"The Postmortal", Drew Magary

[BladeRunner]

Pojedina remek-djela naučne fantastike (recimo, "Genocidi" Tomasa Diša), imaju tako dobru premisu da pisac mora da bude jako netalentovan kako bi od njih napravio nečitljivo štivo. "Postmortal" Drua Magarija je vrsta upravo takvog roman sa odličnom idejom, pri čemu autor, uz to, zna i da piše.

"Postmortal" opisuje društvo koje je našlo lijek koji zaustavlja starenje. Ideja nije nova - uostalom još u "Proljeću Ivana Galeba" Vladan Desnica piše o Athanatiku, pri čemu je ironija da roman o tom lijeku protiv smrti nije stigao da završi jer je umro. Ono što jeste novo je to što je Druova analiza pitka, zanimljiva, ali ne i plitka. Ovo je mračan roman koji ima urnebesno duhovite opaske, a kraj ima emotivnu jačinu koja se ne očekuje u djelu ovog tipa.

Osnovni kvalitet "Postmortala" je osmišljenost, što naročito važi za prvu polovinu. Ako izuzmemo klišeiziran prikaz onoga šta bi se desilo u Rusiji i Kini, opis kako bi pronalazak lijeka promijenio život u Americi je bizaran i uznemirujuće realan. Priznajem da sam se užasnuo opisom Petar Pan sindroma kao i Tera Trolsima, a u paketu sa takvim hororom ide dirljiv odnos Džona i njegovog oca. Sve u svemu, knjiga predstavlja jedinstven miks horora, ljubavne priče i crnog humora. Uticaj lijeka na brak, porodicu i religiju je apsolutno genijalan i jako realan. Izdvojio i hedonizam zlatnih dana Las Vegasa budućnosti, kao i bizarni hedonizam Holivuda koji kasnije opisuje Solara Bek.

Roman mi pada u drugoj polovini, odnosno kada se zahukta post-apokalipsa. Tu sam već imao utisak kao da čitam "World War Z" ili bilo koje slično štivo. U suštini, tamo gdje voda dođe do grla, nekako je nebitno da li je razlog haosa najezda zombija ili pobuna robota. Daleko od toga da je ovaj dio loše napisan, ali recimo da previše liči na bilo koji drugi roman sličnog tipa. Takođe, prolog romana djeluje suvišno, jer djelo funkcioniše kako treba i bez toga. U stvari, više bi mi se dopalo da tog prologa nema, jer ovako imamo višak informacija, pri čemu bi bilo bolje da budućnost čovječanstva lebdi u neizvjesnosti.

Sve u svemu, "Postmortal" je jako dobar SF roman koji ima odličnu premisu i ostaje uz čitaoca. Najbolje od svega je što iako tretira ozbiljnu temu na ozbiljan način, svo vrijeme ima lucidan ton koji pokazuje da Magari stvarno zna da piše. Preporuka, a i hvala drugima za preporuku

[PTY]

Bogami, zna da pise Magari.    Po meni, to i jeste glavnina talenta, da covek suvislo i ekonomicno saopsti to sto hoce da kaze, a i da ima sta da kaze. Ne mislim tu na samu ideju, lako je sa idejama i temama, mozda i najlakse, cak ce i najcoravija kokos da ubode zrno tu i tamo, ali iskazati se kroz dobru obradu teme, imati sta reci i umeti to drugome prijemcivo saopstiti - e, to je talenat. Pamtljiv je Magari, ostacemo uz njega da vidimo sta ce dalje sa njime biti.
Nego, dopalo mi se sto kazes da je ono sa Kinom klise, sad vidim da se mene to dojmilo zato sto ide skroz u skladu sa mojim predrasudama - i znam da su to predrasude, ali posteno su stecene pa im ni vreme ne moze nista, ko ni gravurama u kamenu.    Za Kinu intimno smatram da je mozda jedina zemlja sa drzavnim aparatom podesnim za strahovladu i totalno me kupila ta vizija buducnosti, cak i ako jeste klise. Odlicna je to narativna manipulacija, to sa tetoviranjem, jer sva pozadinska informacija odmah izvlaci na povrsinu finalna resenja u naci konc-logor maniru, iako sam Magari daje alternativu da se ljude moze i digitalno zigosati, to lakse i efikasnije i bez njihovog znanja, kao sto upravo njegova zemlja radi, ali to sa tetoviranjem novorodjencadi ima vecu sok-upotrebu. Lep primer kako cak i najprostiji klise u rukama majstora stice zestoku vrednost. Dobar je Postmortal, bas dobar SF.

[BladeRunner]

Magari (ne mogu da napišem ovo, a da se ne sjetim "Zadužbine" Asimova ) je dovoljno pametan da nije štedio ni Ameriku, a ne sumnjam da bi se neka zemlja borila protiv "pošasti vječnog života" kao što je opisao da to rade Kina i Rusija. Meni samo ti nuklearni udari po svom stanovništvu ipak djeluju pretjerano, zato što bi taj prostor ostao radioaktivan. Dakle, nemam ja iluzija da bi neka vlast, pa zašto ne i kineska, uradila tako nešto, ali možda bi našla drugačiji i čistiji način da to riješi od atomske bombe (recimo: trovanje vodom iz gradskog vodovoda, zaprašivanje, hemijsko oružje, obavezna vakcinacija protiv ovčije kuge koju uvodi kasnije...).

Takođe, Rusija sa svojom vojnom ekspanzijom je takođe malo far-fetched, jer bi problem prenaseljenosti prije kulminirao, recimo, u Evropi, koja je mnogo gušće naseljena od Rusije. Mada, intervju plaćenika u Dubrovniku mi je jedan od vrhunaca romana, vrhunski napisano. Isto tako, ideja o besmrtnim vojnicima je potpuno logična, mada bi razvoj događaja vjerovatno išao ka crnom tržištu (cjepidlačenje, znam).

Uh, slažem se za tetoviranje, to sam zaboravio, a naročito kad doktor i policajac zadignu rukav i pokažu da su i sami žigosani. Tu vidiš da je to neka vrsta sporazumne opresije, strahovito bolesne u suštini, ali sa manipulacijom da se time slavi duh zajedništva. To je već Kina, u to mi je bilo lako da povjerujem.

[zakk]

Ok, ubedili ste me da mu dodelim prioritet

[BladeRunner]

Ok, ubedili ste me da mu dodelim prioritet

Jeeee

Javi utiske kad završiš, pa da napravimo trostruki super-hajp!