Šta smo voleli da čitamo kao klinci

[scallop]

Karl Maj je bio folirant, koji nikada nigde nije bio. Po uverenju nemački nacionalista kome su svi pozitivni likovi bili Nemci. Dobar je za čitanje u njaranijem detinjstvu, kasnije, ostavlja otužan ukus.

[Albedo 0]

da, i ja pročitah negdje da je to on sve izmislio, to jest da nikad nije bio u Americi

btw, omiljeni Hitlerov pisac

[Meho Krljic]

Dobro, to se zna. Mislim, to da nigde nije bio a pisao o silnim dalekim zemljama. Meni je uvek bilo sjajno što je on u svojim romanima smeštenim na američki zapad intenzivno insistirao na tome da "stvarni" život na tom zapadu nema veze sa romansiranim petparačkim romanima koji su u to vreme bili popularni i da je pravi zapadnjački život bio to što on opisuje. Sjajan lik  Činjenica je da mu je većina pozitivnih likova bila nemačke nacionalnosti ali meni je i to bilo zanimljivo jer je razbijalo anglosaksonsku monolitnost vezivanu za vestern u mom nekom sistemu prepoznavanja. Mnogo gore od toga je bilo prilično rasističko pisanje o manjinama, pre svega nativnim Amerikancima, koje, čak i kad ih je (poput Vinetua i njegove porodice) opisivao kao vrhunski plemenite divljake, nije mogao a da ne predstavi kao ontološki inferiorne.

Al dobro, bilo so deca, šta smo mi tad znali... Zabavan je bio.

[Albedo 0]

sad tražim, i sve čekam kad ispadne da je i ovaj Din Blekmur, koji je pisao o Bafalo Bilu, u stvari neki Balkanac...

ne mož se ništa naći, Dean Blackmoore kao pisac

[scallop]

Moje kasnije razočaranje nije umanjilo moju ranu euforiju pisanjem Karl Maja. Ta, negde oko 1960. sam pisao scenario za strip Šace Hecla "Vinetu". Međutim, to što je morala da nastrada Nšo Či jer se zaljubila u Old Šeterhenda je krajnji nacizam i dobro je što si to primetio. Ništa bolje nije ni moje kasnije mišljenje o Sjenkijeviću, koga sam progutao do balčaka. Poljski nacionalizam se hranio na njemu. Kad se danas obrušavamo na Stevu Jakovljevića ili njegovog epigona Ćosića zbog srpskog nacionalizma treba komparativno ukazati da nacionalizam u literaturi nikom nije bio stran. IpAK, dečja (omladinska) literatura bila je naša zvezda vodilja, deca danas nemaju gotovo ništa. Osim te iste literature uz koju smo rasli.

[scallop]

Bato, neko je ovde pomenuo kao omiljenog pisca u detinjstvu Majka Draskowa, a to je naš drugar iz LK Milan Drašković, Fipa se ubijao romanima o nindžama, Slobodan Čurčić i Grada Hejzi sa trilerima, da ne govorim o Lunu. Iz tzv. "stare garde" u domaćoj fantastici nema ko nije odradio bar jedan SF pod pseudonimom.

[Albedo 0]

da, ali Bafalo Bil ima 15-20 romana, a Ninja 150 brojeva!

mislim, to je full time job

[Meho Krljic]

Da, da, Sjenkjevič je takođe bio jako prijemčivo štivo tamo negde oko mog stupanja u pubertet i nema nikakve sumnje u to da se to lepo čitalo i ostavljalo dubokog traga. Quo Vadis je bio knjiga koja je uspela čak i meni - intenzivnom ateisti & neverniku - da proda zanesenost iskrenog hrišćanskog verovanja, a njegove knjige o poljskim junacima sa mačem u jednoj i ognjem u drugoj ruci su svakako i pisane sa ciljem podizanja poljskog nacionalnog entuzijazma u vreme kada su se u Evropi gradile savremene nacije i ja sam to rado i sa uživanjem čitao jer je Sjenkjevič umeo da isprede dobro postavljenu priču sa jasno podeljenim ulogama negativaca i pozitivaca, da sve postavi na ubedljivu istorijsku pozadinu a da ipak ispiše tipičan roman o herojskoj fantaziji i tako. Lepo to beše.

[Kimura]

Ima Sjenkijevič jedniu grozomornu pripovetku (odlično napisanu, naravno, grozomornu u drugom smislu) o preosetljivom dečaku, sinu poljskih plemića, koji se razboleo i umro od jada što ne može da se istakne u nemačkoj školi i tako učini ponosnom svoju sirotu majku, udovicu, nezaštićenu ženu!
Ja sam tu pripovetku čitala kao devojčica i naoko to je sasvim štivo za decu, mada... recimo da zahteva zrelost i ktitičnost odraslog čoveka.
Zaboravila sam kako se priča zove, priča je domaći učitelj koji pomaže dečaku (a potajno je zaljubljen u mamu, razume se) i pati zajedno sa njim.

[tomat]

Bato, neko je ovde pomenuo kao omiljenog pisca u detinjstvu Majka Draskowa, a to je naš drugar iz LK Milan Drašković, Fipa se ubijao romanima o nindžama, Slobodan Čurčić i Grada Hejzi sa trilerima, da ne govorim o Lunu. Iz tzv. "stare garde" u domaćoj fantastici nema ko nije odradio bar jedan SF pod pseudonimom.

ne bih baš mogao reći da mi je omiljeni pisac, pošto sam jelte samo tog gusara pročitao, ali me je svakako privukao SF-u. verovatno je to i prvi SF roman koji sam pročitao, mada se gotovo ničega ne sećam.

a setio sam se i knjige Žurka koju je napisao Milenko Maticki, to je bio hit!

[scallop]

Ma, lepo je da si počeo od Draskowa. Voleo bih da neko tako pomene "Galaktički tunel" od Angelakisa.
A Matičkog sam poznavao, izlazili smo u kafanu zajedno par puta. Jedino, on je bio jako dobar novinar, a čini mi se da je napisao samo tu knjigu.

[Albedo 0]

Možda ti nedostaju neke knjige, Bato. Ja imam te koje pominješ.

ja imam samo plave Lastavice (Veselin Masleša), od drugih boja ništa

[ALEKSIJE D.]

Pojedinci od "leptiriću šareniću" i " bio jednom strašan lav" stigli do Hitlera i sociološke analize nacističkih moralnih pojmova sa osvrtomna nacionaliam u Poljskoj koja će potvrditi Urbisov stav kako su konc logori bili mogući zbog tamošnjeg antisemitizma ...
Da se vratimo "Ježevoj kućici" i "Noge na vrancu, glava u klancu"

[scallop]

Dobro, onda nam ti objasni kako je tebe kao klinca dojmio Bukovski.

[Kimura]

Možda ti nedostaju neke knjige, Bato. Ja imam te koje pominješ.

ja imam samo plave Lastavice (Veselin Masleša), od drugih boja ništa

Moje su u svim bojama.

[ALEKSIJE D.]

Nije mene. Već sam omatorio za Čarlsa kada mi je dopao šaka. To dajem kao preporuku osnovcima. Mada, pogrešno postupam. Oni već sve znaju šta je čika pisao.
Plutonija je odlična, što reče Gul.
Prva koju sam samostalno kupio beše: M. Šeli "Frankeštajn" čini mi se ona Plava ptica. Nakon toga "Glas gospodara" koji ič tada razumeo nisam pa "Ja sam legenda".

[Ugly MF]

Ja sam kao klinjau 1. osnovne u nasoj biblioteci nabaso na nekakve spojene komplete Djordja Lobaceva...
Biblioteka pa ima strip! JOj!
A pre toga se zadojio sa Alan Fordom, i ostalim svim mogucim Lunov magnus itd serijalima...
Ali ovi stripovi su bili nesto posebno, mislim, ono,Bas Celik, Biberce,Zenidbe raznih careva, azdaje itd!

Bukovskog sam prvi put cito u vojski (Zene). Leglo taman na svu onu pederaju.

Cudi me da se niko ovde ne fali da je u pubertetu cito onog Kastanedu i njegovog don Huana. ( meni bajdvej gomila gluposti nekih narkomana, al dobro, ja sam ionako primitivan,pa to ne bih preporucio nikad nikom)

Ja nikad ne procitah onog Selindzera, " lovac u zitu"....sve mi to nekako promakne...

[ALEKSIJE D.]

Selindžer? Ništa mi se nije dopalo osim "Perfektan dan za banana ribe". Odgovor Bukovskog "Bludini sin" (koji u originalu jeste po naslovu aluzija na Selindžerovog Lovca u raži) mnogo mi se više svideo.

[Meho Krljic]

Ja sam kao klinjau 1. osnovne u nasoj biblioteci nabaso na nekakve spojene komplete Djordja Lobaceva...
Biblioteka pa ima strip! JOj!
(...)
Ali ovi stripovi su bili nesto posebno, mislim, ono,Bas Celik, Biberce,Zenidbe raznih careva, azdaje itd!

Ja sam to dobio od roditelja za jedanaesti rođendan i bezbedno je reći da su mi to neki od najdražih stripova ikad. Lobačev je fenomenalno crtao (neki momenti su mogli da bez srama izađu na crtu Haroldu Fosteru) a način na koji je srpske narodne priče pretočio u fantazijske wish fulfillment pustolovine je praktično za studiranje. Najtoplije preporuke ko god to može da nađe.

[Albedo 0]

ja sam čito Kastanjedu u pubertetu, gomila neviđenih gluposti

tad su mi Hese i Markes najbolje ležali

[Ugly MF]

Ja sam kao klinjau 1. osnovne u nasoj biblioteci nabaso na nekakve spojene komplete Djordja Lobaceva...
Biblioteka pa ima strip! JOj!
(...)
Ali ovi stripovi su bili nesto posebno, mislim, ono,Bas Celik, Biberce,Zenidbe raznih careva, azdaje itd!

Ja sam to dobio od roditelja za jedanaesti rođendan i bezbedno je reći da su mi to neki od najdražih stripova ikad. Lobačev je fenomenalno crtao (neki momenti su mogli da bez srama izađu na crtu Haroldu Fosteru) a način na koji je srpske narodne priče pretočio u fantazijske wish fulfillment pustolovine je praktično za studiranje. Najtoplije preporuke ko god to može da nađe.

Pre par dana nasao skenove i naravno, nakon ponovnog prelistavanja potvrdio sebi kolko je taj Lobacev genije.
Harlod Foster je imao gomilu ljudi koji se obuku u kostime i poziraju mu, a on radi na ogromnim tablama koje se kasnije smanjnivale. A Lobacev, iz glave i iz ruke, pokazali mu to je strip, ajd ti tako, i on ih otkinuo!
Sta ti je Ruska slikarska skola, nema zajebavanja!

[Albedo 0]

kakve skenove, daj skenove

[Meho Krljic]

Jeste, Lobačev je tu pokazao rusku i slovensku superiornost. I ja bih te skenove da pogledam, ako nije problem 

[varvarin]

Karl Maj je bio folirant, koji nikada nigde nije bio. Po uverenju nemački nacionalista kome su svi pozitivni likovi bili Nemci. Dobar je za čitanje u njaranijem detinjstvu, kasnije, ostavlja otužan ukus.

Definitivno je mogao da bude omiljen Hitlerov pisac (usput, Hitler je voleo i film KING KONG), pa šta?
Ko nije zasuzio sa 14 godina, kad Vinetu gine, nije muško!!
I ko te tera da čitaš Maja posle četrnaeste??
Koliko se sećam, Old Šeterhend se pajta sa Indijancima, bije Kju-kluks-klanovce, mlati one što bi samo da tamane bizone i Indijance... Malo li je?
U oba relevantna serijala nigde ne insistira na tome da je Nemac, a prijatelji su mu - Indijanac Vinetu u prvom, a Arapin Halef u seriji Od Bagdada do Stambola. Čak bi i Loni bio zadovoljan političkom korektnošću!
Sjenkjevič je kud i kamo veći nacionalista... ali sam svejedno uživao čitajući POTOP. Dobro, kao klinac. 

[tomat]

ja Vinetua nikada nisam čitao, a sećam se da su mi neki drugari preporučivali.

[varvarin]

I tako stižemo do pitanja: Na kojim knjigama su odrastala deca rođena pedesetih, a na kojim deca rođena sedamdesetih-osamdesetih?

[Kimura]

Cudi me da se niko ovde ne fali da je u pubertetu cito onog Kastanedu i njegovog don Huana. ( meni bajdvej gomila gluposti nekih narkomana, al dobro, ja sam ionako primitivan,pa to ne bih preporucio nikad nikom)

Ja sam na smešan načun došla do Kastanedinih knjiga. Jedan rođak mi je otišao na Sajam voljan da kupi sabrana dela Vuka Draškovića. To je i učinio, a onda je nekako zamenio ranac... sa nekim. Silno se iznenadio kad je raspakovao knjige u šarenoom omotu, pa ih je, sav rezigniran, poklonio meni. Računao je da će valjda neko i to čitati... A možete misliti kako je tek bilo onome što je hteo da kupi Karlosa Kastanedu!

[ALEKSIJE D.]

Taj je danas podpresednik SPO-a i zove se Milan Komnenić.

[Kimura]

 

A možda je neko od forumaša? Ako jeste, nek' zna da nema ništa od zamene.

[Mica Milovanovic]

Sad mi pade na pamet i "Brik i kompanija". (ne mogu da se setim pisca)

Berislav Kosier. Taj ima i dva SF romana - Beli potop i Jeti, snežni čovek sa Himalaja...


Ovi malo stariji od mene su mnogo hvalili njegov roman Dobar vetar, plava ptico, ali ja to nisam zakačio. Mlađi sam... 

[Mme Chauchat]

Ja sam onda ovde najstarija, Mićo!

[Mica Milovanovic]

Ma, ne, ne preterujmo. Moja biblioteka koja se nalazila na spratu Fontane, pored onog dramskog eksperimentalnog kazališta u koje nikad nisam kročio, nekako izgleda da nije imala tu knjigu. Inače, uglavnom sam pročitao sve što je bilo na policama. Od zida do zida...


Klasičan štreber sa minus dioptrijom, istina zaluđen i za branjenje malog fudbala, što nikako nije išlo sa cvikerima, pa su mi, u vremenima kad nije bilo plastičnih stakala, često arkade stradale. Sam bog zna kako su moji roditelji ostajali normalni, pošto sam se svaki deseti dan vraćao razbijenih naočara...

Imam jednog druga koji mi je sam tri puta razbijao naočare... Imao je dosta jak šut... 

[Meho Krljic]

Ja sam zapravo čitao Dobar Vetar Plava Ptico ali nisam bio raspamećen jer sam očekivao instant klasik na nivou Družine Sinjeg Galeba, Družine Pere Kvržice i Vlaka u Snijegu a ovo je ipak pisano znatno kasnije i imalo jedan, hmmm, globalistički pristup, ako smem da tako kažem, mada naravno iz socijalističke perspektive. No, poenta je da je akcenat više bio na ideološkom predstavljanju nekakve projektovane nacionalne i rasne harmonije nego na zanimljivim situacijama i likovima koji ne bi bili tek predstavnici svojih nacija.

[Ugly MF]

E pa ja se secam da sam procitao u 2 ili 3 osnovne "Rat Zvezda" !
Plava ptica izdala. Ladno na Srpsko-Hrvatskom , ( ustvari bila je samo Epizode 1 A new hope ) u vidu romana.
Al' se secam da mi je prijalo iako sam bio gledao film!

[Anomander Rejk]

A niko da pomene štivo koje je obeležilo odrastanje mnogih, ccc...
Legendarnog Lesli Eldriča, Tabasko Pita i Sumiko  .

[Albedo 0]

kako bre niko, ja sam reko, i pritom saznao da je to u stvari pisao neki Brana Nikolić, pod američkim pseudonimom

[JasonBezArgonauta]

Prljavo Kazalište - Sretno Dijete

E tako,  sad može.


Kolko se sećam, prvi su bili čika Jova Zmaj i čika Duško Radović. Najdraži mi beše Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu!

Žedno more, piso neki Branko Neznamkako, pamtim samo - Magarac Maga, s ostrva Paga, nestao bez traga... blablatruć... meštani ga traže a ovaj negde drema i zajebava ih, tako nekako.

Čudesni svetovi Volta Diznija - Weeeell, those were the days, my friend - prvo se (a uz palačinke je to najugodnije) odgleda Nedeljni zabavnik, obavezno se prelistaju Čudesni svetovi, pa napolje...

Pa onda ko zna kad i kojim redom:

Pinokio

Družina Pere Kvržice

Hajduci

Pionirska trojka

Mobi Dik

Robinson Kruso

Andersenove priče - čini mi se da se baš tako zvala, imala je neku žabu na naslovnoj, enivej, nikad me ništa nije toliko skenjalo ko Devojčica sa šibicama. Mogu misliti kako je bilo devojčicama.

Oliver Tvist

Salaš u malom ritu

Džeri sa ostrva

Tarzan

Kralj prerije, ma sve te Kadokove kaubojsko-indijanske knjige kojih sam se dokopao. Bilo tu i gomila Plave ptice, Lastavice i ostale Veverice... pa da ne nabrajam.
PZ, ZS, LMS, AF... se valjda podrazumevaju.
Možda je bitan detalj da ne mogu se setim niti jedne knjige koja mi se nije dopala u to vreme. Ili stripa, ma sve može: hajduci, indijanci, kaubojci, vanzemaljci... al najbolje sam obožavo drakule. Tako sam zvao vampire, jelte.
Na papiru prvo beše Zagor protiv barona. Gutali se i svi filmovi na tu temu. Sećam se, nateram ove moje da me vode na Nose...Nosve... ma na neke drakule.
Već u prvim sekundama filma mi pala vilica i skupljo sam je dobrih nedelju dana, mnogo godina kasnije saznam da to beše Hercogov Nosferatu. Tu negde stigne i knjiga, Plava ptica. Praznik jbt. Mislim da sam je te godine pročitao tri puta. Knjiga me je ooooduuvala, a nešto sam i naučio - jedan Drakula za sebe može da kaže da je vampir, al ne može svaki vampir za sebe kasti da je Drakula
Eto, ako bi moro da odaberem šta sam najvoleo da čitam ko klinac, to je Drakula.
Tjah, nešto razmišljam, sreća te u moje vreme nisu postojale ove tutumrak sage, razni andervorldovi i ostale gadarije.

[Agota]

Da!!!! Cika Jova Zmaj, ne znam dete koje nije imalo onu zutu PEVANIJU. Jova Zmaj, Dusko Radovic i Grigor Vitez - moja zlatna trojka.

  takodje, obozavala  sam Pinokija ,ustvari ja sam imala onaj ZLATNI KLJUCIC pa se Pinokio zvao Buratino.

Andersenove, Ruske narodne bajke...

imala sam i DIZNIJEVE BAJKE ,al sam ih sve moronka iseckala i lepila u nekakvu svesku. Ipak, najvise na svetu sam volela BAJKE U SLICI Marije Paskval.

prvi naucno -fantasticni roman KARIK I VALJA

[Kimura]

Da, ''Bajke u slici'', najlepše ilustracije! Na njima sam naučila da čitam (nisam seckala, ali sam ''vežbala crtanje''  ), imam ih i sada, mada su skroz zamazane i izgužvane, pošto su propuštene kroz mnoge male šake!

[Karl Rosman]

Sad mi pade na pamet i "Brik i kompanija". (ne mogu da se setim pisca)

Berislav Kosier.

Jeste. Bokca mu, ja onomad mislio da je Rus! Kakve su mi sanse da pronadjem i otkupim primerak?

[Biki]

Pearl Buck. Moja nana je imala komplet njenih knjiga i ja sam ih sve jednu za drugom iscitala. Bila sam mala, jos u onih prvih cetri razreda osnovne skole. Najdraza mi je bila Istocni vetar, zapadni vetar.

[zlatni_dan]

bajke, bajke, bajke,...

potom:
Johana Špiri: Hajdi
Šarlota Bronte: Džejn Ejr
Branko Ćopić: Orlovi rano lete, Slavno vojevanje, Bitka u zlatnoj dolini ('Pionirska trilogija)
Aleksandar Dima: Grof Monte Kristo

i, naposletku: Remark, Zola, Perl Bak,...

[ex pistol]

Naravno gomilu toga što ste već nabrojali i



ova edicija je bila straobalna, norveške sam upamtio posebno

[Seth Brundle]

Vasilij Jan - Džingis kan
Mark Tven - Avanture Toma Sojera
Mihael Ende - Beskrajna priča
Branko Ćopić - Orlovi rano lete, Magareće godine
Maksim Gorki - Detinjstvo
Branislav Nušić - Autobiografija
Najlepše bajke (Bigzova antologija)
Mandrak mađioničar (Dečje novine)
1000 zašto - 1000 zato
komplet Dečje sveznanje