НАЈГОРА игра коју сте играли

[Tex Murphy]

Океј, наслов топика је можда мало суров, али сигурно ће привући кликове, а то је једино битно  Елем, дакле, доста смо причали о одличним играма, у овом топику наведите оне које су вас из било ког разлога мање или више нервирале. Рачунају се наравно и игре које су биле толико лоше да сте их баталили напола. Неке које су мени пале на памет су:

MIDNIGHT NOWHERE

Шта је у питању?
Руска авантура са одличном причом. У неком градићу појавио се потпуно суманут серијски убица који рока народ и лијево и десно, а нико му не може ништа. И онда кад је он побио отприлике пола становништва, а остала половина се иселила, почиње прича. Наш протагониста се буди у некаквој болници са тоталном амнезијом (оригинално, нема шта). Болница је потпуно напуштена, нема нигдје ни живе душе, те наш "херој" мора да лута кроз тај врло лијепо дизајниран полуапокалиптични амбијент и да склопи дјелиће слагалице око тога шта се заправо дешава. Ако се добро сјећам, крај је био прилично двосмислен и неодређен и нисам сигуран да сам га разумио тад кад сам играо.

У чему је проблем?
Иако је амбијент за чисту десетку, а ако се добро сјећам ни загонетке нису за бацање, ова игра је врло непријатна за играње захваљујући протагонисти који је најодвратнија сподоба која се икад појавила у неком примјерку ове лијепе умјетности. Како сам само интензивно мрзио тог лика, толико да сам желио да га некако убијем, али нажалост у тој игри не постоји могућност самоубиства. Проблем је што је тај лик, упркос ситуацији у којој се налази, надмен, вулгаран и једноставно смрад епских пропорција. Једно је кад налетите на таквог лика у својству НПЦ-а, а нешто сасвим друго кад морате њим да управљате. Само један примјер: Лик у мртвачници налази женски леш и коментарише "Лијепе сисе, али треба им мало силикона". Мислим да су аутори игре пробали да направе неку врсту антихероја, али створили су само идиота и тиме потпуно упропастили читаву игру. Истина, постоји могућност да је његова природа МОЖДА оправдана крајем игре (не сјећам се тачно), али то не мијења на ствари да је играње једноставно непријатно.

PRINCE OF PERSIA: WARRIOR WITHIN

Шта је у питању?
Знамо.

У чему је проблем?
У управљачком систему. Истина, на рачун ове игре могле су се чути и друге критике, нпр. на личност принца или на амбијент и треш ток током борбе, али мени ништа од тога није сметало. Оно што је код мене утицало да кутија са дисковима (множина зато што је у питању паковање прве три игре у серијалу) редовно завршавала бачена према зиду је чињеница да је врло тешко чак и проћи кроз нека огромна отворена врата, а камоли борити се са великим бројем противника или извести неку жешћу акробацију. У сарадњи са чекпоинт системом ово доводи до тога да можете рецимо 15 или 20 пута да понављате неку компликовану секвенцу и онда да рикнете зато што је игра одлучила да промијени кадар таман кад сте кренули у скок преко неке провалије. Ово бар важи за управљање тастатуром и мишем. Сама игра упозорава да је за "максимално уживање" неопходан аналогни контролер, али то је једноставно кретенизам дизајнера. И овде можемо да потегнемо мој омиљени примјер феноменално дизајнираног управљања у акционој игри - ЈАДЕ ЕМПИРЕ. Ако је игра са толико различитих потеза и масовних битака направљена тако да је управљање тастатуром и мишем права милина, онда то може и било која друга игра. У суштини, проблем је идентичан оном који је имао претходник - Сандс оф Тиме, као и многе друге акционе игре. А то је да је игра више прављена да буде интересантна неком ко гледа са стране него функционална оном ко игра, те стога гомила потпуно непотребних "филмских" кадрова зарад визуелности и качења на ЈуЋуб, све науштрб игривости. Прије неколико дана сам у нападу екстремног мазохизма чак хтио поново да инсталирам игру, али срећом нисам успио, пошто нешто не ради под Седмицом, а Икс Пе неће да ми се подигне.

ESCAPE FROM MONKEY ISLAND

Шта је у питању?
Четврти наставак једног од најлегендарнијих авантуристичких серијала, у коме прве двије једноставно спадају међу најдивније игре које је свијет видио.

У чему је проблем?
Мање-више у свему. Паметњаковићи који су ово дизајнирали одлучили су да раскрсте са ручно цртаним позадинама и ликовима и пребаце све у трећу димензију, што је довело до потпуне стерилности у изгледу. Истина је да је управљачки систем неочекивано удобан за овакав тип игре, али џаба све то кад је прича кретенска. Овде је, ако се сјећам, Мајмунско острво преплављено разноразним туристичким атракцијама и умјесто да имате онај дивни осјећај пиратске авантуре који је красио прве двије игре (и помало трећу, мада је она много слабија), ви се шећете кроз безвезни немаштовити забавни парк са пирацком тематиком. Врло разочаравајућа игра, којој не помаже чак ни појављивање неких ликова из првог дијела.


MALCOLM'S REVENGE

Шта је у питању?
Трећи и посљедњи дио трилогије о Кирандији компаније Вествуд Студиос (која нам је иначе углавном позната по играма мало другачијег типа). Прва игра ми је прилично драга и у питању је врло лијепа фантазијска причица, али свеукупно серијал тешко да може да парира класицима као што су Манки Ајленд и Габријел Најт. Интересантно је да у све три игре управљамо различитим ликовима.

У чему је проблем?
У идеји сигурно не. Овде наиме управљамо дворском лудом Малколмом, негативцем из прве игре, за ког су нас информисали да је убио краља и краљицу (или нешто слично). Ова игра баца мало другачију свјетлост на његову личност и на поменуте догађаје. Нажалост, лијепи фантазијски свијет из прве игре је већ у другој почео да одлази до ђавола неким необичним дизајнерским рјешењима, док је овде све једноставно пукло и отишло у вражију матер. Потпуно небулозне загонетке још и нису толики проблем колики чињеница да се у игри једноставно не дешава ништа занимљиво, да путујемо од једне до друге безвезне и немаштовите локације на којој извршавамо поменуте небулозне загонетке, а све то је зачињено таквом количином анахронизама да је буквално промијењена комплетна суштина свијета, тако да се запитате гдје се дођавола све ово дешава. Анахронизми у умјереним количинама могу да буду забавни (мада их ја лично не волим), али овде је то потпуно неумјерено и упропаштава све.

NBA LIVE 2001

Шта је у питању?
Кошарка!

У чему је проблем?
НБА Ливе 2000 је вјероватно најбоља кошарка која постоји, игра уз коју сам изгубио безбројне сате. Једино што је тој игри фалило да буде савршена јесте да се мааааалчице повећа тежина. Чак и на најтежем нивоу, ако управљате иоле добрим тимом, нећете имати већих проблема око побјеђивања. Ја сам са Кливлендом (у коме у то вријеме није било ЛеБрона Џејмса, али је играо Шон Кемп) имао 20 побједа заредом на почетку сезоне и онда кад сам двадесет прву утакмицу изгубио, изнервирао сам се и почео сезону с другим тимом. Наравно, рјешење овог проблема је очигледно - узмете слабији тим и повећате себи изазов. Очекивао сам да верзија 2001 само дотјера ту тежину и евентуално побољша графику, а десила се потпуна катастрофа. Играчи подсјећају на карикатуре, са огромним торзоима и неприродним покретима, понашају се као да су на клизалишту тако да су излијетања у аут сасвим нормална појава, све је некако пребрзо и играње уопште није играње већ више рвање са контролама. Ово је уједно и најгора игра у серијалу (од ових које сам играо), али чак ни наставци који су бољи од ове игре нису успјели да се приближе сјајној 2000 верзији.

[Petronije]

Zanimljiva tema. Meni od idiotskih igara koje sam koliko - toliko igrao, ovako rano pada na pamet samo Postal 2.

[neomedjeni]

Nećete verovati, ali verovatno je Diablo 2 igra koja mi je najmanje prijala od svega što sam odigrao.


Da pozajmim Harvovu tehniku prezentacije, svi znamo o čemu se radi, a problem je očigledno u meni. Naime, u hack&slash igrama mi pre ili kasnije neizostavno zasmeta što su, pa hack&slash igre. Neprestano suočavanje sa talasima jednih te istih (ili samo malo modifikovanih protivnika) u jednom te istom ambijentu (koji će se promeniti par puta u toku igre, jer se ponekad negde otputuje), mali broj kvestova koji se uvek svode na "probij se kroz 15 dungeona da ubiješ bosa" ili "probij se kroz 16 dungeona da nađeš zlatne sandale koje tvom savetniku trebaju da napravi čarobni gulaš", minimalna komunikacija sa drugim likovima u igri (ako u komunikaciju ne računamo čerečenje i spaljivanje) i još ponešto pokazali su mi da nisam ja za nju za baktanje sa ovim tipom igara.

[Linkin]

Mislim da kod mene nije stvar u igri koliko u određenom modu igranja. Radi se o multiplejer pucačinama u kojima se igrači rokaju jedni protiv drugih. Kao u, recimo, COUNTER STRIKE.

Same te igre mi nisu toliko neprivlačne ako imaju single player misije, ali te no tim hjuman destruktiv multiplejere jednostavno ne mogu da smislim. Što reče drug neomeđeni, verovatno je u meni problem. Kooperativni multiplejer, kao recimo u Diablu 3, obožavam. 

[Petronije]

^ Ista situacija i kod mene, probao sam gomilu tih onlajn shootera i ni jedan nisam igrao duze od pola sata - sat. Tu se ne broji q3 koji je van konkurencije ultra zabavan, cak smo i ovde na sagiti organizovali partije.

[hidden]

Potpisujem ovo za pucačine,,,

A da se prisetim najgore...teško mi je jer em nisam neki gejmer, em mi se nije dešavalo da me igra toliko iznervira...

Recimo, The Chronicles of Riddick: Escape from Butcher Bay je igra koju nikada ne bih ponovo igrao. Prešao sam je za par dana, potpuno ravnodušno. Niti mogu da kažem što sam to instalirao, nit što sam igrao...

[Ugly MF]

Ja sam se razocarao u skorije nastavke Disciplesa i HoMM...
Ranija 2D grafika je imala takvo uzivanje, smek i sarm za igru, prosto te atmosfera odvede nekud....
sad samo neki zasecereni 3D objekti, prenatrpani, neinspirativni,smarajuci....

Zbog te razlicitosti u atmosferama, meni i dan danaa Diablo2 i Warcraft 3 instalirani u kompu....

[Tex Murphy]

Nećete verovati, ali verovatno je Diablo 2 igra koja mi je najmanje prijala od svega što sam odigrao.


Da pozajmim Harvovu tehniku prezentacije, svi znamo o čemu se radi, a problem je očigledno u meni. Naime, u hack&slash igrama mi pre ili kasnije neizostavno zasmeta što su, pa hack&slash igre. Neprestano suočavanje sa talasima jednih te istih (ili samo malo modifikovanih protivnika) u jednom te istom ambijentu (koji će se promeniti par puta u toku igre, jer se ponekad negde otputuje), mali broj kvestova koji se uvek svode na "probij se kroz 15 dungeona da ubiješ bosa" ili "probij se kroz 16 dungeona da nađeš zlatne sandale koje tvom savetniku trebaju da napravi čarobni gulaš", minimalna komunikacija sa drugim likovima u igri (ako u komunikaciju ne računamo čerečenje i spaljivanje) i još ponešto pokazali su mi da nisam ja za nju za baktanje sa ovim tipom igara.

Хаха, ово звучи као мој тип игре Нисам играо Диабло, али ако је вјеровати Свету компјутера, ту су одлично одмјерене тежине квестова са наградама, тако да кад се напатиш кроз 16 нивоа неке пећинчине, онда на крају обавезно добијеш неки опако моћан мач или оклоп.

[Father Jape]

Zašto ljudi odgovaraju kao da je tema "igra koja mi se nimalo nije svidela usled mojih preferenci"?

[Meho Krljic]

Pa, to. Mislim, treba da bude malo jasnije šta su kriterijumi, naime, možda igra nije loša ali frustrira nečim. Na primer, igra koja me je iznervirala najviše od svih u poslednjih 7-8 godina bio je prvi Mass Effect. Polomljene AI skripte, očajne Mako deonice, iritantan narativ, očajno dizajnirano pucanje... Ima tu zbog čega čovek da se nasekira. Ali bilo bi svakako previše reći da je Mass Effect najgora igra koju sam igrao. Najgore igre, takođe, mogu biti samo dobre igre koje imaju mnogo bagova. Opet, igre koje su i loše dizajnirane i imaju užasno mnogo bagova ja ne igram, to jest započnem ih pa ih batalim tako da tu i nemam šta da kažem. Dakle, svakako bih mogao da navedem milion ruskih FPSova ili igru Natural Selection koju sam već potanko opisivao na drugom topiku, ali to su igre koje zaigram, vidim da ne valjaju i ostavim.

U tom smislu, navođenje Diabla ili Riddicka kao najgorih igara ikad igranih svedoči samo o izuzetno visokom standardu igara koje ljudi ovde igraju jer, da se ne zezamo, radi se o dve vrhunske igre. Ja sam jutros igrao Victora Vrana koji je nastavak Diablo legata drugim sredstvima (naime u vanhelsinškom stilu) i mada razumem šta se N.E. Omeđenom tu ne dopada, mislim da je jasno da on u Diablu traži Torment a toga nema. Meni su Diablo, Victor Vran i slične igre ekstremno adiktivne sa svojim lupom stalnog pojavljivanja novih oružja, veština, opreme i posebnih predmeta i kada se to dobro dizajnira, te gomile istovetnih neprijatelja se ne doživljavaju kao jednolični talas oponenata nego divni dotok resursa koji mi omogućava da svoje već izvanredne veštine i oružja zamenim još izvanrednijim.

Ditto, Escape From Butcher Bay je FPS izašao (prvo za konzole!!) iste godine kada i prvi Far Cry, Doom 3 i Half-Life 2 i uspeo da se beznaporno nametne kao igra koja je spojila pucanje iz prvog lica, šunjanje i borbu golim rukama, sa veoma sigurno pričanom i kinematski prezentiranom pričom gde je standardni FPS nameštaj smešten u kontekst koji je dovoljno pozajmio od avanturističkih i FRP igara da sve deluje kao potpuno novi žanr. Veoma me je iznenadilo da je Hidden bio ekstremno ravnodušan prema njoj i naveo je kao najgoru igru ikad.

[Father Jape]

Da, Ridik je pravi sleeper hit, i meni jedna od dražih PC igara tog perioda. Ali, mora se priznati, delimično jer sam imao niska očekivanja (nisam se susreo ni sa kakvim hajpom pre igranja).

[Linkin]

Omeđenom tu ne dopada, mislim da je jasno da on u Diablu traži Torment a toga nema.

Zapravo, u Diablu 3 od patcha 2.3 postoji čak 10 (i slovima DESET) Tormenta.   

[Meho Krljic]

Da, Ridik je pravi sleeper hit, i meni jedna od dražih PC igara tog perioda. Ali, mora se priznati, delimično jer sam imao niska očekivanja (nisam se susreo ni sa kakvim hajpom pre igranja).

U, ja sam se opasno ložio na nj jer je Xbox verzija dobila vrtoglavo visoke ocene a dobrostivi Švedi su za PC port ne samo za sve pare uleteli sa tehnologijom pa je igra izgledala dobro kao i Doom 3 nego su i dodali delove izbačene iz Xbox verzije zbog premalo mesta. Mnogo sam voleo tu igru.

Omeđenom tu ne dopada, mislim da je jasno da on u Diablu traži Torment a toga nema.

Zapravo, u Diablu 3 od patcha 2.3 postoji čak 10 (i slovima DESET) Tormenta. 

Slatke muke za kolegu 

[Father Jape]

Omeđenom tu ne dopada, mislim da je jasno da on u Diablu traži Torment a toga nema.

Zapravo, u Diablu 3 od patcha 2.3 postoji čak 10 (i slovima DESET) Tormenta.   

Naravno, shodno tome, svaki Torment je devalviran.
Odnosno, sada se prilično brzo može lik levelovati da bude sposoban za maljanje na prvom Tormentu.

[Linkin]

Omeđenom tu ne dopada, mislim da je jasno da on u Diablu traži Torment a toga nema.

Zapravo, u Diablu 3 od patcha 2.3 postoji čak 10 (i slovima DESET) Tormenta.   

Naravno, shodno tome, svaki Torment je devalviran.
Odnosno, sada se prilično brzo može lik levelovati da bude sposoban za maljanje na prvom Tormentu.

Devalvirani, još kako. T6 za bustovanje novih likova, T7 za bauntije, T8 za farmanje db, T9 za farmanje ključeva i to je to. Za ozbiljan exp, naravno, ne T10 već griftovi. 

[hidden]

Veoma me je iznenadilo da je Hidden bio ekstremno ravnodušan prema njoj i naveo je kao najgoru igru ikad.

Verovatno si u pravu, možda jednostavno nisam ljubitelj tog žanra...

[C Q]

Mislim da kod mene nije stvar u igri koliko u određenom modu igranja. Radi se o multiplejer pucačinama u kojima se igrači rokaju jedni protiv drugih. Kao u, recimo, COUNTER STRIKE.

Same te igre mi nisu toliko neprivlačne ako imaju single player misije, ali te no tim hjuman destruktiv multiplejere jednostavno ne mogu da smislim. Što reče drug neomeđeni, verovatno je u meni problem. Kooperativni multiplejer, kao recimo u Diablu 3, obožavam. 

CS je Religija. 

[Tex Murphy]

Pa, to. Mislim, treba da bude malo jasnije šta su kriterijumi, naime, možda igra nije loša ali frustrira nečim. Na primer, igra koja me je iznervirala najviše od svih u poslednjih 7-8 godina bio je prvi Mass Effect. Polomljene AI skripte, očajne Mako deonice, iritantan narativ, očajno dizajnirano pucanje... Ima tu zbog čega čovek da se nasekira. Ali bilo bi svakako previše reći da je Mass Effect najgora igra koju sam igrao.

Па написао сам овако:

Океј, наслов топика је можда мало суров, али сигурно ће привући кликове, а то је једино битно  Елем, дакле, доста смо причали о одличним играма, у овом топику наведите оне које су вас из било ког разлога мање или више нервирале.

Према томе, твој одговор за Мас Ефект је управо оно што се и тражи

[neomedjeni]

U tom smislu, navođenje Diabla ili Riddicka kao najgorih igara ikad igranih svedoči samo o izuzetno visokom standardu igara koje ljudi ovde igraju jer, da se ne zezamo, radi se o dve vrhunske igre. Ja sam jutros igrao Victora Vrana koji je nastavak Diablo legata drugim sredstvima (naime u vanhelsinškom stilu) i mada razumem šta se N.E. Omeđenom tu ne dopada, mislim da je jasno da on u Diablu traži Torment a toga nema. Meni su Diablo, Victor Vran i slične igre ekstremno adiktivne sa svojim lupom stalnog pojavljivanja novih oružja, veština, opreme i posebnih predmeta i kada se to dobro dizajnira, te gomile istovetnih neprijatelja se ne doživljavaju kao jednolični talas oponenata nego divni dotok resursa koji mi omogućava da svoje već izvanredne veštine i oružja zamenim još izvanrednijim. 

Dešava se svake prestupne godine, ali vaoj put si u krivu. Ja sam zaista, prilikom igranja Diabla, Titan Questa i sličnih igara, imao ideju šta bi one trebalo da donesu i šta od njih ne treba i ne smem da očekujem. Problem je što sam, kada sam ih probao u praksi, došao do zaključka da mi je njihova osnovna ideja nešto najneprivlačnije sa čim sam se sreo u svom igračkom iskustvu, uz pucačke igre. Zapravo, na hack&slash igre danas i gledam kao na neku vrstu RPG pucačina.

[Ugly MF]

Ko ne voli Dijabla i Starcraft ,taj se nije patio sa The Last Ninja trilogijom na Commodore 64!!!

[neomedjeni]

Komodor, šta je to? Neki novi parfem? 

[Ugly MF]

INFIDEL!!! HERETIC!!! AAaaaaaaargh!!!

[Ugly MF]

Da ne ispadne da se troliram, ali moram da pomenem uzas na svakom polju igre Might And Magic Heroes VII, tek sto je taze frishko izasla,
ali je najvece smece i krsh .
Ko je igrao i vido HOMM 3 ili 5,znace o cemu pricam i bez da je fan....

[Meho Krljic]

U tom smislu, navođenje Diabla ili Riddicka kao najgorih igara ikad igranih svedoči samo o izuzetno visokom standardu igara koje ljudi ovde igraju jer, da se ne zezamo, radi se o dve vrhunske igre. Ja sam jutros igrao Victora Vrana koji je nastavak Diablo legata drugim sredstvima (naime u vanhelsinškom stilu) i mada razumem šta se N.E. Omeđenom tu ne dopada, mislim da je jasno da on u Diablu traži Torment a toga nema. Meni su Diablo, Victor Vran i slične igre ekstremno adiktivne sa svojim lupom stalnog pojavljivanja novih oružja, veština, opreme i posebnih predmeta i kada se to dobro dizajnira, te gomile istovetnih neprijatelja se ne doživljavaju kao jednolični talas oponenata nego divni dotok resursa koji mi omogućava da svoje već izvanredne veštine i oružja zamenim još izvanrednijim. 

Dešava se svake prestupne godine, ali vaoj put si u krivu. Ja sam zaista, prilikom igranja Diabla, Titan Questa i sličnih igara, imao ideju šta bi one trebalo da donesu i šta od njih ne treba i ne smem da očekujem. Problem je što sam, kada sam ih probao u praksi, došao do zaključka da mi je njihova osnovna ideja nešto najneprivlačnije sa čim sam se sreo u svom igračkom iskustvu, uz pucačke igre. Zapravo, na hack&slash igre danas i gledam kao na neku vrstu RPG pucačina.

Ma, poštujem sve, nisam li ja tako nešto i rekao? Ti u RPG žanru tražiš priču, kompleksne sisteme, puno istraživanja, građenje družine. Od svega ovogta ARPGovi imaju samo možda sisteme ali se to često ne primeti od silne akcije.

[neomedjeni]

Naravno, naravno, samo ne želim da kolege steknu utisak da sam zaista pristupio Diablu očekujući Planescape. Zaigrao sam ga očekujući nešto drugačije, igrajući ga sam i dobio to drugačije, jedini problem je što u tom drugačijem nisam pronašao nikakav kvalitet koji bi mene privukao.

[Ugly MF]

Naravno, naravno, samo ne želim da kolege steknu utisak da sam zaista pristupio Diablu očekujući Planescape. Zaigrao sam ga očekujući nešto drugačije, igrajući ga sam i dobio to drugačije, jedini problem je što u tom drugačijem nisam pronašao nikakav kvalitet koji bi mene privukao.

U Dijablu dvojci nema kvalit....aargh..krklj...

[neomedjeni]

... koji bi mene privukao. Kao što je drug Meho primetio, verovatno se objektivno radi o sjajnoj igri koja je nebrojenim igračima pružila desetine sati dobre zabave.


Mene je, avaj, zaista smorila.

[neomedjeni]

Malo ću dodatno obrazložiti. Izveno je da sam, naravno, dosta toga propustio, ali tabanje u Diablu,koje bi trebalo da je osnovni razlog zbog kog želim da igram igru, ispalo je razočaravajuće jednostavno. Igrao sam sa varvarinom i sve se svodilo na sledeće: 1. Besomučno udaraj i kreći se što više, kako te ne bi opkolili, 2. Zaurlaj ako te opkole, 3. Brzo popij health napitak kad health padne na trećinu. Moguće je da sam nepažljivim igranjem sebi uskratio još gomilu opcija kojima me je igra častila, ali ja sam to ovako, i brzo je postalo monotono. Jebiga.

[Linkin]

Neomeđeni, pričaš o Diablu 2 ili 3? Igrao uopšte trojku sa najnovijim patchom?

Diablo borbe su izuzetno kompleksne. Bukvalno, bitno je do najsitnijih detalja koliko je razvijen svaki član tima, koji je build (postoje buildovi koji su damage dealeri, support buildovi, kao i buildovi za solo igru), kako je rolao opremu, koliko je levelovao legendarne gemove.

Besomučno udaranje - zapravo, reč je više o besomučnom spamovanju svih živih skilova, što se u praksi svodi da držiš prste na jedno četiri tastera sve vreme, plus miš. U trojci teško može neko da te opkoli, pošto svaka klasa ima skil za teleport koji se mahom obavezno koristi. To što pričaš za health potion isto je reč o prevaziđenom elementu iz dvojke, pošto je čak i u prvim verzijama trojke stavljeno da potion ima cooldown, što je prebacilo težište borbe sa dobre opskrbljenosti potionima na neke druge zanimljivije elemente. 

[Ugly MF]

Tacno, Linkin, pravo zboris,bildovanje lika u Dijablo dvojci je kvantna fantastika!
Iako je igra da se igra solo,tek u kombinaciji sa nekim od drugih likova,to dobija na drazesnosti!
Tada su i igre pravljene da traju, a ne danas, ima ih ko pleve, odrndas dvajs ili dvesta sati i dovidjence....daj sledecu!

[Meho Krljic]

Ma, dobro, Neom E.Đ. Eni priča o petnaest godina staroj igri od koje je odigrao prvih sat-dva. Naravno da se sa daljim ulaskom u igru povećava i kompleksnost kao i da su nove Diablolike igre mnoge nedostatke dvojke (i keca) adresovale kroz kuldaunove, nove klase itd.

Victor Vran, koga sam dosta igrao juče, recimo, ima interesantno kombinovanje oružja kako bi se kreirala nova i jača, a  ovo je igra gde posle 3-4 sata kreću zaista ozbiljni izazovi sa kombinacijama neprijateljskih formacija koje zahtevaju strateški pristup što građenju lika i nošenju opreme na teren.

[Linkin]

Tada su i igre pravljene da traju, a ne danas, ima ih ko pleve, odrndas dvajs ili dvesta sati i dovidjence....daj sledecu!

Agli, Diablo 3 se sada pravi sa novim patchevima bukvalno svakih par meseci, tako da nemaš vremena da bilo šta drugo igraš, samo Diablo. 

Mala digresija, pade mi još nešto vezano za ovo što je Neomeđeni pričao:

Meni trenutno najomiljeniji build je support barbarian. To je zdps build, što znači zero dps ili nula damage. Sav stats je u toughness, tj u defence.

Kako se igra?

Sve vreme pičiš sa Whirlwind skillom. Whirlwind je kanalisan skil, kad ga jednom pokreneš traje sve vreme dok ne koristiš skilove koje prekidaju kanalisanje.

Support build koristi Whirlwind sa runom Hurricane, što znači sve vreme dok se krećeš privlačiš neprijatenje na sebe.

Tako, ulećeš u velike grupe neprijatelja, dodatno ih grupišeš i spajaš sa drugim grupama neprijatelja. Formirajući velike mase lake za uništavanje.

Whirwind Hurricane radi za protivnike koje su u tvojoj neposrednoj blizini. Za privlačenje udaljenih protivnika koristiš skil koji se zove Ancient Spear, sa runom Harpoon.

Bukvalno ideš kroz rift (to su ti lokacije u Diablu 3, svaka od desetak nivoa, tj. mapa) i privlačiš na sebe mase neprijatelja i loviš udaljene harpunom da bi ih tvoj tim brže desetkovao. 

Victor Vran, koga sam dosta igrao juče, recimo

Skinuo čim je izašao. Nestigoh još da isprobam od peča 2.3. 

[neomedjeni]

Ma, dobro, Neom E.Đ. Eni priča o petnaest godina staroj igri od koje je odigrao prvih sat-dva. Naravno da se sa daljim ulaskom u igru povećava i kompleksnost kao i da su nove Diablolike igre mnoge nedostatke dvojke (i keca) adresovale kroz kuldaunove, nove klase itd.

Zapravo, prešao. 

[neomedjeni]

Neomeđeni, pričaš o Diablu 2 ili 3? Igrao uopšte trojku sa najnovijim patchom?

Diablo borbe su izuzetno kompleksne. Bukvalno, bitno je do najsitnijih detalja koliko je razvijen svaki član tima, koji je build (postoje buildovi koji su damage dealeri, support buildovi, kao i buildovi za solo igru), kako je rolao opremu, koliko je levelovao legendarne gemove.

Besomučno udaranje - zapravo, reč je više o besomučnom spamovanju svih živih skilova, što se u praksi svodi da držiš prste na jedno četiri tastera sve vreme, plus miš. U trojci teško može neko da te opkoli, pošto svaka klasa ima skil za teleport koji se mahom obavezno koristi. To što pričaš za health potion isto je reč o prevaziđenom elementu iz dvojke, pošto je čak i u prvim verzijama trojke stavljeno da potion ima cooldown, što je prebacilo težište borbe sa dobre opskrbljenosti potionima na neke druge zanimljivije elemente. 

Dvojci, naravno. U vreme kad se pojavila trojka jednostavno nisam osećao potrebu da je igram.

Ruku na srce, mislim da u to vreme nisam osećao potrebu bilo šta da igram. Proklet bio, prvi Witcheru!!!

[Meho Krljic]

Ma, dobro, Neom E.Đ. Eni priča o petnaest godina staroj igri od koje je odigrao prvih sat-dva. Naravno da se sa daljim ulaskom u igru povećava i kompleksnost kao i da su nove Diablolike igre mnoge nedostatke dvojke (i keca) adresovale kroz kuldaunove, nove klase itd.

Zapravo, prešao. 

[neomedjeni]

Skupa sa ekspanzijom, razume se. 

[Linkin]

Eh druže neomeđeni, to što si prešao D2 kampanju i to jednom je, to je sa stanovišta D3 skoro pa ništa.

Inače, što si propustio D3 nije samo zbog Witchera već i delom samog D3. U trenutku kad se pojavio D3 je bio rastgnut, najviše zbog postojanja aukcijske kuće za prave pare. Koja je posle ukinuta.

D3 danas i D3 koji se prvi pojavio su nebo i zemlja. Neverovatan i impresivan broj patcheva je znatno poboljšao igru, kao i ekspanzija Ripper of Souls, koja je od igrača, kao nova zasebna igra, puno bolje dočekana nego D3 u originalu.

Prilično samouvereno mogu da kažem da je današnji D3 u svim pogledima nadmašio D2. Ili je tu negde. 

[neomedjeni]

Ah, ne, Witchera proklinjem zbog toga što sam vrlo dugo zadovoljno životario ne igrajući ništa, sve dok pre nekoliko godina nisam seo da ga odigram kad sam pročitao prve dve knjige, nakon čega sam se vratio ovoj blagoslovenoj zavisnosti.


Diablo 3 se pojavio u tom periodu kada se nisam bavio igranjem. Zapravo nemam pojma ni o čemu vezanom za životni put te igre. Naravno, verujem ti da je D3 značajno različito iskustvo od D2.

[Meho Krljic]

kao i ekspanzija Ripper of Souls, koja je od igrača, kao nova zasebna igra, puno bolje dočekana nego D3 u originalu.

Tj. Reaper of Souls, da se ne zbuni kad krene da traži.

Prilično samouvereno mogu da kažem da je današnji D3 u svim pogledima nadmašio D2. Ili je tu negde. 

Mnogi su sličnog mišljenja. Sa Reaper of Souls i potonjim razvojem, Diablo 3 je čini se potvrdio da iterativni razvoj jednog naslova uz pažljivo osluškivanje igračkih reakcija može da bude put ka savršenstvu.   Istina je, D3 je imao malčice trnovit put, ali opet, i D2 se vremenom razvijao i nije odmah i iz mesta bio onaj fenomen pokome ga ljudi danas pamte i sa strahopoštovanjem njegovo ime izgovaraju.

[neomedjeni]

Tj. Reaper of Souls, da se ne zbuni kad krene da traži.

Gonjen radoznalošću nakon ove izjave, otkucao sam u pretraživač Ripper of the Souls, i ipak dobio Reapera. Blizardizacija Gugla!!!!

[Linkin]

Uppps.

kao i ekspanzija Ripper of Souls, koja je od igrača, kao nova zasebna igra, puno bolje dočekana nego D3 u originalu.

Tj. Reaper of Souls, da se ne zbuni kad krene da traži.

Uppps. Hvala Meho na ispravci! 

[Meho Krljic]

Tj. Reaper of Souls, da se ne zbuni kad krene da traži.

Gonjen radoznalošću nakon ove izjave, otkucao sam u pretraživač Ripper of the Souls, i ipak dobio Reapera. Blizardizacija Gugla!!!!

Sve će to uskoro biti ista kompanija!!!!!!!!!!!!!!!!

[Ugly MF]

Globalizacija!I zvace se Makrosoft!

[Father Jape]

http://www.theguardian.com/technology/2015/oct/15/30-worst-video-games-of-all-time-part-one

[ridiculus]

Da, Ridik je pravi sleeper hit, i meni jedna od dražih PC igara tog perioda. Ali, mora se priznati, delimično jer sam imao niska očekivanja (nisam se susreo ni sa kakvim hajpom pre igranja).

Pa, postoji i stalni lek za tu pojavu. 

No, pogledao sam poslednji link i tu su neki večni klasici lošeg dizajna (Custer's Revenge, ET, Daikatana) ali nema igre koju bih a priori stavio u sam vrh: Desert Bus. No, ovde je problem u nečem drugom: u očekivanjima. Niko zdrave pameti ne bi preterano zamerao nešto igri koja je namerno dizajnirana tako da bude najlošija. Ali kada igra koja bi mogla biti odlična u našim očekivanjima izneveri, to je sasvim druga stvar.

Tako da je za mene odgovor Morrowind. Zanimljivi, interesantni sistemi (zanimljiviji od Bioware-ove D&D mehanike) u ofucanom, jeftinom odelu od bagova, smeđih površina, lošeg AI-ja i nezgrapne borbe. Jeftinom, iako skupo plaćenom - koja ironija! - pošto je visokobudžetna igra. Ako nešto ne opraštam fantaziji, to je nedostatak živopisnosti i BOJE (zlokoban pogled ka Džeksonovom Hobitu). Neko mi je jednom rekao "znaš, vulkani, pepeo, (i tako to)", kao da je čitav Vvardenfell Mordor. Ne kupujem takav jeftin odgovor. Developeri bi lako dali do znanja da je to u pitanju nudeći nam boju kao proizvod magije, ili nešto slično, ali to nije bio slučaj.

E, sad dolazi gomila sa povicima "ali ideje, kompleksnost, mogućnosti!". Ali, ja ne sudim idejama za Morrowind nego video-igri Morrowind...

[Perin]

Da, Ridik je pravi sleeper hit, i meni jedna od dražih PC igara tog perioda. Ali, mora se priznati, delimično jer sam imao niska očekivanja (nisam se susreo ni sa kakvim hajpom pre igranja).

Pa, postoji i stalni lek za tu pojavu. 

No, pogledao sam poslednji link i tu su neki večni klasici lošeg dizajna (Custer's Revenge, ET, Daikatana) ali nema igre koju bih a priori stavio u sam vrh: Desert Bus. No, ovde je problem u nečem drugom: u očekivanjima. Niko zdrave pameti ne bi preterano zamerao nešto igri koja je namerno dizajnirana tako da bude najlošija. Ali kada igra koja bi mogla biti odlična u našim očekivanjima izneveri, to je sasvim druga stvar.

Tako da je za mene odgovor Morrowind. Zanimljivi, interesantni sistemi (zanimljiviji od Bioware-ove D&D mehanike) u ofucanom, jeftinom odelu od bagova, smeđih površina, lošeg AI-ja i nezgrapne borbe. Jeftinom, iako skupo plaćenom - koja ironija! - pošto je visokobudžetna igra. Ako nešto ne opraštam fantaziji, to je nedostatak živopisnosti i BOJE (zlokoban pogled ka Džeksonovom Hobitu). Neko mi je jednom rekao "znaš, vulkani, pepeo, (i tako to)", kao da je čitav Vvardenfell Mordor. Ne kupujem takav jeftin odgovor. Developeri bi lako dali do znanja da je to u pitanju nudeći nam boju kao proizvod magije, ili nešto slično, ali to nije bio slučaj.

E, sad dolazi gomila sa povicima "ali ideje, kompleksnost, mogućnosti!". Ali, ja ne sudim idejama za Morrowind nego video-igri Morrowind...

Da, bravo, bravo, bravooo, upravo ta igra, kojoj sam davao sijaset šansi, je ostavila potpuno isti utisak i na mene i to je i razlog što istu nikad nisam prešao...ma šta prešao, nisam je igrao duže od 2 sata. A imam originalni disk sa svim ekspanzijama.

[ridiculus]

Da, bravo, bravo, bravooo, upravo ta igra, kojoj sam davao sijaset šansi, je ostavila potpuno isti utisak i na mene i to je i razlog što istu nikad nisam prešao...ma šta prešao, nisam je igrao duže od 2 sata. A imam originalni disk sa svim ekspanzijama.

I ja sam je započinjao više puta, pa batalio. Mada, video-igre nisu isto što i filmovi. Mnoge stvari je moguće popraviti vremenom. Zakrpama, apdejtovima, modovima čak... Nisam nešto naročito lud za ovom poslednjim - mada bih voleo da probam neke modove za Civ IV, poput Dine - ali oni zaista mogu da isprave neke od problema koje sam naveo. No, sa druge strane, što bih proveo godine posvećen jednoj nesrećno programiranoj, ali u zamisli odličnoj igri, kad ima drugih odličnih igara?

Hm, kad smo kod toga - nesrećno programiranih igara - nadam se da niko nije igrao Total War: Rome II kad je izašao?