Pozdrav!

[Alain]

U poslednje vreme, ponovo pomalo pratim zbivanja ovde. Reših da ponovo postavim nešto, valjda se nećete previše ljutiti. Pozdrav za sve!

KAKO SAM UBIO DŽOA NEJSMITA

Pronašao sam ga u malom hotelu u Roup sitiju, gde reka Misisipi plavi dva puta u godini, stvarajući blatnjavo i smrdljivo more u dolinama Arkanzasa. Bio sam umoran od potrage: dva puna meseca se vucaram po memlivim gradovima, spavam u vlažnim hotelskim sobama. Ovde i viski ima ukus i miris Misisipija. Nedostaje mi prašina u nozdrvama i suv pesak na čizmama. Ali posao se mora obaviti.
A moj posao je da pronađem i ubijem Kita Klarksona.
Naručilac - gospođa Rozvel - čiju je kćer Klarkson silovao, poslala mi je pismo, sa potrebnim informacijama i avansom. Ponudila je svotu koju nisam mogao da odbijem. Iako bih tu protuvu ubio i besplatno.
Video sam i previše takvih: mladi, divlji, vole da seku i siluju žene, a Klarkson je bio poznat i do Nevade po tome. Nije mu bilo teško da čuje da ga tražim, nisam se uostalom ni trudio da to sakrijem. Ipak, dva meseca je predugo. A možda sam i ostario. Prešao sam celu levu obalu uzvodno, počev od Rouzdejla na jugu, pa do granice sa Tenesijem. Uspevao je da mi umakne svaki put.
Kada sam od dežmekastog barmena koji mi je nudio opijum, saznao da se Klarkson uputio u Roup siti, pomislio sam da ću ponovo zakasniti jer mi je trebalo dva dana do tamo. Iznenadio sam se. Još je bio tu. Možda se i on umorio, pa me čeka da završimo sa ovim.
Nije bilo baš tako. Iskašljava krv, i ne može da se podigne iz kreveta, progovorila je posle dobijene dvadesetice sredovečna gospođa koja je držala taj ćumez. Zna to jer mu svakog jutra donosi toplu vodu i baca zakrvavljene čaršave.
Nikada nisam ubio bolesnog čoveka. Nije mi zasmetalo. Ne bih mogao ubiti nevinog, to jedino. Ostali zaslužuju i gore. 
Morao sam da budem brz. Dvadesetica mi je kupila malo vremena pre nego što lokalni šerif sazna za moje postojanje. Vrata sobe koja je gledala na ulicu, na drugom spratu, nisu bila zaključana. Verovatno je čekao da se vlasnica pojavi sa vodom i ubrusima. Ili je čekao mene.
Ležao je, podbočen jastukom, zatvorenih očiju na širokom madracu i plitko i isprekidano disao. Nije čuo kada sam ušao. Osmotrio sam okolo: nigde nisam video pištolj. Bledog lica okupanog znojem od groznice, tresao se celim telom. Otvorio je oči tek kad je osetio hladnoću cevi na slepoočnici. Nije imao taj poludivlji pogled kao većina sličnih ljudskih zveri. Tačnije, u tom pogledu nije bilo ničega, ni straha, samo umor. Rekao sam mu ko me šalje i za koje grehe sada ispašta. Sklopio je oči, čekajući. Disanje mu se naglo ubrzalo, nadolazio je poslednji napad kašlja. Metak je bio brži.
Dva dana kasnije, već sam bio daleko od Roup sitija. Zavarao sam trag poteri, spuštajući se nizvodno ka Luizijani. Kad sam prešao granicu javio sam da je posao završen. Trebalo je da sačekam odgovor i potvrdu da je novac spreman. Nekoliko nedelja je prošlo, kada sam primio pismo:

Džo Nejsmite,
Možda bi trebalo da ti kažem za koji od tvojih grehova sada odgovaraš. Neću to učiniti jer je suvišno. Nisu ništa manji tvoji gresi od greha onih koje si ubio. Moje ime nije bitno. Osveta je slatka kao šećer.
Krv koju si prosuo svojim rukama, tvoja je krv. Klarkson je tvoj sin. Sećaš li se Rouz?

Pismo je još uvek u džepu mog kaputa. Rouz. To je bio neki drugi Džo Nejsmit, ne ja. Drugi život. Bila je trudna kad sam otišao. Nikada nisam čuo ništa o njoj, nikada nisam pitao. Sin. Nije me bilo briga.
Stojim u vodi do pojasa u smrdljivoj reci Misisipi. Kraj je onakav kakav bi i trebalo da bude. Pravedan. Pištolj uz slepoočnicu i mrak.

[scallop]

Si bio u SAD? Si bio u Arkanzasu? Si vido tamo Mississipi?


56. Pravilo pisanja:


Nikada ne smeštaj priču tamo gde nisi bio ili tamo gde je neko drugi bio.


Nisam našao Rope City.

[Stipan]

Bar neko da se osmeli, najzad...

[Truman]

Alaine, meni se ovo sviđa. Mislim da je stil korektan, mojim ušima smeta jedino ponavljanje reči ''dvadesetica''. Preokret je takođe ok, možda si mogao malo da razviješ priču, ovo je ipak malo...recimo da se između plaćenika i Klarksona razvije neki kratak i efektan dijalog...

[saturnica]

Mislila sam nešto prokomentirati ali mi ono osnovno nije uopće jasno, da li se glavni lik ubija, li razmišlja o tome kako je ubio vlastitog sina?

[Stipan]

Ako za glavnog junaka dolazi mrak, onda se ubija.
Priča ima zanimljiv preokret. Vredelo bi malo poraditi na pojedinostima.
Ovako deluje pomalo zbrzano i verovatno je Saturnica na to htela da skrene pažnju autoru.

[saturnica]

Kraj je dvosmislen. Nigdje ne piše da Za glavnog junaka dolazi mrak. Već da je izvršio pravdu, a to može značiti da je do nje došao ubivši sina jer je sin bio netko tko je zaslužio smrt.
No, ako je doista onako kako ti Stipe držiš, da se glavni junak ubio, onda imam više zamjerili na ovu priču. To je pripovijedanje u prvom licu, pa još u prezentu. Kako je sve to ispričao ako priča završava njegovom smrću? Dalje, otkud emocionalna slabost glavnog junaka prema sinu, za kojeg, malo prije kraja kaže da mu nije stalo. Glavni junak je emocionalno distanciran, ne može osjetiti ni ljubav ni kajanje. On je lovac na glave. Nisam sigurna da takvi dižu ruku na sebe, osim na druge. Meni je kraj, ako je ovakav kako ti kažeš, prilično labav i neuvjerljiv.
Priči fali mesa i jače karakterizacije likova.

[Stipan]

U pravu si. Fali tu mnogo toga, zato sam i rekao da deluje zbrzano. Očito je da autoru fali iskustva, ali je na dobrom tragu.

Jednom smo radili temu o negativcu koji postaje pozitivan lik (ili nešto slično, ne hvatajte me sad za reč) i ovo mi pomalo miriše na filing koji je provejavao pričama u tom krugu. Da bi kraj bio uverljiv priča bi se mnogo više morala baviti emocijama.

[RedSonja]

nikada ne smeštaj priču tamo gde nisi bio, naročito ako se radi o SF
prvo idi u 2058. pa napiši priču

[Truman]

I profesionalne ubice imaju dušu.

[SuperSynthetic]

Lepo on to slika ali malo je fejk i samim tim prica vuce na B produkciju. Nedostatak autenticnih osecaja kod glavnog lika (a i ostalih likova) autor maskira slikajuci klimu i geografiju regiona u kome se prica dogadja, mada ipak uspeva kolko-tolko uspesno da docara ambijent. Na kraju je u tih par recenica strpao nekoliko kljucnih stvari i zavrsio. Jasno je meni da se on ubio ali zasto? Kakva je to keva koja salje ubicu na svoje dete kakvo god da je?  Sta se desilo u glavi placenog ubice pa se ubio? Shvatio je da je ubio svoga sina?  O tome citalac treba da razmislja. Jel to? I nije bas neka fora.

Tehnicki autor krece u proslom, pa (sa dve tacke) predje u sadasnje, pa opet u proslo vreme da bi sam kraj bio u sadasnjem. Pravila su tu da se krse ali ako to zvuci suvislo. Meni to mesanje vremena u ovoj prici zvuci malo nesigurno.
Takodje u jednoj recenici (a mozda i vise) nije obelezio upravni govor ni na koji nacin.
Voleo bih da cujem misljenje ovdasnje ekipe o ovome ( Scallopa i ostalih). Da li vremena (pripovedanje u sadasnjem i pripovedanje u proslom vremenu) uopste mogu da se mesaju kao u ovoj prici? Kada mogu? Kako mogu? Da li moze da se ide u upravni govor bez ikakvih znakova (pa cak i bez italik fonta)?

[scallop]

De je onaj smajli što se krsti, da se prekstim: Sintetik deluje konstruktivno.


Na početku sam napisao zašto je priča fejk. Alain nema jasnu predstavu o Arkanzasu. Bio sam tamo, bio sam na Mississipiju, izgleda drugačije. Takođe, sigurno sam gledao neki film sa sličnom pričom. Mogla bi se iz toga isterati priča, ali zašto ne na Homolju ili bilo gde u Srbijici?


Pisac može da upotrebi bilo koje vreme, ako poštuje gramatiku i ako ga to ne utera u svađu sa čitaocima.


Upravni govor, takođe, ima svoja pravila, ali verujem da to Alain zna, samo je bio nepažljiv prema tekstu koji postuje.

[Alain]

Ovako:
- mislio sam da je naslov dovoljan da se shvati kraj priče (odnosno to da se plaćenik ubija);
- Nejsmit nije "klasičan" lovac na glave, nije dovoljan novac da bi on prihvatio posao, potrebno je i da meta bude neko ko zaslužuje kaznu, tj. Nejsmit ne ubija nevine;
- on uzima pravdu u svoje ruke, na kraju ubija i sebe jer je i to pravda;
- pismo nije poslala bivša žena, tj. majka ubijenog, nije ni bitno ko je poslao to pismo (poslao ga je neko ko očigledno poznaje i Nejsmita i njegov pređašnji život), učinilo mi se da bi ubacivanje još jedne osobe kao pošiljaoca pisma bilo previše za ovako kratku priču;
- upravni govor je previd;
- ne vidim u čemu je problem ako plaćenik priča priču neposredno pred samoubistvo.

Ima tu još nekih stvari koje su mi se motale po glavi dok sam pisao, ali dosta je i ovo.

I, da, Scallope - Rope city? Nemam pojma odakle mi to:)

[Truman]

Meni je bilo jasno i ko se ubio i da nije majka žrtve naručila ubistvo...Mada se onda postavlja pitanje kako je osoba koja je poslala pismo znala da je on ubio tog momka...uf, sad mi se sve pomešalo u glavi.

[scallop]

Eto, samo je Trumanu jasno.


Nego, zašto nisi napisao ovo šta sad objašnjavaš? Umesto toga zamajavao si se tuberkulozom, putovanjem uz i niz Mississipi, prešao granicu ka Luizijani... Vidi, sve ono šta si zamislio mora da bude jasno posle čitanja. Inače, džaba ti posao.

[Truman]

Ne mora da bude jasno, može da postoji i doza misterije. A tek reći da ne opisuješ mesto na kom nisi bio...hvala bogu što to nije čuo Karl Maj inače nikada ne bismo čitali Vinetua.

[scallop]

Nikad ti nećeš biti kopirajter.

[Truman]

Da hoću da odgovorim rekao bih - nikada vi nećete biti pisac.

[scallop]

Upravo toliko ti je jasno i sve ostalo.

[SuperSynthetic]

Prica bi trebalo da se zove - KO JE UBIO DZOA NEJSMITA??? Na policijskoj akademiji bi mogli da je koriste kao diplomski rad. Ko resi - prosao je. Nikad pandur od mene.
Fazon je znaci u tome da se on nije samoubio nego je ubio sebe. Kakav psiholoski profil. Covek od principa. Svaka cast. Ko je nalogodavac? Pismo? Uhhh...


Hvala na odgovoru Scallope.

[Stipan]

bilo previše za ovako kratku priču

Ja sam sve do ovog trenutka bio ubeđen da autor samostalno određuje dužinu priče.

Izuzev...

Ovo je pisano za neki konkurs? Mislim, ako je dužina priče ograničena, onda nema drugog objašnjenja.

[SuperSynthetic]

Priča je pisana za veliki natječaj (competition) umetnika u New Orleans-u. Natječaj je okupio umetnike svih vrsta, pisce, slikare, muzičare. Evo kako je to izgledalo:

http://youtu.be/bMAkr_Z74E8

[ALEKSIJE D.]

Poštujem navedeno pravilo:
1. bio na Rtnju - pisao o Rtnju
2. bio u zatvoru - pisao o zatvoru
3. bio na forumu ZS - pisao o ludnici

[SuperSynthetic]

Znak je virtuelno mesto, što će reći - nigde nisi bio - sedeo si u kući za compom. Zato ja sada odoh. Dosta je bilo.

[saturnica]

Znak je virtuelno mesto, što će reći - nigde nisi bio - sedeo si u kući za compom. Zato ja sada odoh. Dosta je bilo.

...a bogami si se ti i napričao ovih dana Sintetik. Što te je uhvatilo? Ha? Češu te prstići? Znam, pisao bi priče...

[Stipan]

Pa ovde se uglavnom takvi i muvaju. Ostali su na pedofiliji...

[saturnica]

Pa ovde se uglavnom takvi i muvaju. Ostali su na pedofiliji...

U kojoj se skupini, dakle, ti vidiš?

[Stipan]

Pa ja sam tu zbog tebe, naravno. Za skupinu mi svejedno.

[saturnica]

Pa ja sam tu zbog tebe, naravno. Za skupinu mi svejedno.

O Casanova moj... što reći, ostadoh bez teksta...

[SuperSynthetic]

Znak je virtuelno mesto, što će reći - nigde nisi bio - sedeo si u kući za compom. Zato ja sada odoh. Dosta je bilo.

...a bogami si se ti i napričao ovih dana Sintetik. Što te je uhvatilo? Ha? Češu te prstići? Znam, pisao bi priče...

Pa bih ja, ali teško je ispoštovati pravilo - 1. bio na Rtnju - pisao o Rtnju - u SF. Jel znaš ti gde je Rtanj? Ja znam da je tu negde mada nemam pojma gde tačno. Morali bi da pitamo.

Well she's walking through the clouds
With a circus mime
That's running wild
Butterflies and zebras and moonbeams
And fairly tales,

http://youtu.be/eeqdw6nzsuM

[scallop]

Trućaš ti pomalo, Sintetic. Bio si u Grčkoj, pisao si o Grčkoj, beše te u Žarkovu pisao si o Žarkovu. Pisao si većinom o mestima, stvarima i okruženjima koje si dotakao. I to je bilo dobro. Ako ti ne trebaju elementi fantastike da bi napisao priču, nemoj je koristiti. Fantastika je element pisanja koji se koristi jedino ako bez njega priča ne bi mogla da bude napisana. Dobro, malo je zaguljeno što je ovo forum fantastike, ali, valjda postoje i standardno književni forumi sa radionicama.Ili, ne postoje? Ako je tako, onda je ovde fantastični motiv nešto na čemu valja poraditi. Kad kao pravilo istaknem da ne treba pisati ono šta se ne poznaje, to je ujedno i savet da se ne piše o pijanstvu, ako pisac nikada nije pio. Ja ne pišem o savremenoj muzici, jer mi je strana. Lično iskustvo je najpouzdaniji saveznik u pisanju. Za mnogo imaginacije treba mnogo napora. Jednostavno?

[Stipan]

Nije tačno. Za imaginaciju ne treba napor. Čovek se sa njome rađa ili je računovođa.

Sve između te dve krajnosti je slavoljubivost, upornost i neprospavane noći uz tastaturu.

[scallop]

Nemoj me potezati za jezik.

[SuperSynthetic]

Trućaš ti pomalo, Sintetic. Bio si u Grčkoj, pisao si o Grčkoj, beše te u Žarkovu pisao si o Žarkovu. Pisao si većinom o mestima, stvarima i okruženjima koje si dotakao. I to je bilo dobro. Ako ti ne trebaju elementi fantastike da bi napisao priču, nemoj je koristiti. Fantastika je element pisanja koji se koristi jedino ako bez njega priča ne bi mogla da bude napisana. Dobro, malo je zaguljeno što je ovo forum fantastike, ali, valjda postoje i standardno književni forumi sa radionicama.Ili, ne postoje? Ako je tako, onda je ovde fantastični motiv nešto na čemu valja poraditi. Kad kao pravilo istaknem da ne treba pisati ono šta se ne poznaje, to je ujedno i savet da se ne piše o pijanstvu, ako pisac nikada nije pio. Ja ne pišem o savremenoj muzici, jer mi je strana. Lično iskustvo je najpouzdaniji saveznik u pisanju. Za mnogo imaginacije treba mnogo napora. Jednostavno?

U Žarkovu sam još uvek, mada Amerika me proganja poslednjih dana. Deep south Florida. More. Tamo sam bio poslednji put 93-ce ali secam se celog fazona. Cak sam i poceo malo tu pricu na nekom od ovih topika. Iako je to blizu Bermudskiog trougla, ne znam kako bih to povezao sa SF. Najbolje da pisem i da nemam pojma sta ce se dogoditi, a smernice da mi budu stvarni dogadjaji i likovi u njima. Kapiram da je Selindzer tako pisao.
Opet s druge strane očas posla me preplavi malodušnost u vezi svega toga. Sve je to davno bilo i sada se promenilo. Pocinjem da ličim na svoga ćaleta. Kako starim geni sve više izbijaju. Mislim ćale nije malodušan, ali ja moram da budem da ne bih bio isti kao on. Ne znam zašto vam se ispovedam ali ajde postovaću ovaj post. Hvala na savetima i rečima ohrabrenja. Znači to. 

[pokojni Steva]

Nije tačno. Za imaginaciju ne treba napor. Čovek se sa njome rađa ili je računovođa.

Sve između te dve krajnosti je slavoljubivost, upornost i neprospavane noći uz tastaturu.

Stipane, molim te sa šlagom, ajd' probaj pa se suzdrži, barem ponekad. Malo samopoštovanja je lekovito. Ako nisi primetio, samo ti još uvek polivaš svukuda onu "retku stvar" uzduž i popreko. Čak je i D utihnula (doduše, po njenom pitanju se nadam da ju je zatukao kakav dlakavi Arnaut). Ne, ne interesuje nas tvoje mišljenje, niti gde te je ko objavio. Ima nas koji tačno znamo koliko se možeš pružiti. Koliko i otirač, po' kvadratna metra.


Daklem, i još jednom, priti pliz, odjebi. Piši priče, objavljuj ih, uživaj! Pomiluj resto sveta svojih egotripova.


Eto na primer, čitam kako si poderao usta od hvalidbe da će ti se objaviti priča u UBIQ 15. Ako je to istina, onda ja ovde i sad, pred Bogom i narodom, povlačim svoju priču za isto izdanje. Jednostavno, za mene je stav svetinja - tvoja i moja priča, da opet žuljaju ramena u istom izdanju, to neće da može. Pre bih sebi polomio prste neg' da čitaju naše priče u istoj knjižici. Za ono Skrobonjino izdanje sam slično rekao, a golub prevrtač nisam.


Sve će to biti nebitno, samo ako ODJEBEŠ sa Sagite. Ima dečurlije koja bi da nauče kako se piše, znaš. Samopoštovanje, znaš. Znaš...

[M.M]

Nije tačno. Za imaginaciju ne treba napor. Čovek se sa njome rađa ili je računovođa.

Sve između te dve krajnosti je slavoljubivost, upornost i neprospavane noći uz tastaturu.

Stipane, molim te sa šlagom, ajd' probaj pa se suzdrži, barem ponekad. Malo samopoštovanja je lekovito. Ako nisi primetio, samo ti još uvek polivaš svukuda onu "retku stvar" uzduž i popreko. Čak je i D utihnula (doduše, po njenom pitanju se nadam da ju je zatukao kakav dlakavi Arnaut). Ne, ne interesuje nas tvoje mišljenje, niti gde te je ko objavio. Ima nas koji tačno znamo koliko se možeš pružiti. Koliko i otirač, po' kvadratna metra.


Daklem, i još jednom, priti pliz, odjebi. Piši priče, objavljuj ih, uživaj! Pomiluj resto sveta svojih egotripova.

Sve će to biti nebitno, samo ako ODJEBEŠ sa Sagite. Ima dečurlije koja bi da nauče kako se piše, znaš. Samopoštovanje, znaš. Znaš...

Nije tačno. Za imaginaciju ne treba napor. Čovek se sa njome rađa ili je računovođa.Sve između te dve krajnosti je slavoljubivost, upornost i neprospavane noći uz tastaturu.

Eto na primer, čitam kako si poderao usta od hvalidbe da će ti se objaviti priča u UBIQ 15. Ako je to istina, onda ja ovde i sad, pred Bogom i narodom, povlačim svoju priču za isto izdanje. Jednostavno, za mene je stav svetinja - tvoja i moja priča, da opet žuljaju ramena u istom izdanju, to neće da može. Pre bih sebi polomio prste neg' da čitaju naše priče u istoj knjižici. Za ono Skrobonjino izdanje sam slično rekao, a golub prevrtač nisam.

Istina, ali narod će naći način da ga već strpa tamo gde mu je i mesto, dakle - u vodoinstalatere, a dobre priče će da pamti...

[Kimura]

Što misliš da računovođe nemaju imaginaciju?

Možda njihova imaginacija nije podobna da se u romane i knjige poezije stavi, ali ni umetniku nije svaka za knjigu.

Pretpostavljam da je Scallop hteo reći da treba dobro poznavati ono o čemu pišeš i to ne samo da pred nekim upućenim čitaocem ne ispadaš budala, već i zato što blizina doprinosi imaginaciji.

I ja sam bila u Žarkovu : na dve žurke, nekoliko puta kod sestrinog momka, jednom čak i na pijaci.
I nšta. Žurke su bile dosadne, sestra se, istina, udala za pomenutog momka, ali su se brzo odselili, a pijaca nije ni prineti Kaleniću.
Meni Žarkovo baš ništa ne znači, nikad ne bih pomislila da liči na gnezdo.

[Stipan]

Sve će to biti nebitno, samo ako ODJEBEŠ sa Sagite.

Dogovoreno.

[pokojni Steva]

Kimura, mogla bi i ti, lagano, da se smestiš tamo gde sam Stipana poslao. Znaš. Mrsomuda raznih vrsta mi je ovoliko preko glave! Povedi i onog Sintetika.

[SuperSynthetic]

Uuuuuuu...

Što misliš da računovođe nemaju imaginaciju?

Možda njihova imaginacija nije podobna da se u romane i knjige poezije stavi, ali ni umetniku nije svaka za knjigu.

Pretpostavljam da je Scallop hteo reći da treba dobro poznavati ono o čemu pišeš i to ne samo da pred nekim upućenim čitaocem ne ispadaš budala, već i zato što blizina doprinosi imaginaciji.

I ja sam bila u Žarkovu : na dve žurke, nekoliko puta kod sestrinog momka, jednom čak i na pijaci.
I nšta. Žurke su bile dosadne, sestra se, istina, udala za pomenutog momka, ali su se brzo odselili, a pijaca nije ni prineti Kaleniću.
Meni Žarkovo baš ništa ne znači, nikad ne bih pomislila da liči na gnezdo.

U centru uglavnom živi ekipa iz unutrašnjosti koja u suprotnom ne bi znala kako da stigne do istog. A pod dva - probaj malo, malo, malo da ukljucis imaginaciju.

[Kimura]

A da ti sam odeš na to mesto ili da prosto ne dolaziš tamo gde ti ne paše društvo?
Simpa ti je ta odluka vezana za UBIQ, mada neko (ne ja, daleko bilo) bi se mogao zapitati kako si podnosio Stipanovo prisustvo u Znaku Sagite 20, golube prevrtaču?
Što se mene tiče, neka te tu, među nama. Samo udri, nastavi sa onim što golubovi najbolje rade, mada bi mogao da primetiš da ja sa tobom ne razgovaram, ne obraćam ti se i ne hajem za tvoje ''stavove''. Mogao bi mi uzvratiti istom merom. Samopoštovanje, znaš...

[Kimura]

Sintetik, ja ne živim u centru - tamo radim, pa idem na Kalenić. I nisam iz unutrašnjosti.

[SuperSynthetic]

Mozda smo se nekad i videli. Mozda se i znamo. Mozda smo se i... Ko zna? Cesto sam u alo-alo i u onam ispod kaficu. To je malo pre Kalenica. Svetozara Markovica.

[Kimura]

Slobodno upotrebi imaginaciju

Nisam htela da ti vređam Žarkovo. To je tvoje mesto, tvoje gnezdo, štagod... Za mene je naselje kao svako drugo. Zato ja ne mogu da pišem o njemu.

[SuperSynthetic]

Cool. A možda smo se ipak. Znaš kako, između ljudi koji su se nekad ostaje intuitivna povezanost. Osećaju se na daljinu. Zapitaj se šta osećaš?

[Kimura]

Osećam da sam nepravedno optužena:

[SuperSynthetic]

Sorry.

[Kimura]

Prihvaćeno. Evo ti i pusa: 
Ali, što se uspomena tiče, stvarno ih nema. Evo, naprežem se da se setim ko Mujo u istražnom zatvoru i ništa.

[pokojni Steva]

Simpa ti je ta odluka vezana za UBIQ, mada neko (ne ja, daleko bilo) bi se mogao zapitati kako si podnosio Stipanovo prisustvo u Znaku Sagite 20, golube prevrtaču?

Jednostavno, za mene je stav svetinja - tvoja i moja priča, da opet žuljaju ramena u istom izdanju, to neće da može. Pre bih sebi polomio prste neg' da čitaju naše priče u istoj knjižici.

Recimo da je ovo poslednji put da podvlačim kojekakvima šta sam hteo reći, a da je već bilo napisano. Kimura, golubice, ti si se ispostavila kao veće zlo za radionicu neg' ona D.ivljakuša. Ona je barem imala neku žestinu, stav. Ti, ček da vidim - pa, baš ništa. Gologuzanija. Idi, molim te, negde. Samo idi odavde. Ti bi da ja odem? Pa to ne da bude. Zbog tebe i tebi sličnih kalorifera koještarija, ima da vas ćuškam do u nedogled 

[Kimura]

Ti bi da ja odem? Pa to ne da bude. Zbog tebe i tebi sličnih kalorifera koještarija, ima da vas ćuškam do u nedogled 

Što se mene tiče, neka te tu, među nama. Samo udri, nastavi sa onim što golubovi najbolje rade, mada bi mogao da primetiš da ja sa tobom ne razgovaram, ne obraćam ti se i ne hajem za tvoje ''stavove''. Mogao bi mi uzvratiti istom merom. Samopoštovanje, znaš...