 

[Gioganni]

I dalje mi je nejasno.
Dakle, sudeći po objašnjenju ovde datom (ako sam dobro razumeo), ispitanici velike mase i male visine su druga kategorija čitalačke publike nego ispitanici male mase, a velike visine?

Recimo da u našem istraživanju učestvuje 2000 ljudi, da uzorak nije polno izbalansiran, ako je prosječan ispitanik visok 1,60cm, ima 38kg, ima 55 godina, tri razreda osnovne škole..... Možemo li govoriti o reprezentativnom uzorku? Naravno da ne, zbog toga su ove kontrolne varijable jako bitne.

[Stipan]

Pazi ovako, ja ne vidim da je dobijeni odgovor u skladu sa zdravim razumom. Ovo nije odgovor na jednu vrlo jednostavnu dilemu: koja je to psihološka odrednica koja deli reprezent čitalačke publike na osnovu visine i mase? Možeš li kompetentno razjasniti ovu tendenciju? Dakle, to su isključivo fizičke karakteristike. Na koji način su one povezane sa nečijim intelektualnim kapacitetima, ili ako ćemo se držati teme, sa interesovanjem za određenu vrstu literature?

[Meho Krljic]

Stipane, pa objašnjeno je da je u pitanju kontrolna mera koja potvrđuje ili opovrgava reprezentativnost uzorka. Dakle, kriterijum je mogao da bude i boja očiju ili broj udova. Ako bi se ispostavilo da 60% ispitanika ima manje od četiri uda, to ne bi bio reprezentativan uzorak u smislu opšte populacije. Visina i težina su samo najjednostavniji kriterijumi za ovo, pretpostavljam.

[lilit]

Stipane,
prvo treba da razjasniš šta znači "reprezentativni uzorak", pa onda ispočetka.

Btw, tekstovi novog forumaša vrcaju onim čega tamo nikako ne bi smelo da bude.

[Gioganni]

Zašto ne mogu da ostavim komentar duži od pet-šet rečenica...? Već tri puta mi se gubi tekst...

[Meho Krljic]

Zato što te forum mrzi.

Šalim se, ima nekih problema ovih dana, obavezno kopiraj tekst pre nego što kreneš da ga postuješ i ne koristi preview jer on sve pokvari.

[mac]

Ako sam dobro shvatio poenta i jeste da ti parametri ne budu vezani za tematiku istraživanja. Cilj mase i visine je da utvrdi da je uzorak kako-tako dobro raspodeljen. Ako raspodela po visini osobe prati Gausovu krivu onda kažeš okej ovo mi je dovoljno slučajno. Ne smeš da koristiš neki parametar koji ima veze sa istraživanjem, recimo količinu posedovanih knjiga u kilogramima, jer to je upravo predmet istraživanja. To je ono što posredno meriš i ispituješ, pa zato ne sme da bude ono što koristiš kao reper.

[Stipan]

Stipane, pa objašnjeno je da je u pitanju kontrolna mera koja potvrđuje ili opovrgava reprezentativnost uzorka. Dakle, kriterijum je mogao da bude i boja očiju ili broj udova. Ako bi se ispostavilo da 60% ispitanika ima manje od četiri uda, to ne bi bio reprezentativan uzorak u smislu opšte populacije. Visina i težina su samo najjednostavniji kriterijumi za ovo, pretpostavljam.

Odnosno, ti pretpostavljaš da, ako je 60% ispitanika lakše preskočiti nego obići, to nije reprezentativan uzorak u smislu opšte populacije? 

[Josephine]

Gospođo ili gospođice ,,D.", nov sam na ovom forumu, ali sam, kao koautor ovog istraživanja, stvarno morao da Vam odgovorim. Inače, profesionalni sam metodolog, sa visokim adakemskim akreditacijama i objavljenim naučnim radovima iz (trenutno) tri naučne oblasti, a do sada sam bio konsultant na visokom trocifrenom broju naučnih projekata iz ogromnog broja naučnih oblasti (i to na nekoliko kontinenata) - ne da je ovo bitno (niti mi je namjena da pravim "argument iz autoriteta" – a moj identitet ćete lako otkriti kada moje ime vidite ispod naslova ovog rada čim bude objavljen), ali čisto da imate uvid u to da se razumijem u nauku i naučni rad i imam mjerljiv naučni učinak.

E, sine moj, da si razapet na nekoliko kontinenata, ne bi se bavio sagitom i tražio ispitanike ovde. I tri naučne oblasti, ni manje ni više, kažeš, a.

Nije mi jasno zašto ste toliko negativni prema ovom istraživanju i mišljenja sam da su sve ove ljutite kritike koje dajete na račun ,,psihologije i medicine" (bez da objašnjavate relacije između njih) i onda posredno i ovog istraživanja manifestacija Vaših apriorno negativnih stavova (tačnije - predrasuda) koje imate i želite pošto-poto da ih iskažete, pa Vam je onda ovo poslužilo kao pogodna "meta" za temper tantrum. Mogu to da razumijem, ali ne i da time opravdam logičke pogreške i školske primjere faktivno neutemeljenih tvrdnji koje iznosite. Pokušaću da opovrgnem neke od njih.

Nisam negativna. Dala sam svoj stav na početku, a ti si mi arogantno "objasnio" (uz Perinovu pomoć) da treba da mi je daleka kuća. Ja sam, u tom trenutku, odlučila da svetu nisu potrebna još dva neempatična i školska primjera fiktivno neutemeljenih psihologa, pa sam rešila i da ponekad ubacim pokoji komentar u nadi da ćete poneki shvatiti ozbiljno, kada već prvi, najlepši i najdobronamerniji, niste.

Gdje su demonstrabilne činjenice koje potvrđuju bilo šta od ovog što iznosite? Ovo su sve eksplicitne tvrdnje koje zahtijevaju činjeničnu potporu - s obzirom da to izostaje, sve što ste naveli možemo po automatizmu odbaciti i to je upravo u skladu sa naučnom metodologijom koju tvrdite da poznajete.

Kako, bre, gde su? A ovo (primer za argument o aroganciji)?

Perin: @D: Ah, pa da, totalno je empirijski i naučno da podeli sa nama sve varijable koje koristi u istraživanju, sve ciljeve i hipoteze, šta očekuje da dobije od rezultata ovim istraživanjem, jer to nikako, ali nikako ne bi uticalo na krajnji rezultat koji mora biti objektivan. I stvarno, ali stvarno ne vidim razlog zašto na sve imaš primedbu, pa čak i na nešto u šta se nimalo ne razumeš.

Dakle, molio bih da oni koji žele da učestvuju u istraživanju to učine, a kojima ispitivanje ne leži, daleko im kuća. Ispitivanje je u svakom slučaju na dobrovoljnoj bazi, i svako treba da pročita uputstvo za rešavanje pre nego što počne sa popunjavanjem. Tamo je sve lepo objašnjeno i zaista ne vidim potrebu da se rasprava prenosi ovde.

Pa ovo (primer za argument o mistifikaciji):

Postoje određene varijable koje imaju kontrolnu svrhu i/ili služe ujednačavanju uzorka (što je u vezi sa povećanjem legitimnosti istraživačkih nalaza) i  odabir istraživačkih varijabli, formiranje hipoteza o njihovim relacijama i testiranje tih relacija iz očiglednih razloga je zadatak istraživača, a ne ispitanika, te o većini tih stvari iz metodoloških razloga nije moguće raspravljati prije ili za vrijeme istraživanja, pošto se empirijska pitanja tretiraju samo na jedan način: empirijski, a u ovom slučaju, to je moguće tek po okončanju pikupljanja podataka. Istovremeno, predetaljno raspravljanje o specifičnim aspektima istraživanja nosi sa sobom rizik kompromitovanja odgovora ispitanika, a nas interesuje ono što svaki ispitanik/ca zaista i sam/a misli po ovim temama, nekompromitovano tuđim mišljenjima koja se sasvim legitimno mogu razlikovati. Iz tih razloga, ne možemo ulaziti u bilo kakve opširne polemike o ovakvim pitanjima

I to kada polemiku niko nije ni tražio, nego su se "ispitivači" uplašili da će im istraživanje izmaći kontroli na sagiti.

A evo ga moj omiljeni citat:

Ono što je najbitnije je da se odlomci ponašaju odlično u psihometrijskom smislu i već sada dobro zaklapaju latentnu/faktorsku strukturu.

Citiraću, ilustracije radi, samo nekoliko najpompeznijih tvrdnji koje iznosite bez ikakve testabilne argumentacije (na osnovu ovih tvrdnji sam i dao raniju pretpostavku da je Vaša averzija prema psihologiji apriorne prirode):

Ovde je vaša pretpostavka pogrešna. Ja nemam averziju prema psihologiji. Toliko o umeću postavljanja hipoteze. Imam averziju prema psiholozima-robotima.

Ne valja ako kaže da se ,,odlomci ponašaju", a iz prethodnih premisa nužno slijedi da ne bi valjalo ni da je napisao ,,da odlomci posjeduju adekvatna psihometrijska svojstva i zatvaraju visoko zasićenu unifaktorsku strukturu, sa adekvatnom internalnom pouzdanošću", kako bi napisao da se obraća strukovnom auditorijumu. Ovo je logička kontradiktornost, koja zapravo pokazuje da Vi ni ne znate šta želite, ali Vas to ne limitira u iznošenju kritika u oba slučaja.

Naravno da znam šta hoću. Hoću da ne brukaš sebe i tu divnu nauku kojom se baviš, prosipanjem terminologije koju, zapravo, ne moraš da koristiš, ali je ipak, sa zadovoljstvom prosipaš, kako bismo svi mi ovde znali koliko si učen i razapet na tri kontinenta. To što si rekao stručnim frazama, mogao si da kažeš u jednoj kratkoj i lepoj, razumljivoj rečenici. Ali nisi.

I naglašavam da Vaše ,,lično iskustvo" ili ,,mišljenje", kao uostalom ni bilo čije, ne potpadaju pod kategoriju ,,demonstrabilnih činjenica" – to bi bio anegdotski podatak i ništa više, niko od nas to ne može verifikovati, a ne možemo utvrditi ni reprezentativnost uzorka iz kog izvodite zaključak, kao ni objektivnost samog zaključka

Ova će izjava od tebe napraviti samo velikog mediokriteta, koji je čitavog života pokušavao da se bavi psihologijom, oslanjajući se na uzorke, baterije, empirijske podatke, testove, psihometrije i sl. Duša tu nedostaje, najviše potrebna jednom psihologu. Svaka budala se da naučiti metodologiji. Psihologiju čoveka poznaju samo odabrani. I senzitivni. Oni koji se saživljavaju sa tuđim iskustvom, skupljajući tuđa (i svoja) razmišljanja.

I inače, polagati metodologiju nije isto što i znati metodologiju - na stotine i hiljade studenata polažu metodologiju i statistiku, dobijaju i visoke ocjene, ali svega minoran broj njih zaista jeste sposobno to znanje da aplicira, a još manji broj to i čini – ovo je posebno izraženo na ovim prostorima, a što se jasno vidi iz vrlo niskih rangova koje naši Univerziteti imaju i iz minornog broja naučnih radova od domaćih autora koji su prisutni u relevantnim citatnim bazama.

Hajde, prestani da se pozivaš na tupava srbendanska i bosanska istraživanja. Učestvovala sam i ja na projektima kao istraživač. Pravila upitnike, istraživala mnjenje, ukrštala podatke i imam par objavljenih istraživanja, pa? To me ne čini ni stručnjakom, niti se sada, ovde, sa tobom, ne dobacujem stručnim terminima iz jednog jedinog razloga - svesna sam da ovo još neko prati i čita, a imam dovoljno samopouzdanja da sa tobom mogu da se izborim na rečniku razumljivom većini, niti mi stručna terminologija i bacanje naslova mojih publikacija i projekata nekome u lice sada treba, kao što je potrebno tebi.

Dakle, Vi de facto ni ne znate sadržaj upitnika, a ipak ulazite u polemiku i kritikujete nešto što ne poznajete (ako ga, međutim, znate, to znači da ste ipak popunili upitnik ili ste otišli dalje od pitanja o masi, što onda znači da govorite neistinu). U formalnoj logici, ovo je pogreška poznata pod nazivom "argument iz neznanja".

Formalna logika omogućava još jedno, treće rešenje ove situacije, koje mi omogućava da upitnik ne rešim, ali da pitanja opet vidim. Kada si joj tako vičan ("formalnoj" logici, jel), doseti se rešenja. Ako ne uspeš, reći ću ti ja sutra koristeći argumente "neformalne" logike, jel.

Zašto ne možemo raspravljati o individualnim pitanjima iz testa / ajtemima i hipotezama, tj. kako to utiče na ispitanike i zašto je to problem?

Poptuno nepotrebni i smarački odeljak teksta. Nisam ga ni pročitala, budući da nisam ni tražila diskusiju o pitanjima. Što tebe ne sprečava da mi uporno učitavaš namere i motivaciju.. onako, umešno, kako to samo metodolozi i ljudi od nauke umeju.

Evo, ni ovom prilikom neću da komentarišem pasus, jer me ne zanima diskusija o pitanjima.

Zašto su uključena neka pitanja koja na prvi pogled nemaju veze sa hororom?

Nije stvaru tome zašto su uključena neka pitanja koja veze sa vezom nemaju, nego - zašto ihje toliko mnogo? I zašto su pitanja formulisana tako da upućuju na nekoliko odgovora, odnosno - ograničavaju ispitanika u slobodi odgovaranja? Pitanja tipa "Da li ste kao mali...?", upućuju na odgovore sa "da" ili "ne", stežu obruč oko ispitanika, koji je primoran da se ograničenim odgovorima kreće u granicama koje odgovaraju ispitivaču, a radi lakše obrade podataka. Ali ovo nije ni čudno, za vas "formalna" logika, izgleda, uvek ima dualno rešenje. I tu je za vas, i vaše istraživanje, tačka.

Osim toga, zstef se nije slučajno javio. Svi znamo (da li?) da naše odgovore možete da iskoristite i na druge načine, ukrštajući podatke sa drugim ciljevima spoznaje.

Vi se posebno frustrirate oko mase (i visine) i ne razumijete da ,,težina" nije ispravno (to je posebna fizička veličina, te ,,masa" i ,,težina" nisu sinonimi) i da je ovo što smo mi napisali ispravno, a drugi učesnici u diskusiji (posebno mac) su Vam sasvim dobro argumentovali i zašto je to tako, pa nema razloga da to ponavljam. Inače, ovo je gradivo nižih razreda osnovne škole – razumijem da Vam je to možda promaklo ili ste zaboravili, ali kada ste dobili demonstraciju da Vaš stav nije bio ispravan, trebali ste to da uvažite i prihvatite korekciju – to je ono što inteligentni i intelektualno pošteni ljudi rade, zar ne? Međutim, u nastavku Vi i dalje koristite neispravan termin ,,težina" i potencirate kako imate problem s tim što ne vidite vezu ove varijable sa preferencijom horora:

Evo, na primer, ovo, oko osnovne škole i to... pa da li je to nivo jednog stručnjaka sa tri kontinenta? Moje su namere od početka bile jasne - kritika termina koji ispitanici ne koriste. "Težina" je termin uvrežen među vašom ciljnom grupom i nikako nije pogrešan, osim u glavama psihologa-robota (i fizičara, ali oni su jasni), koji su preveli upitnik sa stranog jezika, ne trudeći se da njegov rečnik prilagode rečniku ispitanika.

Za kraj, kada si mi tako lepo vratio rečenicu koju sam izrekla, i ja bih tebi vratila činjenicu da ste upitnik preveli, da je metodologija istraživanja preuzeta, robotski naučena, robotski sprovođena, ne predstavlja nikakvu ingenioznost, niti predstavlja nekakvu imaginaciju "ispitivača". A nekako nikada nisam imala poštovanja za kopi pejstere tuđih dela i istraživanja, ni za folovere tuđih misli i teorija. I uvek su mi smešni kada nešto nabubače, pa se prosipaju među rajom svojim "visokoparnim terminima".

Ovaj upitnik je samo jedna prevdena i mnogo puta u svetu već sprovedena stvar (na jednu ili drugu temu). Nema potrebe da se ovde pojavljujete kao mesije, dižući halabuku oko nekakvog upitnika, spočitavajući nam da se "ispitivači bave naukom, a ne ispitanici", prozivajući ovo "najvećim istraživanjem u datoj oblasti (horor)". Smešni ste, bre. Vi i vaši kopi pejstovani, udžbenički, arogancijom zatrovani umovi, koji nikada neće biti nosioci jedne tako divne nauke. Pre njeni dželati.

[Josephine]

A kada smo kod osnovne škole, nauči da pišeš. Kao jednom "naučniku" koji je objavljivao radove "na četiri kontinenta", tekstovi treba da ti budu mnogo preglednij i čitkiji (tu se vraćamo i na razumljivost teksta).

[Meho Krljic]

Stipane, pa objašnjeno je da je u pitanju kontrolna mera koja potvrđuje ili opovrgava reprezentativnost uzorka. Dakle, kriterijum je mogao da bude i boja očiju ili broj udova. Ako bi se ispostavilo da 60% ispitanika ima manje od četiri uda, to ne bi bio reprezentativan uzorak u smislu opšte populacije. Visina i težina su samo najjednostavniji kriterijumi za ovo, pretpostavljam.

Odnosno, ti pretpostavljaš da, ako je 60% ispitanika lakše preskočiti nego obići, to nije reprezentativan uzorak u smislu opšte populacije? 

Tako nekako.

[Stipan]

Pa to je, najprostije rečeno, apsolutno pogrešno.

[Meho Krljic]

U kom smislu je pogrešno???? Metodološki meni to ima smisla. Želiš da znaš je li uzorak kojim se baviš u opštem smislu "prosečan" odnosno reprezentativan jer to utiče na obradu rezultata.

A inače, moram da primetim da D., avaj ulaže užasno mnogo energije i vremena u jednu sasvim besmislenu borbu da dokaže neke potpuno nevažne poente (da li se kaže težina iako je to pogrešno ili masa, da li se odlomak ponaša itd.) i da bi bilo lepo da to isto usmeri na neke važnije mete.  Ovo mi sad deluje potpuno cepidlački i tangencijalno u odnosu na temu topika - na primer tvrdnje da autor objašnjenja nema dušu a da je to najvažnije psihologu itd. Mislim koga briga, zaboga?

[Джон Рейнольдс]

Ноторна незналица на аргументе (очекивано!) не може да одговори другачије, осим празним наклапањем.

[mac]

Ne bih rekao da oni gledaju prosek kilograma nego oblik krive. Kad stave sve kilograme na jedan grafik, i ako taj grafik ima zvonast oblik (Gausova kriva) oni će biti srećni. Uopšte ih neće zanimati na kom kilogramu je vrh grafika.

[Josephine]

na primer tvrdnje da autor objašnjenja nema dušu a da je to najvažnije psihologu itd. Mislim koga briga, zaboga?

Pa mene je briga, jasno (ti si stari ljubitelj dogmi, tebe nije briga, jasno  ). Ja tačno znam sa kojom sam se motivacijom javila ovde i šta vidim u ovom upitniku (na početku instinktivno, a sada sve jasnije, što autori više pričaju).

Ali vi ste ti koji ste se nakalemili na moju diskusiju sa "ispitivačima", a sada tražite smisao?? Pa ko vas *ebe kada se uključujete u raspravu u čije niti niste sigurni. I ko vam je kriv što nikada niste uspeli da shvatite da je emocija druga strana inteligencije i obrnuto, pa ste sada hendikepirani u ovakvoj vrsti diskusija, pozivate se na "formalne" logike i nije vam jasno o čemu ja to?

Robotima, kopi pejsterima i enciklopedijskim primerima šterebera nije mesto u psihologiji. Niti onima koji svoje ispitanike ne poštuju ni toliko da im se obraćaju razumljivim jezikom. O zloupotrebi traženih informacija (hajde da se vratimo i na taj "intelektualni" deo) već sam rekla. Dakle, mene ovde nešto instinktivno uznemirava, iz tog poriva sam se javila. Sada kada se razotkriva ličnost "ispitivača", sada mi je sopstveni instinkt jasniji. A vas ko, opet, *ebe kada nemate instinkt, već slepo verujete "naučnicima" sa tri kontinenta.

[Meho Krljic]

Nema razloga da potežemo takav jezik. Mislim, to sa jebanjem, to je za budoar, ne za ovu raspravu.

A meni to potezanje emocionalne inteligencije i pseudopsihološko rovarenje po ličnosti ispitivača - koji je pružio veoma detaljne i ubedljive odgovore na nedoumice koje, po mom mišljenju nisu zahtevale toliko truda u odgovaranju jer su i delovale nasumično i trivijalno - ponoviću, izgleda kao sasvim neodgovarajuće za kontekst: pričamo o jednom upitniku koji je samorazumljiv. Zaista je neuputno ovoliko pozivanje na ustanak protiv dogme (pogotovo kad neko kaže da je na dva fakulteta polagao metodologiju, što je implicitno pozivanje na istu takvu dogmu), silno napadanje medicine i spihologije ili medicinara i psihologa koji pričaju "nerazumljivim rečnikom" iako nikom ovde nije delovao nerazumljivo itd.... Naprosto, deluje kao da teraš mak na konac i pokušavaš da pobediš u raspravi u kojoj zapravo niko drugi ne učestvuje. Sigurno imaš bolje mete da na njih usmeriš strast i energiju.

[Torrente]

Žene su tvrdoglave:

[Clansman]

Ako sam dobro shvatio poenta i jeste da ti parametri ne budu vezani za tematiku istraživanja. Cilj mase i visine je da utvrdi da je uzorak kako-tako dobro raspodeljen. Ako raspodela po visini osobe prati Gausovu krivu onda kažeš okej ovo mi je dovoljno slučajno. Ne smeš da koristiš neki parametar koji ima veze sa istraživanjem, recimo količinu posedovanih knjiga u kilogramima, jer to je upravo predmet istraživanja. To je ono što posredno meriš i ispituješ, pa zato ne sme da bude ono što koristiš kao reper.

Jeste, upravo tako!

[Stipan]

U kom smislu je pogrešno????

Pogrešno je u smislu da fizičke karakteristike ne određuju naklonost određenoj vrsti literature.
Metodološki može imati smisla samo ukoliko se radi o proseku celokupnog stanovništva određene teritorije, ali ne i kada se radi o tako malobrojnoj i poprilično izolovanoj grupi. Izuzev, ako postoji uzorak sa kojim je prosek ispitanika uporediv.

[Josephine]

Ako ne deluje nerazumljivo, oko čega diskutujete ti, mac i stipan, meho?

A ni ti nemaš argumente da "nikome ovde" nije delovalo nerazumljivo. Niti da je upitnik "samorazumljiv" ( )

Ali jedno sam primetila - čim neko napada "naučenjačku" dogmu, Meho se uznemiri i počne da brka emociju i racio, umesto da ih koristi istovremeno. Pa tako onda dođe u stuaciju da izjavi kako je nešto "samorazumljivo". 

Pitanja su, bar ona koja sam videla, suviše lična, odgovori su osetljivi i podložni zloupotrebi (na primer, ukrštanjem podataka mogao bi da se izvuče zaključak koliko su zlostavljana deca sklona horor žanru - a pri tom, pitanja su formulisana (još nije nije odgovorio na ovu tvrdnju) tako da zahtevaju ograničeni i nedovoljno specifikovani odgovor).

Pitanje određivanja reprezentativnog uzorka je tek diskutabilno i ovde je samo "krpljenje s koca i konopca".

[Josephine]

I sam naziv topika je šalabajzerski i potpuno amaterski. A vi otkrijte šta ne valja.

[Ghoul]

I sam naziv topika je šalabajzerski.

teško je proceniti dal si veća jadnica ili bednica...

jeeebote, pa ti si pravi slučaj za psihološko ispitivanje: zakenjavanje ovog topika te više nego kandiduje za to.

[Clansman]

E, sine moj, da si razapet na nekoliko kontinenata, ne bi se bavio sagitom i tražio ispitanike ovde. I tri naučne oblasti, ni manje ni više, kažeš, a.

Opet logička pogreška - argument po analogiji! Iznosite ekplicitnu tvrdnja da X koji čini Y ne bi nikada činio i Z. Dakle, teret dokazivanja je na Vama. Tvrdnja iznesena bez činjenica koje joj idu u prilog, bez činjenica može biti i opovrgnuta. Da, tri oblasti - scijentometrija, statistika/metodologija (iz konceptualnih razloga nemam običaj da razdvajam metodologiju i statistiku, ali tehnički bih mogao i onda bi bile četiri oblasti) i psihologija. Inače, ovo je sve provjerljivo...

Nisam negativna. Dala sam svoj stav na početku, a ti si mi arogantno "objasnio" (uz Perinovu pomoć) da treba da mi je daleka kuća. Ja sam, u tom trenutku, odlučila da svetu nisu potrebna još dva neempatična i školska primjera fiktivno neutemeljenih psihologa, pa sam rešila i da ponekad ubacim pokoji komentar u nadi da ćete poneki shvatiti ozbiljno, kada već prvi, najlepši i najdobronamerniji, niste.

Počinjete iskaz pogrešnom premisom. Tvrdite da sam Vam JA nešto objasnio, a ja Vam se do sinoć nisam ni obratio. Pogrešna premisa nužno vodi u pogrešan zaključak. Dakle, tvrdnja je opet netačna. Osim toga, već sam Vam lijepo objasnio da ako želite da Vas neko shvata ozbiljno, svoje tvrdnje morate i argumentovati, jer Vaš mišljenje (kao ni bilo čije, pa tako i moje) nema nikakvu argumentativnu važnost. Da ste napisali išta što ima empirijsko utemeljenje, onda bi Vas i shvatili ozbiljno. Ako želite da Vas ozbiljno shvate, morate se držati činjenica, ne emocionalno zasićenih insinuacija i grandioznih neutemeljenih tvrdnji...

Gdje su demonstrabilne činjenice koje potvrđuju bilo šta od ovog što iznosite? Ovo su sve eksplicitne tvrdnje koje zahtijevaju činjeničnu potporu - s obzirom da to izostaje, sve što ste naveli možemo po automatizmu odbaciti i to je upravo u skladu sa naučnom metodologijom koju tvrdite da poznajete.

Kako, bre, gde su? A ovo (primer za argument o aroganciji)?

Gospođo ili gospođice, to što sam naveo je fundamentalni princip u nauci. Ako Vi to smatrate arogantnim, nemate problem ne sa onim što ja govorim / pišem, nego sa formalnom logikom i naučnim metodom - što je zapravo jedini pristup koji kao vrsta poznajemo, a koji konzistentno vodi u istinitu. Da, svaki izkaz koji nije adekvatno argumentovan po definiciji se odbacuje dok onaj ko tvrdnju iznosi ne izvrši adekvatnu argumentaciju. Žao mi je što Vas to vrijeđa, ali to je samo osnovni postulat cjelokupnog znanja koje smo kao vrsta akumulisali... S tim u vidu - i dalje ne nudite nikakav argument...

Perin: @D: Ah, pa da, totalno je empirijski i naučno da podeli sa nama sve varijable koje koristi u istraživanju, sve ciljeve i hipoteze, šta očekuje da dobije od rezultata ovim istraživanjem, jer to nikako, ali nikako ne bi uticalo na krajnji rezultat koji mora biti objektivan. I stvarno, ali stvarno ne vidim razlog zašto na sve imaš primedbu, pa čak i na nešto u šta se nimalo ne razumeš.

Dakle, molio bih da oni koji žele da učestvuju u istraživanju to učine, a kojima ispitivanje ne leži, daleko im kuća. Ispitivanje je u svakom slučaju na dobrovoljnoj bazi, i svako treba da pročita uputstvo za rešavanje pre nego što počne sa popunjavanjem. Tamo je sve lepo objašnjeno i zaista ne vidim potrebu da se rasprava prenosi ovde.

Vi zaboravljate da ponašanje ne egzistira u vakuumu i to je kolegin odgovor na Vaše neutemeljene tvrdnje i optužbe koje ste iznijeli ranije. Sila akcije i reakcije. Kada nekoga udarite i taj neko Vam vrati, vi ste inicijator fizičkog konflikta, ne ta druga osoba.

Pa ovo (primer za argument o mistifikaciji):

Postoje određene varijable koje imaju kontrolnu svrhu i/ili služe ujednačavanju uzorka (što je u vezi sa povećanjem legitimnosti istraživačkih nalaza) i  odabir istraživačkih varijabli, formiranje hipoteza o njihovim relacijama i testiranje tih relacija iz očiglednih razloga je zadatak istraživača, a ne ispitanika, te o većini tih stvari iz metodoloških razloga nije moguće raspravljati prije ili za vrijeme istraživanja, pošto se empirijska pitanja tretiraju samo na jedan način: empirijski, a u ovom slučaju, to je moguće tek po okončanju pikupljanja podataka. Istovremeno, predetaljno raspravljanje o specifičnim aspektima istraživanja nosi sa sobom rizik kompromitovanja odgovora ispitanika, a nas interesuje ono što svaki ispitanik/ca zaista i sam/a misli po ovim temama, nekompromitovano tuđim mišljenjima koja se sasvim legitimno mogu razlikovati. Iz tih razloga, ne možemo ulaziti u bilo kakve opširne polemike o ovakvim pitanjima

Kako operacionalno definišete "argument o mistifikaciji"? Ja tu samo vidim Vaš argument iz neznanja - "ne razumijem, garant nije tačno". Postavili ste pitanje, dobili ste odgovor, ako Vam odgovor nije jasan, možda nije riječ o "mistifikaciji", možda je do Vašeg neshvatanja?

I to kada polemiku niko nije ni tražio, nego su se "ispitivači" uplašili da će im istraživanje izmaći kontroli na sagiti.

Vi ste inicirali polemiku svojim neznanjem o tome šta je masa, a šta težina. Dakle, netačna premisa. A, to što Vi interpretirate da se neko uplašio je opet Vaše mišljenje i Vaše mišljenje je ovdje pogrešno - kolega je imao zadatak da odgovara na postove, jer je korektno odvojiti vrijeme za dijalog sa ljudima koji su odvojili svoje vrijeme za učešće. Zanimljivo je da ne vidite distinkciju između opšte kulture i straha...

A evo ga moj omiljeni citat:

Ono što je najbitnije je da se odlomci ponašaju odlično u psihometrijskom smislu i već sada dobro zaklapaju latentnu/faktorsku strukturu.

I ta tvrdnja je faktivno ispravna - to što je Vi ne razumijete pa Vas to ljuti, to je opet manifestacija argumenta iz neznanja. Za mjesec ili dva treba da izađe iz štampe jedan moj članak - tutorijal o faktorskoj analizi, slobodni ste da ga konsultujete. Faktorska analiza je statističko-anbalitički postupak. Ne postoji jednostavniji termin od "latentne / faktorske strukture". To je kao da Vam ljekar kaže da Vam je oštećena jetra, a Vi se naljutite zato što ljekar nije upotrijebio/la neku jednostavniju riječ od "jetra". To je naziv.

Citiraću, ilustracije radi, samo nekoliko najpompeznijih tvrdnji koje iznosite bez ikakve testabilne argumentacije (na osnovu ovih tvrdnji sam i dao raniju pretpostavku da je Vaša averzija prema psihologiji apriorne prirode):

Ovde je vaša pretpostavka pogrešna. Ja nemam averziju prema psihologiji. Toliko o umeću postavljanja hipoteze. Imam averziju prema psiholozima-robotima.

Ne, nije moje postavljanje hipoteze pogrešno, već je Vaša preciznost iskaza neadekvatna. Vi do ovog trenutka niste pravili distinkciju između psihologa i psihologije i to sam već citirao, evo opet:

/.../ celokupna tendencija medicine i psihologije da u komunikaciji "sa običnim smrtnicima" koriste stručne termine kako bi se prikazali superiornijim i učenijim.

Čak sam Vam i skrenuo pažnju da je besmisleno govoriti o "tendenciji" medicine i psihologije i drago mi je da sada adekvatno specifikujete svoj iskaz (što sam od Vas i zatražio) i da operacionalno definišete svoj animozitet kao animozitet prema "psiholozima-robotima" - još samo operacionalno definišite i taj termin....

Ne valja ako kaže da se ,,odlomci ponašaju", a iz prethodnih premisa nužno slijedi da ne bi valjalo ni da je napisao ,,da odlomci posjeduju adekvatna psihometrijska svojstva i zatvaraju visoko zasićenu unifaktorsku strukturu, sa adekvatnom internalnom pouzdanošću", kako bi napisao da se obraća strukovnom auditorijumu. Ovo je logička kontradiktornost, koja zapravo pokazuje da Vi ni ne znate šta želite, ali Vas to ne limitira u iznošenju kritika u oba slučaja.

Naravno da znam šta hoću. Hoću da ne brukaš sebe i tu divnu nauku kojom se baviš, prosipanjem terminologije koju, zapravo, ne moraš da koristiš, ali je ipak, sa zadovoljstvom prosipaš, kako bismo svi mi ovde znali koliko si učen i razapet na tri kontinenta. To što si rekao stručnim frazama, mogao si da kažeš u jednoj kratkoj i lepoj, razumljivoj rečenici. Ali nisi.

I drage volje ću se korigovati ako ste u stanju da ponudite primjer kako je iskaz trebao da glasi - ako niste, tvrdnja iznesena bez činjenica koje joj idu u prilog, bez činjenica može biti i osporena. Nije dovoljno reći da nešto nije ispravno - morate objasniti i ZAŠTO to nije ispravno. Vi tvrdite da je problem u terminologiji. Onda ste dužni da ukažete koji konkretno termin nije adekvatan i da predložite koji jeste adekvatan. Napominjem, međutim, da imate u vidu i kontekst u kojem je iskaz dat, koji Vam očigledno sasvim promiče, a to je upravo komparacija toga kako je kolega naveo tvrdnju u pokušaju simplifikacije, a kako bi ona zaista i glasila da se obraća stručnom auditorijumu - poenta je da je ta tvrdnja mnogo jednostavnija od originalne, a to je upravo ono što ste i tražili, zar ne? Takođe, naglašavam opet da su statistički termini formirani unutar statistike i ne postoje "jednostavnije verzije" istih (identično kao u mom primjeru za naziv organa) - slobodni ste da ih pokušate pronaći! I, ko je pominjao tri kontinenta? Molim Vas da budete faktivno ispravni!

I naglašavam da Vaše ,,lično iskustvo" ili ,,mišljenje", kao uostalom ni bilo čije, ne potpadaju pod kategoriju ,,demonstrabilnih činjenica" – to bi bio anegdotski podatak i ništa više, niko od nas to ne može verifikovati, a ne možemo utvrditi ni reprezentativnost uzorka iz kog izvodite zaključak, kao ni objektivnost samog zaključka

Ova će izjava od tebe napraviti samo velikog mediokriteta, koji je čitavog života pokušavao da se bavi psihologijom, oslanjajući se na uzorke, baterije, empirijske podatke, testove, psihometrije i sl. Duša tu nedostaje, najviše potrebna jednom psihologu. Svaka budala se da naučiti metodologiji. Psihologiju čoveka poznaju samo odabrani. I senzitivni. Oni koji se saživljavaju sa tuđim iskustvom, skupljajući tuđa (i svoja) razmišljanja.

Kažete da je svaku budalu moguće naučiti metodologiji - zašto je onda Vi ne poznajete i mučite se da razumijete i najosnovnije epistemološke koncepte? Dalje, kako operacionalno definišete "dušu" i na koji način demonstrirate njenu egzistenciju? Tek kada to učinite, onda možete preći na utvrđivanje da li je to nešto što ja imam ili nemam i da li to jeste ili nije nešto što je potrebno jednom psihologu. Isto važi i za ostale tvrdnje. Iznosite svoje mišljenje - opet! Poštujem ga, ali ono što je bez činjenica izneseno... A, zanimljivo je kako mislite da znate čime se ja cijelog života bavim (ili pokušavam) i na šta se oslanjam ili ne oslanjam. 

[Clansman]

Hajde, prestani da se pozivaš na tupava srbendanska i bosanska istraživanja. Učestvovala sam i ja na projektima kao istraživač. Pravila upitnike, istraživala mnjenje, ukrštala podatke i imam par objavljenih istraživanja, pa? To me ne čini ni stručnjakom, niti se sada, ovde, sa tobom, ne dobacujem stručnim terminima iz jednog jedinog razloga - svesna sam da ovo još neko prati i čita, a imam dovoljno samopouzdanja da sa tobom mogu da se izborim na rečniku razumljivom većini, niti mi stručna terminologija i bacanje naslova mojih publikacija i projekata nekome u lice sada treba, kao što je potrebno tebi.

Čemu potreba za nacionalno uvredljivim izražavanjem? A, kada već imate toliki kredibilitet, nije mi jasno zašto onda ne razumijete ove osnovne stvari o kojima mi ovdje pišemo? A, upitnike niste mogli praviti ako ne poznajete faktorsku analizu (a iz svog nerazumijevanja terminologije od ranije demonstrirali ste da ovo uopšte ne razumijete), jer skupina ajtema se mora i empirijski evaluirati (jedan od standardnih postupaka je upravo faktorska analiza) prije nego što se može nazvati upitnikom. Dakle, možda ste pisali stavke i kombinovali ih u nešto za šta vjerujete da je bio upitnik; ili je neko drugi odradio glavni posao. U svakom slučaju, ne pokazujete minimum znanja neophodnog za ozbiljno bavljenje naučnim radom. A, poznavanje terminologije nije mana nego vrlina - slažem se da nema razloga da se ista poteže i potencira u kolokvijalnom izražavanju, ali problem je taj što je Vi uopšte ni ne poznajete i ne vladate pojmovima koje ti termini samo označavaju.

Dakle, Vi de facto ni ne znate sadržaj upitnika, a ipak ulazite u polemiku i kritikujete nešto što ne poznajete (ako ga, međutim, znate, to znači da ste ipak popunili upitnik ili ste otišli dalje od pitanja o masi, što onda znači da govorite neistinu). U formalnoj logici, ovo je pogreška poznata pod nazivom "argument iz neznanja".

Formalna logika omogućava još jedno, treće rešenje ove situacije, koje mi omogućava da upitnik ne rešim, ali da pitanja opet vidim. Kada si joj tako vičan ("formalnoj" logici, jel), doseti se rešenja. Ako ne uspeš, reći ću ti ja sutra koristeći argumente "neformalne" logike, jel. 

Nije na meni da "pogađam" šta Vi (mislite da) znate i to bi bilo intelektualno nepošteno s moje strane.

Zašto ne možemo raspravljati o individualnim pitanjima iz testa / ajtemima i hipotezama, tj. kako to utiče na ispitanike i zašto je to problem?

Poptuno nepotrebni i smarački odeljak teksta. Nisam ga ni pročitala, budući da nisam ni tražila diskusiju o pitanjima. Što tebe ne sprečava da mi uporno učitavaš namere i motivaciju.. onako, umešno, kako to samo metodolozi i ljudi od nauke umeju.

Evo, ni ovom prilikom neću da komentarišem pasus, jer me ne zanima diskusija o pitanjima.

Znači, naveli ste citat koji ilustruje da Vas to pitanje ne interesuje? Zar ne bi bilo ekonomičnije da jednostavno niste ni "potegnuli" pitanje koje Vas ne zanima? Isto kao što Vas ne interesuje rasprava, a onda ostavite post svako malo...?

Zašto su uključena neka pitanja koja na prvi pogled nemaju veze sa hororom?

Nije stvaru tome zašto su uključena neka pitanja koja veze sa vezom nemaju, nego - zašto ihje toliko mnogo? I zašto su pitanja formulisana tako da upućuju na nekoliko odgovora, odnosno - ograničavaju ispitanika u slobodi odgovaranja? Pitanja tipa "Da li ste kao mali...?", upućuju na odgovore sa "da" ili "ne", stežu obruč oko ispitanika, koji je primoran da se ograničenim odgovorima kreće u granicama koje odgovaraju ispitivaču, a radi lakše obrade podataka. Ali ovo nije ni čudno, za vas "formalna" logika, izgleda, uvek ima dualno rešenje. I tu je za vas, i vaše istraživanje, tačka.

Za informacije o prednostima i nedostacima pitanja različitih formata odgovora i o kodiranju za statističku obradu, konsultujte npr. "Psihometriju" (S. Fajgelj)!

Osim toga, zstef se nije slučajno javio. Svi znamo (da li?) da naše odgovore možete da iskoristite i na druge načine, ukrštajući podatke sa drugim ciljevima spoznaje.

Ne znam o čemu govorite...

Evo, na primer, ovo, oko osnovne škole i to... pa da li je to nivo jednog stručnjaka sa tri kontinenta? Moje su namere od početka bile jasne - kritika termina koji ispitanici ne koriste. "Težina" je termin uvrežen među vašom ciljnom grupom i nikako nije pogrešan, osim u glavama psihologa-robota (i fizičara, ali oni su jasni), koji su preveli upitnik sa stranog jezika, ne trudeći se da njegov rečnik prilagode rečniku ispitanika.

Ako su fizičari jasni, a psiholozi nisu, a mi koristimo upravo termin koji fizičari preporučuju, na koji način Vaš iskaz nije logički kontradiktoran?

A, bilo bi veoma korisno kada biste mogli biti malo precizniji od "Evo, na primer, ovo, oko osnovne škole i to..." - i opet, ko je pominjao TRI kontinenta?

I jeste, temin "težina" je pogrešan, a "masa" je ispravan, mi se rukovodimo time da su naši ispitanici dovoljno obrazovani da znaju distinkciju, molim Vas da ih ne omalovažavate tako što insinuirate da oni to ne razumiju! Vi imate pravo da koristite termin koji hoćete za šta god hoćete, ali to i dalje ne znači da konvencijom nije prihvaćeno da je "masa" ispravan termin za ono što smo mi htjeli da mjerimo.

Za kraj, kada si mi tako lepo vratio rečenicu koju sam izrekla, i ja bih tebi vratila činjenicu da ste upitnik preveli, da je metodologija istraživanja preuzeta, robotski naučena, robotski sprovođena, ne predstavlja nikakvu ingenioznost, niti predstavlja nekakvu imaginaciju "ispitivača". A nekako nikada nisam imala poštovanja za kopi pejstere tuđih dela i istraživanja, ni za folovere tuđih misli i teorija. I uvek su mi smešni kada nešto nabubače, pa se prosipaju među rajom svojim "visokoparnim terminima".

Šta je loše u prosljeđivanju dobrih ideja? I, zašto ste toliko hostilni prema robotima, šta su Vam skrivili? Ja se, recimo, zalažem za jednaka prava svih i veoma mi smeta to što ste anti-robotski nastrojeni!

Ovaj upitnik je samo jedna prevdena i mnogo puta u svetu već sprovedena stvar (na jednu ili drugu temu). Nema potrebe da se ovde pojavljujete kao mesije, dižući halabuku oko nekakvog upitnika, spočitavajući nam da se "ispitivači bave naukom, a ne ispitanici", prozivajući ovo "najvećim istraživanjem u datoj oblasti (horor)". Smešni ste, bre. Vi i vaši kopi pejstovani, udžbenički, arogancijom zatrovani umovi, koji nikada neće biti nosioci jedne tako divne nauke. Pre njeni dželati.

Eksplicitna tvrdnja, bez ikakve potvrde - opet. Molim Vas, učinite mi uslugu i citirajte mi referencu tog istraživanja ili tih istraživanja za koje tvrdite da je ovo kopija - učinićete mi ličnu uslugu, jer eto - imam problem da pronađem relevantna istraživanja na ovu "dobro ispitanu" temu. A, nisam siguran ko je to rekao da je ovo najveće istraživanje horora, ali hvala na komplimentu! Na kraju, pitao bih Vas samo još ovo - vidim da znate šta znači termin "arogancija" - znate li šta znači termin "projekcija"?

[Meho Krljic]

U kom smislu je pogrešno????

Pogrešno je u smislu da fizičke karakteristike ne određuju naklonost određenoj vrsti literature.
Metodološki može imati smisla samo ukoliko se radi o proseku celokupnog stanovništva određene teritorije, ali ne i kada se radi o tako malobrojnoj i poprilično izolovanoj grupi. Izuzev, ako postoji uzorak sa kojim je prosek ispitanika uporediv.

Koliko sam ja shvatio ovde se ne radi o traženju korelacije između telesne mase i ljubavi spram određenog žanra ili raspoloženja u literaturi već je jednostavno u pitanju kontrolni kriterijum da se vidi je li populacija ispitanika dovoljno reprezentativna u nekom bazičnom pogledu.

Ako ne deluje nerazumljivo, oko čega diskutujete ti, mac i stipan, meho?

A ni ti nemaš argumente da "nikome ovde" nije delovalo nerazumljivo. Niti da je upitnik "samorazumljiv" ( )

Ali jedno sam primetila - čim neko napada "naučenjačku" dogmu, Meho se uznemiri i počne da brka emociju i racio, umesto da ih koristi istovremeno. Pa tako onda dođe u stuaciju da izjavi kako je nešto "samorazumljivo". 

Pitanja su, bar ona koja sam videla, suviše lična, odgovori su osetljivi i podložni zloupotrebi (na primer, ukrštanjem podataka mogao bi da se izvuče zaključak koliko su zlostavljana deca sklona horor žanru - a pri tom, pitanja su formulisana (još nije nije odgovorio na ovu tvrdnju) tako da zahtevaju ograničeni i nedovoljno specifikovani odgovor).

Pitanje određivanja reprezentativnog uzorka je tek diskutabilno i ovde je samo "krpljenje s koca i konopca".

Stipan nisam siguran oko čega diskutuje, ja mu samo ukazujem da kriterijum koji je njemu problematičan nije namenjen za utvrđivanje sklonosti ka određenoj literaturi.

I naravno da reagujem kad neko sa potpuno bizarnih pozicija napada naučni postupak i metod koji se zasniva na dokazima, proverljivosti i ponovljivosti rezultata, pritom se pozivajući na "dušu". To je mešanje baba i žaba i mlaćenje prazne slame, kritikujući konkretan i pragmatičan postupak potezanjem apstraktnih koncepata.

Pitanja su suviše lična samo ukoliko autorima istraživanja ostaviš ime, prezime, adresu, broj telefona i broj lične karte, što oni ne traže. Istraživanje je dobrovoljno i anonimno i ukrštanje podataka da se utvrdi kako zlostavljana deca više vole horor od nezlostavljane ili vice versa nije nešto što ja vidim kao potencijal za zloupotrebu. Ozbiljno, o čemu pričaš ovde?

Meni deluje da ti intuitivno reaguješ na percepciju nekakve mistifikacije naučnog postupka jer imaš predrasudu da je nauka jedan autoritarni sistem zasnovan na dogmama a ne na proverljivim tvrdnjama i stalno promenljivim osnovama. Što bi bilo okej i zanimljivo za čitanje da ti to ikako argumentuješ, ali toga nema ni u najavi.

[Clansman]

U kom smislu je pogrešno???? Metodološki meni to ima smisla. Želiš da znaš je li uzorak kojim se baviš u opštem smislu "prosečan" odnosno reprezentativan jer to utiče na obradu rezultata.

A inače, moram da primetim da D., avaj ulaže užasno mnogo energije i vremena u jednu sasvim besmislenu borbu da dokaže neke potpuno nevažne poente (da li se kaže težina iako je to pogrešno ili masa, da li se odlomak ponaša itd.) i da bi bilo lepo da to isto usmeri na neke važnije mete.  Ovo mi sad deluje potpuno cepidlački i tangencijalno u odnosu na temu topika - na primer tvrdnje da autor objašnjenja nema dušu a da je to najvažnije psihologu itd. Mislim koga briga, zaboga?

Kolega, ni sam to ne bih bolje rekao, hvala!

Dodao bih još samo da nisu masa i visina JEDINE stvari - zato i imamo toliko obiman sociodemografski dio i distribucije svih tih varijabli nam govore o tome da li smo "zahvatili" sve "stratume" koji nas interesuju.

[Clansman]

Nema razloga da potežemo takav jezik. Mislim, to sa jebanjem, to je za budoar, ne za ovu raspravu.

A meni to potezanje emocionalne inteligencije i pseudopsihološko rovarenje po ličnosti ispitivača - koji je pružio veoma detaljne i ubedljive odgovore na nedoumice koje, po mom mišljenju nisu zahtevale toliko truda u odgovaranju jer su i delovale nasumično i trivijalno - ponoviću, izgleda kao sasvim neodgovarajuće za kontekst: pričamo o jednom upitniku koji je samorazumljiv. Zaista je neuputno ovoliko pozivanje na ustanak protiv dogme (pogotovo kad neko kaže da je na dva fakulteta polagao metodologiju, što je implicitno pozivanje na istu takvu dogmu), silno napadanje medicine i spihologije ili medicinara i psihologa koji pričaju "nerazumljivim rečnikom" iako nikom ovde nije delovao nerazumljivo itd.... Naprosto, deluje kao da teraš mak na konac i pokušavaš da pobediš u raspravi u kojoj zapravo niko drugi ne učestvuje. Sigurno imaš bolje mete da na njih usmeriš strast i energiju.

Nemam ništa za dodati, sjajno sročeno!

[pokojni Steva]

tl;dr

[Clansman]

na primer tvrdnje da autor objašnjenja nema dušu a da je to najvažnije psihologu itd. Mislim koga briga, zaboga?

Pa mene je briga, jasno (ti si stari ljubitelj dogmi, tebe nije briga, jasno  ). Ja tačno znam sa kojom sam se motivacijom javila ovde i šta vidim u ovom upitniku (na početku instinktivno, a sada sve jasnije, što autori više pričaju).

Bojim se da Vi jedini vidite to što vidite, tj. što ste umislili da vidite, a ne zastajete ni na trenutak da se zapitate griješite li možda...

Ali vi ste ti koji ste se nakalemili na moju diskusiju sa "ispitivačima", a sada tražite smisao??

Mislim da ste više puta potencirali da ne želite diskusiju, zar ne?

Pa ko vas *ebe kada se uključujete u raspravu u čije niti niste sigurni.

Sjajan rječnik! Neko bi mogao reći da se "razotkriva Vaša ličnost" ili nešto slično...

I ko vam je kriv što nikada niste uspeli da shvatite da je emocija druga strana inteligencije i obrnuto, pa ste sada hendikepirani u ovakvoj vrsti diskusija, pozivate se na "formalne" logike i nije vam jasno o čemu ja to?

Reći da je "emocija druga strana inteligencije i obrnuto" je neispravno iz nekoliko razloga. Prvo, ne postoji jedna emocija, nego više njih (iako se meni čini da Vi samo jednu poznajete i jako mi je žao zbog toga, zaista i stvarno nisam sarkastičan). Drugo, emocije i inteligencija imaju odvojene dijelove CNS-a koji su primarno zaduženi za jedno ili drugo. Treće, nepotrebno je dodati disktinkciju "i obrnuto", jer to bi bilo kao da kažete da ste kupili povratnu kartu za put oko svijeta...