Klub 128: Tribina o Pračetu

[Mme Chauchat]

Klub 128 organizuje tribinu sa idejom da se o Pračetu govori sa književno-kritičkog aspekta, te da se kroz pojmove intertekstualnosti, fantastike i postmodernizma definiše Pračetova poetika. Zbog obimnosti Pračetovog opusa u fokusu će biti dva njegova dela: "Wyrd Sisters" i "Witches Abroad" ("Sestre po metli" i "Veštice na putu" u Laguninom prevodu).


Tribina će se održati u prostorijama Biznis centra opštine Savski venac.

Na tribini će govoriti:dr Tijana Tropin (sa Instituta za književnost i umetnost u Beogradu)Predrag Mirčetić (asistent na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti)Aleksandra Milanović (apsolvent na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti)Moderator: Marija Stanojević

[Father Jape]

Ja sam tek jutros shvatio da ovo neće biti na faksu. xD

Znaš li možda koliki je to prostor?

[Mme Chauchat]

Veze nemam, ali evo linka na njihov sajt, sa desne strane su slike: http://www.bc47.rs/sr/o-nama
Rekla bih da je manje od sale u Domu omladine, ali videćemo koliko će ljudi doći...

[džin tonik]

o gaspode, jos samo wachen pa imate i goethe-a.

[Mme Chauchat]

Pa, ne mora samo Straža, možemo da uguramo i pomen Erika, čisto onako germanofilno.

[džin tonik]

prva asocijacija ne na fausta, vec kroz fantastiku na fon denikena. zamisljam se kako iz publike postavljam pitanje: jelte, a taj erik...

[Boban]

Ja sam pročitao tri i po Pračetove knjige i najstrašnije sam postao smoren; sve mi to na kraju izgleda isto; usiljeni humor i gde mu jeste i gde mu nije mesto...

[Ghoul]

Ja sam pročitao tri i po Pračetove knjige i najstrašnije sam postao smoren; sve mi to na kraju izgleda isto; usiljeni humor i gde mu jeste i gde mu nije mesto...

meni je trebalo još manje od toga da dođem do istog zaključka.
opšte obožavanje njegovih nedela jedan je pokazatelja propasti bilo kakvog ukusa u današnjoj (zapadnoj) civlizaciji.

[Mica Milovanovic]

Moram da se pridružim u trijumvirat staraca.
Ja nisam dobacio ni do pola prve.
Ali to je moja prirodna averzija prema humorističkoj fantastici.
Ne mogu tu ništa.
Kao urođena srčana mana.

[Ghoul]

Ali to je moja prirodna averzija prema humorističkoj fantastici.
Ne mogu tu ništa.

ja izuzetno volim trampu svesti, a dobar mi je bio i bil, heroj galaksije.
(ampak me je mlako-hladnim ostavio autostoperski vodič...)

ali ovaj pračet je toliko usiljen a jedva nešto malo plitko smešan da nemam reči.

[Meho Krljic]

Valja istaći da su prve knjige u Discworld ciklusu značajno slabije od kasnijih. Prva je pepuna usiljenog humora i početničkih spisateljskih slabosti (plus, Lagunin prevod je bio dosta slab, ako ga je ko čitao na srpskom). No, ako se krene od neke kasnije knjige, mnogo to bolje bude. Ja sam krenuo negde od pete (pa sam se posle vratio na prve četiri) i imao povoljnije utiske. Sa Guards! Guards! se može reći da je Pračet dostigao vrlo sofisticiran nivo humora gde ima  svega, od političke satire do dirljivih a urnebesnih omaža notabilnim žanrovskim radovima (Cveće za Aldžernona, na primer).

[Mica Milovanovic]

Ne vredi... Ovo ti je kao kod nekih drugih stvari u životu kojih se sa zadovoljstvom sećam... 

[Mme Chauchat]

Mnogo su mi slatki Gul i Boban kad se ovako ujedine

Nego, moram reći da sam godinama i sama imala krajnje negativno mišljenje o Pračetu, zasnovano na smaračkom početku Boje magije i dve Mićine rečenice iz vodiča: "Jedan od onih koji se trude da im svaka sledeća rečenica bude novi štos. Neki to vole." jer sam Mićinom vodiču bezrezervno verovala...

Onda se desilo da slučajno uzmem na čitanje poznijeg Pračeta, mislim baš Guards, Guards, na engleskom, i sećam se kako sam ušla u knjigu sa ozbiljnim predrasudama da bih u nekom trenutku shvatila da ovo uopšte nije loše.
Nikome, ali nikome ne bih preporučila da s Pračetom krene od početka. Knjige o straži, knjige o vešticama, probrati nešto od ostalih... selekcija je zdrava stvar. U najboljim knjigama (npr. Lords and Ladies)  čovek može samo da mu skine kapu na inteligenciji, veštini i, da, humoru. A najgore... eh, najgore.

[Meho Krljic]

Jevtra objasnila, kako i dolikuje.

[Father Jape]

Samo da kažem da je Guards! Guards! prvi roman koji sam pročitao na engleskom.

[džin tonik]

sad me jevtra razocarala. pratchettov rad najbolji je persiflage fantastike (sic!) ikad.

[scallop]

Nisam do sada čitao Pračeta. Ali, posle par komentara sigurno hoću. Ne razumem zašto se sa fantastikom ne može družiti uz osmeh.

[Boban]

Neprirodno bi bilo da se svakome sve sviđa.
Meni je i Autostoperski vodič skup nekoliko desetina bravuroznih humoroidnih scena i beskrajno mnogo svega i svačega, češće nezanimljivog nego zanimljivog.

Što se Pračeta tiče nisam ja seo i pročitao tri i po knjige, nego mi je dolazio pod ruke u raznim razdobljima, bilo je tu mnogo dobrih preporuka ozbiljnih ljudi... uzalud.

[Ghoul]

Mnogo su mi slatki Gul i Boban kad se ovako ujedine

Meni je i Autostoperski vodič skup nekoliko desetina bravuroznih humoroidnih scena i beskrajno mnogo svega i svačega, češće nezanimljivog nego zanimljivog.

tačno tako!

[Kimura]

A meni je TRAMPA SVESTI u jednom periodu bila omiljena!
To sa Pračetom nema nikakve veze, al' čisto da dopunim ovo nezdravo slaganje sa svima 

[Scordisk]

Sećam se kakav je utisak na mene ostavio Pračet kada sam ga otkrio sa nekih dvanaest - trinaest godina.

Istina, sada kada prelistavam Boju magije ili neke te prve knjige, vidim da je humor blago usiljen, svet labavo izgrađen i da generalno to nije knjiga koja bi me danas oduševila da je otkrijem... Ali zato bih ostao uskraćen za neka Pračetova remek - dela koja je kasnije stvarao. Humor, klasična kombinacija britanskog apsurda i daglasovštine može nekome da bude smešna a nekome da smeta, ali neke od tih priča zaista su neprevaziđene a pojedini likovi su mi zauvek ostali zacementirani u srcu. Dobar je Pračet, čak je i omogućio Gejmenu da napiše solidnu knjigu (zezam se... Mada stvarno nisam čitao Gejmenovi knjigu koja bi mi se svidela).

[Džek]

Nisam do sada čitao Pračeta. Ali, posle par komentara sigurno hoću. Ne razumem zašto se sa fantastikom ne može družiti uz osmeh.

[džin tonik]

sad pomalo i mene brine ovo slaganje oko pratchetta. hocemo li dobiti koju sliku sa tribine? da vidimo te zagorovce fantastike.

[Father Jape]

Sve dečurlija sa smera opšte književnosti. <3

[džin tonik]

dok ne dobijemo izvjestaj pristupimo junacki: uobicajena tribina, iz publike zov avanture (nestanak struje), moderacija odbija neizbjezni poziv, nijekanje, lucidno-inicijalni san - potvrda izabrane, rusenje treme, podjela na saveznike i neprijatelje, povlacenje u meditaciju, priprema za presudnu bitku, prodor u najcrnju tminu, bitka, pobjeda, nagrada (povratak struje), preobrazaj, trijumfalni povratak s mikrofonom.

[Mme Chauchat]

Bilo je vrlo zabavno, barem meni, a nadam se i ostalima, sagovornici upućeni i ljubitelji istovremeno - idealna kombinacija. Organizatorke su se krajnje ozbiljno pripremile, moderatorska pitanja su bila smišljena i pametna (nadajmo se, i odgovori), izveštaj Nevidljivog imate ovde: http://sfpisb.blogspot.com/2015/05/pracet-u-biznis-centru.html

(Struje nije nestajalo, ali ni od trofeja-mikrofona ništa.)

[džin tonik]

U pomalo neočekivanom ambijentu (Biznis centar opštine Savski venac), održana je tribina o nedavno preminulom piscu Teriju Pračetu, u organizaciji Kluba 128 (udruženje studenata opšte književnosti i teorije književnosti Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu). O Pračetu - tačnije o intertekstualnosti, postmodernizmu i fantastici - na primerima dva romana "Sestre po metli" i "Veštice na putu", razgovarali su dr Tijana Tropin (sa Instituta za književnost i umetnost u Beogradu), Aleksandra Milanović (apsolvent na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti) i Predrag Mirčetić (asistent na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti).

Prvo je Aleksandar Milanović iznela neke interesantne podatke o proučavanju Pračeta u svetu - Amerikanci su do sada objavili najviše teoretskih radova, Nemci imaju nekoliko doprinosa, a Englezi - samo jedan! No, postoji i nekoliko knjiga sa objavljenim eseijima o Pračetu, no svakako da kritika definitivno nije posvetila dovoljno pažnje ovom piscu.

Tijana Tropin je iskoristila priliku da doda kako kod nas ima interesovanja, pre svega kod mladih kadrova na novosadskom univerzitetu, tako da nas od njih očekuju ozbiljniji radovi iz oblasti fantastike.

Zatim je priča prešla na "pračetov termin" - white knowledge (belo znanje), nastalao
na osnovu čuvenog "belog šuma" (white noise), koje, u najkraćem, ne zahteva učenog čitaoca da bi se kretao kroz intertekstualnost teksta. Moglo bi se reći da je tu pre reč o prepoznavanju kulturnih referenci.

Dva pomenuta Pračetova romana - "Sestre po metli" i "Veštice na putu" su odličan primer kako se pisac koristi intertekstualnošću, ali iako se koristi nekim postmodernističkim postupcima, dr Tijana Tropin smatra da ga ne možemo svrstati u postmodernizam. Sa njom se složio Predrag Mirčetić uz napomenu da zapravo ne bi dobili ništa više na vrednosti ako bi Pračeta proglasili postmodernistom, kao i da ne bi ništa izgubio na vrednosti ako to ne bi bio.

Potom su usledile priče o "magiji i glavologiji", tako bliskoj vešticama, igranje sa narativom (što bi moglo da definiše Pračetovu poetiku), ali i činjenicu da bi stil i jezik u Pračetovim delima morali da budu podrobno analizirani kako bi se videlo koliko je tu zapravo pisac bio jedinstven.

Pračet u Biznis centru

ne znam zasto, nekako sam stvorio sliku o glamuroznijoj predstavi; pratchett.

[Scordisk]

dok ne dobijemo izvjestaj pristupimo junacki: uobicajena tribina, iz publike zov avanture (nestanak struje), moderacija odbija neizbjezni poziv, nijekanje, lucidno-inicijalni san - potvrda izabrane, rusenje treme, podjela na saveznike i neprijatelje, povlacenje u meditaciju, priprema za presudnu bitku, prodor u najcrnju tminu, bitka, pobjeda, nagrada (povratak struje), preobrazaj, trijumfalni povratak s mikrofonom.

hahahhaha, da sam znao da su tribine tako zabavne i uzbudljive, češće bi ih posećivao:D

[neomedjeni]

Pračeta definitivno vredi čitati od Morta do Oružanih snaga. Ima i tu totalnih podbačaja, poput Piramida ili Pokretnih slika, ali i, s obzirom na brzinu kojom je štancovao knjige, iznenađujuće dobrog humora. Sve pre toga, a naročito nakon toga, bolje je propustiti.

[Anomander Rejk]

E, Mort je super. Pokoja knjiga sa Rinsvindom i Prtljagom, takođe. Meni se najviše dopala trilogija o Naomima-Kamionci, Krilci, Buldožerci. Međutim, posle nekoliko pročitanih Pračetovih knjiga, stao sam. Jednostavno je postalo monotono-sve knjige su počele da liče jedna na drugu, iste priče, isti junaci, isti štosevi. U jednom momentu jednostavno nisam mogao više da ga čitam, i sumnjam da ću mu se vratiti.

[Father Jape]

Pračeta definitivno vredi čitati od Morta do Oružanih snaga. Ima i tu totalnih podbačaja, poput Piramida ili Pokretnih slika, ali i, s obzirom na brzinu kojom je štancovao knjige, iznenađujuće dobrog humora. Sve pre toga, a naročito nakon toga, bolje je propustiti.

Ja bih to pre pomerio na od Wyrd Sisters pa do Jingoa, mada ima i par dobrih stvari posle njega.

[neomedjeni]

Sasvim legitimno. Sam sam granice postavio u skladu sa svojim (ne)ukusom. Mort mi je vrlo draga knjiga, dok sam nakon Men at Arms istinski uživao čitajući jedino Feet of Clay. Ali sasvim je moguće da sam nepravedan prema nekim od tih knjiga.

[Nightflier]

Realno, The Last Hero je poslednji odličan Pračetov roman. Nakon toga su osrednji do loši do tragični. Podserijal o Tifani Ejčing donekle ispada iz te šeme zato što je it's own thing, ali na neki način i nije Pračet. Odnosno, nema ambiciju ka pračetovskoj visprenosti na koju se većina njegovih najboljih romana oslanja. Čak se pitam u kojoj meri ih je on pisao, a u kojoj meri mu je neko pripomagao. Na primer, ćerka.

A Boban i Gul su jedna strana iste medalje