KAURINOVA KLETVA - Odlomak iz romana

[Stipan]

Izašao je iz stanice i uputio se ka istoku, ali smirenost nije dugo trajala. Prizor na širokom bulevaru pobrkao je sve planove. Sa istočne strane je nailazila dugačka povorka ljudi pred kojima je na dva dugačka štapa bila istaknuta Titova slika, a nad njima su se vijorile crvene zastave i trobojke odavno uginule države. Pevali su pretećim napevima staromodnu revolucionarnu pesmu, a većina ih je u rukama nosila motke ili slično ulično oružje. Sa suprotne strane poput bujice je nadirala razuđena i nedisciplinovana gomila ljudi čija lica su bila zamaskirana dvobojnim maramama i šalovima, ništa slabije naoružana. Neminovni sukob nije bilo nešto što bi ga zaplašilo. Ulični rat je bio uobičajena, svakodnevna pojava. Mrtvi su se tiho uklanjali, ranjeni bi se lečili u sumnjivim privatnim klinikama i život je tekao dalje. Anarhisti, komunisti, patriote, titoisti, navijači, nacisti... Dugačak je bio spisak militantnih bandi i policija je odavno odustala od beskorisnih pokušaja da kontroliše sukobe, a kamoli da ih zaustavi. Pojavljivali bi se po okončanju krvoprolića da popišu mrtve i pohvataju zaostale učesnike. To je bilo sve. Nešto ga je drugo prestravilo, nešto što ni u kom slučaju nije bilo uobičajeno.
Između dve grupe se nalazila žena. Po njenom ponašanju je bilo potpuno jasno da ne razume šta se dešava. Zbunjeno i besciljno je tumarala tamo-vamo dok su joj se sa obe strane približavale sukobljene grupe. Možda ne bi rizikovao život zbog sluđene žene da nije bila odevena u laganu svilastu bledoružičastu haljinu na preklop sa krupnim cvetnim uzorkom i romantični šeširić sa ogromnom veštačkom ružom. Možda ga nimalo ne bi zanimala sudbina te žene da je lagana haljina mogla sakriti bujno i previše poznato telo i da joj se nestašni uvojci nisu vragolasto vijorili oko glave otimani blagim vetrićem  iz punđe u koju joj je bila podignuta bujna crna kosa. Možda bi je pusto da pogine, samo da to nije bila Jasmina.
Pojurio je ka očekivanom mestu sudara bandi vadeći službeni revolver iz futrole pod pazuhom. Ispalio je tri metka u vazduh derući se iz sveg glasa, što je pokolebalo nadiruće mase. U međuvremenu je stigao do zbunjenog stvorenja do kojega su istovremeno pristigla i trojica huligana naoružanih motkama iz kojih su virili oštri ekseri. Odgurnuo je Jasminu istovremeno se saginjući da bi izbegao zamah palice namenjen sirotoj ženi. Dok je ona gubila ravnotežu noga mu se zarila u stomak jednoga od napadača, a zatim je iz okreta dokačio cevi revolvera drugoga po zubima. Krajičkom oka je video da je početna zbunjenost popustila i da se obe grupe pokreću prema njima. Treći nasilnik je zamahivao sa namerom da mu razbije glavu i više se nije ustezao. Hitac je idućeg trenutka probio protivnikovo rame posle čega je divlje dohvatio Jasminu za ruku i povukao je za sobom. Nije stigla da ustane i vukao ju je poput vreće, ali ipak su uspeli da se blagovremeno uklone iz vidokruga razbesnelim krdima. Horde su se sudarile i u opštoj makljaži niko nije obraćao ni najmanje pažnje na dvoje ljudi poleglih u jarku par metara dalje od mesta obračuna. Jasmina se uspravila u sedeći položaj pokušavajući da poravna iscepanu haljinu, a zatim je, shvativši da je iskidana, besno dohvatila šeširić i natukla ga na glavu ljutito šišteći :
- Gospodine, pripazite malo na ponašanje! - Osvrnuo se zbunjeno ka njoj i shvatio je da ona verovatno nije svesna situacije, a još manje ko se nalazi kraj nje. Trenutak kasnije par metara od njih rasprsnuo se molotovljev koktel i Jasmina užasnuto vrisnu. Priskočivši, pokrio joj je usta dlanom. Nije bilo vreme da se privlači pažnja. Ona se otrgla i najzad pogledala u njega. Radosni izraz je objavio da ga je prepoznala, ali nije bio trenutak za svečane pozdrave. Položio joj je prst na  usne, dajući joj do znanja da bude tiha, a zatim su se odšuljali sa poprišta divljeg sukoba.
Kada je procenio da su dovoljno daleko i kada su tresak i dernjava do njih dopirali samo kao nerazgovetni odjek, zaustavio se i okrenuo prema njoj. Želeo je da pita odakle se stvorila u Beogradu, kako se našla usred sukoba, šta je radila sve ovo vreme i da li mu je oprostila, ali ništa od toga nije izgovorio. U stvari, uopšte se nije oglasio. Umesto toga ju je zagrlio, ljubio, ljubio... Posle su otišli do Jasmininog novog stana. Baba Olga, stanodavka, nije imala ništa protiv da se doseli kod nje, pošto joj je u ruku tutnuo mesečnu zaradu. I sve se promenilo.
Došli su dani ispunjeni poljupcima, milovanjem, ljubavlju i šaptanjem. Dani puni obećanja i zakletvi. Dani koji su obećavali da nikada neće proći. Divljačnost koja je označavala njihov prvi susret zamenile su bezgranične nežnosti i ljubav su vodili smireno. Lagano, baš kao da čitavog života ništa drugo nisu radili i kao da nikada nisu bili razdvojeni.
Bilo je to najlepših dvadeset i tri dana Jasmininog života.Beskrajnih, prelepih. Vreme Petra Pana i Bilbo Baginsa. Alarmi su pevali o Snežani i patuljcima, zvona crkve Svetog Marka zvonila u čast vila i anđela, a ulični huk se pretopio u čarobnu šumu kojom su njih dvoje odvažno kročili. Sve je bilo bezazlena i nesputana putenost.
Bilo je to ujedno i najlepših dvadeset i tri dana Đorđetovog života, a žena kraj njega vodila ga je u plovidbu mirnim vodama. Morem koje nikada nije upoznao. Utonuo je u idilu kao Santa Marija u okean tražeći siguran put.
Sve dok nije počelo oticanje prstiju. Krvarenje ispod noktiju ga je pomalo zbunjivalo, ali plavičasta nijansa koja mu je zahvatala nokte i bolovi u mišićima doveli su ga u histerično stanje. Promene nisu mogle proći neprimećeno i ubrzo je upućen dežurnom lekaru. P.G.H. ! Kratko, oštro, bolno.  Momentalno je penzionisan. Nije imao snage da saopšti Jasmini novosti. Jednostavno se nije pojavio u njihovom domu. I to je bilo to.
Život je završen. Jedino pitanje je bilo: da li sutra ili za mesec dana.

[Stipan]

http://daily-hc.blogspot.com/2013/11/do-kraja-godine-pojavice-se-novi-roman.html

[Layanich]

Na pomolu je roman, koji će stati rame uz rame sa "Sam, ispod šljive", i čak, gurnuti standarde toliko daleko, da će biti za mnoge previsoki! Uživaćete uz Kaurinovu kletvu, voleti je i mrzeti istovremeno! To znam! Iskreno preporučujem!

[Džek]

Nadam se da ste dobro uredili i sredili roman, jer -prizor na širokom bulevaru- de fakto postavlja standarde, ali izvrnute naopako. Mene je taj standard već odgurnuo!

[Stipan]

Ovo je odlomak iz rane verzije romana, u međuvremenu sam ga nekoliko puta dorađivao.

[Boban]

ah, stari dobri trik pisaca početnika... "Šaljem vam početnu verziju, imam ja i sređenije."
Jedno vreme, dok sam uzimao rukopise na čitanje, insistirao sam da mi bude doturena ne najbolja verzija nekog dela, nego najbolja verzija najboljeg dela koje čovek ima."Daj mi ono gde si pokazao svoj maksimum, ne smaraj me sa nedorađenim škrabotinama, ponudi najbolje i uskrati sebi odstupnicu za slučaj negativne kritike."
Dakle, preporuka, nemojte uopšte da čitate kada vam neko poturi rukopis za koji tvrdi da ima i bolje verzije.

[scallop]

Jednom i ja da se složim.

[Stipan]

Pa da, samo... Ovo je postovano desetog septembra, a sad je novembar već uveliko odmakao...

[scallop]

Pa, šta? Hajde, doradi i sopstvenu najavu. Bar nam reci šta je tu nepismenoća.


Ovo je odlomak iz rane verzije romana, u međuvremenu sam ga nekoliko puta dorađivao.

[Stipan]

Ne znam... Pomozi mi... Trebalo je umesto zareza tačka, pa nova rečenica?

[scallop]

Recimo, ROMAN jeste muškog roda, a NOVA VERZIJA ROMANA i nije. Tako GA treba zameniti sa JE.


Pošto smo to doterali, da pitam ko ti je Đorđeto?

[Meho Krljic]

Ja sam sad potpuno zbunjen. "ga" se valjda odnosi na roman, ne na verziju, pa je ispravno da je muški rod. Nije dorađivao verziju nego roman. Nije li tako???

[Stipan]

Da, to sa "Đorđetov" je prepravljeno u "Đorđev". Hvala, i drugi su to primetili.

[scallop]

Samo si mi ti trebao. Nije dorađivao ni roman, ni verziju, nego - odlomak. Šta ćeš kad čovek poveže rečenicu, a u njoj gomila prvog padeža.

[Stipan]

U stvari, prerađen je ceo roman iz koga je ovo odlomak...

[SuperSynthetic]

Ovaj odlomak?

[scallop]

Ne tražim ja da ti meni objasniš, ja objašnjavam tebi. Ne možeš da pišeš rečenice koje za objašnjavanje traže po jedan esej od Mehe i mene. I to kontradiktorne eseje. Pa će onda da se jave stručniji od nas i razviju komparativne teze na temu dokle se "piše roman", kada on postaje "verzija romana", kada postoje rane, a kada kasne verzije romana. Boban, na primer, ima ranije i kasnije verzije objavljenih romana. I, na kraju, da li se, ako postoji verzija romana, dorađuje verzija ili roman.

[Stipan]

Slažem se, izvini...

[saturnica]

Ne znam... Pomozite mi...

Ako nisi do sada, počni se moliti Bogu...
Jedan urednik, kojem ljudi šalju tekstove na preradu, ovako nešto izjaviti?... makar šuti, i drži nas u neizvjesnosti glede vlastitih ne/sposobnosti.

[Stipan]

Mda... Očekivao sam od tebe nešto ovako. Još uvek si povređena zbog bajke?

[Kimura]

Mda... Očekivao sam od tebe nešto ovako. Još uvek si povređena zbog bajke?

Veoma zdrav stav za Stipana-čoveka, ali poguban za Stipana-pisca (urednika?).

[M.M]

A. Gde je ovde fantastika?
B. U pričama je poželjno koristiti YU karaktere. Ne poznajem pisca pod imenom Ruzdi. Šta bi trebalo da znači: "hladna voda curi is tusa"
C. Ne kaže se "prezivila" nego preživela.
D. Ako već ne umeš da isključiš autokorekt, mogla bi makar ručno poispravljati veliko "I" gde mu mesto nije.


Jednom rečju, aljkavo. Priča (ako je ovo priča) nema ni glavu ni rep, a poruka kao da je prepisana iz dnevne štampe.


Sedi, jedan.

Kad već ovako lepo umeš da analiziraš tuđ tekst, a očigledno je da si dobro savladao korišćenje tastature, i smelo deliš jedinice, deder, primeni znanje na svoje pisanije ili ako ne umeš, daj nekom ko ume, pa tek onda postavljaj rane odlomke jer ovako ti ostaje samo bruka dokgod bude interneta.
A ovaj odlomak ne može da se doradi, preradi, štagod, već mora da se napiše ponovo, od nule, jer ima toliko budalaština (naravno nisam čitao sve, ali na prelet zapazih da se taj i taj dere, ovaj ili onaj izbegava zamah, koleno se zariva u nečiji stomak) da ti prosto pripadne muka.
I niko tebe ovde ne mrzi, niti je povređen, niti zlurad. Ako već tražiš poštovanje i publiku za tvoje pisanje, na pogrešnom si mestu.

[Josephine]

On daje jedinice, ti daješ jedinice... same thing.

[M.M]

Ja dajem nule.

[Josephine]

Smatraš se boljim?

[Stipan]

Hehheh... Samo oštro Miljane, Sagita je ovo!

[Kimura]

 

Замислите да нам сад дају један тестић из граматике. Ко би смео да учествује?

Миљану се не обраћам, он би нам могао дати тест из математике 

[SuperSynthetic]

Jezik je entitet za sebe. Evoluira. Nije konstanta odredjena pravopisom. I Vuk se izborio za prihvatanje  jezika kakav se govorio u tom trenutku.
- пиши као што говориш, а читај као што је написано-
Zamisli kada bi se u slikarstvo uveo pravocrt. Na sta bi to licilo?

[Stipan]

Na socrealističko slikarstvo ili radove u slavu arijevskog duha tela, pobede i sisatih Nemica sa nobles pletenicama?

[scallop]

Opet zabuna sa jedninom i množinama, osim ako Meho nema neko prihvatljivije rešenje. I, šta će ti nobles pletenice? To je oksimoron. Da si napisao dirndl pletenice, bar 80% čitalaca bi odustalo.

[Stipan]

Eto ti ga sad! A gde je tu rasprava o pravocrt slikarstvu?

[SuperSynthetic]

 Pa sad, ako bi plemenito sisate plemenite svabice bile plemenito nage dok ih neko plemenito vuce za plemenite pletenice, a one mu ko zna sta plemenito rade, to i ne bi bilo lose. Stvarno imas prljavu mastu Stipane.

[scallop]

Ti bi sad da se ukrcaš na Syntheticovu digresiju, ali, nema da ide. Njega ima da napičim jer nam ništa nije napisao otkako je rezurektovao. Poenta je: sviraj u svoje diple onoliko koliko možeš da izdržiš. Kad ne ide, a ne ide, onda u ćošak i čekaj da prođe.

[hidden]

Pozdrav iz ćoška. Za ekipu!

[Stipan]

@Sintetik: Koliko imam prljavu maštu tek ćeš da vidiš kad pročitaš "Kaurinovu kletvu" koja u štampu ide idućeg meseca. Biće to roman sa toliko perverznom potkom da će svi ljubitelji lepe književnosti, sa Miljanom na čelu, poželeti da me vide na lomači.

[M.M]

Stipane, piši ti blago meni šta god te čini srećnim i šta god misliš da će ti namaknuti željenu hordu obožavateljki, nemam nikakav problem s tim, al' nek napisano bude pismeno i smisleno.

[Josephine]

A vidi. Dele se nule onima koji dele kečeve. Ne znaš šta je besmislenije.

[Džek]

Pozdrav iz ćoška. Za ekipu!

Jabadabadu

[Stipan]

Ma pozdrav vama i nadam se da ću uskoro videti tu V-zbirku u obližnjoj knjižari...

[hidden]

Pedeset nijansi Stipan.

[Džek]

Ma pozdrav vama i nadam se da ću uskoro videti tu V-zbirku u obližnjoj knjižari...

Imaš insajdera?

[M.M]

A vidi. Dele se nule onima koji dele kečeve. Ne znaš šta je besmislenije.

E, ako si mi rekla. A sad zamisli odeljenje u kojem učenik koji ne može da zaradi ni prelaznu do'vati šibu i počne muštra drugare i da deli jedinice na osnovu ošišane latinice i greške u formatiranju. Pa, jel to u redu?
Eto tako dođosmo do ocene. Čista nula. Blistava, okrugla i sasvim prikladna. Glede veštine. I glede drugarstva.


A tvoja Čekaonica je dobra na nivou ideje, a na nivou pisanja tek - prihvatljiva. Za razliku od onog, svežeg, ultra-sega-mega-giga većeg talenta od svih vas, pa i nas, tvoju priču sam pročitao do kraja, al sve bih ja to ponovo.
Očekivao sam bolje.

[Stipan]

Ti si Miljane ovde najmanje nadležan da procenjuješ ko je zaradio prelaznu a ko nije.
Prema tome, rep pod noge i sklanjaj mi se sa puta.

[M.M]

U suprotnom?

[Stipan]

Videćeš.

[M.M]

Bacićeš kletvu?

[Anomander Rejk]

Ma pozdrav vama i nadam se da ću uskoro videti tu V-zbirku u obližnjoj knjižari...

Biće uskoro. No da ne baksuziram, pošto je ovo Srbija i stvari se često neočekivano zakomplikuju kad se ne nadaš, ali sad bi zaista trebala vrlo skoro da se pojavi. Ali o tom ćemo na njenom topiku, kad se otvori.
Elem, ljudi, manite se besmislenih prepucavanja...čitajte, pišite, komentarišite...prepucavanja samo besmisleno troše energiju učesnicima istih.

[Džek]

Zaboravio si da se neko napaja time...

[Anomander Rejk]

,,a zatim je iz okreta dokačio cevi revolvera drugoga po zubima.''
Priznajem da me je ovo zbunilo?

[scallop]

Cevkom?