The Crippled Corner

[Ghoul]

videh THE HURT LOCKER i dadoh mu, jedva nekako, ***(*)  tj. 4-

kog zanima kako i zašto, nek vidi vrlo opširnu elaboraciju:
http://ljudska_splacina.com/2009/02/hurt-locker.html

[crippled_avenger]

Beograd se brani u Bagdadu!

[crippled_avenger]

Prvi kadrovi iz BASTERDSA!

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/02/prvi-kadrovi-basterdsa.html

[crippled_avenger]

Pogledao sam THE WILBY CONSPIRACY Ralpha Nelsona. Ovaj film je hajpovan kao dinamičan chase triler smešten u vreme & milje Aparthejda, što samo u izvesnoj meri i jeste.

Naime, da, ovo jeste film o crnom aktivisti u bekstvu, kome pomaže britanski redarski inženjer, međutim, sam chase je dosta relativizovan time što je šef južnoafričke službe bezbednosti sklon dogovoru i kompromisu tako da u par navrata kada ih uhvate uvek dođe do nekog dogovora što malo ubija suspense.

Drugi problem je to što film pokušava da bude duhovit, da se junaci bonduju, a u nekim situacijama pokušava i da benduje neka žanrovska očekivanja tako da, koliko ga takvi zahvati unapređuju, oni se istovremeno pretvaraju i u digresiju koja naravno razvodnjava osnovnu premisu proisteklu iz potere.

U tom smislu WILBY je poučan pošto pokazuje da film potere ukoliko se već opredeli za taj koncept ne bi smeo puno da luta jer pokušavajući da obogati svoju premisu zapravo otkriva koliko je ona tanka.

WILBY donosi barm jedan izvanredan set-piece u završnici kada grupa pobunjenika sprečava svojim telima helikopter da uzleti. I taj set-piece spada u red retkih detalja po kojima se WILBY razlikuje i biva upamćen.

Podela je odlična. Nesumnjivo je da Poitier i Caine vode igru maetralno, međutim najupečatljiviji karakter ima Nicol Williamson koji igra južnoafričkog rasistu, šefa službe bezbednosti. Williamson se najviše od svih potrudio da izgradi karakter i njegova uloga je uz set-piece sa helikopterom drugi element koji čini ovaj film značajnim.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Exclusive: Why Alan Moore Hates Comic-Book MoviesWatchmen creator talks Hollywood...BY Sam Ashurst Feb 2nd 2009 12:12PMFILED UNDER: FeaturesUser Comments (

<<previous1234next>>
It seems hard to believe after the epic struggle to get it to the big screen, but it's only a matter of weeks before we can all go and see Watchmen at the cinema.

We, like you, can't bloody wait. But there's one man who definitely won't be seeing it, not now, not ever.

totalfilm.com sat down with Alan Moore to find out why he hates the film industry so much.

As you might expect, he doesn't hold back. So if you're easily offended, look away now...

1. Comics don't work as films.

"The main reason why comics can't work as films is largely because everybody who is ultimately in control of the film industry is an accountant.

These people may be able to add up and balance the books, but in every other area they are stupid and incompetent and don't have any talent.

And this is why a film is going to be a work that's done by dozens and dozens and dozens, if not hundreds of people.

They're going to show it to the backers and then they're going to say, we want this in it, and this in it... and where's the monster?"

2. Hollywood is full of idiots.

"We had one particularly dense Hollywood producer say, 'You don't even have to do the book, just stick your name on this idea and I'll make the film and you'll get a lot of money – it's... The League Of Extraordinary Animals! It'll be like Puss In Boots!' And I just said, 'No, no, no. Never mention this to me again.'"

3. Comics are better than blockbusters.

"There is more integrity in comics. It sounds simplistic, but I believe there is a formula that you can apply to almost any work of modern culture...

The more money that's involved in a project the less imagination there will be in the project, and vice versa. If you've got zero budget, you're John Waters, you're Jean Cocteau, you're going to make a brilliant film."

4. Films are a waste of money.

"100 million dollars – that's what they spent on the Watchmen film which nearly didn't come out because of the lawsuit, that's what they spent on The League Of Extraordinary Gentlemen which shouldn't have come out but did anyway.

Do we need any more shitty films in this world? We have quite enough already. Whereas the 100 million dollars could sort out the civil unrest in Haiti. And the books are always superior, anyway."

5. Movie contracts are ridiculous.

"The League film cost 100 million because Sean Connery wanted 17 million of that - and a bigger explosion that the one he'd had in his last film. It's in his contract that he has to have a bigger explosion with every film he's in.

In The Rock he'd blown up an island, and he was demanding in The League that he blow up, was it Venice or something like that? It would have been the moon in his next movie."

6. The modern American comics industry is ideologically flawed.

"Back when I wrote Watchmen I still trusted the viperous bastards, I had a different feeling about American superhero comics and what they meant.

I've recently come to the point where I think that basically most American superhero comics, and this is probably a sweeping generalisation, they're a lot like America's foreign policy.

America has an inordinate fondness for the unfair fight.

That's why I believe guns are so popular in America – because you can ambush people, you can shoot them in the back, you can behave in a very cowardly fashion. Friendly fire, or as we call it everywhere else in the world, American fire.

If you're up there in the stratosphere so that everything on the ground looks like ants, it might be insurgents, it might be an Iraqi wedding party, it might be some English soldiers.

There's that beautiful bit of dialogue from the cockpit video when they say, "You've just bombed a load of Brits." Their pilots say, "Woah, dude, we're going to jail." This is the Iraq war, not Bill And Ted's Excellent Adventure!

I believe that the whole thing about superheroes is they don't like it up them. They would prefer not to get involved in a fight if they don't have superior firepower, or they're invulnerable because they came from the planet Krypton when they were a baby.

I genuinely think it's this squeamishness that's behind the American superhero myth. It's the only country where it's really taken hold. As Brits, we'll go to see American superhero films, just like the rest of the world, but we never really created superheroes of our own.

And as Londoners, when we had that little bit of bother on the 7th July 2005 – after America had two big buildings blown up... Terrible shame, but we had a lot more than two buildings blown up during the '40s when America was providing most of the munitions to Hitler...

But when it happened in England, what was the reaction of the American forces on the 8th of July, as soon as those bombs went off? They pulled the American servicemen outside of the M25, because London was too dangerous for the armed and trained American military men.

Then after a few days, they thought, actually, this does look kind of bad, even for America, let's creep back into London and pretend we've been here all the time."

[Meho Krljic]

Jebote, Alan Mur postao Srbin?

[crippled_avenger]

Alen je u voom intervjuu prilično indisponiran, po mom mišljenju, i to naročito u domenu svoje skepse prema Holivudu koja po prvi put u njegovom slučaju deluje banalno...

[crippled_avenger]

Pogledao sam jedan film koji bi možda mogao biti zanimljiv Mehmetu. Iako sam siguran da bi mu EX-DRUMMER baš legao po svom stilu, THE ROCKER Peter Cattanea bi svakako mogao izmamiti ono što je najteže a to je Mehmetov osmeh.

THE ROCKER je režirao Peter cattaneo, čovek koji je ušao u holivudsku mašineriju posle megauspešnog britanskog hita FUILL MONTY. Moram priznati da ja nisam bio neki fan tog filma. Ipak, iz današnje vizure čini se da su ga radili talentovani ljudi ako imamo u vidu da je kasnije taj scenarista pisao adaptaciju SLUMDOGa. Cattaneo je u ovom filmu pokušao da ponovi formulu FULL MONTYja, dakle da snimi jednu veselu, optimističnu priču o ispunjenja snova, i u tome je što se mene tiče uspeo više nego u MONTYju. Čak i da ne dele reditelja, ROCKER i MONTY bi imali velike sličnosti.

Ovog puta film govori o bubnjaru 80s hair metal benda Vesuvius koji kako bi potpisao ugovor sa izdavačem izbacuje svog odanog bubnjara Fisha i pristaje da nećak šefa diskografske kuće preuzme njegovo mesto. 20 godina kasnije, Fish živi kao luzer, zarobljen u tom trenutku kada su ga drugovi izdali. Međutim, jednog dana ga sestrić pozove da svira u njegovom srednjoškolskom bendu. Fish pristaje i sticajem okolnosti bend postaje velika Internet atrakcija, dobija ugovor sa izdavačkom kućom i Fish počinje da iživljava sve svoje rock star fantazije sve do tačke kada mu ne zapreti mogućnost da se Vesuvius ponovi.

ROCKER je preopterećen raznim high conceptima na kojima je baziran. Čini se da su scenaristi bili malo nesigurni i preopteretili ga sa nekoliko ravnopravno snažnih motiva. Samim tim, film nije onoliko smešan koliko bi se očekivalo od komičara kao što je Rainn Wilson u naslovnoj ulozi.

Međutim, Wilson i ekipa su uspeli da u ovom filmu izgrade karaktere tako da tamo gde komeija zakaže, posao preuzimaju simpatični karakteri i zaokružuju ROCKER kao jedan pitak i simpatičan holivudski produkt.

Pored lika metal bubnjara koji je osvedočeni lovac na MILFove, Mehu će se sigurno dopasti i neki odlični in-jokes sa ljubitelje rokenrola. Uostalom, ovo je film o bubnjaru koji je otpao pre sam početak uspona megapopularnog benda u kome se pojavljuje Pete Best. To treba poštovati.

Cattaneova egzekucija je sigurna, znalačka, i čini se da su producentske okolnosti, a ovaj film je producirao Fox Atomic, Foxova kuća okrenuta mladima, učinile da film bude dosta iščišćen, ali ne i sterilisan.

Konačno, sad već postaje potresno da su neke vrlo made zvezde naše mladosti kao recimo Christina Applegate počele da igraju MILFove, žene u kojima bi svakio pošten geek želeo da provede devet meseci.

* * * / * * * *

[Ghoul]

Jebote, Alan Mur postao Srbin?

srbin, pa još šaman, pa još lavkraftijanac - gde ćeš bolje!

[Ghoul]

DIMBO, REAGUJ:

evo filma o filmskom kritičaru koji upada u neke komplikacije sa prelepim ženama (očita wishfulfillment fantazija reditelja koji je ionako kritičar)

Rien sur Robert (1999) aka Nothing About Robert

Director: Pascal Bonitzer
Cast:
Fabrice Luchini ... Didier Temple
Sandrine Kiberlain ... Juliette Sauvage
Valentina Cervi ... Aurelie Coquille
Michel Piccoli ... Lord Ariel Chatwick-West
Bernadette Lafont ... Mme. Sauvage

Description: There is something wrong in the life of film critic Didier Temple (Fabrice Luchini). First an article, written a little lightly about a film he hasn't seen, has tarnished his reputation. Then Julienne (Sandrine Kiberlain), his fiancée, finds ecstasy in the arms of a TV director (Edouard Baer), while still pledging her love to Didier. Finally, his encounter with the strange, dark and irresistible Aurélie (Valentina Cervi - absolutely gorgeous young lady) complete messing up his world and blurring his references.


Download Links:
http://rapidshare.com/files/196602882/RienSR.part1.rar.html
http://rapidshare.com/files/196602871/RienSR.part2.rar.html
http://rapidshare.com/files/196602799/RienSR.part3.rar.html
http://rapidshare.com/files/196602826/RienSR.part4.rar.html
http://rapidshare.com/files/196602907/RienSR.part5.rar.html
http://rapidshare.com/files/196620831/RienSR.part6.rar.html
http://rapidshare.com/files/196621342/RienSR.part7.rar.html
http://rapidshare.com/files/196621272/RienSR.part8.rar.html

Rar Password: bbq
si gledo?
vredi li?

[crippled_avenger]

Nisam ga gledao. Ali deluje interesantno...

[crippled_avenger]

full teaser BASTERDSa

http://dobanevinosti.blogspot.com/2009/02/full-teaser-basterdsa.html

[crippled_avenger]

The Hollywood boxing undercard: Tony Kaye vs. David Bergstein

12:42 PM PT, Aug 14 2008


Capitol Films and ThinkFilm impresario David Bergstein has been taking it on the chin in the press in recent months, dogged by charges that his financial woes have led to a string of unpaid bills, lawsuits, layoffs and film production shutdowns. A variety of lawsuits have been filed against ThinkFilm, most notably a suit from Oscar-winning "Taxi to the Dark Side" documentary director Alex Gibney, who charged ThinkFilm with "fraudulently concealing" its ability to properly release the film.


Albie Hecht, the former Nickelodeon chief who produced the Oscar-nominated documentary "War/Dance," told the Hollywood Reporter he still hasn't seen the small advance he was promised from ThinkFilm, calling Bergstein "the biggest disgrace in the film business." After the Reporter's well-reported take-down piece, the industry has been buzzing about who would surface next to take a swing at Bergstein.

As it turns out, his latest combatant is Tony Kaye, who called me yesterday to share his concerns that Bergstein was badmouthing Kaye's new film . For the uninitiated, Kaye is the eccentric British video director (having worked with everyone from the Red Hot Chili Peppers to Johnny Cash to Roger Waters) who got into a huge tussle with New Line Cinema over the release of his 1998 film "American History X." When the studio allowed Edward Norton, its star, to do some re-edits on the film, Kaye had a meltdown, demanding that his name be removed from the film, then got into a dispute with the DGA when the guild wouldn't let him use the pseudonym of Humpty Dumpty. For a while, Kaye's bizarre behavior made him largely unemployable in Hollywood.

Kaye has received better reviews in recent years, especially from the release last year of his abortion documentary, "Lake of Fire." He's been in New Orleans for close to a year, shooting "Blackwater Transit," a dramatic thriller that stars Lawrence Fishburne and Steven Dorff -- why do you forget to name Karl Urban?**-- and is set in the post-Katrina chaos of New Orleans. Kaye believes it will be a big comeback vehicle for him. So why is he suddenly so unhappy with Bergstein?

Kaye contends that Bergstein, beset by continuing financial troubles, is trying to avoid making payments on the movie by claiming Kaye didn't shoot the script he originally agreed to, resulting in a film that is no longer commercially releasable. "I don't know how he can say anything bad about the film, especially since it isn't even finished yet," Kaye told me. "Up until now, I've had a good experience [with Bergstein], but now I'm worried about what's going on. If he's telling people this film is awful, he's really wrong."

Kaye says he recently showed a rough cut of the film to Fishburne. "He told me it was great. He loved it and thought it really captured the chaos and tumult of New Orleans." (I called to get Bergstein's side of the story, but was told he isn't talking.)

The film, Kaye says, is based on the notebook diaries of a New Orleans police officer, who is played by Dorff in the film. The filmmaker admits that the movie's focus changed from its initial inception. "It started out as a 'Die Hard'-type thriller, but I'm not into that kind of film, and they obviously knew that before hiring me. I've made a much more stylish portrait of a city and its attempts to deal with the unprecedented chaos it faced after Katrina."

He insists that he was was fiscally responsible throughout filming and has delivered a film with a commercial sensibility. "I just want to people to know that I'm not the guy I was 10 years ago," he says. "I've done some crazy things, but I'm a different person now. I'm a serious filmmaker and take my job seriously. All that other stuff is in the past."

The proof will be in the pudding. Because of his colorful reputation, it won't be hard to get potential distributors to watch a Tony Kaye film. Getting them to buy it, especially in today's ultra-cautious environment, will be a more challenging proposition.

source: http://latimesblogs.latimes.com/the_big_picture/2008/08/tony-kaye-vs-da.html

[crippled_avenger]

Pogledao sam NORTH SEA HIJACK poznat i kao FFOLKES Andrew V. McLaglena. Reč je o hijack trileru smeštenom na naftnu platformu, kojim je na neki način anticipiran film BLAST! Anthony Hickoxa. Interesantno je da su Hickoxov otac i McLaglenov otac bili saradnici John Waynea, s tim što je Andrew stariji tako da je i sam imao priliku da bude Wayneov kućni reditelj kao što mu je otac bio Wayneov glumački partner.

Glavnu ulogu igra Roger Moore. naslovni lik Ffolkes je neobični, ekscentrični pomorski komados i vrhunski podvodni diverzant koji vodi vlastitu školu u Škotskoj. Britanska vlada ga angažuje da se reši terorista koji su brodom oteli naftnu platformu.

Sasvim je jasno da je u ovom filmu iz 1979. Moore bio pimpovan da započne još jednu franšizu pošto je već imao uspeha kao Saint i Bond. Međutim, ovaj lik nije bio dorastao tome, iako sam film uopšte nije loš.

Anthony Perkins je energičan kao negativac a Mooreov lik je začuđujuće detaljno omsišljen, sa puno sitnih zahvata i interesantnih osobina,

McLaglen je snimio film u kome nema puno akcije, nii ima autentične napetosti, međutim dešavanje je pitko i energično i film se pouzdano kreće prema svom zaključenju. U suštini nije naročito relevantan onima koji nisu ljubitelji žanra, ali sasvim je pristojan u ravni rutinskih 70s repertoarskih naslova.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam RED TENT Mihaila Kalatozova. Ovaj film ima i svoj ruski naslov, međutim ruska verzija traje pola sata duže tako da se taman dovoljno razlikuju da se koriste različiti naslovi, kao u slučaju UNSANE i TENEBRAE.

RED TENT je izuzetan film koji ne samo da je sjajno gledalačko iskustvo sam po sebi, nego otvara priliku i za širu diskusiju o jednoj temi koja se često pominje i na ovom forumu. Naime, često se pominje teza kako neki neamerički film "Hiolivud nikada ne bi mogao da snimi". Ta teza je po meni netačna, ako iko može da snimi sve, to je upravo Holivud. Međutim, svakako je da postoje filmovi koje Holivud ne želi da snimi, ili ne želi da ih snimi na određeni način.

RED TENT je primer takvog filma. Naime, ovo je istinita priča o Nobileovoj ekspediciji na Severni Pol. Reč je o temi koja bi zanimala holivudski studio ali već mogu da anticipiram da bi to u onom trenutku, dakle 1969. kad je ruska verzija RED TENTa izašla, to bio film sa masom rir-projekcija, većim delom snimljen u studiju sa ponekim kadrom polarnog eksterijera. Danas pak, ovakva priča bi bila snimljena sa obiljem specijalnih efekata kako bi se nadomestio rad na lokaciji, i bila bi ubedljivija. Međutim, samo u retkim slučajevima, kao što je recimo Cameronov slučaj, Holivud odlazi u ekstreme rada na lokaciji.

Ipak, RED TENT je film u kome se ogleda sva spektakularnost sovjetske kinematografije, i to u rukama najvećeg sovjetskog majstora vizuelnog spektakla. Kalatozov možda ne spada u red sovjetskih reditelja koji su promenili kinematografiju i učinili je ovakom kako je danas poznajemo, međutim, on je svakako patrijarh sovjetskog spektakla koji u pojedinim slučajevima kao što je SOY CUBA stoji kao nedostižna tehnološka enigma.

Iako u trenutku snimanja RED TENTa, Kalatozov već ima dosta godina, reč je o zanatski impresivnom ostvarenju ne samo za svoje vreme već i danas nudi neke scene koje su istinski neverovatno gledalačko iskustvo. I upravo za razliku od holivudskog filma eventualno snimljenog na ovu temu, Kalatozov iza sebe ima logistiku sovjetske kinematografije koja je spremna da podrži ambiciozno snimanje u polarnim predelima, upotrebu brodova i aviona, zidanje scenografije i sl.

Kada se spoje takvi logistički uslovi i reditelj ogromnog vizuelnog dara u najboljoj formi, rezultat nije ništa manje nego impresivan. Američka kritika smatra RED TENT primerom solidno uspelog internacionalnog spektakla. Ova sovjetsko-italijansko-američka korpodukcija imala je sve predispozicije da bude minoran film, međutim, ono što je krajnje neobično jeste do Kalatozov u svom filmu svodi problme tih velikih suštinski iznuđenih koprodukcja na najmanji mogući nivo

Pre svega, retki su filmovi tog tipa koji istinski funcionišu. Ovaj uspeva da funkcioniše na dramskom nivou u vrlo solidnoj meri. Međutim, daleko je od tipičnog, jedva sklopljenog scenarija koji je prepun kompromisa zbog gbrojnih zvezda sa raznih strana.

Štaviše, u dramaturškom smislu RED TENT je možda i najupečatljiviji. Naime, cela priča o pustolovini na Severnom Polu koncipirana je kao flešbek koji se dešava u Nobileovom snu, ili delirijumu kada ga posete kako živi tako i mrtvi učesnici ovog događaja i sude mu zbog njegovo kontroverzne uloge u celoj priči. U tom momentu film dobija ne samo satrtrovske već gotovo brehtovske dimenzije, i nosi jednu nesumnjivo autorsku, ali još više sovjetsku dimenziju gde se priča o odgovornosti (koja je važna za film koji govori o katastrofi iz stvarnog života) dovodi do paroksizma.

Šrto se billinga zvezda tiče,, jasno je da Conneryjevo prvo mesto na špici nije realno. On igra Amundsena, čuvenog istraživača i važnu ulogu, to je nesumnjivo ali glavni je ipak Peter Finch. Claudia Cardinale je Claudia cardinale a Kalatozov joj daje još dodatnu dimenzije inhibirane socijalističke seksualnosti, Mario Adorf i hardy Krueger su na svojoj liniji.

Moćan score uradio je Morricone.

Naravno, posebno pominjanje zaslužuje direktor fotografije Leonid Kalašnjikov koji je svakako heroj ove produkcije i bez čijeg doprinosa ne bi bilo ne samo ovog filma nego većeg dela onoga po čemu je značajan.

Sovjetska verzija izašla je 1969. u SSSRu a 1971. u Americi za Paramount.

* * * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam mini-seriju XIII koju je Canal + snimio u pokušaju da uđe na američko televizijsko tržište a istovremeno i sbopjoj publici ponudi produkt na nivou najboljih američkih serija.

U tom cilju, ključne pozicije zauzeli su američki profesionalci, reditelj je Duane Clark koji već godinama režira epizode najgledanijih američkih serija, a mežu producentima je i Peter M. Lenkov, poznat ne samo kao pisac filma DEMOLITION MAN nego i kao showrunner nekih od kasnijih sezona serije 24.

XIII je baziran na graphic novelu koji nisam čitao, ali u svakom slučaju bilo bi greška odbaciti ovu seriju kao novi rip-off 24ke i Bournea. Ona nesumnjivo jeste i to, ali Clark ju je realizovao dovoljno energično da je ja, kao osvedočeni addict za akcijaše i conspiracy trilere više doživljavam kao suplement nego kao istin ski rip-off koji nešto kvari. Iako u samoj svojoj suštini, ne dobacuje do nekog velikog dometa, XIII odlično isporučuje ono na šta su nas u širem smislu navikli pomenuti uzori.

Clarkova egzekucija je glossy, Stephen Dorff je odličan leading man za seriju ovog profila, a glavnog henchmana koji ga juri igra Val Kilmer, tako da bi se moglo reći da je u nekom partalelnom, možda čak i boljem svetu, ova podela danas mogla headlinovati film. Štaviše, svet je u jednom trenutku i pošao tim putem ali onda se predomislio.

U poređenju sa sličnom Dorffovom serijom COVERT ONE: HADES FACTOR po Ludlumu, čini mi se da je XIII kompaktniji, premda koliko se sećam i ta mini-serija mi je bila draga.

Iako XIII ne pripada najpotentnijoj liniji savrmenog televizijskog izraza koji prevazilazi film, stokji kao vrhunski prim,er ranijeg televizijskog izraza koji je nastojao da imitira film. U tom smislu, preporučujem je onima koji sebe nalaze u nekoj od referenci koje sam naveo.

[crippled_avenger]

Pogledao sam MOSCOW CHILL Chrisa Soliminea.

Ono što je selling point ovog filma, pored Norman Reedusa, bio je ko-scenarista Andrej Končalovski čime je ova mešavina DTV neo noira i ruskog krimića dobila na specifičnoj težini. I zaista taj protivprirodni brak američkog glumca i ruskog filma čiji je cilj da ruski exploitation film proda na internacionalnom tržištu uspeva da funkcioniše na relativno dostojanstven način.

Naravno, svi klišei su tu. Amerikanac će u Rusiji naravno naći spas i mir, naravno da će u ruševinama socijalizma uprljanim tranzicionim kriminalom naći tragove superiorne ruske civilizacije, ali na svu sreću to sve je realizovano u solidnom tempu. Isto tako formula u kojoj Amerikanac susreće Ruse koji su sticajem okolnosti primorani da govore engleski, daje celoj govornoj postavci solidno opravdanje.

Štaviše, iako sam ja generalno protivnik tih projekata koji silom spajaju teme i glumce iz različitih podneblja, ne mogu da osporim da ima odličnih primera. Recimo, prokaženi BANGKOK DANGEROUS je dobar primer uspele integracije holivudskog glumca u praktično All-Thai postavku. Međutim, na nivou priče i koncepta, nažalost, MOSCOW CHILL ima osnovni problem u tome što ni jedno ni drugo nije naročito zanimljivo. Istovremeno, MOSCOW CHILL u sebi nema čak ni tu vrstu okrenutosti Rusiji. Ne, scenario je u suštini vrlo opterećen potrebom da bude prihvatljiv i dopadljiv na internacionalnom tržištu što je ubilo svu autentičnost.

Međutim, dobar tempo ga čini gledljivim, a soundtrack sastavljen mahom od ruskog hip-hopa čini ga energičnim, tako da se ne može otpisati kao potpuni promašaj.

* * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam PLANETU BUR Pavela Klušanceva, čuvenog sovjetskog reditelja SF filmova o putovanjima u svemir. O njemu je pre par godina snimljen i dokumnetarni film koji nisam imao prilike da gledam ali deluje mi izuzetno interesantno.

Klušancev je snimao filmove koji se ne mogu u užem smislu smatrati SF filmovima pošto je u njima naučna fantastika pre svega imala naučnopopularnu dimenziju. Naravno, na osnovu gledanja filma PLANETA BUR sasvim je jasno da Klušancev nije bio opterećen naukom, svakako ne onoliko kao Kubrick kad je radio 2001, međutim isto tako PLANETA BUR   je daleko od exploitationa.

Više se radi o fantaziji o putovanju u svemir gde se na Veneri otkrivaju znakovi života koji bi mogao biti i inteligentan, i jako sličan onome na zemlji. Bića koja žive na ovoj planeti su vrlo Harryhausenovska, i mahom su to biljke mesožderi ili dinosaurusi mada na kraju u sceni koju bih najradije poredio sa twist endingom PLANET OF THE APES, pojavljuju se i humanoidni stanovnici Venere.

Ono što je interesantno jeste to da zapravo film ne počiva ni na kakvom sukobu u dramskom smislu. Naravno, Venera je sporadično negostoljubiva planeta, i oko nekih stvari se kosmonauti ne slažu, ali mahom je sve ovo slično putopisu urađenom u hiperstilizovanom izmaštanom svetu. U tom smislu, PLANETA BUR ne donosi u sebi neku tenziju, niti je taj svet koji se prikazuje nešto naročito zanimljiv osim zaista maloj deci i buffovima koje zanima sovjetski SF.

Kad smo već kod buffova, interesantne su nekolike dijaloške kontemplacije o evoluciji i sl. u kojima se jasno čita poruka koju ovaj film šalje deci, a koja je pre svega evolucionistička, naravno, sa ponekim denikenovskim objašnjenjem samog korena života. Naime, ovaj film za širenje života "optužuje" putovanja kroz svemir a staklene šlemove astronauta, opet vrlo denikenovski poredi sa oreolima svetaca. Dakle, PLANETA BUR dolazi iz tog fazona koji i jeste i nije na liniji nauke prihvaćene u SSSRu.

Druga stvar koja je interesantna jeste zaista nesporna sposobnost reditelja da ubedi gledaoca kako se film dešava u nekom drugom svetu. Naime, artificijelnost setova i u enterijeru i eksterijeru je pojačana upotrebom crvenih filtera i film u tom smislu izgleda zaista vrlo distancirano.

Što se specijalnih efekata tiče, ima par scena sa bestežinskim stanjem, iako ruku na srce, u brodovima mahom ima gravitacije, ima par solidnih efekata sa lebdećim vozilom, dok su stvorenja i putovanje kroz svemir krajnje rudimentarni i goofy, i to je još podvučeno time što ovo nije suspense film u kome sad to ima neku horor funkciju nego kako rekoh dosta liči na putopis.

Ipak, iz današnje vizure, to sve deluje i simpatično. PLANETA BUR, na engleski prevedena kao PLANET OF STORMS, poznata je po tome što su scene iz nje semplovane u nekoliko Cormanovih produkcija.

Sovjeti su pored putovanja u svemir, očigledno razvili i svoju školu SF filmova o toj temi koja će najveće priznanje steći sa SOLARISom. U tom smislu je interesantno videti i drugu, pulp stranu te priče.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Na godišnjicu proglašenja lažne natovske države Kosovo...

[crippled_avenger]

Pogledao sam NIGHTMARE Freddie Francisa. Ovaj film se može smatrati kanonskim Hammer filmom, između ostalog i po tome što je scenario pisao ćuveni Jimmy Sangster, jedan od ključnih scenarista u opusu ovog studija. NIGHTMARE je Hammerov pokušaj da se nakaći na uspeh Cluzotovog DIABOLIQUE, i u tome uspeva. Naravno, Cluzot kao prvi zadržava auru klasika ali zato Francis kao sledbenik uspeva da snimi film koji zaista stoji čak i 40ak godina posle svoje premijere. Naravno, danas šok i suspense koje je ovaj film generisao u svoje vreme nisu prisutni na taj način, međutim Sangster i Francis uspevaju da snime film koji je konstantno zanimljiv i prilično inteligentan čak i kada se suštinski bavi pričom koja je za današnje uslove done to death. I to je zaista veliki uspeh jer retko koji žanrovski film uspeva da tako opstane.
Scenario je po svojoj strukturi rudimentaran, praktično nema paralelnu radnju, fokusira se prvo na jedan, potom na drugi skup likova što mu u suštini daje auru jedne gotovo arty studije karaktera. Karakteri imaju prilično bujnu putanju trabnsformacije, i Sangster je vrlo efikasno smešta u jedva osamdesetak minuta trajanja.
Francisov rediteljski koncept i pristup fotografiji je u najboljoj tradiciji poznog crno-belog filma, sa odličnim vladanjem prostorom i mizanscenom, i ekonomičnošću rediteljskog izraza koji se oseća, ali nimalo ne smeta priči. već samo prisustvom rediteljskih šavova podcrtava zanatsku minucioznost ovog malog filma. Ova sama priča jeste u suštini jedna igra tako da samim tim njoj i nije potreban rediteljski pristup koji organski ulazi u priču već je uparvo obogaćuju detalji koji pokazuju da je neko prisustvovao snimanju.
Svakako da je nedostatak novine u ovom filmu fatalan za neki njegovu širu recepciju, i uprkos svojoj solidnosti on suštinski nije esencijalan film i nije važan ni za koga drugog do za fanove žanra. Međutim, sasvim sam siguran da će i oni koji slučajno nalete na njega biti jako prijatno iznenađeni i da će uživati.

* * * / * * * *

[Ghoul]

zanimljivo zvuči ovaj red tent, pa da mu damo šansu:

http://rapidshare.com/files/196089141/The.Red.Tent.part01.rar
http://rapidshare.com/files/196089236/The.Red.Tent.part02.rar
http://rapidshare.com/files/196089254/The.Red.Tent.part03.rar
http://rapidshare.com/files/196107082/The.Red.Tent.part04.rar
http://rapidshare.com/files/196107237/The.Red.Tent.part05.rar
http://rapidshare.com/files/196107280/The.Red.Tent.part06.rar
http://rapidshare.com/files/196124701/The.Red.Tent.part07.rar
http://rapidshare.com/files/196124776/The.Red.Tent.part08.rar
http://rapidshare.com/files/196124784/The.Red.Tent.part09.rar
http://rapidshare.com/files/196138322/The.Red.Tent.part10.rar
http://rapidshare.com/files/196138466/The.Red.Tent.part11.rar
http://rapidshare.com/files/196138629/The.Red.Tent.part12.rar
http://rapidshare.com/files/196152826/The.Red.Tent.part13.rar
http://rapidshare.com/files/196162093/The.Red.Tent.part14.rar
http://rapidshare.com/files/196153069/The.Red.Tent.part15.rar

Rar Password: None

[crippled_avenger]

Evo i poneke slike iz one serije AMERIKA za koju sam pitao...

http://www.youtube.com/watch?v=cUftIsd-x1E

[DušMan]

Lollobrigida u subotu nastupa u Crnoj kući.

[crippled_avenger]

Šta je to Crna kuća?

[ginger toxiqo 2 gafotas]

...Crna kuća je novosadski ekvivalent beogradskom Magacinu, stara kuća okrečena u crno i data na upravljanje kult-alternavcima.

[DušMan]

Krip, ako želiš da ideš, u mojim kolima ima mesta... Hm, ovo nije trebalo tako pederski da zvuči.

[crippled_avenger]

Take me out tonight
Where theres music and theres people
And they're young and alive
Driving in your car
I never never want to go home
Because I havent got one
Anymore

Hvala na pozivu, međutim sudeći po klimatskoj situaciji, neće biti uslova za moj izlazak. Mada, strašno mi je krivo upravo zato što sve zvuči tako pederski.

[crippled_avenger]

Par šarmantnih doživljaja jednog poludelog naroda:

Кастриран због педесет евра
Суботичка јавност је у шоку након прекјучерашњег напада и тешког рањавања Кароља П. (42), које се догодило само три дана након што је ножем избоден кошаркаш ,,Спартака" Миладин Крстић

Алеја кафића: Улица Матије Корвина, у којој је нападнут Миладин Крстић Суботица – У уторак око 19.15 на Ургентно одељење Опште болнице у Суботици примљен је Карољ П. (42) који је нападнут на улици, а затим кастриран. Повреде су обрађене на Ургентном одељењу, након чега је пацијент оперисан , каже се у саопштењу Драгане Пенчић, портпарола Опште болнице. Стање повређеног је стабилно и смештен је на одељење урологије.

Др Нандор Шељмеши који је оперисао повређеног за ,,Политику" каже да је напад извела особа које је можда овај поступак примењивала и раније, могуће код животиња, јер је уочено да нема већих оштећења ткива.

Полиција је о овом догађају издала само штуро саопштење, а како ,,Политика" незванично сазнаје Кароља су на улици у ширем центру града код ,,Мерцедесовог" сервиса, у Улици Отмара Мајера, пресрела четворица која су, наводно, од њега тражили 50 евра. Пошто није имао новац непознати починиоци су га напали и тешко озледили.

Овај, најновији догађај, изазвао је велико узнемирење у граду, у којем је, у последњих неколико дана, забележено више напада ножем од којих је најтежи било рањавање Миладина Крстића, (28) кошаркаша ,,Спартака". Њега је у суботу у центру града напала група младића коју је предводио Ведран Лазаревић (20) који му је и, како је у истрази утврђено, зарио нож у стомак.

– Ова експлозија насиља се не може даље толерисати и до краја седмице организоваћу разговор са представницима Полицијске управе, Окружним судом и органом за прекршаје, јер стање безбедности није на потребном нивоу – изјавио је Саша Вучинић, градоначелник на сусрету са новинарима.

Како је ,,Политици" потврдио Боривоје Муцаљ, начелник Полицијске управе у Суботици, полиција обезбеђује повређеног кошаркаша у болници, што је случај који се овде не памти. Да подсетимо, пре мање од годину дана у школском дворишту вршњак је ножем напао малолетног Момира Милутиновића који је након неколико дана од повреда преминуо. Две седмице касније, у центру града ножем је нападнут Атила Кутлети, а тужилаштво за овај напад терети Слободана Ђорђевића, који се брани са слободе у поступку који још тече пред Окружним судом. Управо након рањавања кошаркаша, у јавности све гласније се чује питање шта су до сада радили полиција, судство, па и судије за прекршаје. Ведран Лазаревић је у притвору који му је одредио Окружни суд у Суботици, али против њега је како ,,Политика" сазнаје до сада поднето 69 прекршајних пријава, и четири кривичне.

И кошаркаши и управа клуба најавили су да ће на првој наредној утакмици у суботу натписима на дресовима за време загревања или транспарентима на трибинама изразити протест против оних на чије понашање институције нису правовремено реаговале, а у првој реакцији управа је нагласила да желе да зауставе дивљање ,,маминих и татиних синова у граду где нико више не може да се осећа безбедним". Иако их нису именовали, њихов став недвосмислено је указивао на чињеницу да је реч о деци имућних родитеља (Слободан је син Војина Ђорђевића, а породица Лазаревић се бави трговином аутомобила и држи локале за игре на срећу) који, како постоји мишљење у јавности, су повлашћени пред појединим државним органима.

Старешина органа за прекршаје судија Љуба Симић за ,,Политику" каже да је против Ведрана Лазаревића подношен велики број прекршајних пријава још док је био малолетник и то за кршење саобраћајних прописа. Пре годину дана новчано је кажњен јер му је пронађен нож у аутомобилу. Тренутно, пред овим органом за прекршаје теку три поступка против Ведрана Лазаревића због туча или насиља над другим лицима и сви ти поступци се решавају убрзано, јер, како објашњава, број пријава говори да није реч о лицима којима се прекршаји дешавају случајно.

Судије се жале да имају тешкоћа у утврђивању чињеница пошто није ретка појава да сведоци или оштећени у оваквим предметима током процеса измене исказ на начин на који више није могуће недвосмислено утврдити кривицу оптужених. Уосталом, по рањавању кошаркаша, по граду су почеле да колају приче како породица Лазаревић оштећеном нуди вансудско поравнање, али је Младен Крстић, брат повређеног кошаркаша одбио такве инсинуације.

– Са нама нико није разговарао и нама ништа од тог новца није потребно. Сада цела породица пати и нама је најважније да Миладин оздрави – одговорио је Младен Крстић на питање ,,Политике".

Александра Исаков


Након сексуалног иживљавања натерао кћерку на самоубиство
У Окружном суду у Новом Саду Слободан Пејовић (63) из Петровца у Црној Гори осуђен на осам година затвора, уз протеривање из Србије
Нови Сад – Кривично веће Окружног суда у Новом Саду, којем је председавала судија Ђурђина Бјелобаба, изрекло је јуче Слободану Пејовићу (63) из Петровца у Црној Гори казну од осам година затвора због тога што је принудио на обљубу своју ванбрачну кћерку Р. К. и потом је наводио да изврши самоубиство. Пејовићу је изречена и мера безбедности – протеривање из Србије у трајању од 10 година, с тим што ће се време рачунати од правоснажности пресуде, али не и период који буде провео на издржавању казне.

Судско веће у овом поступку било је суочено са кривичним делом какво се не памти у аналима правосуђа на овом простору. Утврђено је да је све почело у августу 2005. године када је Пејовић, способан да схвати значај свог дела и да управља својим поступцима, силовао сопствену кћерку у властитој кући у Петровцу (Црна Гора), поступајући при томе са њом крајње монструозно. Уз претњу да ће убити и њу и њену мајку Р. И, најпре јој је, иживљавајући се над њом, предметом у облику мушког полног органа одузео невиност, а затим је силовао. Запретио јој је смрћу уколико се усуди било коме да то открије.

Уз сталне претње, Пејовић је од тада наставио да сексуално злоставља своју кћерку кад год би му се указала прилика. Тако се 22. маја прошле године, након сазнања да Р. К. има момка, нашао у кући у којој је она живела у бачком насељу Плавна. Пошто је мајка несрећне девојке тог дана отишла у Бач, Пејовић је, бесан што кћерка има момка, најпре насилно обљубио, а потом почео бесомучно да је туче, шамара и вуче за косу. Након тога натерао је да гола изађе у двориште куће и ту је поново силовао.

Сутрадан је, настављајући са претњама њој и мајци, а поводом сазнања да има везу, ,,посаветовао" да је најбоље да се убије скакањем у Дунав, а наговестио је да ће се и он наводно убити.

После тога је својим путничким аутомобилом одвезао кћерку на Мост слободе у Новом Саду, натерао је да најпре напише опроштајно писмо, а после на самом мосту непрестано тражио од ње да скочи у реку. У правој драми, у једном тренутку Р. К. је прекорачила заштитну ограду одлучивши да се убије, али се изненада на мосту зауставио непознати аутомобил чији се возач обратио девојци и Пејовићу питањем да ли им је потребна помоћ, и тако спречио трагедију.

Љут што му је пропала намера, Пејовић је после тога одвезао кћерку у хотел у Бачу где је наставио да је сексуално заставља, а то исто чинио је и након повратка кући у Плавни, понижавајући је на најогавнији начин. Ухапшен је непосредно након оргијања 27. маја прошле године од када се налази у притвору.

Судско веће је Слободану Пејовићу продужило притвор до правоснажности пресуде.

С. Живковић

[crippled_avenger]

Warner Bros. has picked up the North American rights to the "Edge of Darkness" remake from GK Films reports the trades.

Based on the classic 80's BBC miniseries, "Darkness" has Mel Gibson playing a homicide cop whose 24-year-old daughter is murdered on the steps of his home.

His search for her killers leads him to a world of corporate coverups and government collusion, causing a CIA operative (Ray Winstone) to be sent to clean up the evidence. Danny Huston, Bojana Novakovic and Shawn Roberts also star.

"Casino Royale" and "Goldeneye" director Martin Campbell, who directed the original mini-series, also helms this film version shot on location in Massachusetts.

Shooting wrapped up in November and post-production is in full swing. No release date has yet been locked by the studio.

[DušMan]

Након сексуалног иживљавања натерао кћерку на самоубиство
У Окружном суду у Новом Саду Слободан Пејовић (63) из Петровца у Црној Гори осуђен на осам година затвора, уз протеривање из Србије

Ovo nije novinski članak već siže za novelu ili pitch za film!

[crippled_avenger]

Pogledao sam PARANOIAC Freddie Francisa. Kao i NIGHTMARE pripada liniji Hammerovih filmova koji se bave pitanjima sirote naslednice koju zlikovci na ovaj ili onaj način pokušavaju da izvaraju, a to je linija koja je u ovom studiju prepoznata kao potentna još od TASTE OF FEAR Setha Holta, zakođe po scenariju Jimmy Sangstera. Dakle, Francis se u ova dva naslova koja sam nedavno gledao zapravo nadovezao na tu priču, miksujući u tu smešu pomalo Hitchcocka iz PSYCHO domena. U svakom slučaju, po strukturi, PARANOIAC je sličan filmu NIGHTMARE, takođe je baziran na velikom plot revelationu pri sredini posle koga se menja fokus sa jedne grupe na drugu grupu junaka, i čini mi se da je strukturalno slabiji i manje skladan ali da je zato emotivno znatno snažniji, ne samo u emociji prema junacima nego i kad je reč o supsenseu i jezi. Stoga, ova dva filma kada im se saberu aduti daju podjednako snažan utisak s tim što im je snaga u različitim tačkama.

Francis je ponovo odlično uspeo da se nađe u zatvorenim prostorima velikog engleskog imanja, i da na malom prostoru stvori sjajnu atmosferu. Stoga i PARANOIAC stoji kao solidan primer crno-belog filmmakinga iz doba njegove pune zrelosti.

* * * / * * * *

[shrike]

Par šarmantnih doživljaja jednog poludelog naroda:

Кастриран због педесет евра
Суботичка јавност је у шоку након прекјучерашњег напада и тешког рањавања Кароља П. (42), које се догодило само три дана након што је ножем избоден кошаркаш ,,Спартака" Миладин Крстић

Алеја кафића: Улица Матије Корвина, у којој је нападнут Миладин Крстић Суботица – У уторак око 19.15 на Ургентно одељење Опште болнице у Суботици примљен је Карољ П. (42) који је нападнут на улици, а затим кастриран. Повреде су обрађене на Ургентном одељењу, након чега је пацијент оперисан , каже се у саопштењу Драгане Пенчић, портпарола Опште болнице. Стање повређеног је стабилно и смештен је на одељење урологије.

Др Нандор Шељмеши који је оперисао повређеног за ,,Политику" каже да је напад извела особа које је можда овај поступак примењивала и раније, могуће код животиња, јер је уочено да нема већих оштећења ткива.

Полиција је о овом догађају издала само штуро саопштење, а како ,,Политика" незванично сазнаје Кароља су на улици у ширем центру града код ,,Мерцедесовог" сервиса, у Улици Отмара Мајера, пресрела четворица која су, наводно, од њега тражили 50 евра. Пошто није имао новац непознати починиоци су га напали и тешко озледили.

sledi tvist:
Subotičanin sam sebe kastrirao

Posle trodnevne priče o pljački i razbojništvu, Karolj P. iz Oroma kod Subotice priznao da se sam kastrirao kod kuće.

Pripadnici Policijske uprave u Subotici utvrdili su da je Karolj P. sam sebi naneo teške telesne povrede opasne po život.

Prema saopštenju policije, Karolj P. je u utorak u poslepodnevnim časovima u štali, koja se nalazi u dvorištu njegove kuće u Oromu, sam sebe kastrirao. Nakon što je počeo da krvari, objasnio je svojoj supruzi šta je uradio.

Shvativši da može da iskrvari, supruga ga je odvezla do bolnice, gde je prijavljeno krivično delo razbojništva.

Kao razlog samopovređivanja, Karolj P. naveo je zdravstvene probleme. Kako RTS nezvanično saznaje, razlog samokastriranja bio je dokaz ljubavi prema supruzi.

U toku sutrašnjeg dana protiv Karolja P. biće podneta krivična prijava zbog lažnog prijavljivanja razbojništva.

Urolog subotičke bolnice rekao je da takv slučaj nije video u svojoj tridesetogodišnjoj praksi i da je Karolj P. sada u stabilnom stanju.

Preciznost sa kojom je to uradio, objašava se činjenicom da se bavio kastriranjem prasadi.

[Ghoul]

Kao razlog samopovređivanja, Karolj P. naveo je zdravstvene probleme. Kako RTS nezvanično saznaje, razlog samokastriranja bio je dokaz ljubavi prema supruzi.

već vidim naslove:

DAO ŽENI K**AC

EVO TI K**AC NA DLANU

VOLIM TE – OVOLIKO!

itsl.

[crippled_avenger]

Kad smo već kod haosa u Subotici, jel neko možda ima rumunski film BOG NAS SVAKOGA DANA LJUBI U USTA. Taj film sam upamtio kao žestoko ludilo jedne godine na autorskom?

Edit: Sad sam našao neke RS linkove za ovo. Videćemo jel rade...

[crippled_avenger]

Pogledao sam THE PRESIDENT'S ANALYST Theodore W. Flickera. ovo ime liči kao pseudonim Theodore Roszaka, ali nije, po IMDBu taj čovek zaista postoji, i tim pre je čudno što izuzev ovog filma, on u svom opusu nema neki upečatljiviji nastup.

PRESIDENT'S ANALYST je 70s politički film u svojoj najslavnijoj formi, istovremeno zabavan, komunikativan i politički antgažovan. Polazi od premise za koju mi nije jasno kako je do sada neko nije uzeo za rimejk. Priča prati njujorškog shrinka koji postaje predsednikov analitičar, i vremenom biva iznuren poslom i strahovima koji prate njegov osetljiv poziv. Kada shvati da ne može bezbedno otići sa te pozicije, počinje da beži a u poteru za njim kreće celokupna špijunska zajednica.

Scenario je skladno napisan sa odlično postavljenim glavnim likom, i što je još važnije sa postupcima lika koji proističu iz njegove profesije i ličnosti. Negativci koji progone glavnog junaka su takođe interesantno postavljeni i dobro glumljeni, a ideološki kredo je vrlo precizan.

Flickerova režija je svedena, danas bi ovakav film bio rađen u jačem tempu, međutim ovaj tempo je sasvim u redu za film iz 1967. koji izgleda znatno modernije nego što bi mu godište sugerisalo. Flicker rediteljski odlično, čak i vrlo energično nalazi ravnotežu između komedije i špijunskog filma. Ako imamo u vidu da je ovaj film u suštini anarhičan, na hipi liniji, tim pre je snažniji od radova koje su na te teme izbacivali Bartel i Mazursky, barem na planu stila.

No, najbolje od svega je što PRESIDENT'S ANALYST u krajnjoj liniji funkcioniše kao repertoarska komedija sa Coburnom u glavnoj ulozi. Štaviše meni je bio i zabavniji od njegovih filmova o Flintu koje bi doduše možda morao da repriziram.

U svakum slučaju, THE PREDIENT'S ANALYST je izvanredan film koji iskreno preporučujem.

* * * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Sa zakašnjenjem sam pogledao CHARLIE WILSON'S WAR Mike Nicholsa.

Reč je o filmu koji se bavi jednom ideološki ambivalentnom pričom iz istorije američkog uplitanja u tuđa pitanja koja u suštini može da se posmatra i kao companion piece uz gledanje filma W. Olivera Stonea. Naime, reč je o američkoj pomoći avganistanskim pobunjenicima u borbi protiv SSSRa koja je dovela do toga da se desi prvi uspešan Džihad i da se na jednom mestu skupe islamski ekstremisti oz svih zemalja, uključujući i one koji su bili pohapšeni u sekularnim arapksim državama kao što je Egipat, i da se stvori nukleus današnjeg džihadističkog pokreta.

Međutim, kao i W. i CHARLIE WILSON'S WAR pokazuje kako je do takve politike doveo spoj mračnih mahom teksaških interesa, neokonzervativaca koji su želeli uništenje SSSRa i iskrenih populista i oportunista kao što je Charlie Wilson koji je po prvi put u životu odlučio da izgura neki ozbiljan politički proces u životu i izgurao je ovo.

Naravno, CHARLIE WILSON'S WAR može čitati na razne načine. On se može čitati i kao apologija reaganovske politike koja se izmakla kontroli pred kraj, uostalom epitaf cele priče, koji je izrekao Charlie Wilson sugeriše tako nešto, međutim, ja lično sam ga čitao drugačije.

Primer za to su scene koje prelom e Charliea da uleti u priču svim srcem, prilikom posete izbegličkom logoru. U tim scenama imamo sukob kultura u kome je Charlie naravno zapanjen onim što se tu dešava i pokreće akciju u skladu sa onim što bi te ljude zadovoljilo, a ne uzima u obzir kulturološke specifičnosti te ekipe i političku kompleksnost te situacije. S druge strane, te scene se mogu čitati i onako kako ih je Charlie doživeo, dakle najiskrenije i najnaivnije. Iako se čistota Charlievih motiva ne dovodi u pitanje, oni su jasno prljavi motivisani postupcima lobista iz Teksasa, činjenica je da je on u tom izbegličkom kampu našao i realnu motivaciju za proces koji je započeo. Stvar je u tome što u sceni koja prethodi poseti kampu, Charlie tamo biva poslat od strane prepredenog pakistanskog predsednika, sa znanjem da će ga taj prizor prelomiti. Dakle, pitanje je samo da li je i gledalac Charlie Wilson ili nije. Međutim, isto tako, čim postoji mogućnost za ideološku ambivalenciju i čim film barem suštinu svoje poruke ne komunicira svakom gledaocu, ostaje zaključak da politički profil filma nije u potpunosti jasan.

Scenarista Aaron Sorkin je sa dobrom merom ostvario balans između komedije i realizma, tako da je ovo vrlo precizno realizovana satira. Nichols je veteran čija se pozicija graniči sa penzionerskom, međutim ovaj film je realizovao taman kako treba. Iako se ne može reći da režira kao mladić, jasno je da prati kako stvari stoje i da je snimio vrlo savremen film. Ono što mi je smetalo to je insertiranje dokuentarnih snimaka sovjetskih dejstava pomešanih sa igranim rekonsrukcijama koje su inače odlično realizovane, i što je još bizarnije, autentičnije su od nekih dokumentarnih snimaka koje su ubacili u film. Kao i W. i CHARLIE WILSON'S WAR je movie i vrlo je jasno da Nichols pokušava da žanrovski, stilski definiše univerzum Charlie Wilsona negde na razmeđi romantične screwball komedije tridesetih i političkog filma osamdesetih poput WALL STREETa.

Hanks je vrlo solidan i sveden u ulozi Chaarlie Wilsona. Seymour Hoffman je odličan kao CIA spook koji vodi avganistansku priču. Amy Adams je vrlo šarmantna kao Wilsonova pomočnica, dok je po mom mišljenju angažman Julie Roberts nekako najkonfuzniji u celoj priči. Jasna mi je ideja da nekadašnji seks simbol koji se povukao iz mejnstrima igra ocvalu teksašku femme fatale ali ta veza između lika i glumice je mogla biti jača.

Tom Hanks je producent ovog filma. Njegov odnos prema američkoj istoriji je vrlo interesantan. On na HBO producira niz serija koje se bave raznim zanimljivim periodima američke istorije i čini se da je tim putem sad krenuo i na filmu. Mislim da je sklonost autora pa i glumaca Novog Holivuda da se bave istorijom vrlo zanimljiva ako imamo u vidu dosadašnje Miliusove, Spielbergove ili Hanksove pokušaje.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Pogledao sam PUNISHER: WAR ZONE Lexi Alexander. Iskren da budem slutio sam da će mi se ovaj film dopasti, ali nisam znao tačno šta će u njemu i koliko biti dobro. Naime, odbijanje većih holivudskih imena da učestvuju u njemu bio je pouzdan znak da se snima nešto nasilno i besprizorno, daleko od uglađenog imidža koje imaju nedavne ekranizacije Marvelovih stripova. Samo se u jednoj takvoj disreputable atmosferi može snimiti film o Punisheru koji je sam po sebi strip koji služi kao definicija svega onoga što u stripu ne valja kada ga napadju oni koji otpisuju strip kao infantilnu i često antidruštvenu nasilnu zabavu za adolescente. Međutim, Punisher je veliki zbog toga što on to dovodi do paroksizma i podiže besprizornost do umetničke forme, prkazujući priču o junaku koji se sveti zbog smrti svoje porodice i u tome mere ni granice. PUNISHER jasno kanališe frustracije čitalaca koje nisu samo adolescentske, već mogu biti i sasvim odrasle i prikazuje im čoveka koji se bez rezerve posvetio osveti i sporovdi je na razne načine.

U tom smislu PUNISHER: WAR ZONE je apsolutno na liniji stripa. Ako već moram da definišem kog stripa, rekao bih da je na pola puta između ortodoksne i Ennisovske definicije junaka. Što se mene lično tiče, iako neke Ennisove stripove cenim, od mnogih čitalaca stripa i poznavalaca filma se razlikujem po tome što ne mislim da je Ennis filmičan. To što njegovi stripovi liči na neki grup hardboiled filma, ne znači da je to zaista realno izvodljivo na filmu i da bi takvo slaganje recitovanja obscenosti i bizarnog nasilja dobro izgledalo. U tom smislu, raduje me što je Lexi od Ennisa preuzela bizarno nasilje. Arnie je imao nasilnih filmova u svoje vreme, međutim Ray Stevenson, nabildovani Britanac koji je preuzeo ulogu mu baca rukavicu. U filmu WAR ZONE Punisher je nasilan preko svake mere, gorea ima mnogo više nego što smo navikli u akcijašu a poneke scene poput one u kojoj nastaje Jigsaw odišu čistim sadizmom.

U tom smislu, Lexi me je izuzetno obradovala. Unutar opšteg rasula koje nastaje u scenama toliko gory akcije, Lexi ne oskudeva ni u prikazima Ennisovskog humora u nasilju. Dakle, postoji dosta dduhovitih načina ubijanja ljudi. Gore je obilan, i za njegov nastanak je dosta korišćen CGI no goreu se u zube ne gleda. Što se akcije tiče, sama inscenacija i snimanje su vrlo 80s i vrlo konkretni, tako da bi se moglo reći da je film blago arhaiziran u tom smislu što je meni okej. Čini se da bi akcija bila nešto bolje da je bio veći budžet, međutim ovoliko nasilje i krvoproliće se ne bi moglo zamisliti u visokobudžetnom filmu.

Kad je o karakterima reč, Punisher je tih, naravno za nijansu je motivisaniji nego u stripu i ima neke psihološke konotacije u njegovim akcijama, međutim ni u kom slučaju nije kastriran. Kao i Karolj iz Subotice, u par situacija on to sebi radi sam. Jigsaw je vrlo dobro postavljen, premda mi se šminka nije dopala, i mislim da je njegova maska kad je unakažen prilično izveštačena. U scenama kad se njegova maska ističe, film pada i deluje drugoligaškije nego što jeste. Zanimljivo je da ženu agenta FBI kog ubije Punisher pa se zbog toga jako kaje, igra Julie Benz koja je i na televiziji i na filmu zaređala da igra u najnasilnijim filmovima, ako uzmemo u obzir da u WAR ZONE stiže posle DEXTERa i RAMBA. U ovom filmu, ipak ona ima više kičme nego inače, no i dalje je to Julie Benz.

Scenografija je ekstremno 80s što je uglavnom super premda povremeno i iritira, kao recimo u završnoj situaciji gde se ambijent u kome Jigsaw drži taoce previše drži klišea supernegativčevog gnezda.

Uprkos povremenim iskliznućima iz stilizacije, Lexi Alexander uspeva da ostvari koherentan univerzum na tragu filmova iz osamdesetih u kojima smo običavali recimo da gledamo Arnieja i slične momčine, samo još u danima dok su se peli ka stomilionskim budžetima. Da li u slučaju Lexi možemo da govorimo o novoj Kathryn Bigelow? Ne, pošto ovaj film iako se po svojoj grubosti sasvim kvalifikuje, ipak nije blizak opusu Kathryn Bigelow koji je pored nasilne i uzbudljive akcije uvek bio sklon i svakakvim drugim transgresijama kao i naročitoj psihološkoj produbljenosti kako karaktera tako i njihovih odnosa. Upravo superherojski i strip filmovi omogućuju taj potencijal ali Lexi nije ni pokušavala da ga dotakne.

Međutim, ako Lexi nije nova Kathryn ne znači da WAR ZONE nije prava zabava za one koji vole da u okvire svoje zabave dobiju nešto na šta nosu navikli. Upravo to što ovaj film obiluje iznenađujućim stvarima na koje publika nije navikla, kod ove vrste filma, odnosno zato što kopa po tradicijama kojih se stide i njihovi sami protagonisti, WAR ZONE je jako loše prošao na blagajnama. Ipak, čini mi se da niko nije ni mogao računati na neki bolji rezultat sa ovakvim produktom. U tom smislu, ne verujem da će WAR ZONE na bilo koji način biti od značaja za mejnstrim akcionu scenu. Međutim, mislim da bi ovaj film mogao biti poučan DTV sceni koja bi trebalo da se potrudi i da počne da isporučuje ovakav materijal.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Sinoć sam reprizirao POSLEDNJI KRUG U MONCI Aca Boškovića. Reč je o jednom od meni najdražih jugoslovenskih filmova kome se rado vraćam.

Tokom reprize sinoć, navrle su emocije više nego inače. Naime, MONCA je definitivno srpski SCARFACE, a ove godine se slavi 20 godina od njene premijere, tako da sam potpuno u fazonu da treba da se obeleži na isti način kao što je obeleženo 25 godina SCARFACEa, dakle rep albumom. U to ime sam istog časa pustio par signala, da vidim kako će ideja odjeknuti u rep zajednici.

Jer elemenata za rep album ima u ovom filmu. Nisu tu samo snippeti iz dijaloga, čitave scene koje vape da se produže pesmom (vožnja pohotne zagrebačke stoperke prosto vapi za duetom našeg repera i neke hrvatske koleginice, recimo) već i taj fenomen da se MONCA pojavila u čitavom talasu popularizacije gangsterizma u Srbiji. I MONCA u tom smislu, zaista jeste deo tog talasa.

Sa slomom SFRJ, kako su relativizovane vrednosti socijalističkog sistema, odjednom je počela i reafirmacja Giške, Ljube Zemunca, i ostaluih kao neke vrste odmetnika koji su žrtve sistema, u kome su svi krali, samo su oni to radili otvoreno, emigranata koji su u inostranstvu s druge strane krali naravno jer je to inostranstvo, sa posebnim akcentom na tome da su u zatvorima završavali fakultete, naročitim insistiranjem da su ih žene volele i da nikada nisu silovali, i sa eventualnom saradnjom sa sistemom radi likvidicije ustaša i Albanaca po svetu.

Svakako, ove priče su mahom bile daleko od istine, a paradigmatično je da je jedini koji nije označen kao vitez bio Ranko Rubežić o kome se čak i u periodu sveopšte fascinacije kriminalcima pričalo kao ozbiljnom sociopati. Njihova povezanost sa nacionalističkim krugovima u inostranstvu bila je bazirana na nuždi, mnogi od njih su tražili politički azil a onda su morali nekom aktivnošću da ga potkrepe, dočim je njihovo patriotsko ubijanje protivnika režima na kraju bilo katalizator opšte kriminalizacije policije.

MONCA je u tom smislu potpuno izbegla bavljenje Resorom državne bezbednosti, ali je zato pružila sve druge elemente fetišizacije ovih otpadnika. Njen glavni junak Urke je počeo da se bavi kriminalom jer je dolazio sa margine, kriminalu se vratio jer mu društvo nije pružilo priliku da se rehabilituje, a na kraju se latio pištolja kada je nestalo momaka iz stare garde.

Istovremeno, Urke je veliki ljubitelj rokenrola koji pozajmljuje singlice Boba Dylana i Beatlesa malom komšiji koga igra Nikola Đuričko u dečačkim danima. Dakle, u MONCI su krimosi koji imaju četrdesetak godina u tom trenutku u stvari otpadnici od sistema. Svoj kredo o tome kako krade otvoreno u zemlji u kojoj svi kradu Urke otvoreno iznosi u više navrata. U istom tom dijalogu, devojka mu pedlaže da "uzme bolovanje pa da idu u Rovinj na odmor" i zaista, kao da je namerno predstavljena u scena u kojoj jedan priča o potkradanju države a drugi to radi.

Što se konvencije krimića o usponu i padu tiče, ona je maksimalno ispoštovana. Ne samo što imamo junaka koji gubi sve onda kada je najzad našao neki smisao i to zbog svoje tragičke greške (prelazi u posao sa drogom, izdaje strai kredo, pokušava da se prilagodi novim okolnostima) već imamo i izvesnu homoerotsku vezu između Peđe kog igra Goran Sultanović sa Urketom, kao i majčinu skepsu prema tome što Urke ulazi u komunikaciju sa mlađim ženama.

Naravno, finale filma je u najjboljoj tradiciji jugoslovenske dramaturgije slučaja, zbrzano, i nejasno, štaviše tek u montaži je ispalo kao da je Majmun kriv za Urketovu smrt, prethodno je snimljeno kako on pritrči i pokušava da mu pomogne, ali za naše uslove to je sasvim pristojan kraj.

Isto tako scenario je pun Preletovih lokalšovinističkih toucheva kao što su recimo sukobi sa provincijalcima policajcima ili lik zagrebačke stoperke koja želi Karudijanovo telo. Međutim, Beograd u ovom filmu čak i deluje kao pristojan grad a poneki delovi Beograda u izvesnim scenama uspevaju da odmene Milano, iako je deo snimanja rađen i u Italiji.

Naravno, tu su i filmofilski touchevi kao što je recimo bilbord za Ciminov IL SICILIANO ispod koga se desi obračun sa bandom Josifa Tatića, i priče o vesternima.

Isto tako, veliki deo filma sniman je u samom centru grada, na mestima koja se danas zbog komplikovane logistike retko viđaju u našim filmovima, a nekih mesta više ni nema, kao što je recimo terasa hotela "Metropol" na kojoj se Žabac i Urke dogovaraju za svoj posao koji okida celu priču.

Danas kad s pomene nesnimljeni nastavak MONCE, treba se setiti filma LAVIRINT Miroslava Lekića koji je na neki način pokušao da smesti Dragana Nikolića i slične trilerske okolnosti, samo sa okultnim momentom, međutim to nije bilo to, čak ni na tom sentimentalnom nivou. Uopšte, LAVIRINT ima u sebi dosta situacija iz MONCE.

Jedna od njih koja je groteskna u LAVIRINTU jeste Gagina neodoljivost među ženama. U MONCI je Gaga takođe podjednako neobjašnjivo privlačan ženama, ako imamo u vidu da nudi otrcane startove, a da na prvom dejtu, simpatioji odmah kaže "Skini se!" dočim ona malo prkosno gleda pa ipak krene da se skida, a onda je on zaustavi i pokaže malo nežnosti. No, u MONCI je Gaga ipak mlađi, a i kriminalac je.

Međutim, MONCA je imala tu autentičnost i autore koji su više u kontaktu sa materijom čime su uspeli da prevaziđu   svoje neobrazovanje i neveštinu. Otud MONCA ni danas nije film bez đavla sa svim svojim anahronizmima.

Jer ono što holivudske zvezde nikada ne mogu da postanu jesu božanstva kao što je to moguće u našoj kinematografiji. A Gaga Nikolić to jeste i zato se njegov impact kod nas može porediti sa onim Tony Montane u našim uslovima.

* * * / * * * *

[cutter]

Da li je Monca prisutna igde u domaćem repu sem u Šanavalava?

[crippled_avenger]

To je pitanje za djapeta i Son of Mana...

[DušMan]

Serem se na Novi Sad, Crnu kuću i fejsbuk. Jeb'o ih fejsbuk.

[crippled_avenger]

Šta se dogodilo? Jesu bile Lolle?

[DušMan]

Bile, ali ne bejah ja.
Ispostavilo se da na koncert mogu da uđu samo oni ljudi koji su preko fejsbuka rezervisali karte, što znači da ih u slobodnoj prodaji uopšte nije ni bilo. Predstavnici Crne kuće su cele nedelje zavlačili pošten narod i govorili da će karte biti puštene u prodaju pola sata pred koncert.

Da muka bude još veća, dva put sam prošao pored Ide na ulici, tokom večeri...  

Još jednom se dokazuje koliko je zlo taj fejsbuk.

[zakk]

Ali to nije bila Ida, koliko puta da ti kažemo.

Momak umišlja. Mnogo se potresao što nismo mogli da prisustvujemo koncertu.

[DušMan]

Naravno da je bila Ida. Nisam vam ja kriv što ne obraćate pažnju na ljude koji idu (hehe, Idu) pored vas.

[crippled_avenger]

Možda si je pomešao sa čuvenom sandžačkom starletom Idom Pešter?

[crippled_avenger]

Kad sam danas gledao novi FRIDAY THE 13th, prvih 20 minuta sam mislio kao gledam "film-u-filmu", glup film koji gledaju junaci filma. Nažalost, joke was on me, ubrzo sam shvatio da sam ja taj koji gleda glup film. Uopšte reći da je FRIDAY film je već priličćan kompliment. Naime, da, on spolja gledano jeste film, ali u svojoj dubokoj suštini, on nije film čak ni u najeksploatatorskijem smislu reči. Ja zaista ne znam kako neko uopšte pomišlja da išta u ovom filmu može biti zabavno bilo kome, kolike god da ima kriterijume.

Naime, ovaj film u svojim najboljim fazama pokušava da liči na već potrošene, zaboravljene i potisnute konvencije koje su već zaboravljene i odavno se ne smatraju zabavnim i zanimljivim. Ono što ceo slučaj čini još bizarnijim jeste šta major studio želi sa ovim filmom. Naime, major studiji su odavno kao disreputable odbaciji i neke mnogo potentnije tradicije od ove koju invociraju u ovom filmu. Zbog čega bi oni pravili ovakav film?

Uostalom, sam slasher ovog tipa je nastao kao totalna eksploatacija snimana za jako malo od strane ljudi koji ne umeju bolje, ili bar ne mnogo bolje, zar ne? Ovaj film su snimili ljudi koji mogu bolje i mogu sebi da pruže uslove za bolje. Stoga jedini razlog jeste da se snimi "muzejski film", da se rekreira vid zabave koji je nastao iz nužde, ali da se usput ne iznađe nikakav modus kako da stvar istinski na bilo kom nivou funkcioniše.

Inače, ko se nada grudima, da ima ih, ali su sve plastika. A i pojavljuju se u kontekstima polnog opštenja koje, kako bih rekao, više liči na mehaničke prakse nekih životinskih vrsta nego živih ljudi i nije mnogo zanimljivo. Ko očekuje hard-R gore, toga nema čak ni plastičnog. Ovaj film je, da nema ovih loše odabranih grudi, vrlo PG-13 u suštini.

Ogroman pad na blagajnama u drugoj nedelji me raduje.

[crippled_avenger]

Već je sam odlazak na večerašnju premijeru ZONE MRTVIH bio podvig. Na put smo se uputili Inglorious Bastardsi, mrkoye za volanom, pored njega Wannsee, a na zadnjem sedištu sabijeni Crown, Gagarin i Crip. Dok smo izlazili, Crown je rekao da će tokom noći biti -11, a moja kuća je već oko 21 bila okovana ledom, tako da sam sa maksimalnom pažnjom prekršio svojprincip da ne izlazim po ledu.

Stisnust trojice krupnih punačkih delija na zadnjem sedištu koja se graničila sa johncandyjevskom groteskom značila je da će ultimativna underdog ekipa stići na underdog event i preokrenuti stvari.

Na ulazu u SC bili su našminkani zombiji koji su se slikali sa posetiocima, a na putu ka sali su se mimoilazili gledaoci GOMORRE i ZONE MRTVIH.

Hol SC se ubrzo ispunio starim znancima ali je bilo i dosta filmskih profesionalaca koji ne dolaze iz fandoma niti sa žanrovske scene i baš me zanimaju njihove reakcije.

U svakom slučaju, u SC je bilo preko tri hiljade ljudi i bio je vrlo solidno popunjen. Sama projekcija je bila pravi Midnight Madness ugođaj, sa usijanom navijačkom atmosferom. Doduđe, tehnički, ona nije bila kako treba jer je bila pretamna, no to je sudbina koju ima svaki film prikazan u SC pošto je u projektoru slaba struja, čak je i sijalica menjana ali ne vredi.   Produkcije koje imaju para zato za SC prave kopiju koja je svetlija.

U svakom slučaju, posle filma sam se sreo sa nekoliko profesionalaca koji nisu sa žanrovske scene i svi oni se slažu da je reč o delu koje nema čega da se stidi, a kada se uzmu u obzir svi faktori, treba i da se ponosi.

[crippled_avenger]

Pet Šop Bojsi komponuju muziku za balet
Autor: Beta | Foto:Arhiva | 22.02.2009. - 15:28
Grupa "Pet Šop Bojs", britanski duo dens i elektronskog popa, radi na muzici za novi balet koji bi trebalo da bude postavljen u Londonu 2011.




Reč je o baletu zasnovanom na jednoj bajci Hansa Kristijana Andersena izjavio je pevač grupe Nil Tenant u intervjuu za BBC.
"To je prilično veliki projekat. Treba napisati mnogo muzike, a do sada smo napisali polovinu", naveo je on.
Balet će biti igran u "Sedler's Velsu", najpoznatijoj dvorani za savremeni ples u Londonu.
"Pet Šops Bojs" su pre nekoliko dana dobili nagradu za ukupnu karijeru na dodeli britanskih muzičkih nagrada BRIT.
Duo koji čine Nil Tenant i Kris Lou prodao je više od 50 miliona albuma a najpoznatiji hitovi su im "It's a Sin" i "Always on My Mind". Najnoviji album pod nazivom "Yes" izlazi im u martu.

[crippled_avenger]

Izrael najviše kupuje oružje od SAD i Srbije
Ponedeljak, 23. februar 2009. 15:25    


Srbija je u periodu 2004-2007. bila među najvećim izvoznicima oružja u Izrael, navodi se u dokumentu koji je Amnesti internešnal (Amnesty International - AI) objavio u ponedeljak na svojoj Internet stranci.

Amnesti navodi da se prema podacima Ujedinjenih nacija, odmah iza SAD - koje su u tom periodu isporučile Izraelu oružje vredno oko 1,3 milijarde dolara, nalazi tadašnja Državna zajednica Srbija i Crna Gora koja je Izraelu prodala oružje u vrednosti od 8.626.560 dolara.

Srbija sama, od 2005. godine, prodala je Izraelu oružje u vrednosti od 6.331.138 dolara.

Iza Srbije, slede Poljska i Rumunija, a Bosna i Hercegovina se nalazi na 13. mestu s prodatim oružjem u vrednosti od 1.880.499 dolara, dok je Albanija na 16. mestu s prodatim oružjem u vrednosti od 1.255.415 dolara.

Srbija se takođe nalazi na listi prvih deset izvoznika municije Izraelu, na kojoj zauzima peto mesto s prodatom municijom u vrednosti od 760.635 dolara, dok je Državna zajednica Srbija i Crna Gora, samo 2004. godine, prodala municiju u vrednosti od 376.681 dolara.

U izveštaju AI objavljena je i tabela zemalja izvoznica konvencionalne vojne opreme Izraelu, prema kojoj su SAD u periodu od 2004. do 2007. Izraelu izvezle opremu za 7,8 milijardi dolara, dok je Francuska izvezla opremu za 60 miliona evra, Rumunija za 21 milion evra, a Britanija za 10.5 miliona funti.

"Prema istraživanju AI i Međunarodne službe za mirovne informacije (NVO sa sedištem u Antverpenu) srpske i bosanske kompanije su izvezle velike količine municije i komponenti za lako naoružanje, kao i artiljerijsku municiju i komponente za minobacače izraelskim kompanijama koje su tim oružjem snadebavale izraleske odbrambene snage", navodi AI.

Dodaje se da su taj izvoz odobrile vlade Srbije, Crne Gore i BiH.

Izraelska vojna industrija (IMI) tokom 2005. i 2006. godine uvezla je milione municije kalibra 5,56 milimetar od fabrike Prvi partizan iz Srbije, navodi AI, dodajući da je takvu municiju koja je kompatibilna s oružjem koje koriste izraelske snage, IMI 2005. naručila iz bosanskih fabrika.

AI je nedavno pozvao na uvođenje embarga na snabdevanje oružja Izraelu i palestinskim vlastima, jer se to oružje može koristiti za ratne zločine.

Ta organizacija takođe poziva Savet bezbednosti UN da pokrene nezavisnu istragu o ratnim zločinima koje su počinile strane u sukobima u pojasu Gaze.

U nedavnoj tronedeljnoj ofanzivi izraelskih snaga na pojas Gaze zbog raketnih napada radikalnog palestinskog pokreta Hamas poginulo je oko 1.300 Palestianaca.

(Beta - foto AI)