The Crippled Corner

[crippled_avenger]

BEOGRADE, DOBRO JUTRO je televizijski film koji je nastao kao svojevrsni nus-proizvod snimanja filma LIJEPE ŽENE PROLAZE KROZ GRAD Želimira Žilnika. Reč je o televizijskom filmu koji je sniman uporedo sa LIJEPIM ŽENAMA i reč je o metafilmskom radu - priči o snimanju fikcionalizovane verzije filma LIJEPE ŽENE PROLAZE KROZ GRAD. Film koji se snima u filmu se zove LIJEPE ŽENE PROLAZE KROZ GRAD ali ga ne režira Želimir Žilnik već fikcionalni lik Dragan. Snežana Nikšić igra producentkinju filma koja pokušava da skupi sredstva za snimanje i u tom pokušaju upada u teške nevolje a na kraju dospeva i na robiju.

LIJEPE ŽENE PROLAZE KROZ GRAD je film koji u sebi ima ćitav niz vrednih elemenata, među kojima je i uloga Titovog ključnog istoričara Vladimira Dedijera koji igra samoga sebe i na neki način formuliše jednu od osnovnih vrednosti filma a to je koncept "brisanja istorije". Ako imamo u vidu ko je Vladimir Dedijer, i koliko je bio značajan njegov položaj u Titovom režimu, ovo je svakako mnogo više od kameo uloge Billa Murraya u filmu ZOMBIELAND gde igra samog sebe.

Međutim, dok je Dedijer bio dostupan Žilniku za LIJEPE ŽENE, zanimljivo je da mu za BEOGRADE, DOBRO JUTRO nije bio dostupan nijedan značajni protagonista iza kamere u našoj kinematografiji. Ako je Dedijer merilo, očekivalo bi se da se u nekoj ulozi pojavi barem Ratko Dražević. Međutim, izuzev glumaca iz filma LIJEPE ŽENE PROLAZE KROZ GRAD koji igraju sami sebe, nema značajnijih rola ljudi iz kinematografije. Zanimljivo je da se kao i u LIJEPIM ŽENAMA i ovde pojavljuje Ljubiša Ristić u fikcionalnoj ulozi.

Međutim, BEOGRADE, DOBRO JUTRO je pre svega kompaktniji od LIJPEIH ŽENA i nosi jednu bitnu dimenziju Žilnikovog rukopisa a to je smisao za humor. Ako imamo u vidu da Žilnikova dela nisu nikada bila opterećena koherentnošću, bitno je naglasiti da je ovaj film i prilično koherentan.

Žilnik i Miroslav Mandić koji su zajedno pisali LIJEPE ŽENE ovde dobro vode priču i vešto je iskorišćen materijal iz LIJEPIH ŽENA kao ready made.

Snežana Nikšić je maksimalno posvećeno odigrala ovu ulogu i ceo film je oslonjen na njena pleća. Od autentičnih gradskih faca u filmu vidimo arhitektu Predraga Ristića, čuvenog "Peđu Isusa", jednu od ikona tog vremena, a njegovo izlaganje se danas može smatrati krajnje politički nekorektnim.

Vjeran Miladinović u ovom filmu igra samog sebe, ali samo u kontekstu položaja glumca u filmu, bez seksualne dimenzije.

BEOGRADE, DOBRO JUTRO je televizijski rad ali bez ikakve sumnje spada u red najzanimljivijih meta-filmskih radova ne samo u istoriji našeg filma već čak i u evropskim okvirima pošto je malo koji autor sebi mogao da dozvoli snimanje ovakvog companion piecea.

Ovaj film upravo u tom metafilmskom ključu zaključuje da iznova bude otkriven i prepoznat.

[crippled_avenger]

7 DAYS IN ENTEBBE Josea Padilhe je film koji kao da je svesno sniman kao nešto što će primarno biti prikazano na televiziji. Izraelska akcija u kojoj su oslobođeni taoci na aerodromu u Entebeu je tri puta direktno ekranizovana a barem jednom je imala bitnu ulogu u filmu u kome je obrađivan Idi Amin. U tom pogledu, PAdilha dolazi na teren koji je zaista zasićen raznim radovima eminentnih reditelja a ono što pruža je mlak, korektan film o otmici i oslobađanju u kome se paralelno prate teroristi, izraelska Vlada i vojnici koji treba da sprovedu akciju. Sve to je postavljeno korektno, i scenaristički i rediteljski, ali priča ostaje i dalje mnogo zanimljivija od filma koji nam je predstavlja.

Odluka da se u uvodu filma počne sa baletskom predstavom koju sprema devojka jednog od komandosa i dalje jukstapozicioniranje tog plesa sa ključnim momentima u priči moram priznati deluje neobično i čini mi se kao očajnički pokušaj da se na neki način 7 DAYS IN ENTEBBE na neki način učini artističkim ostvarenjem i možda plasira na neke festivale. Ti detalji su nekako silom uklopljeni ali deluju zaista idiotski.

No, priču o Entebeu čovek jako teško može da upropasti tako ni Padilha u tome nije sasvim uspeo. Rosamund Pike i Daniel Bruhl su zanimljivi kao nemački levi teroristi sa raznim dilemama, i nisu slučajno glumačke zvezde. Ovo je uostalom prvi slučak da je u filmovima o Entebeu Brigitte Uhlmann dobila ime.

Sve u svemu, posle uspeha serije NARCOS čini se da je Padilha osetio da je vreme da snimi film po značajnoj istinitoj priči. Međutim, o tome je snimio nevažan film koji će na kraju najviše smisla imati baš na televiziji.

* * 1/2 ? * * * *

[crippled_avenger]

ESCAPE PLAN 2: HADES Stevena C. Millera je nastavak dosta solidnog filma Mikaela Haefstroma koji je u pogledu tretmana Arnolda i Slya bio neočekivano inteligentan upravo u domenu postavke njihovih karaktera i glumačke interpretacije. Među njihovim povratničkim radovima ispostavio se i kao jedan od najisplativijih, a umetnički svakako najzaokruženijih. Otud je šteta što se na bazi tog filma sada pravi DTV franšiza u kojoj Sly praktično ima epizodnu ulogu, i tu se pojavljuje sa ciljem da "začini" svojim prisustvom. Umesto Arnolda, ovde se pojavljuje Dave Bautista ali i on je zapravo epizodista. Možda kao glavnog glumca možemo definisati Xiaominga Huanga. Dakle, pored degradacije same franšize, ovo je još jedan primer pokušaja da se eksploatiše kinesko tržište.

U filmu je okupljena ekipa televizijskih glumaca da popuni tu podelu između marquee glumaca koji su tu dovedeni da učine ovaj produkt koliko-toliko spremnim za prodaju. Tako recimo imamo Titusa Wellivera i još poneku TV facu potpuno zalutalu u sve ovo.

DTV veteran Steven C. Miller koji već godinama, rekao bih nezasluženo, dobija projekte sa velikim zvezdama, i ovde pokazuje da nema po čemu dase izdvoji ili nametne. Uprkos tome što je scenarista Miles Chapman pisao i originalni ESCAPE PLAN, HADES je konfuzan, besmislen, bez jasnog konflikta ili definisanih protagonista.

Treći deo u režiji "palog" Johna Herzfelda je već snimljen.

[crippled_avenger]

OCEAN'S EIGHT Garyja Rossa je slab film, tako da se samim tim automatski može reći da je reč o nepotrebnom ženskom rebootu serijala OCEAN'S ELEVEN. Gary Ross je nažalost reditelj koji nas je vodio iz promašaja u promašaj od momenta kada je ušao u ozbiljnu ligu sa filmom PLEASANTVILLE, međutim sve to što radi, na ovaj ili onaj način, ima prođu, bilo zbog oslonjenosti na postojeće IPjeve bilo zato što prosto ima sreće.

OCEAN'S EIGHT je u tom smislu slučaj gde je potentan IP u kom je opet Ross našao svoju sreću dobio svoj gender-reversed reboot što je jedan od aktuelnih trendova, a u Holivudu opterećenom diversity riderima i sličnim stvarima, maltene nema dileme da će imati i gledanost nego i nezasluženi respekt kritike.

Na generatorima kritika, OCEAN'S EIGHT ima bolje ocene nego FOCUS Reque i Ficarre i to dovoljno svedoči o tome koliko trenutna reputacija učesnika projekta može uticati na recepciju filma. Takav ishod je najbolji primer usiljene samilosti kritike prema ovom filmu zbog njegove "inkluzivne" prirode.

Iznova, Gary Ross dobija prostor da relativno mirno realizuje film i možda u njemu postigne nešto više jer kako vidimo ima sva vrata otvorena. Rezultat je nažalost gotovo negledjiva salata medokritetskog pisanja, neinspirisane subtelevezijske inscenacije i glumačke podele u kojoj su pomešane vibrantne mlade zvezde kao Awkwafina, Anne Hathaway i Cate Blanchett kao karakterne glumice koje ne izbegavaju konercijalu i Sandra Bullock, skočanjena od plastične hirurgije. Time se na kraju dovodi u pitanje i šta je afirmativna, da ne kažem inkluzivna agenda ovog filma jer na kraju ovde sigurno ženama nije "dopušteno da budu ono što jesu" a ne ono što im "muškarci dodeljuju", uostalom sama pljačka vezana je za modnu reviju, odnosno Met Galu, par excellence isprazni tabloidni događaj, iznad kog se junakinje nažalost ne izdižu jer se na kraju i one doteraju i one koje su ružni pačići postaju Met Gala labudovi.

Dakle, sve to je jedan mish-mash i jedno veliko, ogromno ništa.

* 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Ako BEIRUT zaliči na neki zastareli film, razlog za to je činjenica da je reč o scenariju koji je Tony Gilroy napisao početkom devedesetih i sada ga tek izvukao iz fijoke. Po svemu BEIRUT liči na malo unapređenu verziju hladnoratovskog trilera smeštenog u Bejrut kakav bi u slavno vreme u Izraleu snimali Cannonovci sa Robertom Mitchumom u glavnoj ulozi.

Ovog puta Brad Anderson, doajen žanrovskog indie filma, dobila priliku da BEIRUT radi u žanrovskom indie formatu sa respektabilnom glumačkom ekipom koju predvode Jon Hamm, Rosamund Pike, Dean Norris i Shea Wingham. Nažalost, Gilroyev scenario nije na nivou onoga što se danas očekuje od ovakvog filma, jer ovo ipak era posle MUNICHa i BRIDGE OF SPIES.

Činjenica je da Brad Anderson svemu daje jednostavbost B-filma, i da klišei iz Gilroyevog scenarija omogućuju takvu realizaciju, ali sam materijal žestoko odlazi van tračnica posle još koliko toliko utemeljenog klišetiziranog početka i u završnoj trećini u seriju nekih nadmudrivanja, preokreta, i lucidnih postupaka glavnih junaka koji sve to pretvaraju u nešto drugo u odnosu na ono što smo očekivali.

Tako BEIRUT na kraju postaje nešto što na kraju ni ne uspevam da rastumačim šta želi da bude, i šta na kraju jeste. Međutim, pozitivne kritike pokazuju da je filmska javnost željna ovako suštinski jednostavnog trilerskog sadržaja. Šteta je što BEIRUT evidentno tim ljudima bolje izgleda nego što zapravo jeste i time obara kriterijume.

Zanimlljivo je da je Rosamund Pike u poslednjih par filmova "zarobljena" u bliskoistočnim pričama smeštenim u pozne sedamdesete. S druge strane, Jon Hamm nije u potpunosti našao oslonac u holivudskoj produkciji i sebi može da dozvoli ovakve izlete. Navodno je ovaj projekat davnih dana nuđen Melu Gibsonu. Na kraju u njemu Jon Hamm u njemu ne nalazi svoju "godinu opasnog življenja".

* * / * * * *

[crippled_avenger]

Ahtjom Seitbaljajev, ukrajinski reditelj tatarske nacionalosti snimio je fim KIБОРГИ, patriotski propagandni film o ukrajinskoj jedinici koja brani donjecki aerodrom od proruskih separataista. Seitbaljajev pokušava da snimi nešto što je u osnovi propaganda ali ima ambicije i da na širi način obuhvati rat i pored scena borbe i opsade ima jako puno diskusija o tome kako koji od junaka doživljava Ukrajinu i sa kojim motivima je tu. Dakle, imamo diskusije između tatinoh sinova i mobilisane sirotinje, tradicionalista i modernizatora, a svi oni su ujedinjeni u odbrani Ukrajine.

Ti dijaloški delovi su i najmanje zanimljivi i njima se ponajviše razotkriva plakatski karakter ovog filma. Sam prikaz Rusa je minimalan i ne bi me čudilo da je Seitbaljajev proučio LEPA SELA LEPO GORE pre snimanja ovog filma. Naravno, njegov film je formalno mnogo konvencinalniji i idejno znatno jednosmerniji, ali rekao bih da dosta power dynamica u ovom filmu duguje Dragojeviću.

Nije Dragojević jedini snimio film o junacima koji su sabijeni tokom rata u jedan prostor ali je svakako jedan od retkih koji takvu "zatvorenu situaciju" primenio na slućaj građanskog rata i "narcizma malih razlika". Seitbaljajev tu temu pomlo razrađuje u scenama susreta zaraćenih strana ali mahom pokušava da dokaže tezu kako posle izbijanja ovog sukoba ne stoji argument da su Rusi i Ukrajinci "isti narod".

Ulogu "Sandžaklija", zastrašujućih došljaka koji svojom surovošću remete okolnosti komšijskog sukoba preuzimaju ljudi Ramzana Kadirova mada se na kraju njima ne daje ama baš nikakav protagonizam ali se pominju

Akcione scene su urađene energićno, sa dosta shaky cam detalje, poigravanja shutterima itd. ali u redu ti trikovi se koriste i u boljim kućaa. Specijalni efekti su dosta solidni, recimo u sceni tenkovske bitke na aerodromu a scenografija razruđenog aerodorma je uverljiva i funkcionalna.

Po karakteru propagandnog izraza, Seitbaljajev je blizak ruskim filmovima, tu su hrabri vojnici koji evociraju sećanje na zemlju koju brane, tu je njihova žrtva koja za razliku od američkih filmova na ovu temu ima bitniju ulogu od ratničke veštine, i konačno tu je neizbežna esencijalizacija neprijatelja koji uprkos svim okolnostima, ostaje nepopravljivo pokvaren.

Poentiranje sa opelom palim ratnicima ispalo je decentnije kad se gleda nego kad se prepričava, ali je definitivno izgradila jasnu sliku propagandne dimenzije ovog filma. Seitbaljajev je snimio film koji se trudi da ne izgleda kao propaganda ali jeste, i to mu nije smetalo da ostvari odličan rezultat na ukrajinskim blagajnama.

* * / * * * *

[Meho Krljic]

The Joker movie with Joaquin Phoenix has a new – and romantic — working title

[crippled_avenger]

Reprizirao sam RANE RADOVE Želimira Žilnika i iznova ustanovio da i posle celih pedeset godina ovaj film stoji kao nesporno remek-delo i jedno od najznačajnijih ostvarenja jugoslovenske kinematografije, no iznad svega kao izuzetno značajno tadašnjeg svetskog filma. Žilnikov film iz današnje vizure pleni na svim nivoima, od zanimljive strukture u kojoj kombinuje estetiku visokoestetizovanog igrenjaka sa sirovošću dokumentarnosti, reafirmaciju i razaranje ideologije kroz smenu vibrantnih scena povišenog realizma sa teatralnim, pa i teatralističkim scenama, uvođenjem nadrealističkih postupaka koji pritom ne deluju nimalo proizvoljno, i odaje utisak hoda po proverbijalnoj živi iznad umetničkog ambisa koji je gotovo pa neponovljiv.

Ideja da se RANI RADOVI mogu ponoviti svakako je hendikepirala našu kinematografiju, pa i samog Žilnika u izvesnoj meri, ali to je slučaj autora i umetničkih pravaca koji na samom svom početku proizvedu remek-delo. Stoga, filmovi kao ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE nastali daleko od epohe RANIH RADOVA možda i najuspešnije kapitalizuju zaostavštinu ovog filma, i to propušteni kroz prizmu realizma i bitno konvencionalnijeg rediteljskog postupka.

RANI RADOVI su vizuelno izuzetno uzbudljiv film. Žilnik je sa saradnicima ostvario jednu od najupečatljivijih crno-belih fotografija u istoriji naše kinematografije i na čisto tehničkom nivou estetizacija postignuta kroz osvetljenje i kompoziciju kadra u ovom filmu je impresivna. Paradoksalno, taj aspekt filmskog izraza u RANIM RADOVIMA nije dublje elaboriran niti se na njemu insistiralo.

Kao i mnoga remek-dela u istoriji kinematografije, tako su i RANI RADOVI u svom miljeu istovremeno uspostavila visok standard ali i stvorila utisak da se takvi autentični uspesi mogu lako ponoviti. Sve do danas postoje pokušaji da se sličnim sredstvima postigne nešto slično. Međutim, u slučaju RANIH RADOVA status remek-dela je vanvremenski ali su sredstva kojima je uspeh postignut duboko vezana za vreme kada je nastao film.

* * * * / * * * *

[crippled_avenger]

THE YELLOW BIRDS[size=78%] Alexandre Moorsa je američki indie film smešten u svet američkih trupa u Iraku i govori o prijateljstvu dvojice mladića koji dolazi na najtežu probu kada se nađu u smrtonosnim borbama.[/size]

Među scenaristima ovog filma je indie vedeta David Lowery, u glumačkoj ekipi su Alden Ehrenrich, Tye Sheridan, Jennifer Aniston i Jack Huston. Nažalost, projekat nije toliko zanimljiv koliko sugeriše ovako prestižna autorska i glumačka ekipa. Čak naprotiv, scenario koji se rasprostire u (najmanje) dva vremena, i dva rasploženja, dakle u Americi i na frontu u Iraku, pre za vreme i posle rata, i skače sa lokacije na lokaciju, iz vremena u vreme, iz raspoloženja u raspoloženje, pokazuje da su zapravo autori bili nemoćni da po redu slože ovu priču.

A ovako poslagana, ona tek deluje neinteresantno i mehanički, i moram priznati da je za film jako mnogo lošeg značila ovakva potrošena struktura. Moorsov film je vizuelno pretenciozan, u indie ključu. Nije raspolagao prevelikim budžetom ali sve to solidno izgleda, pa čak i scene borbe. Međutim, samo vođenje priče u spoju sa ispraznim sadržajem devalvira sav talenat skupljen iza i ispred kamere.

Alden, Tye i Jack definitivno mogu da pruže mnogo više a Jennifer Aniston je nekako "najbolje" prošla, ona je dobila još jednu priliku da igra uplakanu majku i da izbegne typecasting i u tome je uspela.

Da je ovoj priči data mogućnost da se razvija linearno, dobila bi sigurno na nekom dubljem ubeđenju i morala bi da proizvede emociju kako bi opstala, ovako kako je rasparčana i poslagana ne proizvodi ni emociju ni ubeđenje.

* * / * * * *

[Meho Krljic]

Fox Has Accepted Disney's Updated $71.3 Billion Offer

[Meho Krljic]

Ant-Man and the Wasp press skrininzi donose pozitivne reakcije sou far:

https://www.thewrap.com/first-ant-man-and-the-wasp-reactions-are-in/

https://www.cinemablend.com/news/2440049/ant-man-and-the-wasp-has-screened-heres-what-people-think

[crippled_avenger]

Ant-Man and the Wasp press skrininzi donose pozitivne reakcije sou far:

https://www.thewrap.com/first-ant-man-and-the-wasp-reactions-are-in/

https://www.cinemablend.com/news/2440049/ant-man-and-the-wasp-has-screened-heres-what-people-think

Pa Peyton Reed je odličan reditelj. Verujem u njega...

[crippled_avenger]

Nemački televizijski film MOGADISCHU Rolanda Suso Richtera donosi vrlo solidnu i uzbudljivu rekonstrukciju otmice Lufthansinog aviona i akcije GSG-9 u kojoj su taoci spaseni a teroristi eliminisani. Nemci imaju bogatu televizijsku produkciju, i ponešto od toga sada u epohi Peak TVa dolazi i do nas. MOGADISCHU nije Peak TV ali je jako solidan old school rad u kome se vrlo malo oseća da je televizijska produkcija,

U pojedinim kadrovima faktura slike deluje digitalnije nego što bi trebalo, u nekim detaljima se pomalo oseti CGI ali u osnovi, MOGADISCHU nema čega da se stidi u odnosu na produkcije kao što je ENTEBBE Josea Padilhe, Čak naprotiv, ako imamo u vidu da je reč o istinitoj priči u kojoj nijedan lik ne uzima protagonizam na nivou celine već svako ima svoju ariju, treba imati na umu da je očuvan generalni osećaj celine.

U filmu postoje dve zvezde Thomas Kretschmann i Said Taghmaoui koji su marquee imena za ovu vrstu produkcije ali ne postoji disbalans između njih i ostalih. Isto tako, paralelne radnje u Kancelarovom kabinetu, na aerodromima gde nemački izaslanici sačekuju avion a komandosi spremaju upad i u samom avionu su vrlo lepo sastavljene i u jako su dobrom balansu.

MOGADISCHU je televizijski proizvod koji bez ikakve sumnje može da crossoveruje i van Nemačke, na televizijama širom sveta. Za one koje zanima "zlatno doba" terorizma sedamdesetih, ovo je obavezno štivo.

MOGADISCHU je izašao negde u isto vreme sa talasom filmova koji su opisivali tu epohu i njene antiheroje, isto kada i MUNICH, CARLOS, BAADER-MEINHOF KOMPLEX, MESRINE, BEOGRADSKI FANTOM itd. i dostojan je dodatak toj filmografiji.

[crippled_avenger]

LICENSE TO WED je potcenjena komedija Kena Kwapisa, iskusnog prevashodno televizijskog reditelja koji je snimio i nekoliko solidnih filmova LICENSE TO WED je jedan od njih, u određenom smislu se nadovezuje na tashlinovske sex komedije iz šezdesetih, sa Rock Hudsonom i Doris Day, i spada u red onih retkih romantičnih komedija koje funkcionišu uprkos high conceptu koji "prisiljava" junake da se zavole.

John Krasinski i Mandy Moore, on tada još uvek televizijska zvezda a ona tada još uvek zvezda teen filma, igraju mladi par koji želi da se venča kod sveštenika u crkvi koja je tradicionalno vezana za njenu porodicu. Ali, da bi to mogli moraju da dobiju dozvolu za venčanje od pastora koji ima strog kurs za pripremu mladenaca.

Pastora igra Robin Williams. Nisam preveliki fan Williamsa, naročito njegovih "emotivnijih" i "sentimentalnijih" rola, ali kada je anarhičan i crnohumoran, ume da bude dobar. LICENSE TO WED jeste snimljen u periodu kada je Williams bio strašan i negledljiv i kada svoj manirizam nije mogao da prilagodi celini. Međutim, u ovom filmu je u redu, i funkcionalan je, štaviše solidno zaokružuje film, pre svega kao nosilac nekih od više outrageous komičnih detalja.

Kwapisov film je okrenut glumcima, ali on je dovoljno iskusan reditelj da sve ne bude apsolutno vizuelno nezanimljivo, štaviše ima lepih, ponegde i dosta ekstremnih vizuelnih gegova. Toplina Krainskog i Mandy je postavljna u fini kontrast sa Williamsovim slapstickom i film istovremeno uspeva da održi tonus u domenu komedije a da ne obezvredi melodramu u potpunosti.

Kao što znamo, u međuvremenu su se stvari preokrenule i Krasinski je postao vrlo bitna figura u filmu a Mandy ima ogroman i neobičan uspeh u svetu televizije. U svakom slučaju, LICENSE TO WED je njihov rani rad kog ne moraju da se stide iako se kritika nepravedno obrušila na ovaj film kada je izašao.

Kwapis je ubrzo posle toga snimio neke od svojih najuspešnijih i najprestižnijih filmova.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Mehmete, Espinosa režira MORBIUS sa Jaredom Letom.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Meho Krljic]

Da, neobičan izbor lika... Mislim, posle Venoma, očekivalo bi se da Sony možda pokuša Spider Woman ili Scarlet Spidera a ne trećeligaša kakav je Morbius. Čak i tako, ja bih pre išao na nekog tipa Cardiac koji ima interesantnu priču nego na Morbiusa koji je actually samo bio način da Roy Thomas provocira cenzore... Ali hajde, Espinoza možda ima ideju kako da ovde napravi nešto zanimljivo.

[crippled_avenger]

Mehmete, mislim da bi trebalo da obratiš pažnju, u novom broju Kinoteke (#18) ima strip dodatak na 15 strana. Ima priča koje ti mogu biti zanimljive...

[Meho Krljic]

Video sam na drugom topiku. Ubeleženo!!!!!!!!!

[crippled_avenger]

GHOST STORIES Jeremy Dysona i Andy Nymana je došao sa hajpom jednog od najboljih britanskih horora u protekloj deceniji, ali uprkos tome što mi britanski horor u tom periodu nije bio neka velesila, smatram da je ovo neodgovorna tvrdnja. GHOST STORIES je mlaka kolekcija priča o spektralnim pojavama u kojoj je materijal koji povezuje priče daleko intrigantniji od onoga što se unutar "prikazanih slučajeva" dešava. Ovo je jedan od onih krajnje pretencioznih pokušaja da se odstupi od pravila žanra, da se unese neki bizarni pogled na svet (nekome je to možda humor) a sve ostaje neizlečivo konvencionalno i nažalost pokušaji "prevazilaženja žanra" završavaju u konfuziji.

* 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

MIN BEDSTE FJENDE Olivera Ussinga je danski problemski film namenjen tinejdžerima. Uprkos tome što u osnovi ima estetiku i jednostavnost "dečjeg" filma (u najboljem smislu te reči) nije reč o eskapističkom već pre svega didaktičkom ostvarenju koje u sebi nosi dovoljno zanimljivu postavku i dramsku realizaciju da prevaziđe svoju pedagošku funkciju.

Otud je možda i nepravedno što u uvodu prilazim ovom filmu kao nekom "programskom" ostvarenju, međutim, neki od mehanizama na kojima je baziran film, koliko god vešto realizovani deluju upadljivo. Stoga, ako je ikome odbojan ovaj "programski" prilaz neka ovaj film sagleda kao najuspešniji mogući postupak u izvođenju takvog projekta.

Tema ovog filma je vršnjačko nasilje koje se sve češće problematizuje kao visokotraumatična pojava. U određenom smislu, zanimljivo je kako je ta bully kultura kodifikovana u američkoj kinematografiji i njenim podelama među junacima omladinskog filma, a onda postala realnost i van američkog filma, prvo u evropskom filmu pa onda naravno i u stvarnosti. Reakcije stoga na tako kodifikovan prikaz više ne mogu biti iz asortimana prepoznavanja tropa američkog filma, već očigledno kao ukazivanje na problem.

U ovom filmu iz 2010. banda bullyja muči dvojicu dečaka u danskoj školi. Oni odlučuju da zaobiđu institucionalne vidove samoodbrane i da se okrenu gerilskoj borbi protiv grupe koja ih muči. Na nasilje počinju da odgovaraju asimetrično, podmetanjima i psinama koje oni sami uspevaju da osmisle, od kojih su neke reakcije krajnje brutalne. Vremenom, oni postaju glavna školska banda,. Jedan shvata da se pretvorio u svoju suprotnost, a drugi počinje da uživa u tome što je zamenio ulogu žrtve ulogom mučitelja.

Mehanizmi pouka su potpuno jasni a Oliver Ussing uspeva da solidnom glumom, jednostavnom i efektnom inscenacijom, i nepretencioznom dramaturgijom (koja je ipak puna fino nijansiranih psiholoških detalja) sve te elemente spoji u ubedljivu dramsku celinu. Direktorka fotografije na ovom filmu je kasnije otišla u Holivud i snimala film A QUIET PLACE.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

HEREDITARY Ari Astera je pristigao sa ogromnim hajpom, kao neki strašan film, dobar film, pametan film itd. a nažalost ono što smo dobili je MOTHER! za novu sezonu, film na kome pola publike spava a druga polovina se naglas smeje. Ovaj film traje nimalo nežnih dva sata i prvih sat i po je to jedna isprazna, pretenciozna priča o rtragediji i gubitku. I dobro, da je tako ostalo do kraja imali bismo još jedan film na tu temu. Međutim, u završnih pola sata film tone u preispoljni treš, u najnaivniji klišetizirani horor koji se da zamisliti i u toj deonici dostiže okvire parodije.

Asteraova realizacija onog pretencioznog dela o tugovanju je uspešnija od ovog koji je kao horor završnica, ali sve to je krajnje mediokritetski. Učešće ozbiljnih glumaca je verovatno stvorilo utiusak kao da o ovom filmu treba govoriti bez čistog podsmeha. Nažalost, sve sem podsmeha je iluzorno potezati kad je HEREDITARY u pitanju...

[crippled_avenger]

Novi film u kome igra Christina Ricci je po pravilu nešto zanimljivo za nas, njene fanove. Poslednjih godina, međutim, Christina Ricci nije naročito prisutna na ekranu, mahom je viđamo na televiziji i to u serijama koje nemaju uspeha. DISTORTED Roba B. KInga je triler u kome Christina Ricci igra glavnu ulogu a John Cusak se pojavljuje u jednom značajnom "gostovanju".

Film govori o mladoj ženi koja ima psihičke probleme izazvane traumom i nalazi se pod terapijom psihofarmacima. Kada se sa mužem preseli u novu zgradu, zapaža čitav niz subliminalnih poruka, dobija košmare i halucinacije i kreće da istražuje o čemu se radi - da li njen mentalni problem eskalira ili se radi o nečemu drugom...

Christina Ricci je maksimalno angažovana u glavnoj ulozi, ali igrajući sredovečnu ženu pokušava da nađe novu vrstu harizme u odnosu na onu koju je imala kada je bila mlađa i u tome se solidno snalazi. Pa ipak, u novim okolnostima, Ricci ne uspeva da u potpunosti prevede svoj magnetizam na novo "godište".

Sam film je kratak, nepretenciozan i relativno dinamičan ako imamo na umu kamernost postavke i vezanost za jednu lokaciju. No, isto tako DISTORTED nije film koji potvrđuje da je takve kamerne žanrovske postavke raditi lako ili da u sebi nosi snagu za Christinin comeback.

* * / * * * *

[crippled_avenger]

THE DOMESTICS Mike P. Nelsona je postapokaliptični akcioni triler o bračnom paru pred razvodom koji usled smaka sveta mora da obustavi svoju rastavu i kreće na put kako bi se dokopao do bezbednog doma njenih roditelja.

Dvestotinak milja koje treba da pređu pod kontrolom je raznih bandi koje su izrasle posle sloma svih institucija. Bande su groteskne i podsećaju na nešto iz MAD MAXa, iako Amerika kroz koju se junaci kreću nije razrušena pustoš već više prostor obustavljenih društvenih i infrastrukturnih procesa.

Tyler Hoechlin i Kate Bosworth igraju bračni par koji kreće na put, i oni su solidni ali ipak suviše "bledi" da bi se nametnuli u odnosu na čitav niz grotesknih negativaca sa najrazličitijim izopačenim namerama.

Negativci opet mahom nisu naročito maštovito postavljeni, neke od njih uspevamo da "provalimo" iz daljine iako nose u sebi nekakav preokret u pogledu identiteta i osobina.

Film donosi par zanimljivih akcionih set-pieceova, naročito u samoj završnici.

Producenstka kuća Hollywood Gang koja mahom radi bioskopski sadržaj je ovom filmu prišla ozbiljno i rekao bih da je želela da ga plasira u bioskope gde bi zadovoljio publiku koja čeka novi PURGE. Na kraju je film ipak završio mahom na VODu uz limitirano bioskopsko prikazivanje.

U filmu THE DOMESTICS nema puno toga što je jako slabo. Štaviše, sve je sasvim na mestu, ponešto je i maštovito i vrlo vešto. Ipak, tih delova po kojima se ovaj film izdvaja nema ni približno dovoljno da danas išta tražio u vrlo zahtevnoj bioskopskoj distribucji.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

ZLATNA PETORKA Gorana Trenčovskog ekranizacija je romana Bratislava Taškovskog o zlim Jugoslovenima kojisu mučili sirote makedonske separatiste posle rata u Strumici i o ubistvu pet strumičkih studenata. Film je izuzetno slab ali je zanimljivo da se može smatrati nezvaničnim rimejkom BALA NA VODI jer imamo nekoliko mladih, građanski usmerenih studenata i zlog udbaša, naravno Srbina, koji ih šikanira i na kraju ih i pobije. Naravno, Aćinov film je daleko superiorniji od ovoga u svakom pogledu, pa i u političkom jer je ovo naivna esencijalistička propaganda, realizovana na najnižem zamislivom nivou.

Kako je Slavko Štimac sebi dozvolio da igra zlog udbaša ubicu, iskreno nije mi jasno, ali je to prilično jasan znak da on očigledno baš i jne vodi računa o tome šta radi i u kakvim produkcijama učestvuje. ZLATNA PETORKA je bedna propaganda jedne bedne ideje, urađena na način koji ni ne zavređuje ozbiljan komentar.

[crippled_avenger]

Mehmete, jel se ovaj razume u metal?
https://riotfest.org/2018/03/s-craig-zahler-interview/



Sent from my iPhone using Tapatalk

[Meho Krljic]

Pa, tvrdi da kupuje 200 metal albuma godišnje i pisao je za Metal Maniacs, sigurno se razume u razumnoj meri. 

[Meho Krljic]

Joaquin Phoenix officially set to star as The Joker in new origin movie

[Meho Krljic]

Pa, ima logike:

RoboCop Will Ride Again in RoboCop Returns From Director Neill Blomkamp

[crippled_avenger]

Pa, ima logike:

RoboCop Will Ride Again in RoboCop Returns From Director Neill Blomkamp

Konačno nešto što je rimejk, ribut, sikvel a ima smisla. Odavno sam ga preformatirao iz Cameronovog u Verhoevenovog naslednika i evo nas...

[crippled_avenger]

Rawson Marshall Thurber nije još dokazao da je veliki reditelj ali je definitvno imao mnogo boljih filmova od onoga što je na kraju pokazao u filmu SKYSCRAPER koji je sam i pisao kao Rockov vehicle. Thurber je diplomirao na verovatno najboljoj filmskoj školi na svetu i došao je do prestižne pozicije Rockovog "odabranog reditelja" što je danas ozbiljna poslovna stvar. Nažalost, SKYSCRAPER je toliko stupidan i besmislen film da je gotovo nemoguće da je takav ispao bez namere. Naravno, nije Thurber suicidan da namerno snimi loš film ali slutim da su finansijeri iz Kine naglasili da kineska publika želi nešto derivativno i simplifikovano i Thurber je napisao i režirao jedan od najslabijih DIE HARD rip-offova koje sam gledao a video sam mnoge jako loše. Verovatno je Thurber možda mislio da će uspeti da napravi nešto novo u domenu DIE HARD rip-offa ali onda nekako nije uspeo i počeo je da snižava nivo sve dok nije uspeo da zašlajfuje u glibu loše realizovanih i do sada već ofucanih klišea.

SKYSCRAPER je toliko derivativan i simplifikovan da se graniči sa jednim od onih minimalističkih gotovo arty akcijaša, ali to nažalost nije. Štaviše, voleo bih da je ovo jedan od onih high concept akcijaša u kojima junak recimo ne izgorava ni reč ili je sve urađeno iz jednog kadra, ili je već nešto. Ovako kako je, film im a skelet normalnog akcijaša ali je taj skelet pored toga što je trošan i toliko raubovan da je mučan za gledaje još i poprilično nerazvijen.

Rock je tu i spreman je za nadigravanje kao i uvek ali za razliku od SAN ANDREASA koji je klišetiziran i duboko stupidan, ovaj film je lenj, pa čak ne može da se kaže ni da nam je ponudio "Rockov DIE HARD", odnosno nije nam ponudio ono što bi takav film trebalo da bude. Za razliku od SAN ANDREASa i nekih drugih Rockovih recentnih filmova, ovaj čak nema ni ozbiljan supporting cast. Neve Campbell mu igra suprugu a njena zvezda je počela da gasne pre maltene dvadeset godina. Ovo je skup i komplikovan film ali paradoksalno izgleda kao quickie. Čak i u okolnostima Rockove ovogodišnje ponude deluje kao njegov "sekundarni" adut ovog leta, barem kad je reč o onome što je namenjeno zapadnoj publici.

Međutim, ono što je zanimljivo jeste činjenica da kineski faktor zapravo nije mnogo istaknut. Možda će za Kinu biti ponuđen neki duži cut, ali ne vidim koliko će tu biti neki jakih kineskih elemenata. Recimo, jednu od rolaigra moj favorit koji je jedno vreme bio van igre ali sad se vraća punom parom a to je Byron Mann, američki glumac koji svakako nije neki specifični adut za Kinu. Samo jednu krupnu ulogu igra kineski glumac, dakle sem settinhga i finansija, SKYSCRAPER ne donosi baš previše, pa čak ni dovoljno "kineskih" elemenata.

Thurber na kraju ne može da odoli a da u ovoj besmislici ne pokaže svoje USC obrazovanje pa je tako finale filma evidentan omaž klasiku Orsona Wellesa LADY FROM SHANGHAI.

U epohi "kaloričnih" i minimum dvočasovnih blokbastera, ovaj stominutni barem nije dosadan, ali isto tako nije onoliko "kaloričan" koliko se očekuje od filma koji pretenduje na veliku gledanost u ovoj epohi.

[crippled_avenger]

ANTBOY 3 Aska Hasselbalcha sam gledao sa zvaničnim dubom na engleski. Otud ne znam da li je dijalog u Hasselbalchovom filmu baš onakav kakav je u ovom prevodu. Ali ako pretpostyavimo da jeste, onda ANTBOY 3 donosi jedan fin meta-momenat. Naime, ANTBOY 3 je izašao u Danskoj 11. februara 2016. godine, istog dana kada i prvi DEADPOOL U jednom dijalogu klinci opisuju novog nepoznatog heroja koji se pojavio i pričaju o njemu kao da je naoružaniji od Deadpoola i da je delom mehanički kao Cable, da bi potom pretposavili da je možda reč o kul heroini kao što je Katana, a ona se takođe pojavila na filmu iste 2016. godine u SUICIDE SQUADu.

Da li su replike iste ovakve i na danskom ne znam ali je koincidiranje dijaloga sa filmovima koji izlaze u isto vreme zanimljiv detalj i pokazuje jedan neobičan simptom globalizacije, naime deca dobijaju superherojski film prolagođen njihovim godinama u kome se govori o R-rated junacima koji se pojavljuju istovremeno u superherojskom filmu glavnog toka i za glavnu ciljnu grupu.

U trećem filmu. Antboy dobija još jednog potencijalnog martnera za neki budući team up, još jednog superheroja iz svoje družine, a negativac iz prvog filma Flea, doživljava rehabilitaciju kao "čovek" sakriven iza izopačenja i maske.

Novog negativca igra čuvena danska karakterna glumica Paprika Steen koja je overila čuvene DOGME naslove s tim što njena junakinja nema natprirodne moći već je više na liniji Iron Mana, obična žena koja se ispomaže tehničkim pomagalom.

ANTBOY 3 je pripovedački možda rutiniraniji od prva dva ali to je i dalje isti visok nivo domišljatosti i snalažljivosti na skromnom budžetu.

Ask Hasselbalch je ponovo na visini zadatka. Na vikend kada je film izašao, imao je deset puta manju gledanost od DEADPOOLa na kog referiše.

* * * / * * * *

[crippled_avenger]

Cripple, kada smo vec kod klonova DIE HARD, jel mozes da kazes koji su tvoji omilljeni? Moji su SUDEN DEATH, 12 ROUNDS1 &3.

Zanimljiv izbor. Ja volim CLIFFHANGER, SPEED, PASSENGER 57 i UNDER SIEGE iz one kanonske epohe kad su cvetali DIE HARD-klonovi. Od copywooda svakako TUBE mislim da je dobar od južnokorejskih pokušaja... 12 ROUNDS nije klasičan DIE HARD rip-off jer najviše preuzima od trojke, a ja se ipak držim keca kao kanona. Od preteča DIE HARDa uvek izdvajam JUGGERNAUT Richara Lestera...

[crippled_avenger]

SIBERIA Matthewa Rossa je baziran na scenariju Scotta B. Smitha, potpisnika Raimijevog neo noira A SIMPLE PLAN. SIBERIA je svedena krimi priča o američkom trgovcu dijamantima koji skončava u Rusiji sa idejom da obavi dil sa nekim dijamantima. Trag dijamanata ga vodi u Sibir, gde ne pronalazi dijamante ali pronalazi ženu u koju se zaljubljuje.

SIBERIA je krimić sa jakim melodramskim komponentama koji izgleda, i po podeli, pa i po egzekuciji, kao ruski film sa Amerikancem u protagopnističkoj poziciji. Ruski junaci među sobom govore ruski a engleski samo sa Amerikancem i u tom pogledu rekao bih da je film evidentno imao određene arty ambicije.

Zanimljive su određene sličnosti sa romanom SIBIR Vladimira Kecmanovića. Ruku na srce, nije ovo priča o kriminalcu koji čuva mladu devojku i rađa se ljubav, ali jeste priča o kriminalcu u čijem životu ljubav kreće da igra vrlo bitnu ulogu. Isto tako, ambijent u kome se film dešava blizak je romanu. Dakle, naslov je inspirisao autore na slične ideje.

* * / * * * *

[crippled_avenger]

HOW IT ENDS Davida M. Rosenthala je priča o mladom suprugu koji će preći pola amerike ne bi li stigao do svoje trudne supruge. Na tom putu mu donekle pomaže njen otac a pored tasta tu je i jedna snalažljiva blue collar junakinja koja im se pridružuje.

Sličan cross country film u apokaliptičnim okolnostima sam gledao nedavno, zove se THE DOMESTICS i dublje je uronjen u MAD MAX psihoze. HOW IT ENDS kreće od kriznog događaja i govori o prvih pet dana apokalipse. Malo je reći da vrlo brzo stvari među ljudima kreću naopako, s tim što za pet dana juš uvek nisko ne napravi čirokanu i ne iskroji odeću od kože, ali manje-više sve ide u tom smeru.

Rosenthalov film nije dosadan ali nije ni naročito kreativan. Solidno je realizovan, mada ne uspeva da crossoveruje izvan okvira Netflix Originala kojima pripada. Ne znam tačno koje su bile bioskopske namere ovih autora ali na Netflix Originalu ovaj film dobija svoju pravu meru jer ozbiljniji je od DTV materijala, ali nije ni umetnost, niti je za širi bioskop.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

CRUEL INTENTIONS 3 Scotta Ziehla je zaboravljeni DTV nastavak popričično zaboravljene teen verzije DANGEROUS LIASONSa s kraja devedesetih, početka dvehiljaditih i kao takav bi ostao zaboravljen da nije reč o prvom scenarističkom creditu Rhetta Reesea, scenariste koji će kasnije sa Paul Wernickom steći slavu radeći ZOMBIELAND, DEADPOOLove i LIFE. Nažalost u mešavini zapenušale sapunice i soft soft corea CRUEL INTENTIONSa nema baš puno najava da će Rhett Reese nekih desetak godina kasnije postati naš veliki savremenik.

[crippled_avenger]

ATL Craiga Robinsona je vrlo zanimljiv omladinski film koji tematizuje odrastanje u jednoj visokoestetizovanoj formi kroz mešavinu žanrova, od omladinske komedije, preko socijalne melodrame do plesnog mjuzikla. Robinson je veteran industrije muzičkih klipova i ovo mu je jedan od malobrojnih izleta u svet celovečernjeg filma što je šteta jer mislim da je pokazao da ima dara za pravljenje glumačke podele, kao i za inscenaciju upečatljivih scena.

Ono što se ispostavlja kao ključni Robinsonov problem u ovom filmu jeste sposobnost da izgradi koherentnu celinu. Nota bene, ATL je stilski tako i postavljen da luta, da bude šaren, i kada uspostavi određenu mehaniku od nje ne odstupa, dakle film jeste u osnovi koherentan pod uslovom da su gledaocu prihvatljivi Robinsonovi izbori. Međutim, iz jedne serije karakternih vinjeta, Robinson definitivno ne uspeva da izvuče zadovoljavajuću dramsku celinu.

Pa ipak, ATL je unikatno gledalačko iskustvo jer nikome ne podilazi, i baš zato što donosi ono najbolje što spotovski reditelj može da pruži a to je visoka kaloričnost svakog kadra, puna iskorišćenost svake pozicije kamere. Ono što sam video u ovom filmu mi se dopalo i zaslužuje * * *  ali sama celina se više kreće u smeru * * 1/2.

[Meho Krljic]

Komkast odustao, Dizni definitivno kupuje Foks...

[crippled_avenger]

Dođavola.


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Meho Krljic]

Džejms Gan popio šut-kartu i izgubio ugovor sa Diznijem jer je pravio neslane šale na tviteru pre desetak godina... Kud ih ne obrisa.... Naravno, Gunn je dao izjavu u kojoj objašnjava da se od tada promenio i da više ne pravi takve šale, što je legitimno, ali internet poništava koncept protoka vremena, jelte. Naravno, nije to sad došlo sasvim slučajno, autrejdž kalčr udara na obe strane a kampanja kojom je orkestrirano ovo je u centru imala - Majka Cernoviča.

[crippled_avenger]

SICARIO: THE DAY OF THE SOLDADO Stefana Sollime je istovremeno i nastavak i rimejk prvog filma. Ovo nije slučaj ROAD WARRIORa u odnosu na MAD MAXa, jer SOLDADO nije bitno skuplji ali jeste nešto bolji. Sollima je sin velikog Sergia Sollime, potpisnika izvrsnog krimića REVOLVER, i televizijski veteran koji je predvodio preporod italijanskog TV krimića poslednjih godina. Sollima nije obrukao oca, nije obrukao ni sebe više nego što je neophodno, međutim, nije uspeo da prevaziđe ograničenja scenarija Taylora Sheridana.

Sheridanov skript je ponovo u formi pogrešno shvaćenog Michaela Manna, sad već pomalo propušteno kroz prizmu kriznog Soderbergha. Međutim, ono što je najneverovatnije je to ponovo imamo na sredini filma akcioni set-piece na granici SAD i Meksika posle kog usledi prezupčenje gde film potone u iracionalnost, neuverljivost i budalaštinu.

Sad već počinjem da se pitam da li je to neka arty koncepcija, da li je SICARIO neki policijski TWIN PEAKS? Da li taj momenat prelaska granice ima neko simboličko značenje i predstavlja prelazak u neki onirički svet.

Film je slikao Darius Wolski, prekaljeni poljski profesionalac, i Sollima barem nema iskliznuća u region ČETVRTOG ČOVEKA kao druga polovina Villeneuveljevog filma. Ovde je sve barem snimljeno na nivou, a to što glumci igraju za tri stepena ozbiljnosti pojačanije nego što zahteva materijal zapravo takođe dugujemo prvom filmu i njegovom uspehu.

Johannsson nije radio skor ali kao da jeste, to je taj zvuk koji je proslavio SICARIO. Reklo bi se da producenti očekuju da pnaprave trilogiju, i da ako nastave ovim putem napretka, sledeći film može biti dobar zapravo.

* * 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

Džejms Gan popio šut-kartu i izgubio ugovor sa Diznijem jer je pravio neslane šale na tviteru pre desetak godina... Kud ih ne obrisa.... Naravno, Gunn je dao izjavu u kojoj objašnjava da se od tada promenio i da više ne pravi takve šale, što je legitimno, ali internet poništava koncept protoka vremena, jelte. Naravno, nije to sad došlo sasvim slučajno, autrejdž kalčr udara na obe strane a kampanja kojom je orkestrirano ovo je u centru imala - Majka Cernoviča.

Pedala za Gunna je surova jer mislim da se ne svodi samo na Disney i Marvel već i na celu industriju. Ko će da uzme čoveka koji je zbog takvih razloga izbačen iz projekta? Zreo je da dođe u Srbiju i ekranizuje Kraljevića Marka. Možda kao crossover sa Komandantom Markom.

[crippled_avenger]

NOCTEM Marcosa Cabote je slab španski found footage horor čiji je okvir pokušaj jednog hakera da rekosntruiše šta se desilo nekim ljudima na osnovu snimaka sa njihovih mobilnih telefona. Dakle, Cabota kombinuje found footage sa klasičnom sveznajućom vizurom ali se nažalost intriga ne razvija paralelno pa onda "objektivno" snimani segment zaista deluje kao silom nametnuti vezivni materijal. Međutim, ni ono što vidimo u found footage nije ništa naročito, vrlo je oskudno i u pogledu dešavanja i kad je reč o maštovitosti strave. NOCTEM stoga nije dorastao onome što očekujemo čak i od nezapaženog španskog horora.

* 1/2 / * * * *

[crippled_avenger]

BILLIONAIRE BOYS CLUB je na jednom mestu okupio Tarona Egertona, Ansela Elgorta i Kevina Spaceya, u pokušaju da se posle WOLF OF WALL STREETa, WAR DOGSa i drugih manje uspešnih filmova o usponu i padu mladih ljudi koji su se na brzaka obogatili nadoveže na taj talas. Glumačka ekipa je obećavala da bi film mogao da se izbori za svoje mesto, pod uslovom da iole valja. Nažalost, od dve ekranizacije ove priče - a prva je snimljena za televiziju neposredno posle samog događaja - ova je slabija.

Sama istinita priča je bizarna. Kreće kao white collar finansijski kriminal a zavšava sočnim, da ne kažem coenovskim rasulom punom krvi i nepromišljenih odluka. Skliznuće ljudi iz white collar malverzacija u nasilje je vrlo zanimljiva tema, međutim James Cox, koji je u filmu WONDERLAND već ekranizovao jedan bizaran istiniti slučaj, nažalost ne uspeva da razradi taj prelaz. Otud mi na kraju ostajemo bez ključnih informacija, od toga da li su ovi junaci bili vešti u onome što je bio njihov white collar marifetluk, do toga kako su iz finansijske prevare došli u fazu kidnapovanja i ubijanja.

Kod Coxa se događaji samo ređaju, a u fazi uspona, to su manje-više već poznate stvari o tome kako teče postepeno navikavanje junaka na bogatašku bahatost i stvari postaju istinski sveže kada se pred treći čin taj segment delovanja junaka raspadne. Međutim, kako oni relativno brzo i lako prelaze u štim ubica, otmičara i razbojnika, nažalost ne dobijamo sliku o njihovoj transformaciji. Štaviše, rekao bih da su junaci dosta ravni kroz ceo film i da se nedovoljno menjaju. A opet Cox ne plasira poentu da isti čovek može da radi i jedno i drugo.

Fotografija Jima Muroa je korektna, mada mogu reći da sam od njega očekivao malo više, znajući njegovu steadycam specijalnost, te filmski i televizijski rad.

BILLIONAIRE BOYS CLUB je pravljen za bioskope ali se plašim da svoju pravu meru dobija na malom ekranu.

* * / * * * *

[Meho Krljic]

Džejms Gan popio šut-kartu i izgubio ugovor sa Diznijem jer je pravio neslane šale na tviteru pre desetak godina... Kud ih ne obrisa.... Naravno, Gunn je dao izjavu u kojoj objašnjava da se od tada promenio i da više ne pravi takve šale, što je legitimno, ali internet poništava koncept protoka vremena, jelte. Naravno, nije to sad došlo sasvim slučajno, autrejdž kalčr udara na obe strane a kampanja kojom je orkestrirano ovo je u centru imala - Majka Cernoviča.

Pedala za Gunna je surova jer mislim da se ne svodi samo na Disney i Marvel već i na celu industriju. Ko će da uzme čoveka koji je zbog takvih razloga izbačen iz projekta? Zreo je da dođe u Srbiju i ekranizuje Kraljevića Marka. Možda kao crossover sa Komandantom Markom.

Da, tako sam i ja jutros razmišljao - ovo je career-destroying incident. A koji mu je spakovo Cernovič, mada naravno, problem je u tome što se "politički" aktivizam u SAD sveo na to da iskopaš nečiju izjavu koja nije lepa i da onda izazivaš autrejdž... Važi i za leve i za desne...

[Meho Krljic]

Trejler za Godzilla: King of the Monsters me baš ne ispunjava poverenjem. Edvardsov film je bio osrednji a Dogertijev kao da misli da će Rodan, Gidora plus Motra biti dovoljni da se raspametimo od sreće...

https://www.youtube.com/watch?v=wVDtmouV9kM

[Meho Krljic]

E, pa, red je. Ako je Marvel sa Gardijans ov d Gelaksi napravio takav hit, Green Lantern Corps. bi stvarno morao da bude kako valja:

DC's Geoff Johns teases planned Green Lantern Corps movie: "It's a complete re-imagining"

[crippled_avenger]

https://m.youtube.com/watch?v=w7pYhpJaJW8&ebc=ANyPxKqgqNicUl33r4OxRIZtmty9EJrZaq-Xk8Aa_8k4JqEOAcVT_lYF-E7ymVd7wgIAKhLXJHk_tL2LvRPeapD_-_6LUqTkfg


Sent from my iPhone using Tapatalk

[Meho Krljic]

Rodrigezu bi stvarno trebalo smanjiti budžete da se priseti malo kako je to bilo kad je actually morao da režira glumce a ne animatore. Možda ovo bude okej, ali CGI je meni baš drven, veštački, neubedljiv.

[crippled_avenger]

Rodrigezu bi stvarno trebalo smanjiti budžete da se priseti malo kako je to bilo kad je actually morao da režira glumce a ne animatore. Možda ovo bude okej, ali CGI je meni baš drven, veštački, neubedljiv.

Mislim da će do decembra taj CGI da legne. BTW, mislim da je Rodriguez sad baš u fazi kada ne može da izdrži snimanje na setu. Dakle, bolje da se ne priseća jer onda pravi neke poluproizvode...

[crippled_avenger]

ZOE Drakea Doremusa je priča o svetu u kome su androidi toliko uznapredovali da ih je već moguće uposliti na white collar poslovima ili uzimati za partnere. Slično WESTWORLDu, u androide su ugrađena sećanja i oni ne znaju da nisu ljudi. Istovremeno, u istom tom svetu, smišljen je psihofarmak koji stvara osećaj "ljubavi" u ljudima i omogućuje im da pretrpe gubitak i ostvare utisak sa novim partnerima koji je ravan "prvoj ljubavi".

Već kada se preprićava premisa, jasno je da Doremus donosi film sa dve jake premise od kojih su obe zanimljiv osnov za SF melodramu. Međutim, kada se one spoje u jednu celinu ostaje snažan utisak da nam baš i nije jasno o čemu je ovaj film. Ostaje snažan utisak kako je ovo spoj dve priče koje je trebalo razrađivati zasebno.

Ovako ostaje zanimljiv, atmosferičan film sa izvrsnom glumačkom podelom koju predvode Ewan McGregor, Lea Seydoux, Theo James i Rashida Jones, što je samo po sebi vrlo lepo i ekskluzivno. Na nivou prijatnosti stvari na ekranu, film zaslužuje i * * * ali ukupna celina je ipak,

* * 1/2 / * * * *