ALI VUČIĆU SVAKA ČAST

[Meho Krljic]

Ko više da se snađe sa ovim Vučićem i teleportujućim službenicima u njegovoj vladi... Ja više ni ne znam ko je šta kada izjavio, ko je gde bio a gde je trebalo da bude, koliko se putuje od Kruševca do Beograda i tako to. Ali, evo, pa nek pametniji procenjuju:

[eddie coyle]

Koliko sam ja razumeo tu njihovu verziju Gasic je bio u Krusevcu u trenutku pada , kada je cuo da je izgubljena veza sa helikopterom odmah je zapicio za BG ( to je bilo negde oko 9 ili 10 sati uvece), pa je onda trazio helikopter koji je pronadjen oko 2 ujutru cini mi se, ajde to jos i moze nekako da prodje  medjutim Loncar je definitivno bio na aerodromu zajedno sa gomilom novinara, sa kamerama i sa celim cirkusom i to se gura pod tepih da ne bi ispalo da je na pilota izvrsen pritisak da mora da sleti na Teslu...

[Albedo 0]

Lončar ne može da izda naređenje pilotu, Gašić može, čak i iz Kruševca. U svakom slučaju, sve će pokazati izvještaj, informacije ili nedostatak istih u njemu.

[Ghoul]

INTERVJU – JOVO BAKIĆ, SOCIOLOG

O Bleru, lažima i premijerovim slugama

zora drčelić

KAD JE REČ O PODRŠCI ALEKSANDRU VUČIĆU, NIJE ONA TOLIKA KAKO SE OBIČNO MISLI. REČ JE OTPRILIKE O ČETVRTINI PUNOLETNOG GRAĐANSTVA. A ZAŠTO? ZATO ŠTO JE OKO POLOVINE GRAĐANA RAZOČARANO I NE PODRŽAVA NIKOGA. UBIJENI SU U POJAM I JOŠ NISU DOŠLI U ONO STANJE RAZDRAŽENOSTI KADA MORAJU DA SE ANGAŽUJU PROTIV VLASTI. A TO ĆE VREME DOĆI, JER AUTORITARNA, A NESPOSOBNA VLAST NESUMNJIVO MORA NAPOSLETKU IZAZVATI RAZJARENOST GRAĐANSTVA

Bilo da je reč o sedmoro stradalih kada se srušio vojni helikopter koji je prevozio bebu iz Novog Pazara za Beograd, ili o otmici dvogodišnje devojčice u naselju Braće Jerković, ili o obeležavanju 12 godina od pogibije premijera Zorana Đinđića, ili o leks specijalisu za "Beograd na vodi" ili o prodaji 1583 državna automobila, ama baš svaki događaj u ovoj zemlji služi za promociju Vlade Srbije. Po mogućstvu, i na terenu i na vanrednim sednicama vlade. Stalno smo u nekoj vrsti zamene teza. Javnost pita zašto je helikopter pao, a premijer obrazlaže da "neće dati" ministre Gašića i Lončara i da bi on takođe doneo odluku o spasavanju bebe. A niko ne dovodi u pitanje da je bebu trebalo spasavati.
Zabavljeni smo i vladinim "deliveri junitom", izumom Tonija Blera, koji je njegova konsultantska kuća ovih dana namontirala u Nemanjinu 11. Reč je o vladi u vladi, stručnim tročlanim timovima koji će premijera svakodnevno izveštavati o napretku najvažnijih državnih projekata po ministarstvima. Članovi vlade, sem što su tako dobili nove šefove kojima podnose izveštaj o svom radu, ovih su dana i na ubrzanom kursu odnosa s javnošću koji vodi opet Toni Bler. Poštujući pravila PR a, koja svakodnevno vežba, vlada je u permanentnoj predizbornoj kampanji. Protiv koga? Beograd je od pre neki dan ponovo oblepljen plakatima sa likom Aleksandra Vučića i citatom: "Ne postoji veća vrednost ni radost od borbe za modernu i uređenu Srbiju."

"Permanentna kampanja i propaganda sasvim su primerene autoritarnom stilu vladavine. Aleksandar Vučić se postavlja kao apsolutno merodavni sudija svega što se dešava u Srbiji. Svakog političara u Srbiji doživljava kao rivala, bez obzira na to da li se on nalazi u SNS u ili u koaliciji s SNS om ili u opoziciji. Važno je ne dozvoliti nikome od njih da suviše ojača. Čim je neko blizu deset odsto ili počne ozbiljnije da napreduje, on dobija po glavi. Danas nema u Srbiji političara koji ima iznad deset odsto popularnosti. Sem popularnosti Aleksandra Vučića, ne postoji više ničija relevantna popularnost. Stoga on može da bude i strogi, ali pravedni pokrovitelj kada oceni da je javnost prema nekim ministrima loše raspoložena, kao što je sada bio slučaj prema ministrima zdravstva i odbrane, a može da bude i strogi razredni starešina koji kori Ivicu Dačića što nije redovniji na sednicama vlade, ili da se izdire na ministra Vujovića, jer jednostavno ne može da obuzda svoj pravednički bes. U svakom slučaju, politika vlade pretvorena je u stalne odnose s javnošću, tu nema ni ideologije ni ozbiljne politike, već isključivo propagande jedne ličnosti posredstvom poslušnih sredstava masovnog opštenja. Na neki način, to jeste centralno pitanje ove vlade. Zato što je potrebno stalno lagati, a biti vešt u ubeđivanju da se, u stvari, uopšte ne laže. Zasad vlada ima uspeha, jer narod želi da veruje vladi. Tek kada se budu uverili da je zapravo reč o šarenoj laži i da se ništa ne menja nabolje, već se krećemo u suprotnom pravcu, tek tada će doći do jačanja nezadovoljstva", kaže dr Jovo Bakić, sociolog, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

"VREME": Kada smo razgovarali pre pola godine, kazali ste da je spoljna politika vlade Srbije odgovorna i u tom smislu bolja od unutrašnje. I dalje mislite tako?

JOVO BAKIĆ: Mislim da, u načelu, jeste odgovorna. S jedne strane, trudi se da jasno stavi do znanja da Srbija treba da ima put ka EU, a da, s druge strane, ne ugrožava tradicionalno bliske odnose sa Rusijom niti pak da ugrožava odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama. To jeste nešto za šta je relativno odgovorna spoljna politika.

Vama se, dakle, ne čini da je Srbija, poput Buridanovog magarca između dva plasta sena, isuviše neodlučna?

Srbija vodi politiku koju treba da vodi. Pritisak da Srbija uvede sankcije Rusiji postoji, na prvom mestu pritiskaju je SAD pa EU, ali mislim da bi bilo loše ako bi se uvele sankcije Rusiji. Ne samo zbog ugrožavanja energetske bezbednosti, što je nesumnjivo jako važno, nego i zbog one mrve samopoštovanja koju kao narod još imamo. Ostala je ta mrva i ne bi trebalo tu mrvu izgubiti. Drugo je pak pitanje što će se Vučić i u buduće truditi da igra na spoljnopolitičkom planu tako da bi na unutrašnjopolitičkom imao odrešene ruke da sprovodi svoju volju kako želi. To je, čini mi se, njegova ideja. Moguće je da se tako nešto i ostvaruje. Jer, živimo na periferiji kapitalističkog svetskog sistema na kojoj vladaju posebna (polu)kolonijalna pravila. Ako se setimo Hladnog rata, u takvim odnosima mogao je da postoji i jedan Augusto Pinoče, profašistički vladar koji je vladao po milosti SAD, a napravio je užasne zločine u Čileu. Ili vojne hunte po Argentini, po čitavoj Latinskoj Americi. Pa Hitlerovi oficiri koji su vladali Paragvajem decenijama, sve je to periferija kapitalističkog sistema. Prema tome, i ovde neko ko poslušno izvršava naloge moćnijih od sebe, možda će moći da tlači slabije od sebe. To je prepoznatljiva osobenost autoritarnih struktura ličnosti, koja je kod Vučića evidentna.
Korporativni model biciklizma, odozgo povijeni glava i kičma, a dole – gaženje i pedaliranje?
Da, to je uobičajeni model ponašanja za autoritarce i to mi živimo poslednje dve ili tri godine. Koliko mu popularnost bude slabila, toliko će biti okrutniji i toliko će se teže ovde živeti. On zahteve MMF a sprovodi bez pardona prema građanima i zasad građani poslušno trpe. U stvari, imamo jedan život. Ako pristajemo na to da taj jedan život koji imamo upropaštava neki vladar koji je srećan da bespogovorno sluša naloge iz centra kapitalističkog svetskog sistema, ne misleći pritom nimalo o nama, to znači da sa našom inteligencijom nešto nije u redu. Nećemo, naime, živeti hiljadu godina. Trebalo bi da je moguće da živimo pristojno od svog poštenog rada. Ako to nije moguće, valjda treba da se pobunimo. Kako protiv vlasti tako protiv svetskog kapitalističkog sistema. Naravno, neće Srbija izmeniti taj sistem, kao što neće ni Grčka, jer to su male zemlje, ali ako se protest protiv nepravde sistema raširi, ako zahvati i Grčku i Španiju i Italiju, možda će se proširiti i na sam centar. Onda ima nade, jer ovako kako je u celom svetu – ne valja. Mi živimo u sistemu u kojem je čovek primoran da sve više radi ukoliko ima posao, jer je mnogo nezaposlenih, a da za taj rad prima sve manje novca. Zarade se smanjuju, a na periferiji svetskog sistema one su smešno i tužno male. Ako ste imali pre godinu dana prosečnu platu u Srbiji 380 evra, sada je ona 320 evra, što svedoči o užasnoj bedi u kojoj prosečan čovek živi. Ovde je trenutno 70 odsto ljudi u bedi, od kojih 20 odsto živi u apsolutnom siromaštvu, a ostali se batrgaju.

Možete li da se setite bilo čega što je bolje danas nego pre pola godine?

Uglavnom vidim korake unazad, oni su kontinuirani kad je unutrašnja politika u pitanju. Taj puzajući autoritarizam Aleksandra Vučića je sve izraženiji. Obruč oko sredstava masovnog opštenja sve se jače steže, sve je izraženiji, pritisak njegove vlasti sve je jači, na prstima jedne ruke možete izbrojati relativno slobodne medije, među kojima uopšte nema televizija s nacionalnom frekvencijom. To jako podseća na stanje s kraja osamdesetih i samog početka devedesetih godina.
Kada smo Danica Vučenić, Mića Ćulibrk (glavni i odgovorni urednik NIN a, prim. aut.) i ja bili na jednoj tribini o stanju medija u Srbiji koju su organizovali Evropski pokret u Srbiji u Novom Sadu i Fondacija "Konrad Adenauer", to je bilo krajem prošle godine, od 40 pozvanih redakcija, nijedna nije uputila novinara na tu tribinu, a bila je izuzetno dobro posećena. Zato kažem da vreme izuzetno podseća na kraj osamdesetih kada nije bilo slobodnih medija, a kada su ljudi, gladni novih misli i novih lica, posećivali tribine. Danas je ponovo to vreme. Zato sve govori da smo ušli u jednu zanimljivu fazu autoritarnog režima koji steže medije misleći da će time ugušiti slobodnu misao, a ne znajući da takvi pokušaji na kraju zacelo propadaju. Slobodna misao se ne može ugušiti.

Otkud tolika potreba da se stručna i laička javnost na svaki način drže podalje od svakog škakljivog pitanja?

Vlast je nesigurna. Aleksandar Vučić verovatno najbolje zna kojim i kakvim je ljudima okružen. Ti su ljudi najčešće vrlo ograničenih sposobnosti i sumnjivih moralnih kvaliteta. Neretko su neki od njih upadali u prošlosti u problematične, na ivici kriminala ili u kriminalne radnje, i u tom smislu je ta nesigurnost vlasti opravdana. No, nju neće ukloniti pritisak na medije. Razne gluposti, greške, korupcionaške malverzacije, krađe, otkrivaće se – htela to vlast ili ne.

Mislite li da je ovaj rašomon oko "Beograda na vodi" zapravo vrhunac političke arogancije vladajuće garniture koja smatra da niko ne sme ništa da je pita? Ni novinari ni arhitekte ni građevinski inženjeri? Kako smo došli dovde?

"Beograd na vodi" je jedan megalomanski projekat koji bi trebalo da ispuni san Beograđana da siđu na reke. Otkad znam za sebe, govori se o tome da je Beograd jedan od retkih gradova koji je pobegao sa reka i treba da im se vrati. Ta je težnja u redu. Problem je u ostvarenju te težnje na ovaj način. Taj je projekt toliko megalomanski da je nemoguće da u celosti bude ostvaren. Podići će tu nesrećnu kulu, koja će verovatno biti ruglo, podići će i taj tržni centar, nekoliko okolnih zgrada, i tu će biti kraj. U određenom trenutku investitor će shvatiti da mu se taj projekt ne može isplatiti. Ko će da kupuje te stanove? Za sve ovo vreme nije otvorena javna rasprava na televizijama sa nacionalnom frekvencijom o tako značajnom projektu. Kako će se rešiti problem prateće infrastrukture; da li će visoke zgradurine onemogućiti pogled na reku; zašto je do posla došlo neposrednom nagodbom s investitorom, a ne posredstvom tendera; i zašto investitor diktira uslove bez uvažavanja struke, te oni mogu biti u suprotnosti s javnim interesom; zašto je ugovor tajan, ako se zna da tajnost budi sumnje da je, možda, reč i o korupciji...
Nema rasprave, ali ima medijske kampanje. Anketiraju bake na Savamali šta one misle o "Beogradu na vodi", čemu se nadaju, narod jedva čeka, oduševljenje, biće divno... Trenutno nema nikog u Srbiji ko nije čuo za Beograd na vodi, a stvarno gotovo ništa o tome ne znamo...
Ogroman je problem što je do toga došlo nekom vrstom nagodbe o kojoj javnost ne zna ništa. Tu je izvesni investitor iz Ujedinjenih Arpskih Emirata, poznat po tome što neke megalomanske projekte u Indiji i Pakistanu nije ni započeo, tu su Vučić i njegov Mali gradonačelnik (a i neizbežni Dinkić se pominje), i niko ne zna šta su se ti ljudi dogovorili o tome kako treba da izgleda jedan važan deo Beograda, pri tome, ne bilo koji deo Beograda, nego onaj s najvećim potencijalom da bude i njegov najlepši deo. Dakle, jedan tajni dogovor rešava pitanje od javnog značaja. Sama ta činjenica bi u civilizovanim društvima bila dovoljna da vlada padne, ako se dogovor ne povuče. Ali mi smo daleko od civilizovanog društva koje zna svoja prava. Ovde je još moguće da predstavnici države privatne interese predstavljaju kao državne, podvrgavajući svojoj volji interes javnosti. O tome je ovde reč! Ozbiljne primedbe na taj projekt imaju Akademija arhitekata Srbije, pa Odbor za arhitekturu i urbanizam SANU. Dakle, najugledniji arhitekti Srbije, a da li ste videli na nekoj televiziji s nacionalnom frekvencijom te ugledne ljude kako pričaju s gradskim arhitektom i gradonačelnikom o "Beogradu na vodi"? Da li su imali priliku da u televizijskim emisijama iznesu javnosti svoje primedbe? I to ne u monološkoj formi, nego da se pojave sa gradskim arhitektom i da raspravljaju pred javnošću o čemu je tu zapravo reč, te da javnost ima prilike da odmeri argumente i jedne i druge strane? Naime, laik može govoriti o nekim načelnim stvarima koje uočava kao prepreke, da se privatni interes predstavlja kao javni, ali nije arhitekta, koji može da govori o vrlo preciznim uskostručnim preprekama za ostvarenje ovakvog projekta. Red je da se pred javnošću o tome diskutuje. Mogli smo samo da pročitamo primedbe profesionalnih udruženja i arhitekata pojedinačno, u novinama poput "Politike" ili "Vremena". Ali ne može se očekivati od šire javnosti da čita te tekstove u novinama, to je javnost koju treba upoznati sa problemom u elektronskim medijima, jer se šira javnost uglavnom preko njih i informiše.
Tu se vidi koliko je javnost potcenjena, ova vlast je sistematski potcenjuje, baš te iste građane potcenjuje od kojih očekuje podršku na izborima. Da nije tako, javnost bi bila upoznata sa svim osnovnim elementima, pa i nekim važnim detaljima, koje ova ponuda "Beograda na vodi" sadrži...


Mislite li da je ovo najdisciplinovanija vlada dosad? Možda i najpreplašenija? Možda danas i mnogo više nego pre, bili su na Blerovom predavanju na Dedinju, posle niko nije smeo da pogleda u kamere.

Možda su naši ministri pametniji nego što mislimo, možda to nije bio znak disciplinovanosti, niti preplašenosti, nego inteligencije. Naime, samo budala (a u Srbiji bi to bila budala na kvadrat) može biti ponosna što je podučava Bler. No, vlada jeste disciplinovana, i to iz više razloga. Neki ministri su ucenjeni, kao Ivica Dačić; umesto da bude na sudu, on je u vladi. On to zna i zato mora da sluša premijera, šta god da mu ovaj kaže. Drugi su poslušni kao članovi stranke kojom se vlada na jedan autoritaran način. Normalno je da je Stefanović poslušan i disciplinovan, jer on bi mogao eventualno da bude portir, a nikako ne i ministar, da nije njegovog članstva u političkoj stranci, na stranu to što je krao intelektualnu imovinu i kiti se doktorskom titulom preko jedne nazovi doktorske disertacije koja je na nivou slabog diplomskog rada. Ili Bratislav Gašić, koji nikad ne bi bio na toj poziciji bez stranačke pripadnosti i, pre svega, beskrajne odanosti Aleksandru Vučiću... To je sve očekivano. No, nije baš očekivano da jedan čovek koji ima karijeru kao Dušan Vujović, naročito posle onog nekontrolisanog urlikanja premijera pred čitavom javnošću Srbije na njega, takođe bude poslušan čovek. To se od ličnosti sa integritetom ne može očekivati.

Kao ni od Tasovca?

Kao ni od njega. Tasovac ima još jedan veliki problem. On je zadužen za resor u kome su ogrešenja o ljudska prava i slobode najveća i on je zato direktno odgovoran. Jedno vreme je ćutao što je još bilo moguće i nekako izdržati, sad je nažalost počeo da priča...

A to se ne može izdržati?

Jedva... Jasno je rekao da je stanje u medijima izvanredno, jedino mu smetaju "Parovi" na TV Hepiju, inače je sve sjajno. Ivan Tasovac se od jednog simpatičnog čoveka, koji je odlično vodio Beogradsku filharmoniju, inteligentnog, u svojoj profesiji izvrsnog, o kome se sve najbolje moglo govoriti do pre samo godinu i kusur dana, pretvorio u čoveka koji se bavi politikantstvom najgore vrste. Čovek od časti i integriteta bi podneo ostavku ukoliko kao ministar kulture i informisanja ne bi mogao da utiče na to da se sloboda medija ne krši. Naprotiv, ministar ovu ogavnu rabotu, nažalost, i pravda. To je jedna od najtužnijih priča ove dve vlade, zapravo jedne vlade u dve varijante (Dačić–Vučić i Vučić–Dačić) koja traje tri godine.

Navodno, Bler je savetovao ministrima da sve informacije treba isključivo da idu iz jednog centra i da zaborave bilo kakvo soliranje u javnosti?

Za to im nije bio potreban Bler, jer i dosad je tako bilo. Vučić je te lekcije dobio od Šešelja još devedesetih kada su zajedno sedeli u vladi Milošević–Šešelj. U tom smislu, Bler nije neophodan kao savetnik i učitelj Vučićev. Mada, nikad se ne zna da li neke određene perfidnije taktike uticaja na medije Bler može podariti svojim učenicima.

Zorana Mihajlović nije sačekala da "centar" objavi o čemu Bler podučava ministre, pa je istrčala s onim "ćaskanjem uz kafu". Posle ju je premijer Vučić, po svom poznatom običaju, javno ukorio.
Da li to radi da bi oduševio prosečnog birača?

Autoritarni stil vođenja politike. Vučić mora da kontroliše onoga iznad koga je, on se prema ministrima odnosi kao prema svojim slugama. Nije to ništa novo i neobično, i u apsolutističkim monarhijama je bilo slično, samo što je to bilo pre dvesta, trista godina. To je ta mala razlika.
Naučio je mnogo na greškama svojih prethodnika... Kako se završava takva popularnost?
Trebalo bi da se podseti kako se završila Miloševićeva popularnost. To jeste ozbiljna pouka, mada se, naravno, vremena menjaju. I Tito je bio popularan vladar, a mirno je završio svoju vladavinu. Mada je to tada bila specifična spoljnopolitička konstelacija odnosa. Kao i danas, kako već rekoh, Vučićevi spoljnopolitički odnosi će u značajnoj meri uticati na unutrašnje prilike i njegovu vlast.
Dolazak Blerov i sve u vezi sa predavanjem bilo je obavijeno velom tajne...
Saznali smo ponešto, sad je samo pitanje hoćemo li verovati... Sam Vučić je rekao da to nije platila Srbija, ni on lično, nego Ujedinjeni Arapski Emirati. Dakle, UAE su platili Blera da savetuje Vladu Srbije. Opet, dakle, dolazimo do priče o centru i periferiji svetskog kapitalističkog sistema. Ako ova vlada poslušno izvršava šta joj se naredi iz centra, onda centar može da pošalje svoje savetnike vladi Srbije i može da ubedi svoje prijatelje na Bliskom istoku da to finansiraju. Cilj je da se ova vlada održi što duže, to onda ima smisla. Mene više iznenađuje da je to Vučić prihvatio. Pametan čovek zna šta prosečan Srbin misli o Bleru, a i prosečan Englez, koliko mi je poznato, nije više njegov ljubitelj.

Uočljiva je i potreba premijera Vučića da u svojoj blizini ima bar jednog ili dvojicu kontroverznih inostranih savetnika, čije će prisustvo uzbuniti javnost: Stros-Kan, Alister Kembel, Toni Bler... Slično je i na domaćem terenu, voli da sarađuje ili da bar razmenjuje mišljenje sa onima koji u javnosti izazivaju u najmanju ruku oprečne stavove: Beba Popović, Jelena Trivan, Goran Vesić...
Šta to govori o njemu?

Meni je to prilično neobjašnjivo. Samo politički nepismen čovek bi mogao pozvati Jelenu Trivan i namestiti joj dobro plaćen posao. Popović je čovek koji je mnogo toga lošeg napravio, kako Zoranu Đinđiću tako Srbiji. Tim pre što se tu teško može govoriti o nekoj sposobnosti. Kod Gorana Vesića, nekadašnjeg specijaliste za prljave poslove, možemo još i da kažemo da ima nekih sposobnosti. Dakle, premijer bi mogao da razmišlja: hoću sposobnog, pa nema veze kakav mu je ugled u javnosti. Ali mi ovde ne raspoznajemo vrhunske sposobnosti? Nešto je drugo posredi. Vučić voli da sarađuje s ljudima koje može da ucenjuje. Sada je Mlađan Dinkić čovek koji je zadužen za saradnju sa Arapskim Emiratima. Ubeđen sam da je Vučić bio blago nezadovoljan kada Dinkić i Čeda Jovanović nisu prešli cenzus, jer bi ih doveo u vladu, odgovornost bi bila još izdeljenija, njihova poslušnost zajemčena, pošto bi mogao da ih ucenjuje kao što sada ucenjuje Dačića.
S druge strane, neobjašnjiv mi je taj njegov personalni izbor, jer će se kad-tad vratiti kao bumerang. Ne možete s rđavim ljudima voditi dobru politiku. U srpskoj politici me to već decenijama fascinira. Stalno se očekuje da dobru politiku vode rđavi ljudi, a to ne ide. Iskustvo pokazuje da je to nemoguće. Svejedno, mehanizam negativne selekcije u srpskoj politici tvrdoglavo opstaje. Vučić je obećavao da će prekinuti s tim, i to nije učinio. Naprotiv, dodatno je utvrdio takav nenormalan politički sistem. Govorio je o oligarsima, tajkunima, najavljivao obračun... Bilo je logično očekivati da će krenuti malo da pročišćava, da stvara novi politički sistem u Srbiji, ali to se nije dogodilo. Jedino što se promenilo jeste to što je ranije postojala čista oligarhija, a danas imamo autoritarnu oligarhiju. Vučić je samoga sebe postavio na čelo oligarhije koju je u predizbornoj kampanji navodno napadao. Kako je to izveo? Tako što je prvo obećao da će se obračunati sa tajkunima, potom je pokrenuo akciju protiv Miškovića, time je pridobio podršku javnosti jer je Mišković neomiljen u narodu kao i drugi bogataši u Srbiji, a onda je na taj način disciplinovao druge oligarhe, okupio ih oko sebe i sad im naređuje. Miodrag Kostić Kole je odmah poklonio kuću za potrebe nezbrinute dece, što je hvale vredno, ali to je bio potez kojim je kupovao naklonost premijera.
Usput izjavljujući da je "Vučić kao Đinđić"?
Jeste, i sad prisustvujemo trci oligarha u ulagivanju premijeru. Ko će se više umiliti velikom vođi kako bi zadržao kapital i poslove koje ima u Srbiji.
Tu smo trku gledali na Kopaoniku nedavno.
Da, to je tamo bilo javno. U vreme čiste oligarhije, Boris Tadić nije komandovao oligarsima, već su oni plaćali njegove saradnike koji su donosili zakone u korist oligarha; oligarsi su davali novac stranci, a on i saradnici su ispunjavali želje oligarha. Isto je tako bilo i sa Koštunicom i njegovim saradnicima. Sada prvi put imamo vladara kojem oligarsi takođe pomažu, ali moraju i da ga slušaju. Tako da trenutno prisustvujemo jednom specifičnom, novom načinu političko-ekonomskog regulisanja društvenog života u Srbiji. Reč je o političkom kapitalizmu na periferiji svetskog kapitalističkog sistema, gde ogroman broj ljudi crkava radeći različite poslove, živeći u strahu od otkaza, a na toj narodnoj grbači oligarhija je sa velikim i mudrim vođom na čelu zasela i povremeno mamuza. To je slika našeg života danas u Srbiji.
Izuzetno je ilustrativan i način na koji je medijski obeležena godišnjica pogibije Zorana Đinđića. Nekako je ponovo u prvi plan izbio Aleksandar Vučić. Omaž Đinđiću je bio, u stvari, omaž njemu. Otkad je postao prvi čovek Srbije, još kao PPV preuzeo je oreol mučenika, ozbiljno zabrinutog za svoj život zato što ga niko ne shvata. I Vučić je, kao i Đinđić – neshvaćen i jedinstven, pa se u tom ključu slike sa sahrane pokojnog premijera čitaju kao upozorenje: Bog vas je i drugi put pogledao, dao vam drugog velikog lidera, pazite šta ćete.
Da, svakako je moguće čitati tako, samo je pitanje da li je svesno na taj način obeležavana godišnjica smrti, što bi svedočilo o rukopisu Bebe Popovića, ili je reč o nekom "spontanom" učitavanju. Na rečenici "Srbi ga nisu razumeli" ponovo se insistira u slučaju Vučića, to jeste nešto što je zgodno medijski iskoristiti. Dobar deo građana jeste osetio nekakvu grižu savesti kad je Đinđić ubijen, jer jeste o njemu pisano loše i negativno počev od načina na koji je vodio zemlju pa do njegovih "veza" s kriminalnim miljeom. I nesumnjivo je da se sada igra na tu kartu. Koliko svesno, teško je reći. Ne možemo biti posve sigurni. Ali, imajući u vidu težnju da se manipuliše medijima, nije isključeno da je tako nešto na delu.
Kada je Boris Tadić upao u živo blato marketinga i medijskih kampanja, rejting je počeo ozbiljno da mu se odronjava, i mada se čini da se vlada u Nemanjinoj od kulisa i "odnošenja s javnošću" više i ne vidi, Vučić nema ozbiljnijih problema s rejtingom?
Još je rano. Prošlo je tek tri godine, a pokušava se predstaviti da je, zapravo, reč tek o jednoj godini. Tadić je vladao dugo kada je to počelo da mu se događa. Da nije pobedio samog sebe, vladao bi još uvek. Ono što je za neke vidljivo odmah, drugima postaje vidljivo tek posle izvesnog vremena. Tolika je želja kod ljudi da se u Srbiji pokrene nešto nabolje, da oni žele da veruju i u "Beograd na vodi" i u reforme, žele da veruju da će Vučić zaista raskrstiti sa korupcijom, iako od ona 24 sporna slučaja privatizacije u izveštaju Verice Barać nijedan jedini nije rešen. Obećanje za njihovo rešavanje dato je u predizbornoj kampanji 2012. On je još kao PPV bio zadužen za to, i ništa se od toga nije raščivijalo.
Ministar Vujović je otvoreno priznao da vlada manipuliše informacijama. Nisu hteli da objave vest o poskupljenju struje od 1. aprila, i to pravda time da su hteli ljude da poštede psihološke drame. On je na taj način vrlo ilustrativno objasnio kako vlada funkcioniše?
To je opet pitanje političke zrelosti građanstva Srbije. Tamo gde se laganje političarima uzima kao greh kad budu uhvaćeni u laži, tamo je ministar spreman da ode iz vlade. Ovde to još nije slučaj. Otud i svi ti PR profesionalci koji podučavaju ministre iz vlade. Potrebno je savladati veštinu ubeđivanja da je laž u stvari istina. Narod treba da prihvati sve mere koje se protiv njega donose bez roptanja i s poverenjem u genijalnog predsednika vlade, koji ubeđuje da je to sve, zapravo, za dobro naroda.
Kad je reč o podršci Aleksandru Vučiću, nije ona tolika kako se obično misli. Reč je otprilike o četvrtini punoletnog građanstva. A zašto? Zato što je oko polovine građana razočarano i ne podržava nikoga. Ubijeni su u pojam i još nisu došli u ono stanje razdraženosti kada moraju da se angažuju protiv vlasti. A to će vreme doći, jer autoritarna, a nesposobna vlast nesumnjivo mora naposletku izazvati razjarenost građanstva. Tada će samo biti pitanje koje će snage uspeti da organizuju to nezadovoljstvo. Da li će to biti krajnja desnica, neka od postojećih stranaka, u šta ne verujem, ili možda levica, koja bi trebalo da se konačno i u Srbiji probudi.
DS je ponudio vladu u senci.
Ako se uzdamo u Dragana Šutanovca (navodim to ime samo kao ilustraciju, jer može se navesti niz imena poput Olivera Dulića, Slobodana Milosavljevića, Aleksandra Vlahovića, Balše Božovića), opet nešto s nama nije u redu. A to da s DS om mnogo toga nije u redu govori činjenica da su ovi ljudi i dalje u vrhu stranke. Zbog čega je to tako? Zato što su sve stranke u Srbiji, bez izuzetka, formirane kao patronažne stranke ili stranke lovaca na plen. To znači da se javljaju stranačke velmože, patroni, koji su koncentrisali moć na taj način što su osvojili značajan broj klijenata u samoj stranci po raznim lokalnim odborima, i ti klijenti glasaju za patrona, a patron njima obezbeđuje napredovanje unutar stranke i poslove ukoliko je stranka negde na vlasti. Tako kod nas funkcionišu stranke i tako se kod nas može objasniti jak položaj u samim strankama izvesnih političara koji uživaju negativan ugled u javnosti. Upravo zbog toga te stranke ne mogu napraviti ništa u budućnosti protiv Vučića.
Osim toga, vlada u senci ima smisla u političkim sistemima koji su dvostranački. Gde postoje dve stranke koje se tradicionalno smenjuju na vlasti. I onda vlada u senci biračima jasno stavlja do znanja da su to ljudi koji će, kada ta stranka pobedi na izborima, doći na ministarska mesta. Građani onda znaju tačno za koga glasaju. Ministri se u senci spremaju za te pozicije i svi znaju da će oni na njih i doći ukoliko njihova stranka pobedi na izborima. Ovde nije tako. Ovde imamo koalicione sisteme. Anomalija je da je jedna stranka dobila apsolutnu većinu i da može vladati sama. Samo je jednom na prvim izborima 1990. bilo tako, ali smo tada imali većinski izborni sistem. Upravo zbog razočaranosti tradicionalnih birača Demokratske stranke načinom na koji je ova stranka vladala i ljudima koji su se potpuno kompromitovali, SNS je pobedio. Zato je došlo do pasivizacije biračkog tela ne samo DS a nego i drugih stranaka, a Vučić je veštom demagogijom uspeo da dođe do velike popularnosti. Tako da bi postojeće stranke morale značajno iznutra da se izmene da bi mogle da polažu pravo na poverenje građana. Ovakve kakve su sada – to nije moguće. Zato treba očekivati pojavu novih političkih snaga.
Da li su moguće Siriza ili Podemos na srpski način?
Videćemo. Dosad su bile slabe šanse za tako nešto. Trebalo bi da se kao društvo zapitamo šta je to bilo dobro u socijalističkom sistemu, a bilo je dobro obrazovanje, zdravstvo, socijalna pravda, društvena pokretljivost (mogućnost da darovito dete siromaha napreduje u društvu) bila je znatno veća no danas... Mislim da nema nikog ko je živeo u socijalizmu, a da neće reći da su obrazovanje i zdravstvo bili bolji nego sada i da je društvo bilo pravednije. Zaštita prava radnika je tada bila veća nego sada. Osim toga, nije postojala veronauka u školama, jer dogmatska misao teži zaglupljivanju, što se danas sve jače oseća. Naposletku, Jugoslavija je politički nešto značila u svetu, tj. nije bila banana država kao što su sve odreda njene naslednice. Ono što nije valjalo u socijalizmu odnosi se na nedostatak političkih sloboda. Ideološki i politički monopol (dogmatski marksizam koji se tada predavao u školama takođe je zaglupljivao) jedne stranke, gaženje ljudskog dostojanstva na Golom otoku, autoritarni vođ koji se smatra svemogućim i genijalnim, gerontokratija i blokiranje stvaralačkog potencijala i inovativnog mišljenja tokom 1970-ih i 1980-ih, to su bile rđave karakteristike socijalizma koje levica mora da odbaci ukoliko želi obnovu levičarske energije i uspeh. Moguće je pozivati se na ono što je dobro bilo i to ubaciti u svoj program.
Treba danas da razmišljamo o ostvarenosti ideala Francuske revolucije – slobode, jednakosti bratstva. Da li smo slobodni, da li smo jednaki, da li nam je svaki čovek brat, cilj po sebi, ili tek sredstvo koje koristimo da bismo ostvarili egoistične ciljeve. Ako pogledamo kako je zapravo, videćemo da su ideali Francuske revolucije izdani. U tom smislu, potrebno je da se jave političke snage koje će se boriti za reaktuelizaciju tih ideala. Da li će oni biti opaženi kao levi? Pa neka budu, to je za levicu dobro, jer ti ideali jesu nešto za šta se vredi boriti. Oni su danas iznevereni i na nivou EU, i na nacionalnom i na svetskom nivou. Sve ono što je trebalo da donese Francuska revolucija, oslobođenje čoveka, bratstvo među svim ljudima, ravnopravnost i solidarnost, jednakost svega što nosi ljudski lik, sve to čemu smo se nadali i za šta smo verovali da se u određenim istorijskim periodima približavamo ostvarenju tih ideala, ispostavilo se da je bila iluzija, a to ne sme da bude iluzija, ukoliko želimo da budemo dostojanstvene i slobodne, međusobno ravnopravne i solidarne ličnosti.
Po izveštaju Amnesti internešenela za 2014, Romi, Srbi na Kosovu i mediji su ovde najugroženiji. Govorili smo već o stanju medija, ali da li je ovo cenzura, autocenzura ili diktatura?
Nije svakako diktatura u pitanju, nije ni autocenzura, nego je reč o cenzuri. Ne može autocenzura dugo da traje, a da nema cenzure. Autocenzura može da postoji kada je pritisak javnosti, javnog mnjenja veliki. Onda se novinar usteže da nešto napiše ili kaže, jer se plaši reakcije javnosti. To je, možda, bilo prvih godinu dana Dačić–Vučić vlade. Već od 2013. to je apsolutno neuverljivo objašnjenje. Tada već postoji jasna podela javnosti. Ne može se izaći u kafanu, a da se ne čuje neki vic o ovoj vladi. Ljudi ismevaju gluposti ove vlasti (setite se npr. spasavanja deteta iz smeta) koje se mogu čuti, videti ili pročitati u medijima. Tako da više nema govora o autocenzuri, sada se može govoriti o retkim slobodnim i mnoštvu kontrolisanih medija, a u kontrolisanim medijima postoji cenzura.

http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1280539

[Ghoul]

[Albedo 0]

premijerov smisao za humor se popravlja

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/547655/Vucic-I-oslobadjanje-i-vracanje-Seselja-su-pakost-Haskog-tribunala-prema-Vucicu

[Ghoul]

[eddie coyle]

'Na pitanje novinara da li je posada koja je poletela bila dežurna tog dana ili je došlo do zamene letova, premijer je rekao: "Pojma nemam". On je dodao da bi, da je trebalo da odluči da li da se dete spasava, odlučio da se dete spasi.


Ove njegove konferencije za stampu su sve besmislenije i besmislenije. On skupi novinare pa im onda iznese neke njegove subjektivne impresije, sta bi on hteo, sta bi voleo, kako se njemu neke stvari cine, to cesto bude u potpunoj koliziji sa zvanicnim informacijama nadleznih organa i pritom nema nikakve konkretne odgovore na neka pitanja. Sa druge strane ovi sto bi trebalo da su nadlezni da daju takve odgovore ili statiraju u pozadini ili ih uopste nema na konferenciji. Trebalo bi novinari jednom da ga ispale, da sazove KZS pa da niko ne dodje...

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2015&mm=04&dd=04&nav_category=16&nav_id=976871

[ALEKSIJE D.]

Meni je lepo da slušam njegove konferencije i monologe.
Pogotovo one deonice kada počne sam sa sobom da se svađa, da besni, da pita sebe i odgovara zamišljenim neprijateljima. Voleo bih da to neko stručniji prokomentariše. Mislim, ide ovaj festival monodrame i pantomime, tako da bi on komotno mogao da nastupi... Performans potpun.

[Dybuk]

Kult licnosti. Kako smo dosli do ovoga...opet?

Ne hvala.

[Ugly MF]

Meni niko da objasni razliku izmedju reci 'samoupravljanje' i 'demokratija'...
...samo su mi rekli da ne sumnjam da ima razlike, jer se eto kako vidimo drugacije izgovara i pise...

[Meho Krljic]

Pa, ugrubo, demokratija podrazumeva biranje predstavnika unutar sistema javne uprave tako da (praktično) svi građani države mogu ravnopravno da se nadmeću za te upravljačke funkcije i ravnopravno biraju one koje žele na njima da vide, pa onda sa tih funkcija uređuju društvo, sa vrha na dole. Samoupravljanje podrazumeva značajno veći stepen slobode nižih nivoa, dakle, na primer, da preduzećem upravljaju radnici a ne država ili vlasnici kapitala, ili da opština ima izuzetno visok stepen samostalnog odlučivanja tako da se odluke koje joj se "nameću" sa vrha, od strane države svode na šačicu opštih stvari (valuta, himna, vojska, tako te stvari). Ovo je najgrublja podela - demokratija dakle, može i dalje biti izuzetno centralistička, tako da onaj koji je glasao za predstavnika na nacionalnom nivou kasnije nema skoro nikakve dalje mogućnosti odlučivanja, dok u samoupravljanju imaš decentralizaciju i visok stepen zadržane slobode odlučivanja.

[scallop]

 

[Meho Krljic]

Pa, slobodno obrazloži kako ti to vidiš 

[scallop]

Nema veze kako ja to vidim, već kako JESTE. Tvoje obrazloženje je nešto najneukije što sam video poslednjih decenija.

[mac]

Nije neophodno da napišete svoju definiciju, ali mogli biste bar da obrazložite šta je neuko u Mehinom odgovoru.

[Meho Krljic]

Scallop voli da malo ode u hiperbolu, ipak je on pisac pa se tu nema šta zameriti. Moje obrazloženje je, sigurno, neuko jer nisam učen u domenu političke filozofije, ali sam napomenuo da je u pitanju gruba komparacija i ilustrovao je u širokim crtama da bi drug Ugly MF mogao da percipira gde se tu primećuju razlike. Recimo, Singapur je demokratsko društvo - ima redovne izbore još od osamostaljenja - ali nije ni blizu samoupravljanja, državni vrh je od osamostaljenja pa do pre neki dan bio pod faktičkom kontrolom jednog čoveka, propisujući u velikoj meri ponašanje građana, državna administracija je mala ali privatni kapital upravlja dobrim delom privrede (a ne radnici) itd.

[scallop]

Da krenem od pračoveka ili hijene Kork koja je zloupotrebila položaj kraljice u svom plemenu? Ili od Asimovljevog ciklusa Zadužbine, gde je prepoznao sva društvena ustrojstva osim samoupravljanja? Ili od trenutka kad je svet prepoznao samoupravljanje i pokušao da principom participacije uravnoteži odnose između posednika i posedovanih? Čitava civilizacija je sazdana na traganju za upravljanjem koje bi zauzdalo nezajažlivost i dalo pravu priliku ostalima. Samoupravljanje je samo jedan od modela i imao bi šansu da se usredsredilo na normativnu, a ne na izvršnu vlast. Trebalo je da se bavi ispravnošću, a ne donošenjem odluka. Ne verujem da vam je jasno, pa ću vam dati primer:


Egzistencija društva "Lazar Komarčić" u Domu kulture "Braća Stamenković" u jednom trenutku je zavisila od glasanja ložača u kotlarnici i čistačica u Radničkom savetu, a ne od odgovornog za kulturnu delatnost NUBS, književnika i kritičara Bože Koprivice, koji je našu prisutnost omogućio.


Što se tiče neukosti, imao sam i grđe odrednice u vidu, ali sam odabrao najbenigniju. Uprkos tome što je Mehin kurziv vidljivo pežorativan. Uostalom, jugoslovenskog samoupravljanja u stručnoj literaturi ima toliko, da je nagađanje bezvezna opcija.

[Meho Krljic]

Izvinjavam se ako je delovalo pežorativno, nije to bio cilj, trebalo je da se aludira na to da si ti reagovao udaranjem glavom u zid a ne davanjem svog objašnjenja, ništa drugo.

Apropo kvaliteta objašnjenja, neka istorija i Ugly MF prosude da li je jasnije ovo što sam ja napisao ili ovo što si ti napisao, ili mu je bolje da potraži stručnu literaturu. 

[ALEKSIJE D.]

www.kupindo.com/Drustvene-nauke/16780513_POLITICKI-SISTEM-JOVAN-DJORDJEVIC-VLADIMIR-KILIBARDA
http://www.limundo.com/kupovina/Knjige/Strucna-literatura/Politika-i-novinarstvo/POLITICKI-SISTEM-JOVAN-DJORDJEVIC/33825317
http://bs.scribd.com/doc/52166470/Kardelj-Pravci-razvoja-politi%C4%8Dkog-sistema-socijalisti%C4%8Dkog-samoupravljanja#scribd
Onako, koga baš, baš zanima...
Postoje radovi koji porede ideje korporativnog fašizma - Musolinijeve ideje o radničkoj samoupravi i sličnostima, ali to su već dela koja su na nivou člana i eseje Đerđa Lukača i drugih mislilaca.
Skalopovo viđenje u rečenici koje taj vid participacije svodi na razmatranje ispravnosti i mogućih odluka, a ne na samo donođenje odluka, kao najispravnijeg viđenja šta je to trebao biti, u svojoj je biti najispravnije.

[scallop]

Shvatiće UglyMF. On zna da crta, a ja sam nacrtao. Za Maca bi mi trebao lenjir i šestar. Postoji duž sa tačkama A i a na krajevima. Treba je podeliti tako da se uspostavi ravnoteža. Plemensko uređenje, robovlasničko društvo, feudalno društvo, imperijalizam, kapitalističko društvo, totalitarno društvo, demokratsko društvo, diktatura, radničko samoupravljanje su potencijalne ravnotežne tačke. Ako ravnotežna tačka nije dobro postavljena, duž preteže na jednu stranu ili se lomi. Da su Radnički saveti SAVETOVALI, a ne ODLUČIVALI možda bi imali šansu. Ovako je odlučivanje podmetnuto nestručnima, što je otvorilo prostor zloupotrebama. Uostalom, svako društveno uređenje je sir, samo su mu rupe različite.

[mac]

Okej, razumeo A opet, Meho je napisao kako je bilo, a Scallop kako je trebalo da bude, pa i dalje nedostaje objašnjenje šta je tačno problem s Mehinim postom. Da li je problem to što i on nije napisao kako je trebalo da bude?

[scallop]

Nije uopšte bilo onako kako je Meho napisao. U delu o samoupravljanju, a za viđenje demokratije me baš briga. Ja nisam recenzent da mu tekst ispravljam.

[Albedo 0]

pa dobro, ni demokratija u stvarnosti nije ravnopravno nadmetanje za upravljačke funkcije, ali je to načelo prema kojem se razlikuje od samoupravljanja

mada, u stvari, demokratija i ne bi trebala da bude nadmetanje za upravljačke, već za vladajuće funkcije, ali kod nas se odnosi na oboje

Upravljačke bi upravo trebale da budu stručne, i nevezane za konkretnu partiju, sekretari u ministarstvima pa nadalje do menadžmenta u preduzećima, ili činovnika. Oni su tu i rade svoj posao decenijama, nevezano za partiju na vlasti

no kod nas se i o tome odlučuje na izborima, možda baš zbog tog traljavog samoupravljanja

[Meho Krljic]

Mislim da je kurcšlus nastao u tome što sam ja dao odgovor na pitanje govoreći o načelnim (i vrlo grubo skiciranim) razlikama između pojmova demokratije i samoupravljanja a Scallopu je zasmetalo što nisam govorio o jednom partikularnom obliku samoupravljanja koje su komunisti osmislili u SFRJ.

[scallop]

Naravno, ovde nije u pitanju ko je u pravu, nego ko duže izdrži u raspravi. Ili me zamorite ili počne da me mrzi, pa onda samoupravljanje, pa i sve drugo, može da bude šta god vam padne na um. Molim samo da niko ne pomisli da je dobio odgovor.

[Meho Krljic]

Najgore je što se onaj koji je postavio pitanje - sad ne javlja 

[Ugly MF]

A stoooo?
Pa vi se super zabavljate i teoretisete i brez mene!
Komrad Meho je divan covek i idealista sa svim svojim teorijama i ja garespektujem apsolutno,
ka osto respektujem i Scallopovo lupanje glavom.
Moje pitanje je bilo karikatura, jer hmm, svako ima svoju percepciju stvari, a moja je da je kod nas svejedno kako nam se zove poredak tj, vlas' si je uvek ista kako god da se zovu.
U nas ako nije despot, ko da nije na vlasti, taj si sam sidje, il iga s'(metak)nu...
U Ameriki ako narod nije rob a lovatori robovlasnici, ne umeju da vladaju....Azijati da limaju cara ili komunjaru, on je tamo bog, nema veze.
Rusi vole Cara, pa to ti je...

Moje dosadasnje iskustvo mi je reklo da razlike izmedju politickih i verskih sekti malo ima, jedni ce sve da urade za vlas' i lovu, drugi za ono sto im sleduje afterlajf, ali u principu, sve samo sektastvo i kriva nauka, zasta god da se ufatis.
Kuran je tu najbolji.On se valja kao verska knjiga , ustvari je drzavni poredak.

[Meho Krljic]

Kuran je tu najbolji.

Meni drago da smo došli do ispravnog zaključka. 

On se valja kao verska knjiga , ustvari je drzavni poredak.

Pa, to. Muhamed nije krio ambiciju da religija pomogne u uređivanju društva i uspeo je da pomiri duhovnu i socijalnu komponentu na, do tada, najefikasniji način.

[Ugly MF]

Da, da, i odma napravio dve frakcije da se krljaju medjusobno, da ima uvek balans izmedju pozicije i opozicije!
Sta ima im setu mesaju neke nove ideje i poretci, hehe. Ma cudo !

[Ugly MF]

Pa, to. Muhamed nije krio ambiciju da religija pomogne u uređivanju društva i uspeo je da pomiri duhovnu i socijalnu komponentu na, do tada, najefikasniji način.

Pomiriti duhovnu i socijalnu komponentu?
Ne zajebavaj....

[scallop]

E, moj UMF, propustio si ključnu komponentu - sve je to sirac, samo je pitanje kol'ke su mu rupe.

[Ghoul]

da se vratimo na temu - tj. da obnovimo gradivo:

Brat onog licemera Vučića napadne žandarmeriju. On nevin, žandarmerija kriva.

Komunalci tuku narod po autobusima. Oni nevini, narod kriv.

Sin vlasnika Pinka, stranačke televizije naprednjaka, ubije devojku na pešačkom prelazu. On nevin, ona kriva.

Smanje vam plate i penzije. Naprednjaci nevini, prošla vlast kriva.

Ministri i predsednik kupuju i falsifikuju diplome i doktorate. Oni nevini.

Glumci dobijaju otkaze jer su bili na mitingu protiv vlasti. Oni krivi.

Ministri usmeravaju helikopter tamo gde bi da se slikaju, helikopter pada. Oni nevini, piloti bili pijani.

Otpuštaju radnike gde stignu i zapošljavaju partijske drugove. Oni nevini.

I nakon svega postoje ljudi koji će glasati za SNS...

[Albedo 0]

Šojić je naš najveći samoupravljać!

[Anne Bonny]

Do or do not, little Serbs. By eternal whining eternal shit you eat will. Što reče Joda.

[Dybuk]

Eternal whining it is (shit included). 

[Filaret]

Sve su to, Ghoule, svinjarije i ozbiljne zloupotrebe zbog kojih ne treba glasati za SNS. Ako misliš da će neko, recimo ja, glasati za Vučića zato što misli da su neki aspekti njegove politike dobri, onda em grešiš, em krajnje pojednostavljuješ stvari.


Za Vučićevog brata verujem da je tako kako kažeš, komunalnu policiju nisu valjda osnovali da tuku ljude, ali svašta se desi, čitam baš danas da S. Mali predlaže neke psihološke testove, Pink je uvek bio televizija onih koji su na vlasti, a to za sina je naravno strašno, falsifikovane diplome nisu samo skandal nego i bruka, partijsko zapošljavanje ipak nisu naprednjaci izmislili...


To za glumce zaista nisam čuo, a o helikopteru može da misli ko šta hoće, ali smenjivanje Gašića bi u svakom slučaju bilo i neophodno i dokaz elementarne ljudske pristojnosti njegovog partijskog šefa. Šta će biti, videćemo.


Ostaju plate i penzije. Da li po nalogu MMF ili samovoljno, tek mislim da je to opravdano. Naravno, penzije su daleko osetljivije i možda ih nije trebalo smanjivati na isti način i u istoj meri, ali penzioneri nemaju ni volje ni snage da se bune, pa su uradili kako su uradili. Ne zato što su plate previsoke, nego jednostavno nemoguće je da ovakva privreda izdržava 800.000 ljudi na državnim jaslama od kojih je bar 20% višak. Recimo, u zdravstvu 104.000 zaposlenih, od toga 31.000 nezdravstvenih radnika, dakle preko 30%, u EU maksimum 15%, a u skandinavskim zemljama 8%. Još gore je u državnim preduzećima. Uostalom, ko bi to radio da ne mora?


Srpska politika je na čvrstoj uzdi i nažalost ne zavisi od toga ko je vodi. U tim okvirima mislim da je Vučićeva politika blizu nekog optimuma. Njegove lične osobine i to o čemu pišeš su razlozi da ne bude tu gde jeste, ali za to postoje izbori.

[Loni]

Ghoul je zaboravio da napomene i ukidanje tv emisija.
Utisak nedelje - Kritikovali režim, više ih nema.
Sarapin problem - isto
Emisije Vučinićke na RT Vojvodina = takođe.

Predefinisanje B92 kao televizija koja će u budućnosti da se bazira na zabavne sadržaje,
preuzimanje PINK-a od strane Vučićevića,
najavi privatizacije Studija B i slično.

Medijski je Srbija u potpunom jednoumlju.

[Linkin]

Srbija je oduvek bila u potpunom jednoumlju.

Samo sad zavrnuti i poslednji ventili koji su delu naroda stvarali lažan utisak da nije.

Realno, ovo je bolje. Jer, bez ventila sud pod pritiskom će da eksplodira.

[Dybuk]

Pa narod izabrao. A sad gledajmo, uzivajmo i predajmo se idolatriji.
Kratko pamcenje mi imamo, to je problem. I volimo diktatore, cvrstu ruku, nekog da nam govori kako da zivimo, sta da gledamo, kako da mislimo. I volimo da se zalimo i vajkamo, kao, nije to moja krivica, nisam ja birao/la. Aha.
Obrni okreni, smesi nam se srpski Milo da ne pravim neka starija poredjenja...al 'posten' vazno da nece da krade  i da nam govori ono sto zelimo da cujemo.
Narod smo koji voli vodju, nekog da metne na pijedestal, a iskustvo nam kao, nije pokazalo koliko je to lose, opasno. Kratko pamcenje i mazohizam. Malo mislimo svojom glavom, malo glava za misljenje, ali glava za brisanje ne fali. Uzdravlje.

[Filaret]

Ma svaki narod voli da ima vođu, nismo mi tu neki specifikum, ali splet da ne nabrajam kojih okolnosti je doveo do toga da je kod nas sve na krv i nož. Što neko reče, šta da misliš o narodu koji je smislio poslovicu da je Bog prvo sebi bradu stvorio.

[Dybuk]

Naravno, ali je opasno sa istorijskim iskustvom kakvo mi imamo stvarati novog.
Velike sile kao Rusija i Amerika trebaju lidera, nekog sa autoritetom, moci, da se preganjaju jedan s drugim i trenutnim 'pretnjama', ogromne su to nacije, strasne ekonomske i vojne sile.
Da li razvijene Evropske zemlje kuju u nebesa svoje lidere? Holandski politicar ide uredno biciklom na posao, ko obican gradjanin. Dobar ce biti dan kad predsednik/premijer prestane da bude centar naseg sveta, kad se okrenemo svojim svakodnevicama i tom politickom lideru ne poklanjamu paznju koju ne zasluzuje.
Ja se stvarno cudim kako iko danas, ovde, politicaru slepo veruje i od njega pravi bozanstvo. A mi stalno kao biramo manje zlo, i nemamo sposobnost procene, anticipacije.
Evo, Dragica je sebi utuvila u glavu da je Misel Obama, ej!

[Filaret]

Preci tog holandskog političara koji na biciklu ide na posao su opljačkali pola sveta, pa im je sad lako, to su te okolnosti loje sam pomenuo.

Sa iskustvom samo XX veka zaista ne možeš da očekuješ da naš narod bude kao ti narodi koji žive u blagostanju. Iz jedne diktature u rat, iz rata u drugu diktaturu, pa opet u rat... Ne pravdam, samo pokušavam da shvatim.

A to da li je nekome ovaj ili onaj političar centar sveta, zaista zavisi samo od njega samog. Ili ipak najviše od njega.

Dragicu mi ne pominji. Da joj je neko pre tri godine rekao da će postati šta je postala, verujem da bi joj ispala preslica iz ruke od cerekanja.

[Anne Bonny]

Ako ništa drugo, ovi pacovi na vlasti su toliko arogantni u svojoj nesposobnosti i toliko bezobrazni u oduzimanju svih opcija građanima, svuda poturajući laži i botove, da će neko, zaista i bez preterivanja, da ih dohvati na Terazijama. Posebna bandera za Dragicinu dolce&gabbana kolekciju.

[Albedo 0]

šta god vi pričali, čitavu medijsku strategiju, sa sve botovima, naprednjaci su prekopirali sa Zapada

tako da džaba kukate, sem ako nećete, što neko reče gore, da jedete...

[džin tonik]

da se vratimo na temu - tj. da obnovimo gradivo:

Brat onog licemera Vučića ...

I nakon svega postoje ljudi koji će glasati za SNS...

pa naravno. uopce ne primjecujes kolike slobode uzivas. sve sto nabrajas cinili bi i drugi u najmanje istoj mjeri.
samo ti to ne bi imao pravo primijetiti i kritizirati, vec bi ti na zidu visila vucko-lajk slika, te bi mu jos nosio stafetu, klicao i skladao pjesmice.
ovako pljujes po drzavi, predsjedniku, putujes, radis sto zelis, bavis se hororom, pises kako ti se prohtije. i bas nikog nije briga. zar to nije lijepo?
sto nisi '81. doveo u pitanje titine genijalne poteze i zapoceo knjigu sa posvetom koja ne bi glasila "i drug tito je volio horor"?

[Ghoul]

ovako pljujes po drzavi, predsjedniku, putujes, radis sto zelis, bavis se hororom, pises kako ti se prohtije. i bas nikog nije briga. zar to nije lijepo?

ma, milina: skroz nekažnjeno smem da pišem i obznanjujem ovakve stvari:

VUČIĆ (Cub, 2014)



http://ljudska_splacina.com/2015/04/vucic-cub-2014.html

[Anomander Rejk]

http://www.nspm.rs/hronika/ispred-skupstine-skup-podrske-beogradu-na-vodi-okupljeni-nose-parole-vucicu-uhapsi-ih-sve.html

[džin tonik]

Pa da Gule! I naglasak na nikog nije briga. Sjetih se jednog idiota sa društvenih mreža, kaže pisao sam o tome i tome prošle godine, te se pita koga briga i sam si daje i odgovor. Koga briga. Hehe.

[Dybuk]

Posebna bandera za Dragicinu dolce&gabbana kolekciju

I zalihe krvi!

Bloody hell