Radionica broj 56 - GLASANJE

[Linkin]

Ne bih komentarisao ovaj krug pošto nisam učestvovao ali moram reći da, po mom mišljenju, postoji jedna sjajna priča, a to je kimurina.

[Kimura]

O, hvala. 

[Scordisk]

Kilavo bre to, Linkine, moraš malo opširniji da budeš.

Ja sam se, inače, istripovao da je kimurina priča tvoja...

[Linkin]

Je l'?

Pa eto, možda ne treba učitati pisce (anonimnost ionako dosta komplikuje taj proces, neko reče ) već, jednostavno, suditi o priči.

[Boban]

Otkud ikome ideja da priče treba da komentarišu samo oni koji su poslali priče?
Valjda je upravo suprotno; neposlata priča omogućava realnije komentare.

[hidden]

A ček bre, koja je stipane tvoja priča? Vidim opet dražica, daj da se to overi..

[Stipan]

Pa overi... Šta si dosad čekao?

[Kimura]

Pretpostavljam da su rekli svoje svi koji su to želeli. Vreme je za nove priče.

[Volšebnik Pocerski]

Ja nisam, al' to ću posle radionice stripa s kojom se treba izboriti ovde u pocerskim krajevima.
Izvinjavam se. Imam utiske, i jaki su: dosta ih je jakih pozitivnih, malkice jakih a negativnih.
Uzgred, otkud to da se nije javio niko od učitelja, da pokudi i pohvali? Očekivao sam neku paljbu...
A moraću i da se odbranim/opravdam. Pretpostavljam da ste već pogodili koji sam. 

[Stipan]

Jebe se učiteljima za Radionicu... Imaju sopstvene ratove u kojima sasvim dovoljno krvare...

[Scordisk]

Nema učtelj'ce

[Stipan]

Sam' ti vuci đavola za rep....

[Scordisk]

Lako tebi, kada si se kamuflirao iza tih stabala...

[Stipan]

Ne povlačim nikad tigra za rep ako nisam siguran da sam spreman pogledati ga u oči....

[Scordisk]

To je neka romantika u pitanju? Vučenje ekstremiteta, gledanje u oči... eh, jesi nepopravljivi romatnik, Stipe, zato te i gotivim.

[Stipan]

Stipana svi gotive. Priznali to ili ne.

[scallop]

Sa takvim ugledom mogao bi da pitaš zašto nismo saznali imena autora. Mada ne znam ko je šta pisao, imao bih primedbu na tematsko dislociranje. Mislim da je tema ostavila puno prostora da se priče smeste i bilo gde kod nas. Osim ako svi ne misle da je naš prostor ostao u mraku zaustavljene Zemlje.

[Kimura]

Imena autora? Ma, to su sve tamo neki nebitni. 

[Stipan]

Mada ne znam ko je šta pisao, imao bih primedbu na tematsko dislociranje. Mislim da je tema ostavila puno prostora da se priče smeste i bilo gde kod nas. Osim ako svi ne misle da je naš prostor ostao u mraku zaustavljene Zemlje.

Moja priča se definitivno odvija ako ne baš kod nas, onda u najbližem susedstvu.
Glavni junak moje priče gine u vojnoj bazi Lora kraj Splita.
Nažalost, mi još uvek nemamo pomorske baze.

[Kimura]

Nemamo ni Himalaje, ali da ne sitničarim.

[Stipan]

I to što kažeš. Po Fruškoj Gori i Zlatiboru gurui ne ordiniraju.

[džin tonik]

za dobru pricu nuzna su dva elementa: vesela glazba i pogibija.
tako da, iako ne stigoh glasati, bar ovako bod i podrska za stipana. odlicna prica.

[Stipan]

Fala, fala... To mi je ujedno i jedini bod koji sam dobio...

[džin tonik]

jedan ali vrijedan; ostao zadnji pjesnik na r, sve ostalo mlitavo i bez duha.

[Stipan]

A sad bi već stvarno mogao da okačiš imena autora, Bobane.

[Stipan]

Nigde nikog... Pustara... Izumrlo k'o da je apokalipsa prohujala...

[džin tonik]

o stipane! pa muzika sad svira na topicu o glazbi! slusas li ti sta od glazbe?

[ratiger]

Eee, šta kažete da zakuvamo neku minijatura-radionicu do petstotinjak karaktera dok se sensei ne vrati i raspišepravu  radionicu za septembar/oktobar? Imam ja par ideja...

[Stipan]

To nikad ne uspeva. I za "Dino tank" sam samo ja okačio priču...

Jest da je detaljno opljuvana, ali je dosadno kad nema društva...

[Scordisk]

Jebeš komentar ako nije detaljno pljuvanje:D
Jeste mrtvo, ajde ratiger, daj temu pa ko napiše napisao je, ko nije nije. Da se zezamo.

[ratiger]

Aj zakuvacu u novoj temi sad

[Ukronija]

Po obećanju. Izvinjavam se što mi treba toliko vremena da nađem vremena. 

Arka


Dragi ratigere, ovo ti je, zapravo, vrlo dobra priča. Čitljiva, teče, dinamika je solidna (malo pokvarena u pančlajnu, reći ću i zašto), radnja je zanimljiva, podstiče radoznalost. Priča je i prilično pismena, sa par propusta tu i tamo (najčešće u vidu pogrešno korišćene interpunkcije; obrati pažnju na zapete, one itekako utiču na flow (tok) teksta u čitaočevoj glavi).

Primer:

"Još jednom je okrenuo mehanizam za navijanje, i nešto puče u unutrašnjosti sata". Mislim da ti ova zapeta ne treba. I ja imam veliki problem sa zapetama. Najbezbedniji način da ih bolje koristiš je da čitaš tekst i stavljaš ih tamo gde praviš pauze (ne zbog uzimanja vazduha, već zbog melodike i logike teksta).

Tu i tamo imaš ponavljanje istih reči u rečenici. Ne znam za druge, ali ja imam detektor za to i odmah mi se pali lampica sa idejom da pisac i nije mnogo vešt ili elokventan ako mora da koristi istu reč dva, tri... puta.

Primer:

"A Noa je i dalje video samo crnu senku koju su sablasno opisivali sunčevi zraci, osvetljavajući samo prašinu i dim kafane."

Nemam ništa protiv prideva. Lepo je, ipak, ponekad izbaciti sve osim neophodnih. Čisto vežbe radi. Korišćenje prideva podstiče prepričavanje. Pokušaj da koristi druga sredstva opisivanja likova i situacija, a pridevima se vrati tek nakon što iskusiš kako je pisati sa minimalnim brojem prideva. Da se odmah ogradim - ovo je samo predlog proizišao iz mog iskustva sa pisanjem. Neke stepenice se ne preskaču.

Ja, na primer, ne volim da čitam Kinga (Barker prolazi, ali iz drugih razloga, kao i Roulingova, mada oba autora rade što i King) - previše je tu "sablasnih", "jezovitih", "mračnih" prideva. Ne kažem, svi su oni zanimljivi za čitanje, majstori svog žanra, ali opet nekako ne mogu tačno da osmislim sliku situacije i opisanog okruženja ako mi samo kažu "čudan". Najbolji su pisci oni koji definišu prideve kroz misli svojih junaka, koji situacije predstavljaju kroz iskustva i oči svojih junaka. Opet, samo moj cup of tea, da se zna.

E, sad, radnja. Vidiš, sve teče super, jako smo radoznali da saznamo koga to Noa prevozi. Sve je misteriozno i uzbudljivo, ali si propustio par bitnih stvari. Jedna je da napraviš pozadinsku logičku potku svog sveta. Okej, odlično si na početku rekao da baron dolazi predveče, a da to može da znači i nikad. I da vreme kao da je stalo zajedno sa celom planetom. Ali si propustio da negde natukneš posledice toga. Možda je trebalo da nam staviš do znanja zašto izbeglice beže? Zašto je loše tamo gde su? Večito sunce prži? Večiti mrak im je hladan?

Logiku sveta u kom ti se odvija priča bi trebalo da osmisliš pre pisanja priče, iako to, možda, neće ući u priču. Sve mora da funkcioniše, na svako pitanje moraš da imaš odgovor, inače ti svet nije verodostojan i uverljiv, pa ćeš tako da zbuniš i čitaoca, odnosno - ostaćeš nedorečen ali ne na intrigantan način.

Dakle, znam da si hteo da sadržaj prevoženog tereta bude tajna do kraja, ali ponekad je dobro da daš hint, čisto da bi kraj imao smisla, iznenadio više. Ovako sam ostala da se pitam - otkud vampirolika stvorenja ili neka nova rasa u večitom danu? I zašto žele u predvečerje? Koji im je cilj?

Vidiš, pančlajn kod tebe stvara najveću konfuziju, dok pre toga sve super funkcioniše, a to je zato što nam nisi ostavio tragove, da znamo šta se, otprilike, dešava u tom svetu.

Najveći promašaj ti je, u stvari, što čitaocu nije jasno koja je posledica nastanjivanja tih stvorenja u predvečerju.

Oštri zubi svakako nisu dovoljno šokantni da budu pančlajn, a čitalac ne može da zamisli šta se dešava dalje, zašto je njihovo otkriće trebalo da bude šokantno, kada ne znaju ni ko su ta bića, ni zašto su se zaputila tamo gde idu, ni šta će tamo da rade.


Sve u svemu, potencijal je tu. Vidi se da paziš kako pišeš, vidi se talenat za pripovedanje, ideju, inteligentan si pisac. Samo više misli na čitaoca i na svet koji gradiš, pa makar i u minijaturi od 600 reči, na primer. Svet se, u ovakvim pričama, gde je on potpuno nov, sa nepoznatim odnosima i posledicama, osmišljava mnogo duže nego što se piše sama priča.

[ratiger]

Interpunkcija- moja večita boljka. Još mi je devojka (sada već i supruga) skretala pažnju na suvišne zareze pored veznika u ranim radovima. Obično sam ih dodavao negde na po' goleme rečenice kao predah, a posle sam naučio da ih mogu i razdvojiti na dve. Ili više. Sa druge strane dobio sam nedavno i jednu kritiku za odsustvo zareza u nekom pasusu (mislim da je bio tekst za štavionicu). Znači nekad umem da preteram i u drugom ekstremu

Ponavljanje reči- verovala ili ne, u prvih par čitanja primetim i povadim dosta ponovljenih ali opet nešto promakne. Kako sam zaključio to obično budu poštapalice, suvišne zamenice i ostali deadwood (npr. ,,samo'') koje mi uglavnom i ne treba u rečenici- pogotovo zamenice kao što si primetila u komentaru na štavionici. Workin' on it.

Pridevi- Hmm, koliko ja znam King je isto veliki protivnik prideva (,,The road to Hell is paved with adjectives''). Čitao sam ga davno doduše, pa se ne sećam kako stoji sa pridevima na delu. Ali razumem osnovni mehanizam prideva i atributa (zelena trava vs žuta trava vs crvena trava, wtf ??). Negde opet promakne neki suvišan.

Što se samog toka priče tiče, trudio sam se da sve vreme nabijem tenziju tom misterijom šta se prevozi brodom ali mi generalno ljudi kažu da sam preterao i da fali još nagoveštaja. Bilo je i komentara tipa: ,,E, pročitao sam onu tvoju priču sa mačkama '' Inače volim da ostavim priči otvoren kraj, ali izgleda da bih trebao da pazim da ne bude previše otvoren. Nadam se da se tu primeti pomak u Tajanstvenom rukopisu.

Veliko hvala još jednom na odvojenom vremenu i korisnim smernicama, svakako ću ih razmotriti za buduće pisanje!

[Stipan]

Ej ljudi, moja priča "Obala" iz ovog kruga ušla u zbirku "Vrane dolaze"!

[Vedro nebo]

Čestitke, Stipane!

[Stipan]

Hvala, Vedrana!

[Scordisk]

Ti, bre, Stipe, ne svjetliš, ti sjevaš, što bi reko Bare Čestitam!

[Stipan]

Teške boje... Njima ja sam obojen...