Novinari koje najviše volimo

[Meho Krljic]

Kako je najavljen nekakav spešl, definitiv edišn Dead Islanda, Kristijan Donlan je proizveo ovaj divni memoarski zapis:

The Dead Island bug the public never saw

[Meho Krljic]

Greg Kasavin više nije novinar (a bio je, sećamo se da je pisao za gejmspot pre nego što je počo da pravi predivne igre poput Bastion i Transistor), al ne mari.


Doom is asking important questions that other FPSes aren't

[Meho Krljic]

Boginja:


How Fable Legends Took Down Lionhead

[ridiculus]

Evo šta je Tom Čik najviše igrao preko Stima:







Space Pirates and Zombies nije bio ovoliko visoko kada sam poslednji put gledao, pre par meseci. Podsetilo me da bi trebalo da nahvalim tu igru, ili  je barem samo predstavim, pošto uskoro treba da izađe SPAZ 2.


A našao sam i Kobeta (ProbablyRichard), ali njegov profil je privatan. 

[ridiculus]

A, radi kompletnosti, evo i nastavka gornje liste:





A ovde, osim RPG-ova, nalazimo i Rise of the Tomb Raider! Mada, i Payday: The Heist je akciona igra, iako znatno starija.

[neomedjeni]

A našao sam i Kobeta (ProbablyRichard), ali njegov profil je privatan. 

Znači Skajrim. 

[ridiculus]

Zar bi to krio? 

[Meho Krljic]

Evo, koga ne mrzi da čita, Kristijan Donlan je pažljivbo proučio tematiku i napisao ekstenzivno dugačak tekst o staroegipatskoj igri Senet. Ili, ako nekog mrzi da čita ali oće da sluša, ima i podkast koji se time bavi.

[Meho Krljic]

Stiven Totiljo intervjuiše Šigerua Mijamotoa:


What Makes Shigeru Miyamoto Tick

[neomedjeni]

Zar bi to krio? 

Pa, ne idu zajedno igranje Bethesdinih igara i održavanje ugleda hardkor RPG fanatika.


Doduše, Tim Kejn je potrošio desetine sati na F4, ali svi znamo da je to zato jer se nada da bi Obsidian mogao da dobije priliku da radi još koji spin off Fallouta. 

[Meho Krljic]

Nisam siguran koliko Kobet u svojim godinama mari za imidž "RPG fanatika". On je zapravo i poznatiji kao pojnt end klik ljubitelj nego kao RPG fanatik.

[neomedjeni]

Šta znam, neki jeftini filozofi kažu da ljudi propadaju kad prestanu da mare. Opet, ko će ga znati ima li čega u tome, i njih jeftine ćemo prve uza zid kad se digne kuka i motika, garant.

[Meho Krljic]

Mariti za imidž svakako nije znak zrelosti i napretka, dakle, prestanak TOG marenja je pozitivan. 

[neomedjeni]

Moraću to da kažem šefovima kad se sledeći put postavi pitanje imidža institucije. 

[Meho Krljic]

Reci im "Da ova institucija istinski mari za imidž imala bi bradu i majicu bez rukava!!!!!!!!!!"

[neomedjeni]

Pa, da budemo pošteni, ima bradu, dugogodišnju. 

[Meho Krljic]

Pustimo sad vaše homoerotske fantazije, druže Neomeđeni - pa makar i reč "firma" bila u ženskom rodu - nego da vidimo šta kaže Džef Minter. Minter nije novinar, naprotiv, u pitanju je legendarni gejm diveloper, ali njegov najsvežiji blog post je interesantan uvid u to zašto je njegov studio prestao da pravi igre za iOS:

Where have all the iOS games gone?

To give some idea of just how awful iOS was for us, the first non-iOS game I did after spending two years on iOS, released on a Sony handheld that many describe as being "obscure", generated literally *thousands* of times more income for us than two years and ten games on iOS with its potential billions of users. In the face of that I would have been absolutely daft to spend any more time at all on iOS.

[ridiculus]

[Meho Krljic]

Kad već pominjemo Aleksisa na drugoj temi:

Can too much choice be a bad thing?

[ridiculus]

Interesantna tema i pristup, i često sam razmišljao o tome, kao i o Buridanovom magarcu, jednoj od meni omiljenih metafora. Dovoljno je ovo zanimljivo da zapravo zažmurim i ne postavim pitanje "a ko je ovde novinar? "

[Meho Krljic]

Pa, Aleksis je napustio Failbetter, tako da sad nije developer (bar ne da ja znam) a ima redovnu kolumnu na Jurogejmeru, dakle, ako se malo zažmuri, može da izgleda kao da je novinar. 

Mada naravno, on suviše dobro piše da bismo se držali zakona ko pijan plota.

[Meho Krljic]

I kad već kršimo propise...

John Romero svakako nije novinar, ali pre osamnaest godina je intervjuisao Nasira Gebellija i nedavno rešio da objavi taj snimak na Vimeu. Za slučaj da ne znate - a realno ne znate - Nasir Gebelli je iranski programer osamdesetih godina smatran za genija koji je jedini mogao da izvitopereno ambiciozne igre poput Final Fantasy ili Secret of Mana spakuje na dovoljno mali prostor da stanu na NES kartridže i da rade na Famicom/ NES hardveru kako Alah zapoveda. Gebelli je pre toga bio i jedan od cenjenijih autora igara za Apple II - na primer hitčinu Gorgon. Ovo je jedini video intervju koji sa njim postoji, tvrdi Romero, mada, Gebelli je još živ, nikad nije kasno. 



https://vimeo.com/168638605

[Meho Krljic]

Svi brojevi magazina Nintendo Power sada su dostupni onlajn:


https://archive.org/details/nintendopower

[Meho Krljic]

Rami Ismail nije novinar već gejm diveloper, ali ovo je vrlo dobro da se pročita:


Why 'Day-One Patches' Are So Common

[Meho Krljic]

Sajmon PArkin u odličnoj reportaži o odličnoj ženi koja je radila na masi važnih igara:
Robin Hunicke's extraordinary journey

[ridiculus]

The best PC games you can play today

Evo nam malo drugačije liste od one Tajmove koju sam skoro postavio ovde. Mislim da je ovo odgovarajuća tema, pod uslovom da se shvati i kao "...kao i novinari koje ne volimo".

Ovi iz Pi Si Gejmera su potpuno prsli - osim ako nisu, ali ne bih mogao da se setim sličnog, pošto sam ih uvek čitao samo sporadično (kada Kobet nešto napiše za njih, recimo).

Neomedjeni će se oduševiti što su na spisku i Morrowind i Oblivion i Skyrim. I Fallout 4. [emoji38]

[neomedjeni]

Dark Souls nije na prvom mestu?! Meho, reaguj!!!

[Meho Krljic]

Meni je Witcher 3 na prvom mestu sasvim OK.

Ali, heh, Dragon Age II (ne i 3) i BioShock Infinite (a nema, recimo ni jedan Quake). Meni je lista simpatična jer ipak ima razuman senzibilitet gde pokušava da ispoštuje klasike a pokaže i kako medijum napreduje. Naravno da ima mnogo upitnih rešenja, ali koja top 100 lista ih nema? Meni najveća iznenađenja su da na listi nema X-Com (ima samo XCOM2, ali nije to isto) iako ima, recimo Valkyria Chronicles, zatim da nema, kako rekoh, ni jedan Quake, da nema ni jedan Thief (ima Dishonored, što poštujem, ali ipak...), da nema Left 4 Dead ali ima They Hunger itd. I nema ni jedna Introversionova igra što je zaista malo neobično uzevši u obzir da su oni i Britanci i sve to.

[ridiculus]

Nije meni problem da li ima (ili nema) na listi neka igra koju bih ispustio (stavio) već im je čitava metodologija konfuzna i nedorečena. Trebalo bi da se radi o igrama koje su najbolje po današnjim merilima, tj. ajde SADA da sednemo da ih igramo, a onda čovek kaže za Morrowind bukvalno "hasn't aged well".

Ali najgore mi je kad se kaže za StarCraft II: Legacy of the Void da je interesantan ne zbog multiplejera, već zbog priče.    

[ridiculus]

Uzeo sam avgustovski broj Sveta kompjutera, pošto je na poslu dosadno, a nisam u poslednje vreme čitao ništa iz virtuelnog pera domaćih gejming novinara.

Pročitao sam samo prikaze igara o kojima već znam nešto, kao što su Song of the Deep, Necropolis, Inside, Zombie Night Terror.

Song of the Deep, koja me je stvarno interesovala jedno vreme - izmedju ostalog, radi se o igri koja se odvija ispod morske površine; radio je studio Insomniac, poznat po igrama o Ratchet-u i Clank-u; metroidvanija je, koja je "žanr" meni vrlo, vrlo drag - ovde je predstavljena kao dokaz da su igre umetnost! Ne, prijatelji iz Sveta kompjutera*, audiovizuelna privlačnost nečega nije dovoljna za takvu konstataciju, inače bi oni plavi BG vozovi mogli biti umetnost, kada bi samo puštali neku prijatnu muziku putnicima, pošto su mnogi već išarani interesantnim grafitima. Mnogo bolji primer "umetnosti" bi bio Inside, ali ja bih postavio drugo pitanje u vezi njega: da li ima ikakvo značenje što je to video-igra, a ne, recimo, animirani film? Da li iskustvo sa njim tu generalno dobija više nego što gubi, ili su Playdead jednostavno promašili medij?

Najviše me iznenadilo slaganje sa Kuzmanovićem po pitanju bilo čega. Mada, verovatno sam nepravičan ovde, i dobar deo takvog stava se zasniva na mom relativno slabom kontaktu sa njegovim tekstovima poslednjih godina. Ovde je pisao o Necropolisu (i igri meseca, Starbound, ali to nisam čitao), i veliki deo problema sa tom igrom je pravilno označen. Ovde čak i ne mislim na marketing i hajp i poredjenja sa Dark Souls - to ne bi trebalo mnogo da utiče na mišljenje profesionalaca (iako, nažalost, utiče i na njih, ne samo na plačljivu decu interneta, koji žive od hajpa, i za hajp). Necropolis nema ni D od atmosfere Dark Souls, što zbog proceduralnosti, što zbog estetskog izbora, što zbog težine (tamo gde treba da je težak, mnogo je lakši, i obrnuto). Drugo, Necropolis nema ni S od statistika, i potpuno se svodi na "probaj dok ne zaključiš... možda" pristupu.

*tj. Darko Mihoković, da budemo precizni

[Meho Krljic]

Heh, stara i poznata zabluda da ako nešto sadrži materijal koji izgleda kao umetnost, mora biti da je i sadržalac umetnost. 

[Meho Krljic]

Sajmon Parkin u gorkoslatkoj posveti CRT televizorima i light gun šuterima:


Time crisis: Is this the end of the light gun?

[Father Jape]

Divan pasus odatle:

"Ever since I sold my 28-inch Sony Trinitron for an idiotic tenner, I've always kept a saved eBay search for a Sony PVM in an open tab. The PVM is the Bentley of the CRT world: a broadcast quality monitor used by production companies for film and TV editing. They once costs thousands but, having been rendered obsolete by the advent of widescreens and then summarily evicted from their Soho offices, can now be bought for a fraction of their original cost. After months of stroking a 'Buy It Now' button, I finally bought a PVM last month, a glorious 1986 model, complete with detachable speakers that, even at a modest volume, make the walls quiver with complaint. The set, a perfect 21-inch cube, is a reminder of how Jony Ive's sensibility has permeated contemporary product design. No white lines and slim trim here: the Sony 2130QM belongs to a different timeline. It's arrogantly chunky, traffic light totems of amber, buttons that light-up the bezels either side of the screen. It could have been ripped from the dashboard of the Nostromo. It is beautiful."

[Meho Krljic]

Ovaj Keith Stuart toliko dobro piše da čak i ako vas čitava problematika čitova ne interesuje, ovo svejedno vredi pročitati:

Game Genie declassified: That summer I played 230 Game Boy games

[Meho Krljic]

U knjizi Console Wars koju sam na drugoj temi predstavio pre par meseci ima dosta detalja o tome kako je američki deo kompanije SEGA početkom devedesetih korenito izmenio način marketinga a time i kulturu medijuma video igara. Odlični tekst Damiena McFerrana na Jurogejmeru ide u detalje o tome kako su stvari izgledale na ostrvu u isto vreme:

Pirates of the airwaves: How Sega won the hearts and minds of a generation

[Meho Krljic]

Nije isključeno da sam ovaj tekst/ intervju koga je Sajmon Parkin uradio linkovao juče, ali, eto, demencija... U svakom slučaju, radi se o priči sa Norijošijem Fužimotom koji je jedan od glavnih dizajnera igre Dragon Quest Builders a  koja spaja filozofiju Majnkrefta sa jednim od najvažnijih japanskih RPG serijala (Dragon Quest, naravno). Interesantna priča.

[Meho Krljic]

Pošto je dvadesetogodišnjica Tomb Raidera, Ellie Gibson za Guardian "intervjuiše" Laru:



At home with Tomb Raider's Lara Croft: 'There was probably too much murder'

[neomedjeni]

Tim povodom, da se podsetimo i intervjua Slobodana Macedonića sa popularnom junakinjom povodom izlaska Tomb Raidera 2. Prošlo tek osamnaest godinica.


http://www.sk.rs/1998/01/siop01.html

[Meho Krljic]

Seanbaby je napisao uobičajeno urnebesno smešan članak o tome šta je naučio praveći svoju uspešnu igru Caclulords koji je istovremeno ekstremno poučan u domenu toga kako gejm dizajn stvarno izgleda kad ste u rovovima:


http://www.cracked.com/blog/5-things-you-learn-when-making-modern-video-game/

[Meho Krljic]

You're Going To Get Fewer Early Game Reviews From Everyone

[neomedjeni]

Bethesda je stavila Kotaku na crnu listu?

[Meho Krljic]

Ma, odavno, ima bar 2-3 ako ne i 4 godine, ja mislim.

Ali, to na stranu, jeste notabilno da postaje trend da se igra ne šalje "profesionalnim" medijima na prikaz već tzv. "influencerima" a to su JuTjuberi/ Tvičeri sa dosta pretplatnika, a koji najčešće nisu skloni da nešto preterano kritikuju igru već su zadovoljni da je opušteno letsplejuju i četuju sa svojim sledbenicima. Ne kažem, izdavači imaju pravo da rade šta hoće ali, kako se to uvek ističe, ako se želi da igre imaju tu neku kulturološku težinu, nužno je da se oko njih razvije i neka vrsta kritičkog i teorijskog diskursa. Razume se, ima to i na akademiji, ali tek kada to postoji i u popularnoj kulturi pričamo o zaista kulturno notabilnom fenomenu. Izdavačima to, reklo bi se, nije baš prioritet. 

[neomedjeni]

Treba ih razumeti. I kamenovati. 

[neomedjeni]

https://www.rockpapershotgun.com/2016/10/26/bethesda-outline-anti-consumer-review-policy/



Bethesda, developers of Elder Scrolls and Fallout and publishers of Dishonored, Doom, Wolfenstein and more, say that their policy now is to send out "media review copies" one day before their games come out. That's what they did with DOOM earlier this year and that's what they intend to do with the approaching releases of both Skyrim Special Edition and Dishonored 2.

We think this is a bad thing for you and for everyone other than Bethesda.

[ridiculus]

Sad se kao svi čude... 


Recimo da je takva politika bila vidljiva i pre 10 godina, i bilo je potrebno samo da se skupe dodatni uslovi, kao što je veliki uticaj video-strimera na igračku populaciju.


Bethesda je po mnogim pitanjima gora od EA, izdavača na čije su pljuvanje ljudi izgubili mnogo vremena.

[neomedjeni]

Heh, kako ono beše... A da, prvo su došli po komuniste... 

[ridiculus]

I Ars Technica povodom pitanja ranih prikaza: Why early reviews of videogames are getting rarer and rarer.

[Meho Krljic]

Martin Robinson:

Bethesda's anti-consumer review policy comes as no surprise

[Meho Krljic]

Povodom najave Uwea Bolla da se posle Rampage 3 povlači iz filmskog biznisa (i nastavlja, pretpostavljam da vodi svoj uspešni restoran u Vankuveru), vredi iskopati ovaj deset godina stari intervju koji je sa njim radila Ellie Gibson.

"Let's be realistic, what is House of the Dead? House of the Dead is a brainless shooter, where you shoot zombies into pieces. So what are you expecting from the movie, Schindler's List?
"I think I made a perfect House of the Dead movie, because it really shows how the game is. It's a lot of fun, it's over-the-top action - it's not 28 Days Later, because the reality is that House of the Dead is about how it's a lot of fun to shoot zombies... It's cheesy entertainment with a lot of gore and a lot of violence, and it's super-fast."

[Meho Krljic]

Vesli Jin Pul:


20 years on, the Tomb Raider story told by the people who were there