Pa, da. Ispada da je tako: imas samo satisfakciju i malo cega vise. Ponekad je i to dovoljno, iako zvuci pretjerano sterilno. Kad sam prvi put, u sesnastoj, u nekakvom ovdasnjem kulturnom casopisu objavio odlomak iz svoga neobjavljenog romana - kroz izmaglicu pamtim da sam mislio cu iskociti iz koze ili je mozda to u pitanju bila erekcija. Nije ni bitno, ali je osjecaj bio super. Na toj satisfakciji i u tome godistu zbiljski mozes i da prezivis nekih pola godine do osam mjeseci. A danas je valjda drugacije. Zavisno od toga ko ti stoji iza ledja, tvoja knjiga mozda i moze da nadje put do veceg broja ljudi. Sustinski, sta je bitan kvalitet?
Nije samo u pitanju ono, da li te neko voli ili te mrzi, vec ekonomski potez izvjesne Kuce. Ulozis u nesto (u reklamu) - da bi zaradio na tome. Mada sumnjam da se ovdje prodaje toliko knjiga koje Kuci mogu dovesti neke jace novce, osim Harija Potera i necega slicnog cije reklame imamo po citavom Netu i inostranoj stampi, pa ispadnu monotone kada se pojave i u nasem okolisu.
Na drugoj strani, pojedincima sopstvene knjige toliko znace da se zaista muce da ih prodaju sto vise mogu, skupljaju se na ulici, guraju ih po TV-u, itd. Pozdravljam te osobe, ali cini mi se da nikada ne bih imao toliku samovolju i energiju da nekome - i, uz to, totalno usamljen - popujem o svome romanu i na slicnim stuntovima zaradjujem poene. Ja sam dobio svojih deset autorskih primjeraka (istina, dva mjeseca nakon publikacije) i vise nisam zahtijevao nijedan. A valjda se ima pravo na trecinu citavog tiraza, koliko shvatam, iako ne znam kako idu ti prerogativi.
Sto se pak tice podstreka za pisanjem, kod nas je uobicajeno da obicno sanjarimo o onome sto se dogadja u inostranstvu i kako se tamo cesto ophode sa autorima. A kada shvatimo da neku svoju stvar najposlije ipak treba da objavimo ovdje, onda samo kazemo "Uzmi sta ti se da." Nista drugo i ne preostaje. Osim da krenes da pises na engleskom i nadas se najboljem, da citas Kingove i Kuncove dikensijanski-optimisticne biografije, ili da kao kredo iznad glave stavis ono na pocetku romana Meg Stiva Altena: "Samo u Americi covjek moze da izgubi posao jednoga dana a drugoga da se napuni k'o Dzajic kada napise svoj prvi roman".
