mala pomoc clanova foruma

[Halley]

Pozdav. Tek skoro sam saznao za ovaj forom i prijatno sam iznenadjen kvalitetom pojedinih tekstova.
S obzirom da imam rukopis (iz domena ef) koji cu pokusati, jednog dana, objaviti zamolicu za malu pomoc. Postavicu kraci odlomak i voleo bih da date vase iskrene kritike. Znaci slobodno brutalno ali nek bude i konstruktivno.

ДОРОТЕА


Брод се одвојио од дока, некако тромо и успорено, уз помоћ мотки које су стењале. Дубок, монотон глас, Првог од палубе, мешао се са вревом трговачке луке, кричањем гладних галебова и шумом мора. А онда се гласови подигоше у паници. Слабо причвршћено буре треснуло о палубу, закотрљало се, оборило двојицу и још тројицу натерало на журно узмицање, док се није скршило о централни јарбол. Расуто сочиво шуштало је по испраним гредама и морнари пожурише да помогну повређенима, док је Први од палубе грмео над њима.
Доротеа није обратила пажњу, ослоњена на прамац погледом испрати кочију, означену црним Базиликсом, која се удаљавала са дока. Гомила је окружила, и само је још седа кочијашева глава клизила над масом, док и он није нестао у једној од попречних улица.
Хоћу ли је видети скоро, и хоћу ли тад бити нека друга особа чијим жилама тече лед а усне се развлаче само у гримасу мрштења?
Нестанак кочије њеног оца испунио је  нелагодом, као да је безбрижан период живота завршен и почиње нови, озбиљан и непознат.
И хоће ли до тад ископнeти бес у очевим очима а његов глас опет тепати, моја девојчица. Мајчин бес никада неће нестати, била је свесна, за њу сам умрла кад сам треснула о калдрму дворишта.
-Идемо млада господарице.- Алена се огласи тоном лишеним емоција. Главе повијене у тамну мараму, деловала је још старије и мршавије него иначе. -Не приличи дами, вашег порекла, да стоји међу простим морнарима и којекаквим светом.-
-Свакако дадиљо.- Дорота кротко одврати. Окренула се и тада по први пут, заиста, осмотри галију на коју је укрцана.
Носила је име Куртизана, и деловала је као издржљив трговачки брод.  Четири јарбола, висока попут јела у шуми њеног оца, широк труп и мноштвом шарених боја у стилу Скиртских трговачких еснафа. Дубок газ указивао је да је на пуно потпалубље, и сад су гомиле буради, завежљаја и сандука наслаганих по палуби умотаване у навоштена платна. Радили су брзо и извежбано, ипак спорије него је капетан обећао.
Колико сунце осуши росу и наступи јутарња плима, и ми полазимо.
Тако је рекао, али роса је давно испарила и сунце додирнуло зенит, а они су се тек отиснули кроз мутну воду Робовске луке. Била је гужва и споро су одмицали, кроз густо натиснуто бродовље. Ипак, није видела ратне галије, ни једну једину, иако су увек испуњавале луку. А она би их бројала, дивила се њиховим витким линијама и углачаним палубама. Једном је избројала двадесет и три, осам са великим барјаком сунца, петнаест са барјаком њене куће. Данас су само троми трговачки бродови парали лучке воде. Трговачки бродови и армија рибарски бродица уз источни док.
Отац је испловио, са најбољим делом гарде и са сви бродовима који су му на располагању.
Али када је питала за разлог, мајка је одговорила, како не приличи да дама толико запиткује. Питала је и оца, касније тог дана кад мајка није била близу, али он се само насмешио и помазио јој образ.
Као да разговара са дететом од пет зима а не са девојком која само што није процвала.
То је расрдило, онда, па чак и сада док се само сећала. Застала је, стежући зубе и песнице, и тада  сусретне поглед морнара који је дотезао прамчану ужад.
Хитро је окренуо главу, ипак довољно споро да уочи израз на лицу.
Мешавина страха и одбојности.
Доротеа би изненађена, исти такав израз виђала је на лицима очевих робова и тада би била захвална на присуству гардиста са грбом њене породице. Осврнула се проучавајући остале, двојица на прамцу и неколицина која притежу терет и свуда исти погледи, мржња прикривена страхом.
Не воле нас! Али зашто они нису робље, слободан су свет који добија надницу за свој рад. Уосталом отац влада благо и правично, сви тако кажу.
Алена је већ замицала у капетанове одаје и Доротеа пожури за дадиљином укоченом приликом. Капетан им је препустио кабину, сво време се претварајући како је почаствован. Био је низак јужњак, браде уплетене у кику и лепршавог језика.
-Таман посла лепа дамо.-Дочекао их је уз дубоке наклоне. А она се смејала, јер је назвао лепом и јер је за њега била дама, а не тек пука девојчица којој је потребан надзор одраслих.
-Таман посла да ви не добијете моју кабину, па читав Скирт пљувао би на помен  капетана Саве, када бих ускратио пуно гостопримство кћери Кејла Емброуза.-
-У том случају хвала.-Грациозно се наклонила, а онда се уселила у своје нове одаје. Али то је било рано изјутра. Убрзо јој је досадила скученост кабине, а сад јој се више није допадала ни палуба, простор испуњен морнарима и њиховим погледима испод ока.
Капетанове одаје су имале предсобље, уско попут кухињске оставе. Овде се  сместио Освалд, економ и њихов заштитник на овом путовању. Иако јој није било јасно, од кога би могао да их заштити мршав и ћелав мушкарац, тих попут миша и једнако неупадљив. 
Кабина је била пространија. Масиван стол и четири столице, низак кревет и помоћни лежај убачен за Алену.  У тој је кабини провела три наредна дана, на палубу излазећи само у кратке јутарње шетње, током којих је ваздух био свеж а море најмирније. Готово сво време провела је читајући, тугујући над својом судбином и сањарећи.
Да је само испитник Сестринства донео другачији суд сад би била на другом путовању али не, талентована попут миша у мојој ручи, то су биле речи жене са тамним очима. Само пар простих речи а опет довољно да у прах претворе снове о узвишеним дворанама, црвеним хаљинама и младости која не вене. А кад се сети, колико је маштала да оде од куће и види свет.
Али не овај начин, не тамо где извлаче радост из жила а у вене сипају лед и нетрпељивост.
Није био обичај да се старије племићке кћери шаљу на Зелено острво али је мајка била неумољива. Бес који је Доротеа распалила у ноћи пада са крова коначно је отопио одбрану њеног оца. И сада, две недеље након кобне вечери она плови ка својој судбини.
-Богови су те сачували Доротеа.- Мајка јој се обратила док је лежала у постељи, њеним вечито хладним тоном. -Требало је да поломиш врат али само си угрувана.-
Она није тако мислила. Да су богови милостиви поломила би руку, или можда ногу, што би је приковало за кревет довољно дуго да окопни чак и бес њене мајке. Овако међутим није било времена. 
Предвече трећег дана упловили су у малену али значајну луку на Црној хриди, најсевернијем острву Белих стена. Са досадом је посматрала игру таласа на стенама које су црнеле дагњама. Група дечака, скупљала их је у мреже везане око појаса. Тела су им била препланула а лица испуњена радошћу.
Како би било да се родила као кћи рибара или трговца. Живот би био испуњен радом али на лицима дечака са стена није било туге, која је њу притискала, а њихови осмеси одзвањали су безазленошћу коју носи младост.
-Допуна залиха и истовар товара, не дуже од неколико часова.- Информисао је капетан. Ипак јутро је свануло, тмурно и испрскано ситном кишом а они су се још љуљали привезани уз док. Коначно, кад је поподневно сунце растерало облаке, Доротеа више није могла да чека и послала је Освалда, да утврди разлог.
-Рат.-Капетан изговори са довратка и реч злокобно одјекне скученим простором. Чак је умукао и звук Алениних игли за плетење.

[ratiger]

Zdravo Hejli, dobrodošao na sagitu

Evo za početak prvi utisak od mene: sviđa mi se. Protrčao sam kroz odlomak i dosta glatko zvuči , i pozadinska priča male Doroteje zvuči interesantno. Opis broda i likova je takođee solidan.

ono što mi je takođe zapazio su par grešaka vezanih za interpunkciju i dužine rečenice pa bi mogao da razmislis o tome da ne spotices čitaoce: pripazi na suvišne zareze i prebaci ih tamo gde su potrebniji. Neke duže rečenice pokušaj da prepolovis, a neka ti retoricka pitanja stvarno budu pitanja, sa sve upitnikom na kraju.

Da da, na drugo čitanje primećujem da zarezi stvarno nekada naprave pometnju. Probaj dakle neke od njih da izbacis, neke zamenis tačkom (počneš novu rečenicu) a potraži i procitaj malo o atributima, apozicijama i odnosnim rečenicama. I ne zanemari, i ja sam inače ponekad muku mučim sa zarezima

[Halley]

Hvala. Iskreno nemam na cemu zameriti,  tvoj mi komentar cak deluje prilicno pozitivno a svakako je konstruktivan. I da u pravu si, mucim muku sa zarezima i slicnim stvarima i bojim se da cu morati ozbiljnije da se pozabavim gramatikom osnovne skole.

[džin tonik]

bah, vecina komentatora uskladila se pri zadnjem sastanku da se ne komentiraju price ponudjene na cirilici, sto je uslo u smjernice pri trecoj reviziji... ne znam koliko vrijednih komentara ocekujes...

[Halley]

Koliko bude.
Iskreno, nisam znao ovo za cirilicu  a i poprilicno sam iznenadjen. Mislio sam da se radi o sf/ef forumu kad ono ispade da je politicki.

[mac]

Zosko je naš rezidentni Hrvat, kome dozvoljavamo da nas trenira u umetnosti ignorisanja trolova. Mogao bi on da konvertuje tekst u latinicu, kad bi hteo, ali pošto neće onda nije važno što se žali.

[džin tonik]

ne obracaj paznju na maca, nas, mi... napoleon, dajte nam jos hrvata i svijet je nas... znas.
elem, nema veze sa politikom. cirilica je uglavnom mrtvo pismo, vidis po nedostatku komentara. pises epsku fantastiku, ne turbofolk na cijim topicima se krecu cirilicari...

[scallop]

Хејли, занемари Маца, он овде глуми толеранцију.


Главна слабост твог одломка је - одсуство ритма. И проза има свој ритам, па читај наглас оно шта си написао и видећеш да ти је ритам сасвим поремећен, посебно на почетку одломка. Кад не можеш течно да прочиташ сопствени текст, како ће га читати читалац?

[džin tonik]

ritma... lijepo ti rekoh... sad je kasno.

[Scordisk]

Pozdrav, Hejli!

Pazi se zoska, on stalno menja ime na forumu, da zavara trag:D

Sada sam pročitao priču, odnosno odlomak, pa ću ti reći šta cijenim, a ti se nemoj uvrediti.

To što je scallop rekao, izlomljen stil, potiče jednim delom i od ratigerove primedbe - a to je problem sa zarezima. Primera ima dosta, pa evo odmah na početku: "Дубок, монотон глас, Првог од палубе, мешао се са вревом" a trebalo bi "Dubok, monoton glas Prvog od palube se mešao..." i takođe, vokativ: "Svakako, dadiljo." Vokativ mora sa zarezom. Zapravo, dosta toga ode na činjenicu da pri svakom zarezu koji nije potreban, prekineš nit rečenice pa deluje iscepkano.


Nije naravno ni sve u tome. Imam utisak kao da si, radi epskijeg tona priče, koristila često glagol u infinitivu i aoristu, kao i neobičan red reči u rečenici, što ne mora uvek nužno da uspe. Nisam ekspert za to pitanje pa uzmi moje mišljenje sa rezervom, ali mislim da vredi vežbati i eventualno pažljivo pročitati kako su napisane rečenice u knjigama koje te interesuju, ovde, pretpostavljam, Igra Prestola, pa pokušati nešto slično:D Igra prestola ima dobar prevod kod nas, istovremeno zvuči i savremeno i epski, pa pretpostavljam da je to ok.

Ipak, nije sve ni u gramatici.

Pošto ne znam kakva će knjiga da bude, ne mogu govoriti o ovome kao romanu u nastajanju, već kao da je priča na internetu, što u u suštini jeste. Ali je onda, po meni, dosta problematična i bez uvrede, ne bih je čitao do kraja, sigurno ne bih da je slučajno nađem na nekoj nasumičnoj web stranici. S jedne strane, moja je pažnja podeljena između tri youtube kanala, fejsbuka, mejla i nasumične pornografije, pa nemam vremena da se bakćem sa nečim što ima više od par rečenica a da me ne uvuče u priču odmah, što se ovde ne dešava jer se fabula (ili početak iste) polako razvija, a drugi razlog je što je početak spor, s dosta opisa i novih likova koji ništa ne rade. E sad, kapiram da je to odlomak i da će ti ljudi kasnije u knjizii završiti sa štitom ili na njemu, da će karakterizacije da bude, ali ovde je nema. Samo se pojavljuju likovi koji ništa bitno ne rade. Nekako, da bih nastavio da čitam priču, voleo bih neku akciju, neko dešavanje, neki psihički lom i intimnu priču, a ovde imamo detaljan opis broda koji nije loš (dubok gaz - pun brod, to je recimo dobar detalj), ali traje dosta i onda se bure razbija, pa ljudi beže, sočivo se prosipa po palubi i to u suštini je sve lepo, ali nekako dosadno, pasivno. Pa onda isplovljavaju, pa devojčica broji grbove, ide za dadiljom, sve je tako usporeno i prva interesantna stvar koja se desi jeste ono "Oni nas mrze" kada shvati da ih mornari ne vole. E tu bi negde, mislim, vredelo početi priču, da to bude pri početku, jer me je odmah zainteresovalo - zašto ih mrze, ko su ovi a ko oni, šta se dešava? To je opet, mislim, pogodnije za kratku priču, a ti si ambicioznije krenula pa si dala uvod u epsku triologiju, a to uvek sporo traje i još od Tolkina su retke epske fantastike koje su od samog početka urnebesno zabavne. Tradicija, valjda.

Druga stvar koja mi je zapala za oko, a ne znam da li sam u pravu ili ne, ali ima par izraza koji su mu delovali kao prevod sa engleskog, a ne srpski. Robovska luka, na primer, a bolje bi mi zvučalo kao Luka Robova. Ili robovlasnička luka.

Što se tiče samog zapleta, ne mogu da sudim jer je ovo teč počtak - junak polazi na put i sada nešto treba da se desi.

E sad, hteo sam još nešto da palamudim i kažem, ali ne mogu da se setim šta a već je kasno pa idem na spavanje. Nadam se da ti ne smeta ovo što sam primetio, to je ionako samo moj utisak, i srećno sa daljim pisanijama:D

[Halley]

Hvala scordisk. I tvoj komentar je svakako koristan. Kao autor navedenog djela sve imam u glavi i nekad mi nije uocljivo da citaoc moze biti zbunjen sa ovim ili onim. U svakom slucaju zahteva jos costs truda da se dovede na  prihvatljiv nivo. Inace, odlomak je deo daleko obimnijeg dela tako da primedba o sporosti i ne pije vodu.
E da. Halley je musko ime.

[Perin]

Upravo suprotno, da dam opasku na scordiskovo opažanje o gramatici. Gramatika je važna, a u prvih nekoliko rečenica se ogleda nezgrapnost istih. Tok, tok, tok, tok, tok. To ti je kao da se kupaš u najčistijoj i najtoplijoj reci, ali ti  balvani u vodi smetaju da plivaš. Pa ti prisedne i topla i čista reka i kažeš: "Jebeš ti ovo, kad ne mogu da se prepustim i moram da pazim na balvane."

Dakle, gramatika. Skalopov savet je dobar - čitaj naglas, pa ako osetiš da ti nešto ne štima u rečenici, da nije "glatka", menjaj.

Napravi vežbu sledećeg tipa: uzmi taj deo i izbaci sve pridjeve pa pročitaj. Možda primetiš nešto usput

Piši i kratke rečenice, one dodaju tempo.

Takođe, najbolji savet - poslušaj uvek kad ti kažu šta da ispraviš, ali nikad nemoj slušati kad ti kažu kako to da ispraviš.

Ali don't mind me, ja sam samo u prolazu i pročitao sam možda prvih 6-7 rečenica.

Sent from my Samsung Galaxy Note 4

[Vedro nebo]

Ajde da probam ovako (nova sam na forumu a i obično komentarišem uživo ).
Pretpostavljam po naslovu, mada možda i grešim, da je poglavlje kojem je svrha da nas upozna sa određenim likom - Dorotejom.
Na stranu, gramatika, struktura deluje kao da je 'prva ruka' i malo je rasuta. Ideja mi je zanimljiva ali je isprekidana, pa ne drži pažnju. Naravno, sve se da ispraviti.
Pošto nešto obično bolje zvuči u našoj glavi i na kompu nego na papiru i naglas - za početak, pročitaj naglas (već su predložili) ili ako imaš nekog, još bolje, da ti drugi pročita (veruj mi radim kao prevodilac, svakavih gluposti sam se načitala, uključujući i sopstvenih).  Obavezno odštampaj makar jednu stranu. Videćeš, drugačiji je doživljaj sasvim.
Što se tiče gramatike i strukture rečenice, dobro bi bilo da zamoliš ako poznaješ nekoga ko se profesionalno bavi jezikom (pri tom mislim na nekoga ko je završio Filološki fakultet) da pročita i da ti ukaže na to kako bi neke stvari mogle bolje da se kažu. Lektora, naravno, uvek možeš da platiš, ali bolje da te neko 'nauči da pecaš' ili barem kako da držiš štap.
Neki termini (a i to mislim da je neko pomenuo) zvuče kao prevod. Na našu veliku žalost, to ne može uvek da se izbegne. Prosto-naprosto neke stvari mahinalno uđu u uho. Posebno što većina nas voli da čita, a noviji prevodi nisu uvek, pa, hm zadovoljavajući. Pomaže ako uspeš da nađeš stara izdanja. Prevodi su mnooogo kvalitetniji.
Opusti se sa rečima. Svako ima svoj stil (i u pisanju i u prevodu), kome je potrebno malo vremena da 'izbije na površinu' pa se ne treba opterećivati da rečenica mora da zvuči kao ef. Treba da zvuči kao tvoja EF rečenica, ali ni to ne treba forsirati.
Nadam se da će barem nešto da ti bude od koristi.
p.s. A šta su Zelena ostrva?

[Boban]

Uvek je problem davati kritiku na osnovu odlomka; mnogo realnije procene stižu ako je celina zaokružena, pa možemo da vidimo kako barataš sa celim zanatom: otvaranjem, razradom i zatvaranjem; ovako, kada pljusneš odlomak, uvek imaš izlaz da je to deo nečeg većeg i da su nedostajuće stvari razrađene na drugim mestoma.

Ono što se jasno može videti iz ovog odlomka jeste to da tebi pažnja vrluda na razne strane i da se dobija neki nervozni utisak preskakanja tamo-vamo, čak bih rekao da ti sporedni detalji dobijaju više pripovedačkog prostora nego glavni, ali opet, nemamo celinu pa ne možemo da sudimo šta je opravdano a šta tek puko gomilanje reči.

[Ukronija]

Ćao, Halej.

Evo moje dve pare. Možeš da ih uzmeš ili odbaciš kao nevredne, kako to biva sa svakom kritikom.

Primetila sam da imaš žive slike u glavi, imaš ideju i imaš plan. To je sve odlično i neophodno za pisca.

Ono što je manje dobro je što se upinješ da te slike iz glave objasniš čitaocima. Upravo to objašnjavanje i upinjanje da pridevima opišeš svoje vizije čini da ti tekst izgleda prepričan i zbrzan (dakle, meni ne ide presporo, naprotiv). Otkud taj utisak zbrzanosti? Pa, upravo iz činjenice koju ti je prethodni komentator predočio - sporedne stvari su ti značajnije, posvetio si im više prostora nego bitnim.

Dakle, tebi je bitnije da opišeš dok, brod, lučke momke itd., nego odnos Dorotee i majke, sestrinstvo, odredište putovanja (Zeleno ostrvo) itd.

Drugo - mislim da treba da probaš da pričaš i pripovedaš iz perspektive svojih junaka. Ubaci se u njihove glave (nakon što ih osmisliš i daš im ličnosti), a ne iz svoje glave. Dokle god glumiš sveznajućeg prepričavača (čak ne ni pripovedača), opisujući ono što TI vidiš, tekst će ti zvučati kao što bi zvučala dvodimenzionalna slika, da može da govori. Nema treće dimenzije, nema zvuka, nema mirisa. A tekst sve to može da prenese, ali ne tako što ćeš da kažeš:

"Dorotea je osetila miris proleća" (ovo je naturanje, nasilno nametanje osećaja; primoravaš čitaoca da ti veruje, umesto da mu dozvoliš da se i sam priseti kako izgleda/miriše proleće) - ovo je pogled kroz tvoje oči.

već tako što ćeš da kažeš, na primer:

"Dorotea je udahnula mešavinu polena i rose, ispunivši pluća prijatnom svežinom. (dakle, ne kažeš nam šta je osetila već šta je uradila i onda prepustiš drugim junacima da reaguju na njen akt ili podsetiš čitaoce kako fizički izgleda posledica njenog dela. U ovom slučaju radiš ovo drugo jer njena akcija nije uperena na drugog junaka) - ovo je pogled kroz Doroteine oči.

Ovo je najbanalniji primer.

Imaš na ovomesečnoj štavionici primer priče "Đavoljica", koja je školski primer lepo ispripovedane priče (plus moje objašnjenje zašto je u pitanju pripovedanje, a ne prepričavanje  ).

I kada nam tako naređaš činjenice i nametneš nam šta treba da vidimo, radnja izgleda zbrzano, navrat nanos i nabacano. Treba tu usporiti, odvojiti bitno od manje bitnog, posvetiti pažnju likovima, onome što oni osećaju, misle, kako reaguju.

Ako sve reakcije idu kroz tvoje oči, svi će ti likovi biti isti. Zato je najbolje malo posmatrati ljude, pa svojim junacima upisati neke osobine tih ljudi, iako ti lično tako nikada ne bi reagovao.

Mi, kao čitaoci, želimo da se poistovetimo sa Doroteom. Da saosećamo sa njenim padom, sa činjenicom da joj je majka, izgleda, hladna, da Dorotea ide negde gde nije želela da ide, a da će njene želje ostati neuslišene. Zato je bolje opisati tok Doroteinih misli, njene nedoumice i strahove nego brod i luku. Nije film, novela je. Izbaci film iz glave, film nema tako efikasne tehnike predočavanja unutrašnjeg života junaka, kao što to ima proza. To je i najveća razlika između filma i proze.

A kada smo kod filma, zamisli razlike između pripovedanja i prepričavanja kao razlike između igranog i dokumentarnog filma. Nađi te razlike, zapiši ih, pa ih upiši u svoju novelu kao igrani film, kada već voliš filmove; ali se seti i unutrašnjeg života junaka (proze). 

Zasad snimaš dokumentarac.

[Halley]

Iskreno, mnogo vise komentara nego sam ocekivao. Super.
Dobar deo sam shvatio ozbiljno i pokusacu da preduzmem nesto u vezi toga. Drugi pak ne piju vodu. Inace poglavlje koje sam postavio (zasto bas to, nemam pojma) na 89-oj je strani rukopisa i do tada sam vec citaoca upoznao sa Doroteinim likom, prikazao odnose sa clanovima porodice i uopste njene zelje, snove i trenutak kad su grubo skrseni o zid realnosti.
Tesko je ocekivati da izdvajanjem jedne ili dve strane mozemo pokazati  odnose medju likovima u nekom djelu, zato mislim da poredjenje sa Djavolicom (inace skidam kapu autoru i za mene je to najbolja prica na  konkursu) nije adekvatno.
Inace, zasto nisam odabrao npr. prvo poglavlje. Jednostavno, u tom se poglavlju dogadjaji odvijaju zaista sporo. Ipak je to samo uvod, a sumnjam da bi clanovi foruma bili raspolozeni da citaju odlomak obima 15-tak stranica.
Hvala na korisnim komentarima i 

[Ukronija]

Tesko je ocekivati da izdvajanjem jedne ili dve strane mozemo pokazati  odnose medju likovima u nekom djelu,

Odnose među likovima možemo da prikažemo i jednom rečenicom.

Inace poglavlje koje sam postavio (zasto bas to, nemam pojma) na 89-oj je strani rukopisa i do tada sam vec citaoca upoznao sa Doroteinim likom, prikazao odnose sa clanovima porodice i uopste njene zelje, snove i trenutak kad su grubo skrseni o zid realnosti.

Ta 89. strana, po svim karakteristikama,  po načinu Doroteinih reakcija, po opisima, po njenom odnosu sa ostalim likovima, izgleda kao uvod.

[mac]

Kad je roman u pitanju onda može valjda i malo razvezanije da se piše? Mislim i da je čitaocu lepše da im količina informacija u rečenicama bude umerena. Treba naći balans.

[Halley]

Odnose među likovima možemo da prikažemo i jednom rečenico

Recenica koja zvuci kul i dubokoumno ali daleko od toga da pije vodu.

Ta 89. strana, po svim karakteristikama,  po načinu Doroteinih reakcija,sasima, po njenom odnosu sa ostalim likovima, izgleda kao uvod.
[/quote]

Moguce. Ipak, licno nisam stekao taj utisak. Na kraju krajeva na koje likove mislis. Osim same Doroteee  i dadilje u poglavlju i nema likova koji imaju ikakav znacaj. Mornari, sedi kocijas i  kapetan samo su statisti.

Nemoj me pogresno razumeti. Da smatram da je moj rukopis vrhunsko djelo ne bi ni trazio savete po forumima. Ipak, smatram da i u komentarisanju treba razdvojiti bitno od nebitnog.

[Ukronija]

Dobijam poriv da ti u jednoj rečenici razbijem tu sujeticu i ego. I to može u jednoj rečenici.  Nastaviš li tako.

Ne brani se. Rečeno je: uvažiš kritiku ili je odbaciš. Na tebi je. Odbrana već znači da ti je slaba tačka dotaknuta, da si je svestan i da već počinješ da lažeš sebe (i druge) i da racionalizuješ stvari.

Takođe, ego je smetnja u pisanju. Odbaci ga. Sujeta isto.

Kapetan se čini kao jak lik. Dorotea šalje nekoga da pita kapetana zašto se ne isplovljava? Zašto Dorotea nema prijateljski odnos sa kapetanom? Vidiš, kada je neko jako radoznao, kada je neko mlad i pokretan, dinamičan, želi sve da zna, ne šalje druge, razmaženo, da pitaju zašto se ne isplovljava. Eto kako si, u jednoj rečenici, okarakterisao Doroteu i njen odnos sa svetom. Razmažena. Nepokretna. Neradoznala. Tunjava. Zavisna od drugih.

Vidiš kako jedna rečenica može svašta i vrlo pije vodu? 

Ili daj reprezentativni odlomak. Ili duži.

[džin tonik]

amateri. kakva recenica, za opis odnosa dovoljna jedna rijec koja ukazuje na spol t.j. otkriva da zensko u igri, recimo ime, dorotea.

[Ukronija]

 

pa to samo muškima. ženama je potrebno više. 

[džin tonik]

naravno, imaju manji mozak, pa se mora crtati!

[Ukronija]

pa dobro, žene bar znaju da veličina mozga ne utiče na visinu koeficijenta inteligencije 

[Halley]

amateri. kakva recenica, za opis odnosa dovoljna jedna rijec koja ukazuje na spol t.j. otkriva da zensko u igri, recimo ime, dorotea.

Ne mora da bidne. Sta ako se radi o transexualnoj osobi?

[scallop]

Hejli protiv trolova! Drži se!

[džin tonik]

amateri. kakva recenica, za opis odnosa dovoljna jedna rijec koja ukazuje na spol t.j. otkriva da zensko u igri, recimo ime, dorotea.

Ne mora da bidne. Sta ako se radi o transexualnoj osobi?

tu ne treba ni ime ili biramo tek neko neutralno, recimo fifi, te kroz takvu zakulisanost odnosa gradimo napetost koju rusimo tek prikladnom karikaturom mimike glavnog protagoniste pred zavrsni cin.

[Halley]

Dobijam poriv da ti u jednoj rečenici razbijem tu sujeticu i ego. I to može u jednoj rečenici.  Nastaviš li tako.


Ne brani se. Rečeno je: uvažiš kritiku ili je odbaciš. Na tebi je. Odbrana već znači da ti je slaba tačka dotaknuta, da si je svestan i da već počinješ da lažeš sebe (i druge) i da racionalizuješ stvari.

Takođe, ego je smetnja u pisanju. Odbaci ga. Sujeta isto.

Kapetan se čini kao jak lik. Dorotea šalje nekoga da pita kapetana zašto se ne isplovljava? Zašto Dorotea nema prijateljski odnos sa kapetanom? Vidiš, kada je neko jako radoznao, kada je neko mlad i pokretan, dinamičan, želi sve da zna, ne šalje druge, razmaženo, da pitaju zašto se ne isplovljava. Eto kako si, u jednoj rečenici, okarakterisao Doroteu i njen odnos sa svetom. Razmažena. Nepokretna. Neradoznala. Tunjava. Zavisna od drugih.

Vidiš kako jedna rečenica može svašta i vrlo pije vodu? 

Ili daj reprezentativni odlomak. Ili duži.

Naprotiv Carlyle ti si meni bas simpaticna.

Ajmo redom:

Kakav crni ego. Svestan sam svojih knjizevnih ogranicenja. Ok razumem primedbe koje se odnose na moj stil pisanja, na vise ili manje rogobatnu recenicu i nedostatak kompozicije. Sve ih dobrim delom uvazavam. Ali ne razumem kako si ocekivala jednim osvrtom u djelic rukopisa da steknes uvid u odnos medju likovima i imas jasan stav o presporoj ili prebrzoj radnji.

Evo tvoj pokusaj da izvrsis analizu Doroteinog lika doziveo je totalni fijasko i nalikuje mi na mudrovanja u stilu Scherlok Holmes-a koji ulazi u prostoriju i jednim pogledom zna sve o svakome :roll:pa cak i o njihovim rodjacima i prijateljima.

Kazes razmazena, jeste takav je lik. Neradoznala, naprotiv inace je ne bi zanimalo sto kasne, Nepokretna upravo suprotno ali joj njen status ne dozvoljava da ona licno trci za kapetanom (sto naravno ne mozes da znas na osnovu ovako kratkog odlomka). Tunjava, nikako, ali se upravo zestoko opekla ne postujuci pravila postavljena pred devojcicu njenog statusa i sada je uplasena da ne zabrlja i vise.

Eto vidis kako se na osnovu samo jedne recenice moze otici u krivom smeru.

Ato se tice odlomka, nije problem da postavim vise ako si zaista zainteresovana.
E da. ne postoji reprezentativni odlomak na osnovu kog ces dobiti uvid u celu knjigu vec samo u moj stil pisanja.

[Ukronija]

Kazes razmazena, jeste takav je lik . Neradoznala, naprotiv inace je ne bi zanimalo sto kasne (prvi ili drugi put?) , Nepokretna upravo suprotno ali joj njen status ne dozvoljava da ona licno trci za kapetanom (sto naravno ne mozes da znas na osnovu ovako kratkog odlomka). Tunjava, nikako, ali se upravo zestoko opekla ne postujuci pravila postavljena pred devojcicu njenog statusa i sada je uplasena da ne zabrlja i vise.

Zapravo si potvrdio sve što sam rekla, samo si pronašao izgovore zašto je takva kakvom sam je opisala (stvarno radoznala, bistra, energična devojčica bi se odmah pitala zašto se ne isplovljava, ne bi čekala, pa, najposle, slala nekoga - to ti je omaška u psihološkoj analizi tipova ličnosti; pretpostavljam da si jako mlad).

Čitaoca ne zanimaju izgovori, već dela. Devojčica treba da bude neobična, da se oseti trag njene individualnosti u sitnim postupcima, kršenjima pravila. Ako je na 89. strani ona još uvek rob pravila (ili još gore - povukla se jer se opekla), onda nemaš autentičnu, već sasvim prosečnu i stereotipnu junakinju.

Ne dirati u Šerloka Holmsa. 

Nemoj da postavljaš još teksta. Nisam zainteresovana da čitam o razmaženim devojčicama koje nemaju hrabrosti da krše pravila, pa se čine tunjavima, neradoznalima i nepokretnima.

Edit: razmažene devojčice obično su i neradoznale, nepokretne i tunjave. To ide sa karakterom i psihološkim profilom ličnosti.

[džin tonik]

pa dobro, žene bar znaju da veličina mozga ne utiče na visinu koeficijenta inteligencije 

hm, sad kad kazes i razmislim... da, ti si u pravu, uvijek.

[Ukronija]

hm, sad kad kazes i razmislim... da, ti si u pravu, uvijek.

nisam uvek, ali kada nisam i ne javljam se. 

[Linkin]

pa dobro, žene bar znaju da veličina mozga ne utiče na visinu koeficijenta inteligencije 

hm, sad kad kazes i razmislim... da, ti si u pravu, uvijek.

Pa, žene jesu uvek u pravu. Zbog toga im i ne vredi dokazivati suprotno. 

[Halley]

Kazes razmazena, jeste takav je lik . Neradoznala, naprotiv inace je ne bi zanimalo sto kasne (prvi ili drugi put?) , Nepokretna upravo suprotno ali joj njen status ne dozvoljava da ona licno trci za kapetanom (sto naravno ne mozes da znas na osnovu ovako kratkog odlomka). Tunjava, nikako, ali se upravo zestoko opekla ne postujuci pravila postavljena pred devojcicu njenog statusa i sada je uplasena da ne zabrlja i vise.

Zapravo si potvrdio sve što sam rekla, samo si pronašao izgovore zašto je takva kakvom sam je opisala (stvarno radoznala, bistra, energična devojčica bi se odmah pitala zašto se ne isplovljava, ne bi čekala, pa, najposle, slala nekoga - to ti je omaška u psihološkoj analizi tipova ličnosti; pretpostavljam da si jako mlad).

Čitaoca ne zanimaju izgovori, već dela. Devojčica treba da bude neobična, da se oseti trag njene individualnosti u sitnim postupcima, kršenjima pravila. Ako je na 89. strani ona još uvek rob pravila (ili još gore - povukla se jer se opekla), onda nemaš autentičnu, već sasvim prosečnu i stereotipnu junakinju.

Ne dirati u Šerloka Holmsa. 

Nemoj da postavljaš još teksta. Nisam zainteresovana da čitam o razmaženim devojčicama koje nemaju hrabrosti da krše pravila, pa se čine tunjavima, neradoznalima i nepokretnima.

Edit: razmažene devojčice obično su i neradoznale, nepokretne i tunjave. To ide sa karakterom i psihološkim profilom ličnosti.

Joj Carlyle. Opet promasujes, ali  nije ni vazno.
Razmazene devojcice ne moraju biti neradoznale, nepokretne i tunjave.
Razmaenost moze da se ispolji i na drugoj strani kao u tvom slucaju. osoba postaje egocentricna, beskrajno tvrdoglava i nepopustljiva i pre ce se posvaditi sa svima no priznati svoju omasku.

Slab si mi Serlok. Ali dobro mozda bi bila dobra dr Votson

[Ukronija]

 

Ma dobro, završi ti roman, pa ćemo videti. I srećno:)

[džin tonik]

mislim da oboje pogresno ucitavate efekte razmazenosti, koja van gender bias, dok fenomen iskljucivo zenski...

[Perin]

Hejli...moraš više čitati. Mislim, knjige. Dobre. Reximo, Selimovića. Recimo...hm, modernije malo...hm, Dario Džamonja.

Naše pisce. Dakle, koji pišu na tvom jeziku, a koji su provereni wordmasteri. I ja volim da čitam Fajsta i Edingsa, pa ništa brate o pisanju od njih nisam naučio. Proverene pisce, one što su te učitelji, nastavnici, profesori terali da čitaš u školi. Obratiti pažnju na...recimo...likove kod Meše Selimovića ili na upotrebu jezika sarajevske čaršije kod Darija Džamonje. Videti unutrašnji svet lika kod Hesea, agoniju lika kod Poa. Pratiti radnju fabule kod Bulgakova, kao i čudnost junaka u njegovom delu "Majstor i Margarita."

Pratiti TOK, TOK, TOK, kako lepo priča ide, kako ne zapinje nigde, kako junake i smisao priče nije potrebno objašnjavati, kako to sve lepo radi car Rejmond Karver u svojim pričama.

I tako. Prvo pažljiv čitalac biti, tek onda pisac. Ima vremena. Tamo oko 40te početi sa poluozbiljnim škrabanjem, a do tada samo...da, da, čitati.

Sent from my Samsung Galaxy Note 4

[Ukronija]

Tamo oko 40te početi sa poluozbiljnim škrabanjem, a do tada samo...da, da, čitati.

... i živeti.

To za 40te i ja mislim.