Island Airwaves Festival

[ridiculus]

Moj omiljeni muzički festival.

Ali, da budemo malo objektivni: muzički festival koji se održava krajem svake godine na Islandu. Predstavlja novu muziku, a žanr nije striktno određen, ali recimo da je naglasak na elektronici i alternativnom roku. Veliki deo izvođača jeste sa Islanda, ali dobar deo i nije. Tokom godina tu su učestvovali i TV on the Radio, Sigur Ros, Crystal Castles, Of Monsters and Men, Hot Chip, Thievery Corporation, i mnogi drugi (koga više zanima može da nađe na vikipediji).

Ove godine učestvuje preko 200 izvođača, od 3-6. novembra, u raznim halama i dvoranama. Srećom, radio stanica KEXP ima svoje mesto tamo, pa poslednjih godina emituje nastupe održane pod svojim krovom, a po želji može da se gleda i video-materijal. Raspored koji oni emutuju za ovu godinu je sledeći:

- sreda, 4. nov: East of My Youth, Markus & the Diversion Sessions, Operators, Hjaltalin, Fufanu
- četvrtak, 5. nov: Ulfur Eldjarn, Junius Meyvant, LoneLady, Emmsje Gauti, GusGus
- petak, 6. nov: Soley, Agent Fresco, Low Roar, Bo Ningen, Vok
- subota, 7. nov (nije uživo, već snimljeno): Sturla Atlas, Reykjavikurdaetur, Ulfur Ulfur, Aela

Ne zaboravite da je to samo delić festivala, onaj koji je pristupačan javnosti. Od stranih gostiju se pojavljuju Ariel Pink, Beach House, Braids ( ), East India Youth, Chastity Belt, The Pop Group (da, ona Pop grupa), Operators, Bo Ningen (iz Japana), Hot Chip, Hundred Waters, Father John Misty... i drugi, koji će mi oprostiti, nadam se, što sam ih zaboravio poimence. Potpuniji spisak ovde.

Atmosfera je intimna, kako već možete zamisliti da su okupljanja na Islandu, i često melanholična.

[ridiculus]

Izvinjavam se što nisam mogao da se odlučim za srpski ili engleski u naslovu teme. 

Čuo sam sve izvođače juče, a i danas ću većinu. Pauze nerviraju, doduše, moram čitav dan da tempiram vreme.

Svi su pevali na engleskom, a samo su Operators strani (kanadski) bend. Naravno, skandinavski engleski je najbolji posle izvornog i uglavnom se u pesmama i ne primećuje da pevaju na stranom jeziku. (Možda bi neko stručan kao Father Jape primetio, ali ne i laici.)

Muzički, ovo juče su bili potpuno različiti bendovi. Od ledenog i sanolikog elektro-popa preko folk-popa (sa elementima kantrija čak) i mračnije, psihodelik analogne elektronike do čember-popa i post-panka, ovde je bilo stvari za različite ukuse. Svi su dali maksimum, čini mi se, što je uobičajeno na ovom festivalu, uprkos relativno malobrojnoj publici i domaćinskoj atmosferi (ili možda upravo zbog toga?), delimično verovatno i zato što je ovo način da čitav svet postane svestan nekih bendova, pogotovo onih novih, poput East of My Youth i Fufanu.

East of My Youth - koje ne treba brkati sa East India Youth, elektro-pop projektom Engleza Vilijama Dojla, miljenika Brajana Ina, iako i on učestvuje na festivalu - su bili najveće iznaneđenje za mene. Predstavnici strastveno hladnog elektro-popa koji tako leži Skandinavcima, ova islandska trojka još nije izdala prvi album. Očekuje se početkom iduće godine.

Svaki koncert je bio oko pola sata ili koji minut manje, sa 4-6 pesama. Ne mogu da nađem video-linkove (ju- ili bilo koji tub) zato što isti ne postoje. Pesme su bile uglavnom nove, a i kad nisu, prilično opskurne s obzirom na zemlju porekla. Nove i opskurne, čak i za ju-tub.

Osim u slučaju Hjaltalina, jednog od iskusnijih i poznatijih islandskih bendova, sa svojim muško-ženskim parom vokalista.

http://youtu.be/I0fObdhfbkQ

[ridiculus]

Uspeo sam da čujem još nekoliko izvodjača posle prvog dana:

gudačko-elektronsku muziku Ulfura Eldjarna, krhki pop Juniusa Meyvanta, futuristički fank LoneLady, mračno bajkovitu Soley, ženski reperski kolektiv Reykjavikurdaetur (koje repuju uglavnom na islanskom, ali jedna pesma - sa temom seksa! - je bila na engleskom).

Ulfur Eldjarn (čita se Ulver Eldjarn, valjda?) sa Islanda je nekada bio član grupe Apparat Organ Quartet, i podsetio me je na Nathana (glumi ga Oscar Isaac) iz filma Ex Machina . I fizički, i muzički (spoj organskog i elektronskog, vokoder), i tematski (nauka, tehnološki napredak).

LoneLady je projekat jedne Engleskinje iz Mančestera na koju treba obratiti pažnju. Ali meni je posebno draga Soley, koju ću predstaviti drugom prilikom.

KEXP ima običaj da objavljuje snimke svih koncerata na jutubu, pa sigurno treba očekivati da vidimo tamo sve pomenute izvodjače, možda za mesec-dva. Staviću ovde linkove kada snimci postanu dostupni.

[ridiculus]

Kao što rekoh, (neki) snimci su postali dostupni na Ju-tubu, pa ću ih linkovati ovde. Za početak:

http://youtu.be/ABJhJylXEhk