Eador

[ridiculus]

Za sve što je vezano za oba Eadora - a bogami, i trećeg. Ali to ostavljam za kraj.


Prvo, prebaciću ovde sa teme o strateškim igrama nešto što može da posluži kao kratak uvod:

Svet se sastoji od mnogobrojnih stena koje lebde u praznom prostoru, takoreći ostrvlja u kosmičkom moru. Svaka od njih ima svojevrsnu geografiju i populaciju, ljudsku ili neljudsku. Postoji grupa moćnih bića koja se bore za prevlast i uticaj nad tim teritorijama i zovu ih Gospodarima.


Ovo je premisa Eadora, igre koju je Aleksej Bokulev zamislio i razvio gotovo sam, tokom niza godina. Taj njegov Eador je kasnije dobio podnaslov Genesis, jer je ruska kompanija Snowbird Games izdala tehnički doteraniji nastavak, Eador: Gospodari slomljenog sveta (Masters of the Broken World).


Ovo je jedna od najnepravednije zapostavljenih poteznih strategija modernog doba. Saznao sam za nju zahvaljujući neuporedivom Tomu Čiku, pre nekoliko godina, ali sam je tek pre nekoliko meseci instalirao i počeo da igram, posle kupovine na GOG-u. Na forumu Sveta kompjutera postoji jedan mali, majušni topik o onom drugom Eadoru, gde se ovaj prvi spominje samo u jednoj poruci, kada čovek kaže kako je igrao "prototip", i ovaj je bio ok, ili možda da je bio zabavan, ili tako nešto. Kako god. Bitno da ima 70 i nešto poruka na temi o Herojima VII, igri sa podnaslovom Servants of a Broken Game. Dobro, taj deo sam izmislio, ali na osnovu činjenica.


To pominjem jer Eador (bilo koji) zaista liči na Heroje po mnogo čemu, posebno u bitkama. Medjutim, Bokulev je bio inspirisan i 4X igrama poput Civilizacije i Gospodara magije (Master of Magic), i upotrebio je tu inspiraciju da stvori nešto kompleksnije.


Dakle, imamo Heroje, koji vode armije, jačaju po nivoima sticajući nove veštine i usavršavajući stare, i uče čini. Imamo gradnju (unutar početnog grada), imamo upravljanje inventarom (i riznicom). Vojna pobeda je ključ za osvajanje teritorija, što je ključ za sticanje resursa, što je dalje ključ za jačanje armije... I tako u krug.


Prvi Eador je potpuno 2D, i gotovo bez animacija - zamislite pomeranje figura na živopisnoj tabli i dobićete prilično dobru sliku kako to izgleda "u pokretu". Grafika je, pak, bogata, barokna čak, i muzika je dinamična i prigodna u isti čas. Nema priručnika, ali kampanja služi umesto tutorijala, i odlična pristupačnost informacijama u vidu iskačućih prozorčića (tooltips) odvaja ovu igru od proizvoda 90-tih godina, sa kojima bi je mogli grafički pobrkati.


Nastaviću da pišem o ovome prvom prilikom, uz nešto priloženih slika.

Heroji III se odvijaju na dve različite mape - takoreći dva nivoa igranja, strateški i taktički. Prvi je istraživanje, sticanje resursa i upravljanje domenom, drugi je borba. Takvu strukturu dele i mnoge druge igre, ali koristiću ovo poređenje zbog sličnosti ove dve igre i upoznatosti domaće publike sa HoMM. Eador ima 4 takva nivoa. Neka prvi nivo ostane tajna. Drugi je porediv sa strateškim nivoom u Herojima, i izgleda ovako:





Kopno, pa čak i more, se sastoji od "provincija" nepravilnog oblika. Pošto sam označio onu sa leve strane mora - tamo gde vidite malo brodogradilište - sa desne strane je otvoren prozor sa njenim podacima (ime, tip terena, resursi, stanovništvo, itd, itd). Na ovom nivou se odvija kretanje između provincija.


Treći nivo, pak, je akcija unutar provincija, i ona se ne odvija na posebnoj mapi, već unutar menija. Svaka teritorija pod vašom vlašću je istražena do određenog stepena - što će reći, obično postoje neistraženi delovi (na gornjoj slici piše za datu teritoriju "explored 30%"). Mogu da naredim nekom od svojih komandanata (ako je prisutan) da istražuje ostalo, i igra će mi ponuditi sve što je otkrio u obliku menija - recimo, pojaviće se drevne ruševine u njemu sa napomenom da ih čuvaju kentauri. I, dok istražujem, i spisak lokacija raste, biram da li ću pokušati da uđem i sukobim se sa čuvarima. Ne znam šta ovi čuvaju, ali nagrade variraju od gotovo beznačajnih do ogromnih.


A, onda, možete posetiti određene lokacije i građevine sa konkretnijim ciljem. Na primer, u vašem utvrđenju možete da gradite:





Ovaj sistem gradnje je kompleksniji nego u Herojima. Slično je što su neke građevine na raspolaganju tek kada sagradite druge, i one su izbledele na ponuđenom meniju. Recimo, čarobnjačka radionica (koja snabdeva heroje osnovnom opremom čarobnjaka) u magijskoj četvrti je moguća tek kada sagradite biblioteku i običnu radionicu u zanatskoj četvrti. Jedna bitna stvar koju za sada ne znam je koliko se ponuđene građevine menjaju u zavisnosti od rase koja naseljava provinciju, pošto sam do sada imao posla samo sa ljudima. Posebno je lepo to što se građevina može "isplanirati", čime označavate put do nje, tj. sve potrebne zgrade između.


Četvrti nivo igranja je taktički nivo, tj. bitka. Za razliku od Heroja III (ali poput nekih kasnijih), ovde je svako stvorenje jedinica za sebe, sa GOMILOM statistika - toliko, da sve to više liči na RPG. Posebno inventar više liči na onaj u RPG-ovima. Otom potom. Elem... borbe se odvijaju na polju šestouglova 8*8, kao u šahu, i - kao u šahu - suprotstavljene strane su poređane u prva dva reda. Dakle, maksimalno 16 jedinica po strani, daleko od stotina (fiktivnih, doduše) koje smo mogli imati u Herojima III. Ali, zato je svaka jedinica vrlo vredna, i želite da odigrate svaku borbu "ručno" (a moguće je i automatski) radi što veće efikasnosti. Za razliku od Heroja III, teren igra ulogu - ne samo kao neprelazna prepreka, već sa bonusima i antibonusima za razne statistike.


Evo kako izgledaju statistike i inventar jednog komandanta:

[ridiculus]

Eh, da, umalo da zaboravim...

Eador. Imperium je otvoren za publiku u beta-fazi na Stimu od početka meseca. Ekspanzija, ali moguće je igrati nezavisno od drugih igara. Kao što vidite, ovo je puni 3D.


http://youtu.be/WCfxFGngfcg

[ridiculus]

A sada malo o bitkama. Ovako izgleda bojno polje (sa uključenom mrežom šestouglova):





Bitke su srce Eadora, jer tu se pojavljuju plodovi svega što ste radili u drugim delovima igre, a bitnu ulogu ima i vaše iskustvo i inteligencija u promišljanju situacije.


Dakle, grubo rečeno, ovo najviše podseća na Heroje III, ali sa mnogim bitnim razlikama. Već sam rekao da su jedinice posebne, a ograničen je njihov broj - 16 po strani, računajući i zapovednike/heroje. Age of Wonders takođe ima ograničenje koliko jedinica možete imati u grupi, ali ima i pravilo susednog šestougla, koje kaže da sve vojske na poljima koja su susedna napadnutoj grupi na mapi sveta bivaju uvučene u borbu. Takođe, bojno polje je tu mnogo veće. U Eadoru je svaki poen života bitan, a  to je i zbog toga što je iscelivanje tako sporo (uz vrlo ograničen broj jedinica).


Drugo, jedinice su odlično definisane. Moj praćkaš (sa leve strane, u gornjem uglu) ima domet od 4 polja, dok protivnički strelac ima 5. Strelčev napad je jači, ali neke druge karakteristike su mu slabije. Većina jedinica ima specijalne veštine koje ih stvarno čine konkretnijim i realnijim. Na primer, taj moj praćkaš ima ograničenu municiju - kao i svi strelci - ali ima i osobinu koja mu dozvoljava da prikupi još municije sa zemlje jer je ova, u suštini, samo kamenje. Taj protivnički strelac, pak, može da se prehranjuje sam, a to, u jeziku igre, znači da je njegovo održavanje jeftinije. Da, jedinice je potrebno (novčano) održavati, što zaista komplikuje igru. Takođe, svaka jedinica stiče iskustvo, uglavnom kroz borbu. Neke veštine su urođene određenom tipu jedinice od početka, a druge se stiču iskustvom.


Treće, teren igra veliku ulogu. Staviti strelca na brdašce znači povećati mu domet i odbranu u borbi prsa u prsa. Staviti jedinicu u šumarak znači pojačati joj odbranu od strelaca. Staviti jedinicu u močvaricu znači... pa, zeznuli ste je. Osim ako nije goblin, koji se tamo bori kao da je tu rođen. Moj relativno slabašni goblin je dobio jednu bitku stojeći u močvari, dok su ljudi pre njega omanuli. SVE je bitno. To je glavno pravilo borbi u Eadoru. Odabir jedinica, kako ćete koristiti njihovu staminu, njihov moral, teren na kome se bore, magije koje vaš čarobnjak zna, veštine heroja i jedinica... Sve.


Sistem predstavljanja borbenog morala je možda najbolji koji sam ikad video u video-igri, tj. najbliži onome što bi se moglo očekivati u realnoj borbi. U Eadoru moral nije zaštita od određenih vrsta napada ili sredstvo da se stekne dodatni udarac, već može da utiče na efikasnost napada ako postane suviše visok ili nizak.


Ima još mnogo toga što bi se moglo reći - makar i ukratko - ali ostaviću za drugi put.

[ridiculus]

Evo nečega što bi moglo interesovati neomeđenog, pošto se radi o jednoj RPG karakteristici unutar igre.


Heroji mogu nositi predmete, oružje i opremu. Standardno za igre ovog podžanra, ali ima i bitnih razlika! Ovde ih mogu i kupovati, u običnim ili specijalizovanim radnjama (a igrači mogu da razviju zanate koji ih obezbeđuju robom), prodavati u tim istim radnjama (iako po nižoj ceni) i popravljati. Da, oprema ima svoj vek trajanja i haba se upotrebom. Osim rečenog, sve to se može i pronaći i uzeti kao plen posle bitke, sakriveno u nekoj građevini ili zavučenom kutku provincije, ili oteto od mrtvih neprijatelja.


Evo još jedne RPG karakteristike: ne može svaki heroj da nosi svaki deo opreme/predmet. Heroji se dele po klasama, a oprema prema vrsti, i tačno je definisano šta ko može da nosi. Recimo, čarobnjak ne može da koristi štitove ili bilo koju vrstu oklopa, ali može da koristi (čarobne) palice.


Osim tipa opreme, postoji i njena tačna korelacija sa određenim delom tela, a, ako je mesto zauzeto, dotični predmet se može staviti u ograničeni inventar (iako težina ne igra ulogu  ). Postoji i riznica, koja omogućava herojima da ostavljaju predmete na sigurnom mestu, ali njoj se može pristupiti samo na određenim lokacijama.


Lepo je Adam Smith rekao da Eador zahteva proučavanje.



Sledeći put o još jednoj RPG karakteristici: klasama, razvijanju heroja i sticanju veština.

[neomedjeni]

Evo još jedne RPG karakteristike: ne može svaki heroj da nosi svaki deo opreme/predmet. Heroji se dele po klasama, a oprema prema vrsti, i tačno je definisano šta ko može da nosi. Recimo, čarobnjak ne može da koristi štitove ili bilo koju vrstu oklopa, ali može da koristi (čarobne) palice.

D&D, u svom ultimativnom besmislu i slavi. Zbog toga mi je Dragon Age: Origins bio fascinantan. U igri si mogao da, u zavisnosti od puta kojim kreneš, od svog maga napraviš svašta - od klasičnog D&D wizarda do teško oklopljenog mačevaoca.

[Meho Krljic]

Ala ćeš da se poraduješ kad nastaviš da igraš Dark Souls  Možda će ti biti i fascinantan.

[neomedjeni]

Verovatno je "kad" ključna reč. 

[ridiculus]

Sledeći put o još jednoj RPG karakteristici: klasama, razvijanju heroja i sticanju veština.

Da se vratim na obećano.


Ovo će posebno interesovati fanove rol-pleja. Razvijate vaše junake tako što ovi stiču nove veštine i poboljšavaju svoje karakteristike, borbene i one druge. Ono što Eador nudi je jedna mešavina nekontrolisane ponude i ličnog izbora. Namerno sam izbegao reč "nasumično" (random) zato što neki izbori, iako delimično to jesu, vrlo su pažljivo smešteni u odgovarajuće okvire. Ovo je generalno slično Herojima 3, u kojima heroji gomilaju iskustvo i onda ga ulažu u poboljšanje primarnih karakteristika i izbor jedne od dve veština. Razlike u Eadoru su sledeće:


- "primarne karakteristike" su potpuno drugačije. U Eadoru svaki heroj ima 3: komandu, magiju i zdravlje. To znači: kolika je maksimalna veličina vojske kojom može da upravlja (do 15 mesta); koliki je maksimalan broj čarolija koje heroj može da baci u bici; neke karakteristike samog heroja, poput vitalnosti, stamine, i morala. Dobijeni nivo znači da jedna od tih karakteristika ide gore, ali to se dešava van uticaja igrača, osim što postoje 4 početne klase heroja - ratnik, skaut, zapovednik i čarobnjak - koje određuju početne vrednosti i dalji razvoj po nivoima. Pri 10. nivou igrač može da bira dalji razvoj heroja - da li će produbiti početnu klasu, ili će napraviti hibrid sa nekom od preostale 3?


- svaka od 4 klase ima svoj skup veština, a broj mesta je ograničen. Hibridne klase (recimo čarobnjak+zapovednik, tj. enchanter) imaju na raspolaganju skup veština iz obe grupe. Ovde dolazi izbor u prvi plan, ali pri napredovanju dobijate ponudu od tri veštine od kojih birate jednu, a izbor te tri nije u igračevim rukama. Lako je moguće da je ovaj zamislio četvrtu u sklopu svog junaka, koja, pak, nije ponuđena. Ali, ovde ne može da se desi da skaut postane mnogo jak u magiji, osim ako pri 10. nivou ne skrene na put čarobnjaka. (Jer obični čarobnjak ima specijalizovane veštine za efikasniju magiju, plus što njegova osnovna "magična" statistika se podiže mnogo češće, plus što može da koristi čarobne palice, a skaut ne, itd.) Ali, osim što je tu mogućnost izbora sekundarne klase, definisanje vašeg, recimo, skauta je prilično pod vašom kontrolom. Da li će se ulagati na njegove streljačke sposobnosti, koje dolaze do izražaja u bitkama; na njegove diplomatske sposobnosti, koje se svode na efikasnije upravljanje resursima, bitnim za ovu igru, gde se sve plaća; ili na njegove izviđačke sposobnosti, koje vam omogućavaju da brže istražujete, i tako dolazite do novih saznanja i sredstava na mapi, i špijunirate neprijatelja; ili neku drugu veštinu iz dubokog vrela kojem skauti imaju pristup; ili od svega po malo - to je na vama.