Broj Argus Books Online Magazine o ženskoj moći

[MDj]

Broj će izaći za desetak dana.

Dotad, evo ilustracija, koje su radile Jovana Dimitrijević i Biljana Purić, i detaljnijeg sadržaja.

Izvod iz Reč urednice:

Verica Vinsent Kol predstavlja nam inteligentnu priču - projekciju budućnosti, zasnovanu na aktuelnim događajima. Posebnu poslasticu predstavljaju vizije koje opisuju koliko bi globalne i lokalne društveno-ekonomske promene i demografska pomeranja mogli da utiču na rodno-polne odnose i planovi razjedinjenih i ujedinjenih žena da se izbore sa nastalom paradoksalnom situacijom.

Biljana Malešević najviše se približila pomenutoj empatiji prema ženskom biću, opisujući nam život jedne žene kroz njene životne faze. Introspektivni metod kojim se Biljana pri tom služi, uz žanrovske odrednice, efektno zaokružuje priču u, rekla bih, ne samo žensku, već i opšte ljudsku, suštinu.

Đorđe Bajić nas, u svom prepoznatljivom maniru odličnog poznavaoca žanrovskih prilika i neprilika, opušteno i znalački vodi kroz filmski svet istaknutih žena. Čini se da možda i najveću pažnju u ovom tekstu privlači Bajićev jedinstveni osvrt na domaći žanrovski film i žene prisutne u njemu.

Posebno sam zadovoljna prisustvom priče mladog autora i žanrovske nade Filipa Nikolića, koji je, u velikom broju pristiglih radova, uspeo da se izbori za mesto pod suncem konkretnog odgovora na zadatu temu. ,,Sto i jedan" je anti-utopija u kojoj je ženi data uloga buntovnice. Posebno je vredan autorov opažaj ženskog bića kao radoznalog, borbenog i željnog života.

Pavle Teofilović unosi dragocenu duhovitu notu u sadržaj broja. Kroz karakterističan humor i vrcav ispis, autor se bavi jednom od najbolnijih tema za ženski psihički i fizički integritet, uspevajući da, istovremeno, prikaže radnju i kroz žensku i kroz mušku perspektivu, što priči dodaje na značaju i vrednosti.

Milka Knežević Ivašković poslala nam je vodič kroz horor film iz ženskog ugla. Mudro primećujući sve karakteristike tretmana žene u žanru koji je dugo odbijao da izađe iz okvira stereotipa, Milka nas vešto vodi kroz transformaciju ženskog bića u hororu.

Priču Darka Sudžuma, pisca na prekretnici između mlade nade i već izbrušenog talenta, odabrala sam zbog jedinstvene muške predstave ženske moći. Darko je vičan introspekciji i upotrebi psiholoških alata u svojim pričama, te je, stoga, ,,Put za Ojca Ojca", u stvari, pametan putopis kroz psihu glavnog junaka, progonjenog prošlošću i ženskim demonima.

Višestruko talentovana Jovana Dimitrijević je, osim divnim ilustracijama u ovom broju, doprinela i jedinstvenom analizom veze između bajki i dela Virdžinije Vulf. Zanimljivim, maltene psihodeličnim, stilom, Jovana nas vodi kroz tumačenje bajki, psihoanalizu i seksualnost, povezujući sve elemente svoje analize u intuitivnu celinu koja isporučuje esenciju ženske moći.

Ilustracija za tekst Đ. Bajića:



Ilustracija za priču Biljane Malešević:



Ilustracija za priču P. Teofilovića:



Ilustracija za priču Darka Sudžuma:



*Svaka priča ima po dve ilustracije, po jednu od svake ilustratorke.

[klem]

baš su ružne ilustracije, amaterske ko da je ih je crtao neki petogodišnji dečkić

[MDj]

Isečak iz priče Filipa Nikolića, mlade snage žanra.

Sto i jedan

Bio je to početak kraja jedne epohe. Kao što je razumno pretpostaviti, toga u datom trenutku uopšte nisam bio svestan. Ko misli o epohama suočen sa skandalom?  Pametovati o varljivosti istorije pred Lejlinim odurnim i nečovečnim ponašanjem? Istovremeno sam se osetio osramoćeno, i užasnuto, i ljutito. Stajao sam, zaslepljen jutarnjim suncem, i pokušavao da čitavu stvar ignorišem, u nadi da ću sutra sve pripisati halucinaciji... Ili košmaru.

- Zero, molim te - rekla je Lejla.

Zero, to je moje ime. Za deset i šest godina koliko se poznajemo, Lejla me nikada nije oslovila po imenu. Imenovati lični aspekt kao prolazni deo bezvremene celine, osloviti Sto i jedan a obratiti se njegovom najsitnijem, ćelijskom delu, to nije mala stvar. I to pred svima, dok smo štelovali opremu. Samo se tako pojavila, niotkuda, i bacila mi ime pred noge, kao bombu spremnu da eksplodira.
Da se na tome završilo, stvar bi se nekako izgladila. Privremena histerija; svakome se to pre ili kasnije desi. Možda je, nadao sam se, niko nije ni čuo, mada su takva razmišljanja bila nategnuta.

- Zero - obratila mi se, dakle, i ja sam zaboravio da treba da dišem. Osetio sam poglede ostalih kako mi progorevaju potiljak. Pogledi što sinergijom ogoljavaju mene i Lejlu, crnobelim rendgenskim snimkom pred kojim se ništa ne može sakriti i ne postoji ni jedna tajna. Kap znoja mi se srozala niz nos. A onda je Lejla uradila nešto još gore.

- Zero, molim te, nemoj biti budala - rekla je. - Nemoj da ideš u Jamu, svi znaju da je mesto ozračeno.

Tako nešto se nikada pre nije dogodilo. Ne kažem - u tišini noći, kada je čovek sklon grehu, svako se od nas privremeno otuđi od propisa i sura, zabranjenim šapatom se obraćajući tmini. Ali na svetlosti dana, tu, pred svima? Probao sam da je urazumim.

- Blagosloven je onaj koji verno služi Sto i jedan- izdeklamovao sam suru 11:1001, u nadi da će je to prizvati pameti. Uzalud, kako se ispostavilo.

- Ti nisi prirodno glup, ali ti to jako dobro ide - nastavila je Lejla, na moj užas i sramotu. Kakav je to pogan jezik bio?

- Svako delanje u skladu sa celinom, donosi blagodet i prosperitet Sto i jedan; i ne plašite se mraka, ozračenja i zveradi, jer onaj koji je spoznao celinu ne može zaista umreti - probao sam drugu taktiku. Kombinacija sura 217:1001 i 999: 1001. Dobar, pošten odgovor. Da bih joj stavio do znanja koliko je neprikladno to što radi, dodao sam još i suru 923:1001: - Ženski aspekt popravlja makine, muški aspekt kopa rupe, ženski aspekt izliva metke, muški aspekt dobavlja gorivo...

- Niko se još iz Jame nije vratio, a tebe sada šalju! - nije mi dopustila da završim. Kao da je jeretik ili, još gore, da je postala divlji gul, žderač leševa i korenja. - Reci im da nećeš da ideš! Ne budi kreten! - dodala je, pre nego što su stariji došli.

***

[Аксентије Новаковић]

Како доћи до примерка?

[Boban]

Preko Čudne knjižare, naravno...

[MDj]

Dobro, temu sam otvorila, urednicku duznost sam ispunila, pa ste slobodni da komentarisete sadrzaj casopisa jednom kada se pojavi u online formi, ukoliko pozelite.

[Аксентије Новаковић]

Колика ће бити цена часописа?

[MDj]

Za odjavnu špicu, evo jedne genijalne (nenamerne?) feminističke scene iz priče Darka Sudžuma, totalno u mom fazonu:):

Rekla je – znaš, ima nešto mračno u tebi. Dušo, ja sam umetnik, bez naše pomrčine, bez naših mrakova, nikada vama, ljudima, ne bi svanulo! Umetnost?, dreknula je ona. Čuj, Mračni (smem li da te zovem Mračni?), sad ću se popišati na tvoju umetnost. I zaista, ona je, najpre izuvši štikle i stavljajući ih pod mišku, prišla štafelaju, skinula prilično odmaklo malanje kojim sam se bavio prethodnog meseca, krvavo, znojavo, pošteno malanje, i, čučnuvši, spustila je gaće i popišala se na moju sliku, ponosno, prelimirano nazvanu Inkubacija mraka Čadora Nikiforoviča, od koje sam očekivao mnogo kod galerista i kritike. Gospođica je, dakle, pišala.

Draga, rekao sam, to je veoma vorholovski, no, ništa novo. Zar ne možeš bolje? Onda je prdnula, to je bio prvi put da sam čuo ženu kako prdi. Prdnula je, na moju sliku, prdnula na Čadora Nikiforoviča. Čučala je, stopala su joj bila u mokraći i spranoj boji, i prdela. Draga, preteruješ, pokušao sam da zadržim prisebnost. I to pišanje, molim te, nisam znao da ti je pising fetiš, ili to radiš za novac, priznaj, poznato je da je gospodin Nikiforovič dobrostojeći čovek, on plaća da se piša po njemu. Priznaj!

Naravno, ništa nije htela da prizna, već je navukla gaće, obula štikle i, dok je izlazila, dobacila mi – sreća tvoja pa sam na dijeti.

[Аксентије Новаковић]

Ја таман тео да подржим, ал сам се попишманио кад сам видео да се ту ради о пишању и прдењу.
Мислим, ко би нормалан дао паре да чита пиш-пиш и прд-прд приче?

[Dybuk]

Lepo. Red je da se cestita...moje cestitke urednici i autorima/autorkama. 

[MDj]

Hvala, Dy. 

Priču Verice Vinsent Kol bi neuvežbano oko moglo da čita negde između manifesta i priče. No, ova priča dragocena je sa aspekta pojašnjenja nekih osnovnih feminističkih stavova povezanih sa projektovanim društveno-ekonomskim događanjima u Evropi u skoroj budućnosti. Napisana u formi sučeljavanja različitih ženskih stanovišta o ženskim pitanjima (kako i treba da bude), priča je namerno prva u magazinu jer predstavlja odličan uvod u temu.

,,Recite nam kako se to manifestovalo", kaže Veronika. Marina Paladino izgleda kao neko ko mora da sluša dosadnu priču koju je čuo već mnogo puta, no budući lepo vaspitana osoba – uradiće to strpljivo, uz tek naznačen izraz svoje tihe patnje.

,,U situaciji kada je takozvano globalno selo postajalo skup sela sa visoko podignutim ogradama, u svakom smislu reči, Evropa je, takođe nesposobna da pomiri različite stavove svojih država po mnogim, a pogotovo po pitanju velikog broja imigranata prispelih u nju u prvoj polovini veka, kao i po pitanju sopstvene sigurnosti pred konstantnom pretnjom, nazovimo ih plemenima, nastalih nakon kompletnog raspada nekoliko velikih bliskoistočnih i severnoafričkih država, ujedinjenih verom i idejom o novom kalifatu  –  i sama pribegla istoj politici. Počela je da se zatvara i ograđuje. Prvo su postojeće državne granice, koje je početkom veka, u vreme postojanja takozvane Evropske unije, bilo moguće prelaziti bez ikakvih naročitih provera –  drastično učvršćene. U njihovom nadzoru niko se više nije oslanjao samo na ljudski faktor. Ko god bi pokušao da ih pređe bez border-čipa, automatski bi, čim bi prekoračio skriveni energetski kabl, doživeo parališući šok, dovoljno jak da ga održi u tom stanju sve dok ne stigne interventna jedinica granične policije. Oni bi ga, obično, samo vratili nazad; nikome nisu trebali novi zatvorenici, niti drama njihovog naknadnog izručivanja. Ali i dalje je bilo infiltracija, uz pomoć ilegalne prodaje već ugrađenih border-čipova. Zato je, nakon izvesnog vremena, većina zemalja počela da zahteva i unapred odobrene viza-čipove, koji su, da bi bili izdati i ugrađeni, zahtevali dugotrajnu i vrlo temeljnu proceduru.

Takva politika dovela je, naravno,  do otežane trgovine što je, sledstveno, rezultiralo celim nizom problema. Onda su regioni – u nekim slučajevima federalne jedinice, ili pokrajine –  koji su vrlo često imali različite ili, čak, suprotstavljene interese, počeli da optužuju jedni druge za sve što im nije bilo po volji, bilo to nešto novije prirode, kao što je sve što je imalo veze sa imigrantima, ili nekakav stari i nikada do kraja razrešen međusobni problem, koji su centralne vlasti, dok su bile jake, obično držale pod kontrolom. No da ne dužim: u daljem zatvaranju i ograđivanju Evropa je završila kao skup  gradova-država, maltene nalik onima iz srednjeg veka, mada neuporedivo bolje utvrđenih. Milansko vojvodstvo, Toskanska kneževina, Hamburg, Bazel,  Katalonija, Normandija, Vels, Džersi, Korzika i da ne nabrajam – sve su to, sve do sredine XXI veka, bili delovi mnogo većih država. No to je već nešto što je manje-više poznato.

Pretpostavljam da nikoga ne treba podsećati na nedavni referendum  o ujedinjenju i na to da je naša sopstvena država, Južna Italija, do nedavno bila dve države, kao što nikoga ne treba podsećati na to šta je sve bilo potrebno da se iz Rima pređe na teritoriju Kalabrije, i obrnuto."

,,I to je ono – mislim na nastanak gradova-država – što je, za nas, žene, promenilo stvari, istorijski trenutak u kome smo, da tako kažem, izbrisane iz političkog života?"

Klimnem glavom i uzmem nekoliko gutljaja vode sa najvećim mogućim procentom kofeina. Noćni blogovi su popularniji od dnevnih, ali ja imam mnogo dnevnih obaveza, ustajem vrlo rano i već sam prilično umorna.

,,Grad-država, naravno, nema kapacitete da šalje ljude u svemir. Vratili smo se u srednji vek u više nego jednom smislu. A neke stvari, za koje se pretpostavljalo da su završile samo u udžbenicima istorije, vratile su se na velika vrata. U malim, ograđenim delovima sveta, u kome više nije bilo međunarodnih organizacija, demokratske institucije građene vekovima izgubile su bitku sa prostom silom. Bilo je to samo pitanje precedenta, kao što je to slučaj sa  mnogim stvarima kada je u pitanju ljudsko društvo: nešto nekažnjeno jednom, pa još jednom, kada ne postoji dovoljno volje da se to koriguje, pre svega zbog razumljive apatije naroda izmučenog svime što mu se izdešavalo – postaje prihvatljivo. A onda su se –  spontano ili ne,  to je jedno od onih pitanja oko kojih rasprava još traje – pojavili teoretičari, zagovornici stava  da se svet, zapravo, počeo spontano oslobađati svega što mu je, kroz kratkovidost jednih i interese drugih, bilo zapravo nametnuto,  i da se ljudsko društvo konačno vraća u svoje prirodno stanje, u svakom smislu reči. Ta teoretska verifikacija postojećeg stanja je, naravno, zaokružila celu sliku i dala joj legitimitet."

Ilustracija za tekst Jovane Dimitrijević:

[Biki]

Cestitke D
Mnogo su ti dobre ilustracije 

[MDj]

Hvala, biki. 

Evo dela jedne priče koju ni pod kojim uslovima, nikada, ni u kom univerzumu, paralelnom ili alternativnom svetu, nije mogao da napiše muškarac, ma bio on gej, menjao pol ili na bilo koji drugi način bio kvir.

Ovu kripto-ljubavnu priču odabrala sam jer je suština ženske suštine. Ženstvena, istinita, mudra, oštroumna i lepa u svakom smislu. Žena u obliku priče.


Biljana Malešević - Jureći duha

Ja imam taj dar da sam rođena potpuno bezlična sa beskrajnim mogućnostima transformacije. Kosa mi je sivkasto smeđa, lice bledo, mišoliko, sitnih i krhkih, gotovo nevidljivih crta. Telo mi je kao glina, možeš ga oblikovati kako hoćeš. Ja imam tu sreću, kad sam već rođena kao žena, da mogu da budem bilo ko.

Počela sam kao skromna, ćutljiva učenica, zatim nekoliko godina kasnije, studentkinja, povučena, introvertna, ali pametna i načitana, zanimljiva kad je upoznate. Problem je bio u tome što niko nije poželeo da me upozna. Niko zaista ne voli introvertne ljude, oni su previše zahtevni, treba ih juriti, izvlačiti iz školjke, treba biti uporan sa njima, i imati beskrajno samopouzdanje i upornost. A čak i ako neko baš toliko zapne da mu to naposletku uspe, to je neko ko zapravo voli izazove i kome ćete tako otvoreni i raspoloživi, dosaditi, pa će odmah da krene u potragu za novim izazovom. Ljudi introvertnost doživljavaju kao ličnu uvredu. Oni vam ne veruju da je to vaša priroda, oni misle da imate nešto lično protiv njih, jer, u osnovi, svaki čovek je egocentričan i misli da se sve vrti oko njega. Teško je biti sam u ovom svetu. I tako sam prvi put promenila lični opis, spolja i iznutra.

[MDj]

Odlična Milka Knežević Ivašković.

Žena u horor filmu

Nekadašnja akterka iz gotskih ,,romana jeze" i ranih horor filmova bila je krhka, nežna i nemoćna da sama savlada čudovište. Ona je, vrišteći, bežala od progonitelja saplićući se o krajeve svoje krinoline. Drhtala je od straha u sobi mračnog Drakulinog zamka ili padala u nesvest pri pogledu na monstruma. Njena pojava je imala zadatak da naglasi kontrast između čedne nevinosti i vrhunskog zla, kao i da posluži kao tačka interesa oko koje se sukobljavaju vampiri i vukodlaci i heroj, oličen u muškarcu. Takav prototip idealne mete – nevine, naivne i bezazlene – koja je u sendviču između predatora i izbavitelja, trajao je sve do druge polovine XX veka, iako je feminizam već bio prožeo druge oblike umetničkog izraza. Horor, ne samo zato što je dugo bio prokažen kao ne-umetnički, pa čak i kao kič, jedan je od poslednjih žanrova koji je ženi dozvolio da postane emancipovana junakinja. Ponavljanje matrice: žena-žrtva – progonitelj – izbavitelj vuče korene iz strašnih folklornih priča i njihovih kasnijih adaptacija u bajkama, čija poruka glasi: žena-dete je slobodna tek pošto je oslobodi muškarac, koji će činom spasavanja steći pravo na njenu večnu ljubav i odanost.

Ilustracija Jovane Dimitrijević koja nije ušla u časopis, na moju žalost (i ovog puta):

[Kunac]

Zašto nije ušla u časopis?

[MDj]

Odabrala sam neke druge.

[Boban]

I ti stvarno veruješ da će to da izađe?

[MDj]

Pa ti ga zabrani i od njega napravi kultno izdanje. What do I care? 

[Boban]

Precenjuješ moju moć... ali potcenjuješ okolnosti; kao i obično.

[MDj]

Nemam pojma o cemu pricas. No, kada radim sa muskarcima, koji se cesto ispostave slabicima i izdajnicima, uvek imam plan B. I C. I D. Pogotovo na ovom mestu i pogotovo u Srbiji.

[Stipan]

Prestani da pljuješ po muškarcima u globalu i pustite više tu antologiju pred publiku.

[Boban]

pa svaka feminiskinja je neostvarena žena i otud tolika mržnja prema muškarcima.

[MDj]

Tebi mora da je mnogo lepo u tom crno-bijelom svetu, Davorine Bogoviću.

___________________________________________________________________________________________________________


Elem, ovo je ubedljivo najbolja priča Pavla Teofilovića koju sam čitala. Tražila sam duhovite priče kao dlaku u jajetu, ali Pavle je jedini koji je takvu poslao. Srećom - odličnu.

Dan ranije

-   Melanija Mela Melani?
-   Da? – ušetala je na prstima.
-   Sednite Melanija Mela Melani.
Poslušala ga je, poklonila se i sela nasuprot njegovog stola. Na jednoj od
slika iznad upravnikove fotelje videla se i ona. Čovek je sklopio ruke, pokušao da je gleda u oči, ali njene noge omele su ga u naumu.
-   Dugo razmišljam kako ovo da saopštim. Verujte da nije lako. Ipak, kad
pomislim da će biti surovo, setim se ko ste vi u stvari i shvatim da ćete stoički izdržati.
-   Samo izvolite – kapke je spuštala u nizu od pet brzih i jednog sporog poteza.
S obzirom da se njegovo ćutanje nastavilo, gricnula je i nokat.
-    Kada sam vas primio, pre deceniju i po, svideo mi se način na koji plešete –
odvažio se da kaže. – Mnogo publike dolazilo je u naš Teatar specijalno radi vas.
-   O? Kako se toga ne bih sećala upravniče dragi?
-   Koliko smo samo plastičnog cveća skupljali s dela bine gde ste se vi klanjali,
o Melanija Mela Melani – ustao je, došao do nje i pomirisao joj kosu skupljenu u punđu. – Ipak, vremena se menjaju.
-   Ne razumem.
-   Dve prestupne godine otperjale su ko bačeni jastuk, od kako ste akterka
isključivo sporednih uloga. Čak i to je dobro funkcionisalo neko vreme, ali danas... Mislim da moć ustanove ne prevazilazi opstanak svih. Žao mi je.
-   Direktore! – otpuštala je suze takođe u nizu pet bržih padova, jedan
sporiji. Ta, šesta suza bila je veličine kocke leda. – Ja volim ovaj pos'o. Balet je moja jedina svrha. Ukoliko negde grešim spremna sam da priznam. Recite mi kako, šta i odmah ću ispraviti sve.
-   Vidite, Melanija Mela Melani, teško će Vam pasti ova kritika, ali Vi, sada
već bivša balerino ovoga teatra, igrate kao... kao... – uzeo je maramicu i obrisao nos.
-   Recite – suze su joj ubrzale pad, veličinu i gustinu.
-   Svo ovo vreme plesali ste tek... tek kao... Kao ljudsko biće!
-   Neeee! – u očaju je pokušala da odšrafi glavu. – Kako možete? To je najveća
uvreda koju ...
-   Smirite se. Ne ljutite se, Melanija Mela Melani. Nijedna androitkinja ovog
doba ne želi to da čuje, al' je fakat! Vaši pokreti su kao kod neke žive devojke. Ne bilo koje, naravno! Igrate kao žena koja je dakako završila baletsku školu i to sa najboljim ocenama. Pritom je bila i prvakinja nacionalnog teatra. Otprilike nivo Isidore Dankan i Maje Plesickaje.
-   Neee.
-   Ali to – rastužio se i sam - više nije dovoljno, Melanija Mela Melani.

Ni ova ilustracija Jovane Dimitrijević didn't make it to the magazine, ali je mnogo dobra:

[Krsta Klatić Klaja]

Нисам чито топик, ал може ли ко да објасни калве везе имају ове слике с том женском моћи из наслова?

Све редом су ликовни патријархат.

[MDj]

Kako? Pa svaka ova žena sa ilustracija je moćna.  Samo ti to ne vidiš. Dok ne bude kasno. 

[Krsta Klatić Klaja]

Да, али то је класични вид женске моћи, није феминистички. Радикалке одбијају такву одјећу, накит, шминку, које су мушкарци "наметнули"

[Meho Krljic]

Pa nisu sve feministkinje radikalke, danas stvarno ima mnogo feminističkih škola & frakcija i neke od njih nemaju problem sa "klasičnim" imidžom itd.

[ALEKSIJE D.]

"Žene nemaju volju za moć niti želju da vladaju. To imaju muškarci. Žene imaju želju da vladaju muškarcima." - Niče. Volja za moć.

[Krsta Klatić Klaja]

Те "компромисне" жене у ствари се не петљају у питања моћи, сем у овом ничеанском смислу, мушкарац глава, жена врат

Уосталом, оне наступају са становишта помирења и сарадње међу половима, а да ли је то случај овдје?

Мислим, и даље нисам чито, само судим по раД.икалки!

[Stipan]

Žene definitivno poseduju goleme količine moći, ali je shvataju i koriste potpuno drugačije od muškaraca. Nisam preterano stručan da ovo argumentujem, ali je moj utisak upravo takav.

[Boban]

Žena ima moć samo nad muškarcem koga seksualno zadovojava i da je pritom dobra u tome...

[Meho Krljic]

Ili, suprotno, ako mu uskraćuje seksualno zadovoljstvo.


Mislim, kad već odvlačimo topik u tu stranu.

[džin tonik]

to bi moguce objasnilo zasto muskarci objavljuju price u slicnoj budalastini, ali vidim ima i pravih zena, bar po imenu.

[Dybuk]

Ovu Niceovu predstavu o zenama ipak uzeti s velikom rezervom (sakom soli)

naravno da zene imaju volju za moc, rekla bih da je Stipan na dobrom tragu ovde

[Biki]

Kakva moc, kakvi bakraci. U musko- zenskom odnosu je bitna harmonija, a harmonija nije moguca ako postoji nadmoc i sila sa bilo cije strane, muske ili zenske.

[Dybuk]

Dobro, tacno, ali to na stranu, ja svakako ne mislim na potrebe za dominacijom nad drugima, vise licno osnazenje/ostvarenje, ne nuzno kroz moc nad drugima.

[Krsta Klatić Klaja]

Морам да браним Светислава Басару, који својој жени носи бич да би га казнила, то је баш хармонично.

[Biki]

Za licno ostvarenje/ osnazenje je sasvim nebitno kojeg si pola.

[Meho Krljic]

Ne treba moć o kojoj se ovde priča tumačiti samo u kontekstu odnosa dve individue, već, gledati kakav socijalni uticaj neko ima, moć uticanja na političke odluke u okviru neposredne zajednice ili šireg društva itd.

[Dybuk]

Za licno ostvarenje/ osnazenje je sasvim nebitno kojeg si pola.

trebalo bi da bude, da.

[Аксентије Новаковић]

to bi moguce objasnilo zasto muskarci objavljuju price u slicnoj budalastini

И то какве приче?
О пишању и прдењу.
Он да слика, она да пиша (и прди).

[Scordisk]

Sećam se da smo jednom išli sa planinarskim klubom Ubosnu, na vr' planine Bjelašnice. Vođa ekipe nam je bila jedna jako fina bakica, od šezdesetak godina, koja se nedavno popela na Mon Blank (što uopšte nije jednostavan zadatak ni za duplo mlađe od nje). Elem, krenuli mi, i s nama je bio neki Bosančeros, životinja od čoveka, koji je krenuo koracima od sedam milja da "ždere" planinu. Naravno, čovek je lipsao na pola puta. A ova bakica, polako, svojim ritmom, korak po korak, i na vrh je stigla, a da se nije ni zadihala.

E sad, šta je poenta ove anegdote? Da su sve šezdesetogodišnje bakice izdržljivije od Bosanaca dvometraša? Ja mislim da sve u životu zavisi od individualnih karakteristika i sposobnosti, nevezano za pol. U tom smislu, Biki je u potpunosti u pravu.

Ipak, ovde je pre tema društvene moći, što je lepo primetio Meho. A ta moć može imati različite pojavne oblike: može biti političko - ekonomska nadmoć, može biti fizička nadmoć, pa čak i ona teško objašnjiva nadmoć "autoriteta" za određenu oblast. Kao ovde na forumu, zna se ko je autoritet za domaći SF, a ko je pridošlica i šegrt. A to, opet, ne zavisi od pola.

Mislim da moć ima različita izvorišta,i da im je dostupnost selektivna dostupna, te da ta dostupnost zavisi od mnogih elemenata: porekla, društvenog kapitala (stečenog ili nasleđenog od roditelja), ekonomskog položaja, ličnih sposobnosti, pa, u neku ruku, i od pola. Ova poslednja stavka je samo jedna strana pitanja o "dostupnosti i distribuciji moći", i interesantno ga je ispitati, dekonstruisati, možda nešto zaključiti. Zato mi ovaj esej o ženama u horor filmu zvuči interesantno.

Moj stav je, inače, da je ženama dodeljena određena uloga u društvu (i ona varira od kulture do kulture), ali se često gubi iz vida da i muškarci upravo imaju dodeljenu ulogu, i da ni njih niko ne pita da li im to odgovara. Evo, tanana, još jedne anegdote, pa se unapred izvinjavam zbog oftopičarenja, a i smaranja:

Radio sam, dakle, jedno vreme na Tajlandu, na placu sa bungalovima što se izdaju turistima. gazda je bio mali Tajlanđanin, vrhunski predstavnik jedne striktno tradicionalne i patrijarhalne kulture. Elem, on je smatra ovako: žene koje rade, treba da čiste klonje i bungalove, i da slikaju panele koji se kače po čitavom placu. Muškarci ima da mešaju beton, kopaju rupe i MORAJU znati da rukuju sa alatima.

Kako su tamo radili samo Zapadnjaci (bila je forma volontiranja, za klopu i smeštaj), tako je bilo dosta žena koje su se bunile zbog ovakve podele, i često su zbog toga odlazile, jerbo im je taj posao bio ponižavajući. i uredu, ja ih potpuno razumem: ali mi je bilo smešno to što je bio i veliki broj muškaraca koji su bili nezadovoljni takvom raspodelom posla, odnosno, više nego jednom sam čuo: "A daj, jebote, ja bih pre čistio bungalov i malao slike nego lomio kičmu i mešao cement motikom", samo ih je bilo sramota da to kažu. To je bilo kao da nisi dovoljno muškarac ako ne umeš ili nećeš da radiš "muške" poslove.

[Аксентије Новаковић]

Да ли је неко до вас некада био премлаћен од стране неке жене? 

[Scordisk]

Да ли је неко до вас некада био премлаћен од стране неке жене? 

Pa kako ne. Kada sam trenirao neku opskurnu borilačku veštinu, bilo je nekolicina devojčica koje su tu već dugo trenirale, i kada smo sparingovali, uvek sam izvlačio deblji kraj: prosto, one su tehniku držale u malom prstu, a ja nisam. Ali, umlatili su me i muškarci na tim treninzima, ali to, opet, nema neke veze sa polom, već čisto sa znanjem i veštinom. Ali, opet, borilačke veštine uopšte ne govore o realnom stanju prilikom tuče: u pravoj tuči je bitnije ko je veće đubre, no da li ima tehniku.

[Stipan]

Glupost. Po difoltu su žene fizički slabije od muškaraca (uz retke izuzetke i s jedne i s druge strane), ali moć o kojoj ovde govorimo se uopšte ne odnosi na prebijanje i razbijanje.

[Аксентије Новаковић]

Јачи тлачи.
А воле да бију сестре, не жале кад бију. 

[džin tonik]

Dobro, temu sam otvorila, urednicku duznost sam ispunila, pa ste slobodni da komentarisete...

ja bih rekao da se neupucenima nameces kao urednica, precicom, previse lijena da bi se ostvarila radom, tek bukom oko naroda zasluznog za sf, pa koji mladjahni pisac u nastajanju i nasjedne i dozivi te kao urednicu ili autoritet.

potpuno lucidna i beskrupulozna u gazenju bilo koga tko bi se nasao na putu do tvog cilja, tko ti zasmeta u svojatanju, cilja od kojeg ces ekspresno odustati ako se slucajno ostvaris (bez rada) negdje drugdje, jer te sf kao i feminizam zanima poput lanjskog snijega na burmi.

kopirajt by zosko.

[mac]

Ako sam dobro razumeo ona ovo radi za džabe, a ima redovan posao koji radi za platu. Svako ko je ikada pokušao da u svoje slobodno vreme radi besplatno nešto što traje više od par dana, a već ima posao, može da potvrdi da je za to potreban ekstra napor, a za nikakvu zaradu. Ni od uređivanja SF priča se ne može napraviti karijera. Rekao bih da mora da postoji neko treće objašnjenje.

[džin tonik]

naravno, lakse je "za djabe" buciti, nametati se na pozornicu i tjerati posten narod koji kroz desetljeca predanog rada na sf-u stekao reputaciju, maltretirati, dok se gospodji najobicnijoj amaterki bez podloge ne otvori pozicija do koje se radom eto bas i ne dolazi preko noci.

[mac]

Kakva je pa to "pozicija" koja traži tvoje vreme i trud, a ne vraća ništa zauzvrat? Meni nemojte ni da nudite takvu poziciju, lepo vas molim.