Radionica broj 54 - DVOSTRUKO GLASANJE

[mac]

Nije ti rekao da napišeš, nego da pročitaš

[džin tonik]

Početak citata:

Ne bih se mnogo uključivala u raspravu ovde, ali zaista bih da prozborim reč-dve nakon svega što je rečeno u komentarima na priče.

Tri poruke samo.

Prva ide PTY koja ima zavidno čitalačko iskustvo, ali ga ne treba mešati sa spisateljskim - njene priče su i dalje na advanced početnikom nivou. Sa sjajnom atmosferom (dobro, osim Konja, oni su malo podbacili u ovoj trci), zanimljivim likovima i očitim trudom da se ispuni zadatak, ali ipak... samo bih da ostane trag da mi se čini da bi trebalo da izbegavamo spočitavanja sa autoritarne visine koja, u stvarnosti, nema veliku potporu. Nije lepo druge nazivati dječarcima i početnicima, pogotovo kada smo ovde svi, realno, početnici.

Dragi Mićo, volela bih da vas vidim da neku Bobanovu priču komentarišete u maniru u kom komentarišete specifično jednu priču ovde, i to nakon što je njen autor napadnut sa svih strana. Ne izgleda lepo sa strane, i to ne zato što primedbe ne stoje - stoje itekako (vi gotovo uvek znate o čemu pričate), nego je ton malo diskutabilan, pogotovo jer vas nikada nismo videli da u pomalo agresivnom maniru komentarišete nečiju priču.

Volela bih da nam objasnite kako su sutrašnje novine u vašoj priči u funkciji ispunjenja zadatka? Naravo da fantastika dopušta određene improvizacije, da ih tako nazovemo, ali čak i one moraju da budu plauzabilne, osim ako nisu SF apsurd ili za zaplet jednostavno nije bitno odakle su novine, ili je ta misterija srž zapleta ili nam priča ostavlja mogućnost da sami pretpostavimo, ili je neka metafora u pitanju ili... Čini mi se da je kod vas to rešenje najlakše. Malo truda je tu uloženo. Junak nalazi novine i to mu je to. Kada fantastika dopušta takva laka rešenja, prestaje da bude ozbiljan žanr sa intelektualnim rešenjima i postaje... zezancija. Tu je dragoceni Hrundi, koji inače i nije neki fan SF-a, u potpunosti u pravu. Pisci SF-a prvi treba da ulože trud u intelektualnost svojih rešenja.

Poslednji dani DF ima nedostatke, ali intelektualnost rešenja to nikako nije. Ta priča bar može da stane na branik fantastike.

@Scallop: ne varajte radionički živalj, naravno da kratka priča može da se završi klifhengerom. Vaša izjava je opasna i navodi na potpuno pogrešan trag.

Za kraj: nemam nameru da se više javljam, pa me nemojte sada napadati na ličnoj osnovi. Biće dovoljno da samo smireno odgovorite na pitanja i dileme koje sam postavila. Da dopustimo spokoj administratorima.

D.

Kraj citata.

[Stipan]

Nije ti rekao da napišeš, nego da pročitaš

Meni?

[Džek]

Meni je klifhenger kada na kraju citalac veli "e, majku mu!" a pisac se ceni od smeha.

[scallop]

Naravno da je klifhenger nemoguć u kratkoj priči, jer kratka priča mora da se završi. Stipan je dobro citirao i pokazao da je klifhenger vezivni element između dva odeljka u dužoj priči ili romanu. Zapravo, pogonski element za dalje čitanje. Onima koji će da poveruju D. su svakako na pravom putu i ja im želim svaku sreću.

[Linkin]

Pa, završava se moja priča i te kako. Jer lik čija sudbina završi klifengerom nije protagonista već, da se izrazim filmski, mekgafin i svojevrstan pripovedač (u širem smislu).

A tek što sam lep klifhenger imao u svojoj prošloj priči, "Proleću za Adolfa". 


Nego, da nisam napisao ovako javno na forumu izgleda da niko nikada ne bi ni saznao šta sve ima u mojim pričama. 

[Scordisk]

Eh, dragi Linkine, brate moj hašišarski...

Komentarisanje sopstvenih priča je prijatno, prava intelektualna masturbacija. I kao i svaka masturbacija - potpuno je jalovo. Ja lično najviše volim slojevite priče, da budu kao crni luk - što više slojeva skidaš, više ti idu suze na oči. A i zdravo je. No, napraviti slojevitu priču za koju će čitaoci da otkrivaju slojeve, jeste prilično zajebana stvar. To je kao erotska fotografija - ako se previše otkrije, postane dosadno ili vulgarno, ako se premalo otkrije, nije ono što si planirao, a pravu meru nađeš vremenom, kroz trud, muku i maltretiranje. Što nam svima ovde predstoji i već se unapred radujem. Nego, šta sam hteo da ti kažem, batali naricanje nad nerazumevanjem, pusti ljude da ti iskomentarišu priču, prihvati ili odbaci rečeno i pičimo dalje u nove radne pobede:D Hajd živeli! 

Eh, da, ne bih se upupštao u raspravu oko liticovišenja, ali meni je ovo što je Džek naveo kao primer zapravo neka ideja klifhengera, i to ume baš dobro da bude kada je priča dobra.

[Linkin]

Ma bate Scordisk slažem se 100%. Nema besmislenije stvari nego kad autor vuče čitaoca za rukav.

Kad se delo pusti u promet autorovo tumačenje dela je suštinski nebitno.

Pričao sam to već kod Adolfa. Moja priča je ono što ljudi vide, a ne šta ja mislio o njoj.

P.S. Ajd' živeli! 

[Mica Milovanovic]

u mojoj analizi nema ni primisli zlonamernosti. to i nije kritika vec analiza toka moje svesti, moja razmisljanja dok citam pricu, sto piscu moze biti od velike pomoci. nadam se da je to piscu jasno a sve zlonamerne konstatacije koje d. upucuje na moj racun su njoj na cast. da moju pricu neko tako analizira ja bih mu bio beskrajno zahvalan.
ja bih molio bobana i ostale da zlonamerne komentare d. vise ne prenose na ovom forumu, jer zaista ne zelim da vise posvecujem paznju takvim stvarima.
forum bi morao da bude mesto gde ce svako od nas uzivati a ne dobijati pritisak, bar ja tako mislim...

[Linkin]

Mico, stvarno ne bih da ulazim u šta je D. napisala. Mislim da ona ima pravo na svoje mišljenje. Kao što ja imam pravo na svoje.

Ja jedan jedini zlonamerni komentar na ovom forumu nisam dobio ni od tebe ni od bilo koga drugoga. Najveće kritike uopšte ne doživljavam zlonamerno. Zapravo, mnogo mi je drago što sam tvoje mišljenje o mom pokušaju čuo i što si mi dao priliku da na njega odgovorim. Naravno da sam ti beskrajno zahvalan.

[Mileva]

 

[Mica Milovanovic]

nema pravo da napise da je moj ton diskutabilan i agresivan. ako ti to mozes da trpis ja ne moram.

[Mileva]

nema pravo da napise da je moj ton diskutabilan i agresivan. ako ti to mozes da trpis ja ne moram.

Mica- tih, miran i pomalo krvolocan 

[mac]

A - voli da deli epitete...

[Kimura]

Nadam se da to neće sprečiti Miću da dalje komentariše priče, makar morao da pise kao Mica! 

[Mileva]

ummm ono gore nije moje misljenje o Mici, niti deljenje epiteta , nego posalica glede komentara o njegovoj "agresivnosti"

[Mileva]

Nego sta je nova tema ?

[Boban]

Od ovog momenta, za D. više nema ni učešća na radionici, ni komentarisanja, ničega... a svako ko prenese njene reči u bilo kom obliku, biće banovan; prvi put na jedan dan, drugi put na dva, treći na tri i tako redom do kraja univerzuma.

[Mileva]

Mislim da je to preterano, ali ko mene pita.

[D.S.B.]

A njen post o komentarisanju priča, u posebnom topiku? Ne vidim kome bi to moglo da škodi, a svima će da koristi.

[Stipan]

Ček malo... Pa zar nisi ti Bobane preneo njene komentare?

[Džek]

Boban je preneo njene glasove. Mislim da je to legitimno, ipak je forum njegov a D. nije banovana radi konstruktivnog učešća...

Sastavio sam tabelu, pa ako neko ima volje neka proveri, da ne ostanu greške i brljotine.



Život na kocki – 18 +3
Bele pasije livade – 17 +4
Poslednja želja -15 +1
Kako je zapisano -12 +2
Kontrola kvaliteta – 11 +1
Poslednji dani Domino Fluksa -11 +3
Smrt kapetana Zorana -9 +1
Bilo jednom u ravnom sremu -7 +2
Trojanka – 6 +1
Fotouskopija – 5 +1
Konji – 5 +1
A lepo su mi govorili – 4
Troj -3
Poslednji dani juna -3 +2
Đavolski dobra novinaska patka  -1

[Boban]

Jesam, i šta s tim?
Rekao sam od sada...

[džin tonik]

mislim da bi bilo fer da se ne usutim i kazem koju.

d. mi je uvijek bila draga sagitasica koja se meni osobno nije nikad zamjerila.
mica mi je uvijek bio jedan od najdrazih stupova sagite, koji vanredno srdacan, objektivan, kako sa profinjenim smislom za shalu, tako i ponekih slicnih strasti za starim papirom, dobronamjeran, opusten i poseban u svojoj ljudskosti, nikad iskljuciv, sugovornik kojem nema premca.

ja sam d. otvorio ovu mogucnost, bez zle namjere, ispricavam se kako bobanu, tako i mici, sto se na taj nacin upletoh u administratorske odluke, na sto nemam pravo. gost sam, ne zelim povrijediti osobe koje otvoreno i srdacno pristupaju svim ucesnicima, pa tako i meni. mislim da se tu mica kao veliki ljubitelj sf-a najposebnije istice, bez filtera tko je sta, koja klasa, rasa, sto god, uvijek otvoren i srdacan prema svima.

isprika i d. nadao sam se da cemo se kroz taj moj postupak mozda ipak nekako svi lijepo druziti; ne znam, negdje nije bas pridonijelo svrsi, t.j. mojoj zelji da se vratis na forum.

[Boban]

niko nije više od mene puta davao šansu D. da učestvuje tako da ne dođe do konflikta... ali sada mi je stvarno dosta.

[Stipan]

Izgleda da je DSB nagrabusio. Pa opet, meni nije jasno šta je toliko sporno u tom tekstu.

[Boban]

Baš ništa... čist inat.
Spreman sam da sve urušim, ugasim forum, ali neću joj dati da kači taj tekst.

[Mica Milovanovic]

zosko, ni na kraj pameti mi nije palo da si želeo nešto loše prenošenjem njene poruke.

[Linkin]

Pa opet, meni nije jasno šta je toliko sporno u tom tekstu.

Taj tekst je otprilike kao Prsten Nibelunga, Zlatno Runo i Sveti Gral u jednom.

K'o Matleški Soko - The stuff that dreams are made of. Zato čim se pojavi nestane. 

[džin tonik]

zosko, ni na kraj pameti mi nije palo da si želeo nešto loše prenošenjem njene poruke.

hvala mica, drago mi je da uvazavas ispriku; nije bilo fer s moje strane, ni prema tebi, ni bobanu, pa ni d.

[Mica Milovanovic]

A sad @kimura:
Generalno, meni  ne prija previše ton tvoje priče – nisam ljubitelj tog polušaljivog pripovedanja (zbog toga mi je čak i Pračet teško čitljiv, pa ne pomišljam da ga kritikujem - jevtra bi me ubila, ako ništa drugo ). Ali to nije zamerka, već samo stavljam do znanja. Ovo sam se trudio da zanemarim kod ocene.
Priča je korektno ispričana. Osnovna zamisao je jasno i korektno prenešena. Nema tu mesta za mnogo zamerki. Nažalost, meni fali ono nešto "plus". Fale mi neki dodatni sloj priče, fali mi jača motivacija za postupke, pogotovu taj finalni postupak. Ne kažem da je nema, jer ti dosta vešto senčiš taj glavni lik (za razliku od karikaturno datih Zokija i Mikija, što ti je možda i bila namera i što je možda neminovno u ovakvo kratkoj priči), ali naprosto nešto mi ne daje da poverujem u takav njegov postupak. Ali to nije prava zamerka - već samo moje lično čitanje priče. Možemo da diskutujemo, ako hoćeš...

Kroz priču se provlače neke stilske nepreciznosti tipa:
Zoki je jedva osnovnu školu završio, a ne krasi ga blistavi um. (verovatno nepotrebno dupliranje informacija)
Našem gazdi, Miki Raspućinu, je odan rob ("je" se ne stavlja posle zareza)
i slično, ali priča je, generalno, OK po tom pitanju.

[Kimura]

Hvala.

Drugu zamerku (vezanu za stilske nepreciznosti) apsolutno prihvatam. Proverila sam u priči i meni samoj je čudno kako mi se omakla tako ružna, nezgrapna rečenica.
Što se tiče prve zamerke, mislim da nema dupliranja informacije. Škola se može s mukom završiti iz mnogo razloga, ima toliko bistre i u isto vreme lenje, neodgovorne dece. A na blistavi um se može naići kod sasvim neobrazovanog čoveka.

Kao čitalac volim polušaljivi ton, ali se do ove priče nisam usuđivala da išta napišem u tom tonu. Zato mi je Scordiskov komentar o neusiljenom humoru dragocen kompliment.
Sa druge strane, mogu da razumem da je nekom takvo pripovedanje neprivlačno, što se i pored najbolje volje mora odraziti na opšti utisak o priči.
Za motivaciju se ne mogu složiti. Obespravljeni služnji koje mori glad uvek imaju dobar i dovoljan motiv za uništavanje ''budućnosti''.

[scallop]

Našem gazdi, Miki Raspućinu, je odan rob.

Ne bih da protivurečim, ali može ovako:


Našem gazdi, Miki Raspućinu, odan je rob.

[Kimura]

Može.

Napisala sam: Našem gazdi, Miki Raspućinu, je odan rob, a meni ne manje odan drug.
To stvarno ne valja.

[Mica Milovanovic]

Za motivaciju se ne mogu složiti. Obespravljeni služnji koje mori glad uvek imaju dobar i dovoljan motiv za uništavanje ''budućnosti''.

Jeste, ali nisam mislio na to. Mislio sam na to da je glavni lik inteligentan čovek, nedovoljno agilan i odlučan, čovek koji nema petlju da se javi ženi koju voli već ćuti u slušalicu. To je lepo prikazano. Takav čovek bi, po nekom mom viđenju, mogao da proba da iskoristi ovako ponuđenu priliku, jer to ne uključuje direktnu konfrontaciju ni sa kime...

[Kimura]

Ako sam dobro razumela, sporna je muška osvajačka hrabrost?
Krajnje subjektivna kategorija, ali recimo da sam upoznala nekoliko muškaraca kojima te hrabrosti nije nedostajalo nikada i nigde- izuzev u odnosu na tu prvu ljubav, pred kojom su ćutali kao zaliveni.
Pretpostavljam (i  možda glupo ženski grešim) da bi svi oni bili zahvalni nekom čudesnom slučaju koji bi im omogućio da se pred tom devojkom pokažu kao junaci bez mane. I to na svaki osim na onaj neposredni, najjednostavniji način.

Moj glavni lik je mlad čovek. Nema više od dvadeset godina. Ovo nije nebitna okolnost, možda je nisam dovoljno naglasila u priči.

[Mica Milovanovic]

Nisi me razumela, jer možda nisam bio dovoljno jasan.


Pa to što ti kažeš, kažem i ja. Mislim da bi takav čovek iskoristio priliku koja mu se ukazala da stekne bogatstvo, jer bi on mogao misliti da je to put ka zadobijanju srca devojke. Način koji ne uključuje direktnu konfrotaciju ni sa kime, za šta nema hrabrosti, već relativno siguran i bezbedan način. A dovoljno je pametan da to može da uradi.

Strogo gledano, on je vlasnik zgrade, pa je ovo suludo otkriće, baš kao i naša budućnost, njegova imovina.

Po meni ovo takođe nije dovoljno logično. Ako do tada vlasnik nije otkrio prostoriju na spratu, zašto glavni junak ne bi iskoristio priliku pre nego što vlasnik sazna? Zašto mora da zapali novine?


Naravno, nestabilnost i nesigurnost junaka koju si lepo prikazala može biti opravdanje, kao što sam rekao u prethodnom postu, ali mislim da ja ne bih postupio tako u toj situaciji, a moj mentalni sklop, nažalost, nije mnogo drugačiji od tvog junaka. Pogotovu nije bio u mladosti...

[Kimura]

Ali ovo sad piše Mića kom nije dvadeset godina. 
U ono vreme - ko zna? Možda bi ga susret sa nečim neobčnim, racionalno neobjašnjivim naveo na kakav lud (ali ne baš neobjašnjiv) postupak?
Meni samoj je kod mog junaka najdraže upravo to što ipak ne pristaje na igru ni na liniju manjeg otpora.
On mora da zapali novine. To je važnije od sticanja bogatstva i uspeha kod Violete. Tim činom postaje slobodan čovek, a ne više rob nekog, bilo kog gazde.

[Linkin]

On mora da zapali novine.

Potpuno te kapiram. Imaš subverzivni otpor prema suviše ograničavajućoj temi koji se manifestuje kroz destrukciju. Zato mi je tvoja priča i bila simpatična.

I ja sam imao sličnu ideju: lik celu priču juri za strašnjim novinama da sazna sudbinu i onda kad ih nađe neki ludaci mu ih otmu i iskoriste kao WC papir.

[Mica Milovanovic]

Da, kao što sam rekao, to je prihvatljivo obrazloženje, ali si dosta pažnje posvetila toj neostvarenoj ljubavi, tako da si me, možda i nehotice, podstakla da mislim da mu je ta ljubav važnija od drugih stvari. Mladom Mići bi možda bila  , valjda. Ko bi se toga sećao? 

[Kimura]

On mora da zapali novine.

Potpuno te kapiram. Imaš subverzivni otpor prema suviše ograničavajućoj temi koji se manifestuje kroz destrukciju. Zato mi je tvoja priča i bila simpatična.

I ja sam imao sličnu ideju: lik celu priču juri za strašnjim novinama da sazna sudbinu i onda kad ih nađe neki ludaci mu ih otmu i iskoriste kao WC papir.

Pa nije baš tako, ali nema veze...
Neka ti bude da je oslobađanje destrukcija, a tuđom rukom skrojena budućnost slična sudbini na WC papiru.

[Kimura]

Mislim da bi mladi Mića umeo da iskoristi priliku da mu se na pravi način ukazala.
A lično verujem da ljubav uspeva samo u slobodi, mada sam možda prosto blesava, iako nisam preterano mlada. 

[Mileva]

zosko, ni na kraj pameti mi nije palo da si želeo nešto loše prenošenjem njene poruke.

hvala mica, drago mi je da uvazavas ispriku; nije bilo fer s moje strane, ni prema tebi, ni bobanu, pa ni d.

Ovaj zole moze da se maze na 'lebac 

[Stipan]

Ne bih da se suprotstavljam Mići, ali to spaljivanje budućnosti u Kimurinoj priči je po meni najorginalnija zamisao kruga. Žao mi je što se sam toga nisam setio.

[PTY]

Samo da se ogradim, Stipane, da ne bude nesporazuma... 
Meni u tvojim pričam nikad ništa nije bilo nejasno, i nisam morala dvaput da ih čitam, zaista.
E sad, da li mi se dopada to što je rečeno, i da li mi se dopada način na koji je rečeno, to je druga stvar, ali to jeste stil, i ja to zaista ne ocenjujem niti bi ikada išta savetovala da po tom pitanju. To svako bira za sebe, a meni je ovde samo bilo važno da u potpunosti razumem sve što si u svojoj priči hteo da kažeš.

U stvari, s tvojim komentarima sam bio oduvek bio zadovoljan, još od vremena izvorne Radionice, tako da nije bilo nikakve potrebe da se ograđuješ. Bože moj, ja i ne očekujem da se moje pisanje svakom dopadne. Tamo gde se trebalo dokazivati, dokazao sam se. Pa opet, Radionica je sjajan barometar koliko napredujem ili stagniram, pa mi je svaki je komentar dragocen, naročito oni negativni.

Da, i ja tebe pamtim kao dobrostivog i učtivog sagovornika, a to nije mala stvar.
Drago mi je da imaš tako trezven pristup, što se komentara i pisanja uopšte tiče.

[PTY]

elem, SMRT KAPETANA ZORANA.


Ponajpre da naglasim, ne polazi mi nekako za rukom verna reprodukcija originalnih zapažanja, ali eto, okolnosti menjaju fokus, i tu nema leka.


No kako bilo, ova priča jeste perfektan i savršen primer namerno hermetične fandomske proze. U neka srećnija vremena, u ovome bi se i na minimumu informacije lako prepoznao omaž, ali eto, svaka su vremena srećna samo onoliko koliko su im i ljudi valjani.


Dakle, tačno, ova vrst proz jeste hermetična, ali to je sa svesnom namerom, a ne zbog manjkavosti stila ili sadržaja, to zato što je proza interna, zato što tačno zna kome se obraća i tačno zna kako se sa takvom publikom može da razgovara. Recimo da je u pitanju svojevrsan test, kao kad vikneš nešto na srpskom na sred boga trga u nekom sitnom gradu u Grčkoj, recimo, pa gledaš ko će da taj poziv prepozna. Normalno, onaj ko prepozna uzvik, nasmejaće se i uzvratiti, a Grci će se možda i okrenuti, ali to samo zbog glasne nesvakidašnjosti, i eventualno produžiti svojim putem. Naravno, to u normalnim okolnostima. U ovim ovde okolnostima, it's all Greek to me.


U principu, ovakva vrst proze služi nekoj vrsti šifrovane komunikacije, a u ovom konkretnom slučaju, recimo da uspeva da premosti generacijski jaz. Sa posrednom informacijom kao što je, recimo, Anomander ima, on uspeva da pravilno dešifruje samu komunikaciju, verovatno zato što je čitao Ljubinu prozu. Jer što se same simbolike tiče, Ljuba je tu perfektno izabran: kao prvo, Ljuba je bio nestvarno dobro ljudsko biće, naprosto panja od čoveka, i jednostavno nije mogla da postoji situacija, ma kako fantastično izmaštana, u kojoj bi vi mogli da se na Ljubu naljutite, ili on na vas. Ljubi je dobrota bila urođena, on naprosto nije imao drugi MO nego tu dobrostivost, njegovo strpljenje je bilo beskrajno a njegova naklonost bezuslovna. A to zaista nije mala stvar, za čoveka kojem je život tu dobrostivost stavljao na zaista nesmiljena iskušenja.


Druga bitna stvar je Ljubin talenat, jer on je doslovno ni iz čega postao fenomenalan fandomski pisac. To sa njegovim č i ć frljanjem, za to su znali samo oni koji su ga lektorisali, jer u ono doba retko si mogao da vidiš nelektorisan tekst, plus su ljudi kucali na mašinama i najčešće samo u jednom primerku (ko bre da se sa preskupim indigom bakće ), pa zato niko nije rukopis rado davao ikome sem osobama od lektorskog poverenja, znači uglavnom Mići i Škrbi, a posle lekture i Bobanu.


A Ljubina tajna je bila - fan fikšn. Naprosto, čovek je pisao ono što je voleo da čita. Ili gleda, kao u slučaju X-Files. Trik je bio u njegovoj totalnoj i apsolutnoj uronjenosti u pop-kulturu, jer Ljuba jednostavno nije umeo da bude snob, za njega naprosto nije bilo loših žanrovskih dela, i zato je pisao o stvarima koje smo svi voleli i odlično poznavali. Otud i njegova proza danas lakše komunicira sa čitaocem nego proza nekih savremenijih pisaca koji jednostavno nisu deo sopstvene savremene pop-kulture, bez obzira na sva ta kvazi-žanrovska foliranja.


Drugi deo fenomena je bila Ljubina posvemašnja trezvenost po pitanju ambicija: Ljuba naprosto nije pao u klopke koje su već tada bile vidljive u menjanju samog izdavačkog standarda: njemu jednostavno nije bilo važno da bude objavljen u knjiškom formatu, njemu je primarno bilo da ga se čita. Otud i jeste intuitivno funkcionisao na onom nivou koji naprosto garantuje čitljivost - na nivou žanrovskih koncepata i konvencija. I tako, imamo čoveka koji je pre 20 godina pisao prozu koja se i danas lako i uz silno zadovoljstvo čita, zato jer se referiše na pop-kulturne aspekte koje su i dan danas aktuelni i lako prepoznatljivi. Tu negde se desio i prevrat, kad je malicioznost u formi ćudoređa svrnula pogled na žanrovske konvencije i našla ih odveć "stranima", maltene petokolonaškim po prirodi: SF nije umeo da se sa time nosi, pa ga je zatrla poplava nekih veoma subjektivnih koncepata koji su bili potpuno nerazumljivi u okvirima žanrovskih konvencija, ali su jahali na patriotskom talasu koji je redefinisao granice dotadašnjih tabua. Otud je i krahirala jedino SF konvencija, i to u korist fentezija - fentezi je podesniji za proizvoljnosti - dok se horor uspešno pokazao kao nezavisan, to zahvaljujući izdavačkoj i čitalačkoj podršci.


A specifični izraz koji koristi ova priča je isto tako interan koliko i njen sadržaj: u vreme kad je dobrostivost po pitanju žanrovskih interesovanja bila prevalentna, mogao si da slobodno kažeš što ti je na umu, pa je otud i sam rečnik mogao biti direktniji. i to je bio deo cajtgajsta, isto kao i nedostatak homofobije u muškom shvatanju muževnosti. Mislim, pobogu, bilo je to doba u kom su modno svesni muškarci fenirali kosu koliko i žene  : danas homofobija diktira da muškarci jednoobrazno liče na kros između huligana i drvoseče.


I tako, interna fandomska proza je postala relikt, to svakako. Fan-fikšn ne postoji, a ni fandom kao takav ne postoji, jer ljudi danas imaju sasvim drugačije shvatanje pojma "društvena svojina", za njih je to uglavnom nešto što možeš da nekažnjeno odneseš kući. Fandom kao pojam više nema ni smisla jer niko više nije strastven ni za jedan žanr (osim Ghoula, on je zaista priča za sebe i ne spada ovde ni pod razno) i svi su završili u žanrovskoj književnosti samo zato što znaju da nemaju šanse u mejnstrimu. 


I tako. SMRT KAPETANA ZORANA. Relikvija. Omaž Ljubi, fandomu, talentu i prolaznosti. I najverovatnije poslednja priča te vrste -  delenda est i tako to.

[Linkin]

spaljivanje budućnosti u Kimurinoj priči je po meni najorginalnija zamisao kruga.

Slažem se da je jedna od orgininalnijih. Zapravo, bilo je dosta lepih i originalnih realizacija teme u ovom krugu. Meni je lično najsimpatičnije Scordiskove sutrašnje novine kao beg iz Dana Mrmota, u kome sutra ne postoji. Pa onda imamo prastare sutrašnje novine u Džekovoj priči, gde junak bukvalno menja sudbinu poslednji dan.

Meni je ovaj krug bio bolji od prethodnog, bez obzira na kladionicu na nivou motiva koji zaista malko smara, jer su realizacije u zatvorenoj temi bile puno maštovitije i emotivnije nego, recimo, u prošlom krugu kad je tema bila otvorena, a činilo mi se da se priče prosto nadmetale da prikažu što veće ljudsko beznadežje i mrak, iako nije bilo zadato temom, i bez obzira što je bilo puno dobrih priča bilo je vrlo malo lepih, protkanih emocijom i životnim optimizmom.

[Mme Chauchat]

Ah, sad sam skontao Linkinovo kukumavčenje o napuštanju Radionice. On se u stvari borio za nepodeljenu pažnju svih ođe prisutnih. Vidiš, nije mu to loše. Postao je megastar.

Ali da od svih mogućih ljudi *ti* to kažeš... Stipane, obraza nemaš.

[Stipan]

E što mrzim kad neko istrgne samo jednu moju izjavu pa mi je tresne posred labrnje. Pa zar tek nešto ranije nisam ovo rekao:

Kao da vidim samog sebe u nekim ranijim fazama Radionice. Tako sam se i ja večito spektakularno opraštao, pa me evo opet posred arene.

[scallop]

Da ne ostane zabeleženo da nisam reagovao.
Da li je u toku revizija odnosa prema delu Ljube Damnjanovića? Jesu li Mića, Škrba i Boban oštećeni delovanjem Tardisa i da li je tvrdnja da su redakciju Ljubinih rukopisa radile Sivka i Silvija netačna?