Sećam se da smo jednom išli sa planinarskim klubom Ubosnu, na vr' planine Bjelašnice. Vođa ekipe nam je bila jedna jako fina bakica, od šezdesetak godina, koja se nedavno popela na Mon Blank (što uopšte nije jednostavan zadatak ni za duplo mlađe od nje). Elem, krenuli mi, i s nama je bio neki Bosančeros, životinja od čoveka, koji je krenuo koracima od sedam milja da "ždere" planinu. Naravno, čovek je lipsao na pola puta. A ova bakica, polako, svojim ritmom, korak po korak, i na vrh je stigla, a da se nije ni zadihala.
E sad, šta je poenta ove anegdote? Da su sve šezdesetogodišnje bakice izdržljivije od Bosanaca dvometraša? Ja mislim da sve u životu zavisi od individualnih karakteristika i sposobnosti, nevezano za pol. U tom smislu, Biki je u potpunosti u pravu.
Ipak, ovde je pre tema društvene moći, što je lepo primetio Meho. A ta moć može imati različite pojavne oblike: može biti političko - ekonomska nadmoć, može biti fizička nadmoć, pa čak i ona teško objašnjiva nadmoć "autoriteta" za određenu oblast. Kao ovde na forumu, zna se ko je autoritet za domaći SF, a ko je pridošlica i šegrt. A to, opet, ne zavisi od pola.
Mislim da moć ima različita izvorišta,i da im je dostupnost selektivna dostupna, te da ta dostupnost zavisi od mnogih elemenata: porekla, društvenog kapitala (stečenog ili nasleđenog od roditelja), ekonomskog položaja, ličnih sposobnosti, pa, u neku ruku, i od pola. Ova poslednja stavka je samo jedna strana pitanja o "dostupnosti i distribuciji moći", i interesantno ga je ispitati, dekonstruisati, možda nešto zaključiti. Zato mi ovaj esej o ženama u horor filmu zvuči interesantno.
Moj stav je, inače, da je ženama dodeljena određena uloga u društvu (i ona varira od kulture do kulture), ali se često gubi iz vida da i muškarci upravo imaju dodeljenu ulogu, i da ni njih niko ne pita da li im to odgovara. Evo, tanana, još jedne anegdote, pa se unapred izvinjavam zbog oftopičarenja, a i smaranja:
Radio sam, dakle, jedno vreme na Tajlandu, na placu sa bungalovima što se izdaju turistima. gazda je bio mali Tajlanđanin, vrhunski predstavnik jedne striktno tradicionalne i patrijarhalne kulture. Elem, on je smatra ovako: žene koje rade, treba da čiste klonje i bungalove, i da slikaju panele koji se kače po čitavom placu. Muškarci ima da mešaju beton, kopaju rupe i MORAJU znati da rukuju sa alatima.
Kako su tamo radili samo Zapadnjaci (bila je forma volontiranja, za klopu i smeštaj), tako je bilo dosta žena koje su se bunile zbog ovakve podele, i često su zbog toga odlazile, jerbo im je taj posao bio ponižavajući. i uredu, ja ih potpuno razumem: ali mi je bilo smešno to što je bio i veliki broj muškaraca koji su bili nezadovoljni takvom raspodelom posla, odnosno, više nego jednom sam čuo: "A daj, jebote, ja bih pre čistio bungalov i malao slike nego lomio kičmu i mešao cement motikom", samo ih je bilo sramota da to kažu. To je bilo kao da nisi dovoljno muškarac ako ne umeš ili nećeš da radiš "muške" poslove.
