Radionica 2014/2 - Priče.

[scallop]

Ajde, nemoj da foliraš.

[Stipan]

Eto ti ga sad... Dobro, poznao sam još neke... I tebe, naravno...

[scallop]

A ja se krstio pola sata zbog pozitivnog komentara. Još si prepoznao SF motiv! Daj reci nam koji je. Svi su se na to spotakli.

[M.M]

Ako je ikakvo opravdanje, izuzev Stevine, nisam imao pojma koja je čija priča.

Ajde, nemoj da foliraš.

Eto ti ga sad... Dobro, poznao sam još neke... I tebe, naravno...

Stari prevarant si ti, da ne upotrebim neki drugi i teži izraz.

[Stipan]

Nemoj da upotrebiš neki drugi i teži izraz. Uspeo si i ovako da me ubediš da više ne prilazim Radionici.

[scallop]

Pa, ako nemaš leđa da poneseš nemoj ni da nosiš. Pomalo si postao dosadan sa tim obećanjima.

[scallop]

Da se rasprava ne bi prerano izrodila, počeću od konstatacije Plut da su joj priče Hiddena i Mandragore neprijatno iznenadjenje. Ova dvojica su, na nekom mom intimnom spisku, vredni pažnje. Dobar rukopis, jasna volja da se napreduje i meni je to dovoljno. Postojanje nejasnoća se da otkloniti. Hidden će razmisliti zašto smo se spotakli o "dve porodice" i otkloniti nedoumice. Meni je daleko važnije da se hrabro upustio u neke stilske figure, koje sam lako pronašao u popisima istih, a pojedinci su u njima videli omaške. Upotreba simbola je za mene slatka mana. Na drugoj strani, Mandragora i dalje ima poriv da bude složeniji nego što je to potrebno, ali daleko manje. I kod njega su prisutne fine stilske figure, kadriranje može da bude iritantno, ali i vrlo moderno. Naravno, i kod njega broj satova smeta, ali ja ih vidim kao simnbol otkucavanje života. Motiv da kad mora da čeka svako ima svoju muku je sasvim na mestu. Pisac ima i pravo i obavezu da u svakom trenutku dokači i ono šta zaista živimo.

[pokojni Steva]

Znači, opštili smo na neviđeno, sad nek' započimlje šiz!

Još jedared pa nek' i dosadim, drago mi da se Alain odvažio i učestvovao na radionici. Gre'ota je što kasni dve godine, uz savete s prošlih, do sad bi već imao jasniju sliku. Uzdam se u njegovu pamet i komad upornosti.

Hrundi je zlojeb kojeg (čak i u njegovim lošijim izdanjima, a ova priča to nije) prepoznajem ne po stilu već po čvrstim rečenicama. On ne priča, on bičuje. K'o da je, na daj Bože, kakav WaffenSS. Mislim da je jedan od onih koji može da napiše epopeju i na temu tronošca što se potura pod guzicu a postrance krave.

Saturnica standardno oscilira. Možda joj pri pisanju hoće zasmetati trenutno raspoloženje, znam da je to slučaj kod mene. Ova priča joj je izuzetno dobra, barem kako sam je ja video – onako sređenog teksta i s manje povlađivanja kretenoidnom govoru ulice.

Coffina i Miljana bih postavio na avers/revers iste kovanice. Slično vole svoje pisanje i jednako su lenji da porade po tom pitanju. Uz malu razliku, Coffin ima još vremena da se otrezni od silnog ,,kaljenja".

Ja Scallopa cenim što se posvetio pedagogiji (ovaj par krila dobrim delom dugujem njemu), i to u obliku potpomaganja svakom jednom literarnom siročetu (jer, svi smo od lošeg oca i još grđe majke), ali Hidden i Mandragora su ipak zaludno trošenje vremena.

Obi Van – mej d fors bi vid ju bradr, al' ajd' probaj s rasadom celera, il' možda kupatislkim pločicama. Naćićeš se negde.

I opet, Scallop. Ja s tim čovekom ratujem od kad smo se internjetski upoznali. A posle nastavili. Ipak, mislim da je naše nerazumevanje od ideološke prirode - ja drvim o Jesenjinovoj ,,Urvini", on insistira da se pri čitanju mora poznavati barem osnovni tlocrt onog akceleratora. O našim pričama govorim.

Sipan i D. – bili su ,,sastavni deo" ove radionice, zašto ih ne pomenuti. Nadam se da se više neće vraćati.

[scallop]

Izgleda da ćemo još malo oklevati.


Steva je bio prilično iskren, ako je moguće biti prilično iskren. Tačka gledišta je prilično pomerljiva, pa često napominjem da je kutija mojih cigareta dimenzija 10,5x6,0 cm., ali nije manje u pravu onaj koji ustvrdi da je 10,5x2,5 cm. Ima i drugačije naherenih mišljenja. Najpre bih zaključio da između čitanja i komentara skoro niko nije ponovo pročitao moje savete šta posmatrati u pričama koje komentarišemo, a potrošio sam preko 5000 karaktera da ih napišem. I dalje je dominantno sviđanje, a video sam i spravljanje rečenica.


Činjenica je da Hrundi i Steva odskaču talentom i rukopisom, ali i dalje znaju da podguznu šamlicu ture preblizo repu krave (prvi) i da ne razmere pravilan odnos između osnovnog toka priče i digresija (drugi). To znači da jesu ispred, ali i dalje nisu završili trku. Ostali su tamo gde ih je namestio, ali ćemo se sa Hiddenom i Mandragorom još ćerati. Ima u njihovom rukopisu nečega šta ne želim da protraćimo. Ja sam šnajdersko dete, pa mi je jedna od prvih lekcija ona o odnosu merenja i sečenja. Dvojici koji su se prvi put ogledali sa pisanjem cele priče želim samo dobrodošlicu, kao što bih poželeo bilo kojem novom učesniku na Radionici.


Ovakva Radionica ima karakter koji se razlikuje od svih drugih. Ovde ne učestvuju oni koje smo pozvali nego oni koji su došli. Jedino bi se Steva uslovno mogao smatrati pozvanim. Ni ja se nisam pojavio da se bavim pedagogijom (pre andragogijom), nego da podelim ono što sam godinama napabirčio. Možda sam ja učio od boljih nego vi, ali i ja vam jedva dopadoh.


Gde su sad pitanja koja ste želeli da postavite?

[Josephine]

Sipan i D. – bili su ,,sastavni deo" ove radionice, zašto ih ne pomenuti. Nadam se da se više neće vraćati.

Jedi govna. Tj, nastavi da ih jedeš, jer ih, izgleda, strašno voliš. Poltrončino jedna matora.  


Javljam se gde i kako želim. I ti mi nikada i nigde to nećeš zabraniti. Razumeo?   E, tako. Sad se vrati krilima, pedagogiji i ostalim lažima koje ćeš uskoro, usled nedostatka kičme i jasnog stava, opet da pljuješ. Ko bi rekao da si tako mlohav, svako je sa tobom patos obrisao. Zato se i ponašaš tako jadno. Mah-mah.

[Josephine]

Mislim, i mene je scallop pokušao da ubedi da je zaslužan za moje prve objavljene priče. Ali nije uspeo. Takvog foliranta svet nije video skoro. Kradljivac tuđih dela i zasluga.

Scallop je niti zaslužan za radionicu (on i ne zna šta je to), niti za objavljivanje bilo čijih priča. Za zbirku radioničkih priča zaslužan je Boban i zaslužna sam ja, jer sam priču pokrenula i održavala, zajedno sa Bobanom. Scallop je tu levo smetalo koje bi da preuzme neke silne zasluge, da ga ljudi pamte kao pedagoga i učitelja. Manipulator kojeg nije bilo sramota da pokuša da posvađa mene i Bobana, da ga emocionalno ucenjuje, pod parolom prijateljstva. Realno, koji je scallopov učenik ikad nešto postigao?

Dakle, ćutaću kada se meni ćuti. A neću. I ništa mi ne možete.

[Josephine]

A ovo se desi kada me p(r)ozivate. Dakle, ne zovite me, ne prozivajte, ne pominjite.

Ova radionica je jedna uprošćena kopija one koju smo nekada imali, sa tom razlikom što je scallop uspeo da sebe postavi na pijedestal učitelja, konačno.

Nisam se javljala u celom ovom procesu komentarisanja priča, koji i nije proces komentarisanja, jer su se komentari sveli na sviđanje i nesviđanje, jer scallop ne zna da vas nauči kako se analizira priča (budući da nisam ne ulaže neki napor u analizu).

Jednog lepog dana sinuće vam o čemu se ovde radilo (to kada shvatite fašističke metode isključivanja i teranja ljudi sa radionice i repetitivnost koja ne vodi nikuda, osim stevinim krilcima (pilećim)).

Zamoliću još jednom - ne pominjite me. Hvala.

[Josephine]

A ako budem lepo raspoložena, možda i izanaliziram nekoliko priča. Kad već nema ko.

Da podsetim Stevu da su se meni jedinoj sviđale njegove priče dok su ih drugi pljuvali (uključujući i scallopa).

Šta ćeš, rekao mi je jednom jedan psiholog da spadam u 2% ljudske populacije koju je teško izmanipulisati. Steva je svakako u ostalih 98. Što mi je, iskreno, iznenađenje o kojem razmišljam u poslednje vreme. A sve je počelo kada nisam htela da mu čestitam na objavljenoj priči jer je bio namerno grub kada je komentarisao moje priče. Ja to zovem pičkicom od muškarca. Then again, ja nikada i ne sretoh samopouzdanog muškarca koji se neće ponašati kao najgori jadnik, osim Bobana. Spasio mi je život taj čovek. Ne bih znala kako izgleda kada muškarac NIJE precvali kuronja. A pun ih je forum.

[Josephine]

Hoćete još, ili ćete me ostaviti na miru?

Uživajte.

Cmok.

[Josephine]

Da ne grešim dušu, vidim sad zoska na forumu: ni on me nikada nije razočarao. Ovako, virtuelno. Mnogo mi je drag zbog toga. To se zove Kičma! To je Džentlmen! A ne kao ovi cvetići Miljan i Steva, skinuli me sa liste prijatelja na fejsu.    Smešnih li jadnika. A meni je pun q smešnih mlohavaca.


Zosko: 

I Meho je blizu dobrog muškarca. Čim napuni pedeset. Then again, i on često ume da glumi ludilo zarad ravnoteže među zaraćenim stranama.

[Josephine]

A da vi, koji verujete Radmilu, ne biste, na kraju, ispali ovce, zapamtite jedno: on je lažov. I to opasni lažov sa kompleksom boga. I veoma sam ozbiljna kada ovo izjavljujem.

[Josephine]

I, za kraj, evo još malo mojih nogu. Na bajkovitoj plaži u Keniji. Svet je moj, što reče neko.

Srećno svima sa pisanjem i uživajte u igrarijama.

[Skalar]

Ал си се расписала - ко луда истресаш каменчиће из ципела, а они никако да испадну, па жуљају ли жуљају. Него, апропо батакова, не заборави да их ја први поменух, чини ми се. Но, јел имаш ти неку слику на којој неко мушко пригрљава, приљубљава, приватава, треп-треп у тебе? Или бар женско? Иначе, џаба ти сав свет, ако га са неким не делиш!

[SuperSynthetic]

Hm... Bog, noge, podguzna samlica, rep. Interesantno.

[M.M]

Šta ćeš, rekao mi je jednom jedan psiholog da spadam u 2% ljudske populacije koju je teško izmanipulisati.

Nađi ti lepo drugog psihologa i traži pare nazad, a onda se potrudi i nađi jednog što ti neće povlađivati, prosto, da ne bi živela u zabludi. Vidiš šta se dogodi kad je svet pun šarlatana. Da ne bih ponavljao šta mislim u kojih 2% spadaš, odnosno gde ne pripadaš, oćutaću.
I da ne bude zablude, ovo zatrpavanje topika pokazuje mnogo, bez ijedne tvoje napisane reči o tome.

[Джон Рейнольдс]

ОСАМ порука кипеће злобе заредом? Нема шта, тај психолог што лаже за мале паре (верованије бесплатно) не ради пос'о. Дно свег дна и још много испод.

[scallop]

Ja ću da sačekam dok ne prođe košava. Nadam se da nema zatrpanih.

[Alain]

Evo ovako.

Prvo, hvala Stevi na podršci ovih dana. A i ostalima koji odvajaju svoje vreme za komentarisanje ovde. Mada je problem zahvaljivati se, može da izgleda kao da se nekome uvlačim
Drugo, neko reče da bih dobio bolje ocene da sam ostavio starca živog na kraju. To je bila jedna od varijanti. Od dve varijante, da budem precizniji. Prva je da se završi ovako kako se završilo i tako sam mislio ispočetka. Ali kada sam napisao priču, da ne ispadne da sad nešto kenjam, d' izvinete, meni se nije svidela. Bila je nekako... jednostavna, prosta. Da se razumemo, da sam umeo bolje, bolje bih je i napisao. O ideji i da ne govorim. Mogu da probam da se vadim na vreme, kog nisam imao previše, al mi nekako bljutavo. Elem, padne mi na pamet, u tom nezadovoljstvu napisanim, da sve ostavim kako je, samo da posle njegovog saznanja šta govore satovi, nastavim tako što će starac da ustane, uzme satove, dogega do kuhinje, vrhom štapa pritisne pedalu na kanti za otpatke i ubaci satove u nju. I da nastavi da živi. Ko jebe satove. Čak bi to nekako bilo u skladu sa njegovom džangrizavošću. Ali, opet mi je to visilo, trebalo bi promeniti deo teksta, a vremena nije bilo, pa sam ostavio ovako.
Shvatam da je središnji deo zbrzan, traganje za komšijom za kojeg misli da ga zajebava je trajalo duže.
Iskreno, bez obzira na uvod, razradu i zaključak, meni je bolja prva vezba (ko je čitao, zna) u tom smislu da sam tu rekao sve što sam hteo da kažem, odnosno ispala je otprilike onako kako sam želeo.
Hajd'mo dalje.

[Josephine]

Niste znali da nisam trpeljiva patrijarhalna ženka i da ne ćutim dok drugi seru po meni?

Ništa zato, sad znate.

A sad pišite i zabavljajte se, a mene ne pominjite.

Hvala.

[M.M]

Niste znali da nisam trpeljiva patrijarhalna ženka i da ne ćutim dok drugi seru po meni?

Prvo nisi ženka. Ženka mora da bude ženstvena, što nisi. Drugo ni si žena, a kao treće nisi ni čovek. Al si u svom sobičku do jaja! I niko kao ti! Ajd prosveti nas, jel te svemu tome naučio čika doktor da bi mogla da dočekaš sledeći dan? A živo me interesuje šta bi on rekao na to da se neko ko kaže da se nalazi na Kenijskoj plaži zamlaćuje Sagitom? Al, dobro, svi znamo odgovor na to pitanje, a možda ga zna i tvoj čika doktor.

[Josephine]

Ne razumem šta je to što vas tera da uporno tražite komunikaciju sa mnom ili isterujete nekakav mak na konac.

Da se vama uživa i piše, to biste i radili.

Ja sam istresla bes, vratila sam vam ga tačnije. Ne valja držati negativnu energiju u sebi. I sad sam ok. Ne mrzim nikoga i nisam više besna.

Ali mi nisu jasni ljudi, poput tebe - večito besni, večito krivca nalaze u drugima, samo ne u sebi.

Malo se osvrni i pogledaj kakav si trag ostavio. Koga si povredio. Nije lepo (ni... "ljudski", jel) gledati samo sebe i svoje potrebe. Misliti da smo uvek u pravu.

Lep pozdrav.

[scallop]

Samo da obavestim da ja ne vidim logoreičnu i prljavorečivu gospođicu kao subjekat nego kao objekat za obračunavanje sa mnom.

[Plut]

Alain, meni uopšte ne smeta što je završio kako je završio. No, da ne bude da nema šta da smeta, ima. Moja najveća zamerka jeste jednoličnost, ravna linija do kraja. Svi smo znali šta će se desiti i ti nas na kraju nisi iznenadio. To smo i očekivali. Naravno, svi bismo mnogo više voleli da smo se iznenadili, ali ne nekom nelogičnošću ili nebulozom, tek da se iznenadimo. Tačno je, onda bi morao da menjaš tekst iznad.
E sad, ok i da se desilo ono što smo čekali, ali je onda sredina morala biti drugačija. Vodaj ti mene kako hoćeš tamo gde možda i nisam htela ići, ali hajde nek' nam bude lepo, nek' to bude put u kojem ću uživati i pamtiti. Mislim da rečenice mogu biti lepše, malo bogatije. Ne teraj me da ti kažem kako to zamišljam. Ne zamišljam, samo želim osećaj koji je usfalio.
Ali tu se opet vraćamo na to da bi morao menjati tekst, a to se tebi nije dalo.
Prilično je korektno i ovako, priča ide, ne štuca, teraš je, ne staješ...ali dosta toga fali.

[Josephine]

Samo da obavestim da ja ne vidim logoreičnu i prljavorečivu gospođicu kao subjekat nego kao objekat za obračunavanje sa mnom.

U neke stvari se ne dira. Kao, na primer, u moje i Bobanovo prijateljstvo. Razumeli?

[scallop]

Nerazumeo i nema šanse da promenim mišljenje. Kome je primereno ovako nesuvislo i bahato prostačenje po topiku, a povremeno navraća da isprati efekte, očigledno ih smatra korisnim i očekivanim. Jel' to sada pretiš svojim prijateljstvom i prijateljem? Prepao sam se. Opet ćete da isfabrikujete da sam nešto slagao, ukrao, zloupotrebio? Kako da ne, ja sam šampion zla na ovom forumu. Jedva čekam da upropastim nekog talentovanog pisca. Da, mator sam, pun deluzija, šljemam u samoći i sanjam sebe na pijedestalu domaće fantastike. Ako ima još slobodno dopunite. Ipak, najviše mi je krivo što sam te odbio za prijatelja na fejsbuku, pa sad ne mogu da te izbrišem, kao što radi većina onih koji su se zajebali.

[scallop]

Pokušaću da se vratim na temu topika, ako je to uopšte moguće. Većina komentara na moju priču ukljućuje nerazmevanje i nejasnoću šta je pisac ,,teo da oće". Jedino je Hidden zaključio da je loše napisana. Verovatno je da sam sam kriv, nekako nemam sreće sa pričama koje su eksplicitno SF. Praktično sam jedini koji se još bavi time i nije nikakvo čudo. Sa druge strane, motivacije za pisanje na zadatu temu su uobičajeno tanke, a motivacija je osnovni uslov za dobro pisanje. Dakle, svako od učesnika mora da izvuče na videlo ličnu motivaciju, a zadatu temu je teško u to uklopiti. Zato je meni važno da je Obi-van reagovao iz jasne lične opsesije radnim vremenom, a to što nije istisnuo i dramu (zaplet i rasplet, a posebno pančlajn) je posledica neiskustva, koje se ranije ili kasnije stekne.

Dakle, ako želim da dobijem pravu reakciju moram poći od lične motivacije da napišem priču ,,Tačno vreme". To je najteži deo posla. Prvo, nisam bio sasvim zadovoljan pričom ,,Vreća", koja je precedent  ove priče, a bio sam zadovoljan likom koji sam u nju ugradio. Vredelo je dograditi lik Mirona Zdanskog, varijantu Indijane Džonsa u postkatastrofičnom društvu. Hteo sam, još, da mu dodam lik pametnog i hitrog pomoćnika. Tema o tri časovnika mi je otvorila prostor da pokažem koliko je važna priprema za uverljiv rukopis. Nadam se da niko nije pomislio da su moja tri časovnika čekali  decenijama u tintari da ih jednom ispovrtim. Odabrao sam ih posle dobrog pregleda topika o istoriji merenja vremena i učinili su mi se kao dobar začin za priču. Takođe, želeo sam da uspostavim kontakt sa idejom da bi u takvom društvu mogli da budu aktivni vremenski trgovci sa antikvitetima i da Mirona smatraju pogodnim partnerom. Moguće je da je hint sa isplatom na simsu njegovog prozora malo tanak. Valjda nedostaje reč ,,unutrašnjeg" uz sims ili da je prozor na petom/petnaestom spratu. Ali, ja redovno precenjujem svoje čitaoce. Poslednje što sam mislio da mogu da pokažem je nešto na šta redovno ukazujem. Kratke priče 6Kk se mogu nadovezivati tako da prerastu u dužu formu, čak i u roman. Uslov je da se postave uverljivi likovi koji takvo nadovezivanje dopuštaju. Sad, koliko sam u tome uspeo je druga priča i svakako ću o tome razmisliti.

Posebno me je zabavila Stevina opaska o mom staromandarinskom jeziku, što je aluzija na nerazumljivost. E, pa, Stevo, za poslednjih nekoliko godina sam morao da naučim daleko više tvog mladobanatskog. Uvek se naše viđenje svodi na trun u tuđem oku.

[scallop]

Pre nego što postavimo novi zadatak postavio bih Hiddenu jedno pitanje:


Na osnovu čega je zaključio da je "podvučeno nepotrebno"?


imam sekretaricu i ovog klinca pametnog onoliko koliko sam ga plaćao. A, plaćao sam ga malo.

Podvučeno je nepotrebno.

[Mandragora Dragon]

To je primer scallopovog smisla za humor. Kao i -
Meni bi bio problem da mu ih nabrojim, kako li ih je car... brojao?

Zanimljiva je i struktura priče. Počinje sa zagrevanjem za finale, pa se vraća da razjasni kako je do toga došlo. Kao epizoda neke akcione serije.

[hidden]

Moguće je da sam se ogrešio o tvoju priču, pa te molim da ne uzmeš za zlo. Čitao sam komentare koji su je prepoznali kao dobru, ali ostajem pri prvobitnom stanovištu. Pokušaću da objasnim šta me je navelo da napišem sporni komentar.


Tvrdnja da je pametan koliko ga je plaćao, igra na samoj granici klišea. To što je za junaka on klinac, a ne ime ili profesija, dodatno nas skreće sa puta da pomislimo da je mali ipak sposoban da upotrebi onoliko pameti koliko mu je za nju plaćeno.
Svirati onako kako si plaćen za isto je ozbiljan zanat.


Pošto nisam poverovao da je klinac, pomenut nakon jedne sekretarice, sposoban da ovo primeni, jasno mi je da nije pametan. A pošto nije pametan, a junak nam je već rekao kako određuje platu - mi znamo da je plaćen malo pre nego što nam pisac to poturi pod nos.


Naravno, do kraja priče se ispostavi da klinac i nije tako glup, te se moj komentar može preformulisati - rečenica nije višak, ali joj prethodi niz okidača koji nas navode da to pomislimo.




Sledeća zamerka se odnosi na ono što si očigledno hteo da nam demonstroiraš, a to je važnost pripreme. Imam utisak da si ponesen dobrom namerom doveo do toga da u malo karaktera staviš čitaocu pod nos brojne enciklopedijske reference. Meni je to opteretilo priču, toliko jaki motivi (svaki od časovnika poseduje snagu barem jedne kratke priče), u tako malo karaktera uopšte nisam imao šanse da osetim ko je nosilac pripovedanja. Artefakti deluju jače od likova...

[scallop]

Nikome ne uzimam za zlo mišljenje. Imati mišljenje je uslov da se nešto komentariše. Mene je više zanimalo na osnovu čega si zaključio da ga plaća malo. Želeo sam da se oseti koji odnos ima Miron prema klincu (znatno je stariji) na početku priče, da bi se kasnije primetila i promena u tom odnosu. Očekujemo da naši likovi dožive u priči i neku promenu, zar ne? Zadata tema ne mora da bude okosnica priče. Ja sam je upotrebio kao zgodno upozorenje na potrebu pripreme gde ste najfaličniji. Prilično je gnjecavo kad se svi zalete u priču sa ranije (žuri), sada i kasnije, pa još oko smrti. Majka invencije od pisca očekuje više inspiracije.

[pokojni Steva]

Pogledom u kalendar mi se ukazalo da je februar kraći od januara taman toliko da je danas trebala da se obznani nova tema. Ako će je biti.

[scallop]

I mi smo gledali, pa je sutra. Imaćete fore do 1. marta.