Putešestvije kroz RPG-ove stare ko Grčka

[Tex Murphy]

Само три С тим да ћу убрзо да почнем и четврту

Ма заправо знам гдје лежи одговор - одштампао сам комплетно упутство плус магије и укоричио у лијепу књижицу А5 формата. Како је мапа огромна, тако је на папиру испала прилично неугледна и, иако би требало да сам се барем подсвјесно сјећао битности мапе у Ултими 3, некако сам допустио себи да помислим да је ова ту чисто украса ради и онда сам и заборавио на њу. Да сам је само мало боље погледао, врло брзо бих на њој видио локације мјесечевих капија. Али нема везе, никад није касно. Штете није било, осим неколико дана изгубљених у бесциљном лутању и нешто мало неправедног хејта према игри.

[Tex Murphy]

На ГОГ-у викенд попуст на гомилу Парадоксових игара - за цијену паковања жвака можете да набавите Еуропа Универсалис, Хеартс оф Ирон и разне друге класике.

[Tex Murphy]

Каква фатална грешка, овај коментар треба наравно да иде на Акције и реакције...

[Meho Krljic]

Zato smo i ćutali, da te ne izbrukamo.

[Tex Murphy]

[Визардри] Након катаклизме од прије неколико дана, која је описана у једном од ранијих постова, бавим се грајндовањем нове дружине. Ту су Будимир, Тхаин, Чеди Осман, Лопатко, Драгица и искусни Вилфридсон. Поред њих имам још само људског ратника Рона Перлмана и помало заборављеног бишопа Тртимира. Углавном, поменута дружина је прво морала да покупи неопходне предмете са прва два нивоа, а онда је коначно могла да пређе на грајндовање на трећем нивоу. И ту нам се већ данас десио веома тужан догађај, наиме храбри патуљак Тхаин (осми ниво) подлегао је повредама насталим од ударца једног гадног нинџе, који му је одрубио главу. Први покушај добрих свештеника у храму да га оживе није био успјешан, тако да је сад потребна кадорто магија. Међутим, тренутно немам пара да платим за њу, а жао ми је да већ сад бришем неког од покојних ликова за које се и даље надам да ћу некако успјети да их вратим у дворац на покушај резуректовања, тако да је сад неопходно да у даље битке (све док не зарадим новац) идем са два људска ратника, наиме Будимиром и Роном Перлманом. Наравно, није то никакав хендикеп у игри, ратник је ратник, али мој ОЦД ми налаже да имам најразноврснију дружину кад су расе у питању, тако да сам увијек ишао у борбе са једним људским и једним патуљачким ратником.

[Tex Murphy]

Још мало о љепотама Визардрија:



Познато нам је да у РПГ играма можете да умрете да разноразне начине, али ово је вјероватно једина у којој то може да вам се деси приликом левеловања. Заправо (и о овоме сам писао раније, али није згорег да се подсјетимо због евентуалних нових читалаца), овде није ријеч о старости пер се, пошто је овај лик имао максимално 16 или 17 година, него о познатом смањивању атрибута (ТМ) приликом левеловања. Ако виталност спадне на 3, лик умире.

Умјесто покојног Лопатка креирао сам новог хобитског лопова Мазнка.

[neomedjeni]

Jesmo li imali Šojića među lopovima u Wizardryju?

[Tex Murphy]

Jesmo li imali Šojića među lopovima u Wizardryju?

Not yet

Елем, данас смо се опростили од нашег доброг патуљка Тхаина. Имао сам велике планове за њега, да некад у блиској будућности заједно са Рејнором (за кога се и даље надам да ћу успјети да га пронађем и резуректујем) предводи напад на Зло Ђубре које је све ово и закувало. Авај, Тхаин је изгубио живот на прилично неспектакуларан начин, на другом нивоу, у сусрету са неким потпуно безначајним противницима који, нажалост, ето имају моћ да повремено, на сваких неколико десетина ор со борби, направе критикал хит који противника убије на мјесту. Таква "срећа" је сада задесила Тхаина. Ђубрад лоповска у храму је узела паре, али нису успјели да га резуректују, тако да је сада заувијек изгубљен. Умјесто њега креиран је патуљак Tachyon, али он је имао свега пет бонус поена, тако да већ у старту није тако квалитетан патуљак као што је био Тхаин. Велика штета.

[Tex Murphy]

Нисам одавно постављао слике ростера у Визардрију, па ево како то сад изгледа. Избрисао сам покојну Саоирсе и умјесто ње креирао другу чаробницу, Елеутхеру, коју ћу сад грајндујем. Тј. грајндоваћу јој искуствене поене, то сам мислио.



Током силних (покушаја) оживљавања покојника потрошио сам све паре, тако да ми сад Рон Перлман и Тахион иду у битке са анноинтед флаилом јер немам пара да купим лонг сњорд +1. Због тога су ми напади врло килави и одузимају више потеза него што је то пожељно.

Данас сам одиграо једну прилично добру партију РОГУЕа, стигао сам до двадесет петог нивоа без неких спектакуларних магичних предмета. Имао сам два штапића за полиморфовање, један прстен спорог варења (други добио на двадесет и неком нивоу) и два неидентификована прстена и један непознати скрол. Могао сам да сазнам шта је тај скрол, али сам био брзоплет приликом преласка на сљедећи ниво у неколико наврата и нисам га прочитао. Наравно, читањем бих остао без скрола, али бих зато приликом сљедећег набасавања на њега знао шта је. (О разлогу зашто непознате скролове, нарочито на каснијим нивоима, треба читати искључиво директно пред вратима за сљедећи ниво писао сам раније горе. Али да поновимо - постоји скрол звани "аггравате монстер", који инстантно све активне непријатеље на нивоу шаље у вашем смјеру. Ако има доста будних непријатеља, а ви негдје далеко од излаза... па, можете да замислите). У сваком случају, то је отприлике била и једина моја брзоплетост у овој партији, док сам што се осталог тиче одиграо неочекивано пажљиво и нетипично за себе. Нисам паничио кад налетим на грифина или џабервока, већ сам их гађао штапићем за полиморф и трансформисао у безопасне противнике. Погинуо сам када је игра почела на мене да шаље безобразно велики број непобједивих противника истовремено, тако да сам врло брзо истрошио сва пуњења полиморф штапића и онда ми је остало само да гледам како одлазим у вјечна ловишта. Иначе, имао сам солидан оклоп (АЦ 10), снагу 18, али недопустиво мали број хит поена (73) за "херо" ниво који сам тренутно имао (не знам тачно, али мислим да је то 12. искуствени ниво). Једном приликом сам набасао на медузу која ме је збунила, али то се срећом десило тачно на вратима собе одмах поред лавиринта, тако да сам некако лудом срећом отишао корак назад у лавиринт, а она је одлучила да ме не прати тамо, тако да сам само сачекао да збуњеност нестане и онда јој се крви напио. Друга медуза на коју сам набасао је била исјечена на фронцле без много дискусије. Оно што би ми у овој ситуацији било од изузетне помоћи је нпр. стеалтх прстен, којим бих вјероватно успио да направим слалом кроз непријатеље а да ме не примијете, или сцаре монстер скрол, али ето, увијек у овој игри фали један тај магични предмет...

[mac]

A taj polimorf štapić, da li može da polimorfuje više neprijatelja istovremeno, ako su lepo poređani?

[Tex Murphy]

Не, нажалост. Само најближег непријатеља у смјеру махања штапићем. За случај напада више непријатеља одједном најбољи су скролови сцаре монстер и холд монстер, поготово овај први.

Јуче сам такође имао прилично изгледну партију (мада сам имао крш од оружја), стигао сам мислим до 20. или 21. нивоа, али онда је игра одлучила да постави телепорт тачно на врата просторије у којој је излаз из нивоа. Онда човјеку не преостаје ништа него да стално налијеће на тај телепорт у нади да ће га игра телепортовати или управо у просторију са излазом или у неку која је "са друге стране" телепорта. Мене је пет или шест пута наопако телепортовала и ту сам морао да потрошим два сцаре монстер скрола због напада појединачних грифина. Трећи пут кад ме је напало неколико непријатеља одједном и кад ми је тај скрол био апсолутно неопходан, више га нисам имао.

[Tex Murphy]

Десило се нешто потпуно невјероватно! Први пут у ових годину и по колико играм Визардри успио сам да промијеним класу лика у једну од специјалних дуалних класа (не рачунајући бишопа, којег је лако направити)! Одем ја тако у дунгеон (са екипом у саставу Будимир, Тахион, Чеди Осман, Мазнко, Драгица и Тртимир), савладам неке гадне противнике и добијем доста искуства, одем у Адвентурер'с Инн и испостави се да неколико ликова може да се левелује, међу њима и Будимир. И изгуби он поен за снагу приликом левеловања, што ме изнервира (мада није толико страшно) и одем да видим какви су му атрибути, кад оно све двоцифрени! И брже-боље дохватим ја с полице своје дивно одштампано и укоричено упутство да видим колико поена треба за самураја и испостави се да Будимир задовољава све карактеристике, те ја њему моментално промијеним класу у самурајску. Епилог: Имао је 14 година, сад има 21. Био је осми ниво, сад је први. Имао је све карактеристике двоцифрене, сад су све једноцифрене. Нпр. снага је 8, раније је била 17. У оваквом стању тешко да би био у прилици да нанесе већу штету и човјечијој рибици. Е сад, позитивне стране (иф ени): Самурај је дуална класа ратник + маг, што ће рећи да ће Будимир кад достигне четврти ниво (што ће бити врло брзо) почети да учи офанзивне магије. Сигурно ће их учити спорије него прави чаробњак, али очекујем да до рецимо десетог искуственог нивоа има солидну количину магија нижих нивоа, којима би могао да послужи као бекап правим магијским карактерима у погодним тренуцима. Очигледан примјер су рецимо сукоби са крипинг коинима, када је једна катино магија кориснија од десет мелее карактера. Поред овога, самурај који догура до неког већег искуственог нивоа имаће мање хит поена од ратника сличног нивоа. Према томе, врло је неизвјесно да ли је и у којој мјери ова класопромјена корисна, али о томе ћете бити извијештени у редовним извјештајима.

[neomedjeni]

Ono što je važno, a barem je tako u šestici, kada liku promeniš klasu, ostaju mu hit points i većina veština koje je dotad savladao. Veština rukovanja oružjem se prenosi (mada može da se desi da je baš to oružje zabranjeno novoj klasi), kao i skrivanje, i sve magije koje je stara klasa naučila. Jebiga, samuraj od ratnika nema da nasledi bog zna šta, ali d aje kojim slučajem mag ili bard ili monk stekao uslov da postane samuraj, to bi bio pun pogodak. Par levelovanja kasnije imao bi na raspolaganju rasnog ratnika-čarobnjaka.

[Tex Murphy]

Да, дефинитивно би скок на самураја са чаробњака умјесто са ратника био погоднија варијанта, али за то је опет потребно имати лудачку срећу са левеловањем (и бонус поенима приликом креирања лика), а и питање је да ли би ова садистичка игра допустила да то прође тек тако некажњено или би пенализовала лика тако што би му нпр. додала тридесет година старости.

[neomedjeni]

Da, zato sam ja počeo da igram W6 tek 3-4 dana nakon instaliranja. Toliko mi je trebalo da kreiram avanturiste sa željenim atributima. 


Sreća što ne moram da se zajebavam sa naglim starenjem, to je stvarno teška idiotarija.

[Tex Murphy]

Хах, каква непажња с моје стране У првој партији након Будимирове конверзије примијетим ја да су му напади запањујуће млитави и да углавном промашује, а и кад погоди - узме врло мали број хит поена. С друге стране, кад њега млатну, губио је недопустиво велики број хит поена. Ово прво сам приписао његовој значајно редукованој снази, али ово друго ми је било мистериозно (снага, колико ми је познато, утиче само на јачину задатих удараца, не и на примљену штету). И онда у једном тренутку случајно бацим поглед на статистику и видим да му је армоур цласс 8 и контам "У сунце ти!", одлетим на инвентар и суре еноугх - приликом промјене класе, игра му је аутоматски анеквиповала сву опрему Упутство упозорава да се ово дешава (јер приликом класопромјене може да се деси да неки итеми више не могу да се носе са новом класом), али сам то потпуно сметнуо с ума. Срећом, без тежих посљедица.

[neomedjeni]

Imam još jednu rečenicu koju ću započeti sa "U šestici". 


Bredli (ili neko pre njega u rasponu od W2 do W5) je primetio da se igračima ovo dešava, pa u šestici odmah nakon promene profesije igrač biva prebačen u meni za opremanje dotičnog kompanjona.

[Tex Murphy]

Кул Него, како ти се иначе чини шестица, планираш ли да докрајчиш комплетну трилогију? Или евентуално да нападнеш неки од ранијих дијелова?

[neomedjeni]

Fenomenalna je. Ne bih se vraćao nazad, pošto je prema onoj listi najboljih RPGova po Codexu najbolje od Wizardryja upravo ova trilogija. Plus, W4 je navodno najteži RPPG svih vremena, a možda i najteža igra svih vremena. U četvorci je igraču oduzeto čak i levelovanje, dok neprijatelji kako prelaziš sa jednog nivoa tamnice na drugi postaju progresivno moćniji.


Tako da je plan da pređem trilogiju, i možda mi uspe čak i sa ovom ekipom, zasad je prilično moćna.

[Tex Murphy]

обрисати лика који се зове синан сакић, под било којим околностима, је својеврсна бласфемија због које ћеш провести бар неко време у играчком паклу (заједно са људима који играју РТС игре гејпедом на ПЦу)

Што рече Слеџ Хамер - шта ако је мој ум магнум 44 и ако сам управо упутио мисаони метак?

[Tex Murphy]

Изгледа да моји хобитски лопови у Визардрију нису баш најсрећнија скупина становништва. Данас се упокојио и Мазнко, заједно са бишопом Тртимиром, у судару са нашим већ стандардним немезисима самурајима + крипинг коинима. Напомињем да је и Мазнко сам донекле крив што је борба пошла по злу. Наиме, изненадио сам противнике и имао прилику за бесплатан напад на почетку борбе. Ту не могу да се користе магије, ОСИМ ако имате скрол, који може да чита било који члан дружине. Логично, скролове је најбоље додијелити лопову, јер он иначе слабо шта ради током борбе, осим ако неко од чланова испред њега не попије какву онеспособљујућу магију или смрт. Елем, Мазнко је игром случаја имао при руци два скрола за катино магију, тако да сам логично одмах њиме атаковао на самураје, у намјери да их спријечим да они мене нападну управо катино магијом. Нажалост, његов покушај је успавао срамотно мали број самураја, тако да је један од ових преосталих у сљедећем кругу успио да ме зажага катином. Стоји да сам и ја сам ту борбу водио онако офрље, не претјерано добро. У сваком случају, Мазнко и Тртимир нису обавезно заувијек изгубљени. Пошто немам пара, нисам могао да пробам резуректовање у храму, тако да то мора да чека док се не обогатим. За магијског лика ми је лако, ту поред Драгице имам још и младу и перспективну Елеутхеру, као и старог лисца Вилфридсона. Али другог лопова осим Мазнка немам, тако ћу морати да бришем неког од ликова да бих креирао новог лопова. Не бих да бришем самог Мазнка, јер он има најбоље могуће лоповске карактеристике (18 на луцк и агилити). Друга варијанта ми је да распродам неке квалитетније комаде оружја и од тога платим свештеницима за резуректујуће магије, али то не бих да радим јер ионако ми ратници већ млатарају са прилично дубиозним оружјем, што се јасно осјети у борбама. Много патим за Рејнором, који је имао максималну снагу, тринаести ниво и лонг сњорд +2, тако да су непријатељи, како би рекао Кари Пешић, сами скидали гаће чим га виде.

[Tex Murphy]

Обавио сам поново фамозну тучи на четвртом нивоу Визардрија. Повео сам Будимира, Тахиона, Чедија Османа, Мазнка, Драгицу и Вилфридсона. О борби немам много тога да кажем, јер је била увредљиво лака. Како сам изненадио противнике, први потез сам искористио да својим ратницима сатарем противничког нинџу. На преостале групе непријатеља сам кркнуо разноразне успављујуће-онемогућујуће магије, док је Драгица бацила маканито. Ту ме је РНГ погледао и добио сам неколико првих потеза, тако да су и остали непријатељи врло брзо послани у вјечна ловишта.

Сада сам добио кључ за лифт и од сада грајндујем на деветом нивоу. Добио сам и прстен смрти, који сам продао, и сада имам пара да купим било које оружје (с тим да оних најбољих нема у продаји него морају да се зараде кроз борбе). Ово значи да ћу врло брзо бити у прилици да покупим тијела чланова дружине који су посљедњи доживјели ТПК, па ћемо можда поново видјети Крадка у акцији, ако свештеници успију да га резуректују. На Рејнора ћемо морати још мало да сачекамо, јер су се он и Дино Мерлин упокојили на десетом нивоу, а тамо се још не усуђујем да идем.

[Meho Krljic]

па ћемо можда поново видјети Крадка у акцији

Lepe vesti za poslednji radni dan u nedelji 

[neomedjeni]

Naravno, već smo konstatovali da je igranje orginalnog Wizardryja značajno izazovnije iskustvo od igranja završne trilogije, ali čitajući opis bitke na četvrtom nivou palo mi je na pamet da ima jedno mesto gde je orginalni Wizardry zapravo lakši. Mislim na korišćenje instant detah čini, koje su u trilogiji koju igram brojne, ali uglavnom bezvredne, jer po pravilu mogu da dođu glave samo sitnim živuljkama na koje ih nema smisla trošiti. Čini mi se da su te makanito i slične mađije u kecu znatno efikasnije i zahvalnije za upotrebu?

[Tex Murphy]

Хм, хм, тешко је рећи, али чини ми се да је то отприлике слично као овде. Маканито је масовна инстант деатх магија (уједно мислим и једина магија уз тилтоњаит која дјелује на све противничке групе истовремено) која је фантастична за велику већину ситуација са којима се тренутно сусрећем, првенствено за борбе са цреепинг коинима, али и за многе друге. Али... маканито убија само ликове који дишу и који имају мање од 40 (почетних, ако се не варам) хит поена. То је фантастично за скоро све врсте пристова и чаробњака који могу да се сретну у првој игри, пошто они генерално имају мање хит поена. Међутим, не функционише на јачим ратницима и разноразним животињама са великим бројем хит поена, као ни на разноразним немртвим и нематеријалним противницима, међу којима су најгори лајфстилери и најтсталкери, који једним ударцем скидају неколико искуствених нивоа. Значи, сума сумарум, феноменална магија за прву игру и претпостављам да је у њој кориснија него у завршној трилогији, али цијеним да јој употребна вриједност знатно опада у другој и трећој игри. С друге стране, чаробњак тринаестог нивоа добија tiltowait, још бољу магију која дјелује на све монструме без изузетка и скида им од 10 до 100 хит поена, што би барем у првој игри требало да је више него довољно за моментално окончање било које партије. Дакле с те стране ова игра је вјероватно лакша од каснијих, али уз цавеат да је главни негативац и сам чаробњак (врло) високог нивоа и да и он има ту магију

[Tex Murphy]

Прве три спасилачке мисије прошле су са савршеним успјехом! Послао сам Будимира, Андија Рубљова, Чедија Османа, Драгицу и Вилфридсона на опасни девети ниво и успио да донесем тијела Крадка, Ротоа и Керема Гонлума. Приликом доношења Ротоа упао сам у гадну невољу на четвртом нивоу, одмах иза лифта, гдје ме је неочекивано сколила екипа састављена од 5 свештеница, 4 змаја и 3 драгонфлаја (змајобубе?). Кренуо сам храбро у борбу, али су ми одмах дрмнули монтино, који је онемогућио свим мојим ликовима да бацају магије, а како су ми ратници тотална канта, онда ми је остало само да јуначки побјегнем. Срећом, барем је бјежанија успјела. Е, у сваком случају, дивни свештеници из храма су предивно обавили посао (уз симболичну новчану надокнаду), тако да сада имам мало разнорврснију екипу на располагању и ова три симпатична јунака ће вјероватно већ у сљедећој борби да нађу своје мјесто у тиму, јер им је сигурно досадило излежавање у тамници у мртвом стању.

[Tex Murphy]

Ево најновијег ростера у Визардрију.



Нажалост, напустили су нас одлична чаробница Драгица (била је на прагу достизања десетог нивоа) и бишоп Тртимир, који су погинули у нападу неких злих чаробњака који су нас напали масовним магијама. И Керем Гонлум је погинуо приликом једног ранијег сусрета са неким гадним нинџама, али смо успјели да га вратимо у живот. Умјесто погинулих ликова креирао сам чаробницу под називом Вера Цруз (имена за чаробнице у посљедње вријеме узимам са мапе Тхе Спанисх Маина из игре Пиратес!, која тренутно почива на зиду испред мене (мапа, не игра)) и бишопа Дет Бисхоп, што је алузија на филм Делта Хеат, у коме Ентони Едвардс глуми детектива Бишопа.

Он д брајт сајд, докопали смо се тијела Милоша Бојанића и резуректовали га успјешно, тако да сад имамо још једног солидног лопова, овај је чак 12. ниво. Што је још љепше, Милош је уз себе имао блуе риббон (као и још покоји користан предмет), тако да сад имам три примјерка овог артикла, што ће рећи да чак и ако доживим два ТПК-а, нећу морати да понављам незгодну борбу на четвртом нивоу. Но у сваком случају, стварно ми не би пријало да доживим два ТПК-а, ионако патим за сваким изгубљеним карактером, нарочито чаробњачким.

[Tex Murphy]

Иначе, журим пред руду, али прочитао сам да у трећем Визардрију има једна много дивна ствар, наиме неки нивои су доступни само "добрим" дружинама, неки само "злим", а неки само неутралним, тако да вас игра буквално гони да креирате три различите дружине и ротирате их. Нисам сасвим сигуран, али мислим да би ово могао да буде први примјер утицаја алигнмента на доступност локација и квестова у некој РПГ игри. Додуше, ја никад ниједну игру нисам играо са евил карактерима, тако да ту имам одређене резервације, али свакако је и велико питање да ли ћу у току свог животног вијека стићи до трећег Визардрија.

[neomedjeni]

Nema razloga za pesimizam, prema poslednjim izveštajima bi se reklo da ti sada već sasvim fino ide, druže Harvestere.


Šteta za Dragicu, ali ima li boljeg cilja za koji vredi dati (digitalni) život od višeg cilja?

[Tex Murphy]

Nema razloga za pesimizam, prema poslednjim izveštajima bi se reklo da ti sada već sasvim fino ide, druže Harvestere.


Šteta za Dragicu, ali ima li boljeg cilja za koji vredi dati (digitalni) život od višeg cilja?

Тешко! Кад једном рокнемо Вердну, одаћемо јој дужно поштовање.

[Tex Murphy]

Аух, какав тужан дан, погинули су Рон Перлман, Тахион, Чеди Осман, Милош Бојанић, Вера Цруз и Елеутхера. Милош Бојанић и Елеутхера су заувијек изгубљени, ови остали су "само" мртви. Напала ме је врло гадна екипа од 5 чаробњака + 6 спирита + њзверни + РНГ који је био на страни противника, тако да су ме демолирали масовним магијама које иначе ја њима бацам.

[Tex Murphy]

Спасилачка мисија је била релативно катастрофална. Од четири лика чији су лешеви остали читави у дунгеону након посљедњег ТПК-а, лопурде у храму су успјеле да резуректују само Рона Перлмана. То значи да смо се поздравили са Чедијем Османом, Тахионом и Вером Цруз. Нови ликови су креирани умјесто њих, то ће бити видљиво у сљедећој верзији ростера. Успут напомињем да је мој самурај (тренутно на 9. нивоу) потпун крш и у мелее борби једва употребљив. Све карактеристике су му једноцифрене, укључујући и снагу, тако да и са добрим оружјем његови напади на непријатеље нису много опаснији од неке мало непристојније псовке. Дакле једино је добар за бацање катино магија, што некад стварно зна да буде од користи, али у дијеловима гдје је сва магија блокирана (има и таквих) боље је без њега.

Напомињем и да још увијек нисам прокљувио каква (иф ени) је разлика између чаробњака са интелигенцијом 18 и оног са нпр. 10, јер до сада апсолутно никакву разлику у брзини стицања магија и њиховој ефикасности нисам примијетио.

[neomedjeni]

Koliko sam primetio igrajući kasnije igre, sa čarobnjakom koji ima int od 18 manje su šanse da prilikom bacanja magije čiji ti je uspeh vraški potreban čuješ razočaravajuće fzzzzzzzz, umesto zvuka neprijatelja koji se raspadaju na komade.


Često se dešava da prilikom bacanja čini koje zahtevaju više mane magovi sa slabijom inteligencijom ispale ćorak. Što u 99% slučajeva znači da sam najebo kad dođe red na protivnikov potez.

[Tex Murphy]

Завршио сам јуче УЛТИМА ИВ. Оно што сам пропустио да напишем раније јесте да сам лансирао Ц64 верзију и укључио сва могућа варања, тј. да сам одлучио да истрпим одређени лаг приликом помјерања ликова због значајно олакшаног кретања и борбе. Мејк ноу мистејк, чак и са свим могућим бесконачним магијама и варањима за кретање, игра уопште није једноставна. У нормалним околностима је, вјерујем, просто нехумана.
Ултима ИВ има масу одличних идеја, а о томе сам већ писао раније (као и сви остали који су писали о тој игри), али оно што је чини тешко игривом барем за данашњег човјека је много поменуто кретање, као и борбе, мада се то све своди на исту ствар. Наиме, у игри управљате екипом од максимално осам чланова (за посљедњи дунгеон, који је ОГРОМАН, морате да имате свих осам), при чему наравно нема миша, него се ликови селектују бројевима. Приликом кретања по мапи свијета олакшавајућа околност је што је видљив само вођа дружине (тј. ви), а отежавајућа што има гомила планина, шуметина и сл. чудеса гдје је кретање успорено, тако да морате да кликнете нпр. четири пута стрелицу да бисте се помјерили за једно поље. У дунгеонима је истраживање у првом лицу и то је наравно најзгодније, али приликом борбе пребацујемо се у птичју перспективу гдје морамо да управљамо сваким чланом појединачно. Најгоре је кад се борба заврши. Тада се не враћамо назад у прво лице, него прво морамо да изађемо из просторије. Значи узмете једног лика, искликћете на стрелице, дођете до излаза, онда изаберете другог, па трећег... и тако осам пута. Ово можда не изгледа страшно, али кад се понавља сваких двије-три минуте, може да доведе до озбиљног лудила. Поред тога, не смијем ни да замислим колика количина фармовања (јел се тако зове?) је потребна да се зараде паре да се купе све неопходне магије за посљедњи дунгеон. Ја сам играо са бесконачно магија и бацао сам искључиво најјаче магије, а и поред тога борбе су углавном биле прилично дуге.
Сад на реду није Ултима В, него први Бард'с Тале! с чијим играњем почињем сутра. Морам да одем до копирнице да ми одштампају мапу Скара Брае (није варање, та мапа долази иначе уз паковање), а дунгеоне ћу наравно сам да мапирам. Данас сам само бацио снеак пеек и видим да је игра доста тога покупила од Визардрија, али уз битну разлику да нема пермадеатха, тако да сам увјерен да ће у поређењу са Визардријем бити пјесма.

[Tex Murphy]

Са Бардс Тејлом сам и даље на почетном испитивању снага. Игра је преочигледно до крајности инспирисана Визардријем, али са додатком разноразних гудиза који значајно компликују почетак играња. Овде, као што је већ речено, можете слободно да се крећете кроз град (можда инспирисано Моријом?), при чему вас непрекидно салијећу салве монструма, тако да није нимало просто докопати се најближег храма или кафане или продавача оружја или Адвентурер'с Гуилда, тј. свега онога до чега се у Визардрију долазило кликом на једно дугме. Такође, потребно је темељно истражити град да би се уопште открили дунгеони које треба да походимо. Тек сам сад, након неколико дана (додуше спорадичног) играња дошао до некаквог винског подрума (у упутству се за то налази врло дискретан хинтић), али то је претпостављам само загријавање за праве дунгеоне, јер само упутство каже да од дунгеона прво треба да идем у некакву канализацију, па у некакве катакомбе, па у неки дворац. Али за сада појма немам гдје се све то налази.

Кретање у граду је полуконтинуално (тј. континуалан приказ кретања по пољима), док је у тамницама потезно, али и на једном и на другом мјесту вријеме иритантно тече чак и ако се не крећете. Срећом, овај проблем може да се ријеши притискањем паузе, а у борбе су свакако потезне, као што и треба да буду у било којој нормалној игри (чисто да видим да ли ико ово чита, јер ако чита извјесно би морала да буде нека реакција на ово хуљење).

Два техничка проблемчића која ми срећу кваре: Управо сам открио да, потпуно бизарно, из неког разлога кроз врата у тамници не може да се прође курсорским тастером за горе, који се иначе користи за кретање напријед, већ мора миш да се позиционира изнад врата е не би ли се појавила некаква стрелица за право и онда да се кликне мишем. Или сам ја глуп па не контам како се користе дугмад на тастатури, или је ово врло кретенска одлука која значајно успорава и онеудобљује играње. Други проблем је што текст приликом борбе пребрзо пролази, тако да није баш лако похватати шта се тачно дешава.

Бардс Тејл садржи много више класа од Визардрија, што чаробњачких што ових других. Чаробњачке имају четири (сорцерер, цонјурер, њизард и магициан) и још увијек нисам скроз провалио како се тачно и под којим условима врши мијењање класа (које је неопходно у каснијем току игре) и које су користи и недостаци промјене класе. Истина, и у Визардрију постоје специјалне класе, али већина њих је недоступна на самом почетку (а богме и до краја игре), док се овде уопште није лако снаћи у мору разноразних ратника, бардова, паладина, монкова, хунтера и њима сличних чудеса, тако да формирање дружине уопште није тривијално.

Из свега наведеног види се да Бардс Тејл није баш широкогруд према нестрпљивим љубитељима Визардрија, који би само да на брзину креирају дружину и одмах скоче у дунгеон да се млате с чудовиштима. Наравно, поред тих разлика постоје и сличности које све нас који играмо Визардри бацају на познат терен - атрибути који иду до 18, осам слотова за оружје и предмете, (углавном) потезно извођење, тамнице квадратног облика које морају да се мапирају поље по поље (овде су нивои величине 22х22) и наравно смртоносни непријатељи који доводе до огромне количине умирања већ од самог старта игре. 

Пошто сам тек почео да играм, још увијек врло слабо познајем како непријатеље тако и своју сопствену екипу, њихове способности, чаролије и слично, тако да су борбе и даље на неки начин пипање у мраку. У Визардрију чим набасам на групу непријатеља одмах имам слику како ће борба отприлике да прође, док ће овде ипак проћи још неко вријеме док дођем до тог нивоа уходаности. С друге стране, не вјерујем да ће ми за прелазак требати вишегодишње играње, пошто се овде излијетање из игре након погибије не сматра варањем, тако да то планирам обилато да користим. Наравно, има то своју цијену, пошто се тиме губи комплетан прогрес од посљедњег снимања, а снимање је иначе могуће само у Адвентурер'с Гуилду, тако да претпостављам да се и овде као у Визардрију заправо снимају само ликови а не и ситуација.

[neomedjeni]

борбе су свакако потезне, као што и треба да буду у било којој нормалној игри (чисто да видим да ли ико ово чита, јер ако чита извјесно би морала да буде нека реакција на ово хуљење).

Svete reči. 

[Tex Murphy]

Овај Бард'с Тале је потпуно нехумана игра. Играм више од мјесец дана и још нисам успио да се левелујем на други ниво ни са једним ликом. Будале су ставиле да треба неких 2000 (гиве ор таке) искуствених поена за прво левеловање, док противници разумне тежине које је могуће некако побиједити доносе по тридесетак поена. А док обавите тих тричавих шездесетак и кусур борби са тим "разумним" противницима, извјесно је да ће вас у међувремену дочекати неки непобједиви монструм и скењати комплетну дружину. Неком би могла да падне на памет сјајна идеја да поступи као у Визардрију и да обави једну или двије борбе па да се врати у дворац (у овом случају Адвентурер'с Гуилд), сними позицију и онда опет изађе да се бори, али таква процедура је овде узалудна јер ниједан магијски карактер првог нивоа не може да баца магије за лијечење, нити се магије обнављају у преноћишту, тако да се враћањем на то мјесто, осим снимања позиције, не добија ништа специјално. Постоје мјеста (храмови) гдје је могуће изљечење, али они тако папрено наплаћују своје услуге да је то отприлике као да штедите са професорском платом у Србији и од тога купите ферари.

Нема никакве сумње да су аутори ове игре били велики обожаваоци Визардрија и да су онда рекли један другом "Е, ајде да направимо нешто као Визардри, ал да буде још ненормалније и болесније". Што каже наш народ носталгично за компјутерске компоненте и друге справице "Некад се то правило да ТРАЈЕ", па изгледа да слично важи и за РПГ игре. У потпуности не видим како је ово могуће прећи без неких хиљаду сати играња.

[Meho Krljic]

Mislim da će i Harvesteru a i drugima biti interesantne donje tri epizode Retronauts podkasta pošto su u pitanju intervjui sa ljudima koji su kreirali neke od najbitnijih ranih kompjuterskih RPG-ova ikad. Sva tri sam lično preslušao i proverio da li su dovoljno kvalitetni za probirljivu sagitašku publiku, i mogu da posvedočim da su mi ulepšali mnoge samotne vožnje javnim prevozom u odlascima u Poresku upravu, Zavod za zaštitu spomenika i sekretarijat za saobraćaj.

Ovde je, dakle, intervju sa Robertom Woodeheadom, jednim od kokreatora Wizardryja, a koji je na serijalu sedeo do, ako se dobro sećam, četvrte igre. Fascinantna priča:
https://www.podcastone.com/episode/Retronauts-Episode-162-Wizardry---Podcast-Chat-of-the-Mad-Overlord

Dalje, ovde je intervju sa Richardom Garriottom, tvorcem Ultime, koga ne treba posebno predstavljati, mislim, ali čiji su intervjui uvek puni interesantnih podataka i anegdota:
https://www.podcastone.com/episode/Retronauts-Episode-156-Ultima-feat-Richard-Garriott

I onda ovde je intervju sa Michaelom Cranfordom, a koji je kreirao a zatim dizajnirao i programirao prva dva Bard's Tale naslova. Ovaj Harvesterov poslednji post me je podsetio da treba da linkujem ove epizode, pa, evo, to i činim:

https://www.podcastone.com/episode/Retronauts-Episode-165-The-Bards-Tale

[Tex Murphy]

Wow! Сјајна имена, хвала друже Мехо! Биће преслушано у најкраћем могућем року.

[Meho Krljic]

Ja i inače plaćam Retronauts mesečno, putem Patreona, da bih podržao njihov rad, ali oni se velikim delom bave japanskim delom medijuma, pa sam sebi stavio u amanet da ove tri epizode pomenem na Sagiti jer su interesantne i ovdašnjoj ekipi. A zaista su odlični intervjui sa mnogo detalja o ranoj  sceni programera-entuzijasta i ranoj industriji kućnih videoigara.

[Tex Murphy]

Понестаје ми епитета за описивање Бард'с Талеа. У најкраћем - Визардри је за ово некаква Сунђербоб занимација за најмлађе. Овакав ниво бруталности према играчу на самом почетку игре је до сада још незабиљежен и у данашњим играма би био апсолутно неприхватљив (што је МОЖДА и добра ствар за данашње игре). У Визардрију, као што сам написао, без много проблема можете након неколико сати да се излевелујете до седмог или осмог нивоа и имате сасвим прихватљиве чаробњаке и свештенике. Наравно, друга је ствар што игра сваких неколико недеља пошаље на вас непобједиве хорде монструма који вас убијају једним ударцем и упропасте вам сав труд. У Бард'с Тејлу, након много патње, тек СИНОЋ (и то након велике борбе и бјесомучног снимања позиције и многих погибија) сам успио да достигнем други ниво са тројицом ликова. Авај, олакшање коме сам се надао не само да није дошло, већ није ни на видику. Био сам свјестан (јер пише у упутству) да ће моји магијски ликови нове чаролије добити тек на трећем нивоу, али очекивао сам барем да им се разумно повећа количина магијских поена. Од тога ништа. Један је добио два магијска поена (стартовао са 28, чисто илустрације ради), други мислим да није добио ништа. На самом почетку игре то није проблем, јер ионако имам само јефтине (углавном бескорисне, бар за ову фазу игре) магије, али ако се тако настави, биће гадан проблем касније. Игра је многе гнусобе ископирала од Визардрије, па тако по свој прилици и левеловање. Додуше, ниједном лику се нису СМАЊИЛЕ карактеристике, али се практично нису ни повећале. Само по једна, углавном бескорисна (нпр. интелигенција за паладина, или срећа за чаробњака). При томе, мој паладин је добио само један додатни хит поен. Дакле, након левеловања имам заправо једнако неефикасну дружину, коју монструми могу да усмрте мало јачим дувањем у нашем смјеру. Изгледа да је једина стратегија на почетку да се јурца између адвентурер'с гуилда и најближег храма и да се све паре троше на лијечење, јер немамо хеалинг магије. Кранфорде, крме једно!

[Meho Krljic]

Додуше, ниједном лику се нису СМАЊИЛЕ карактеристике, али се практично нису ни повећале.

Što kaže naš narod: "Hvala Bogu na malim uslugama"

[Tex Murphy]

Све примјерке Рогуеа сам избрисао са компјутера након посљедњег фејла. Обично кад сам у доброј ситуацији, па ме нешто изненада убије, патим и тугујем и кајем се што сам био непажљив, али због овог сад сам буквално умро изнутра. СВЕ сам урадио како треба, достигао 14 ниво и захваљујући суманутом мачу који сам имао, био сам непобједив упркос кршу од оклопа и релативно скромној снази. Наубијао сам се грифина и змајева за пет живота, али... умро сам од глади. Тј., прецизније, убио ме је фантом на 15. нивоу на повратку, али зато што сам се онесвијестио од глади јер више нисам имао хране. Онда сам фино избрисао све примјерке различитих верзија игре јер сам закључио да је то врло папанско и нефер смеће од игре. Знао сам да се предмети не појављују приликом пењања уз степенице, па сам зато неколико пута сишао на нижи ниво у потрази за храном, али све то није било довољно јер ми игра намјерно није дала довољно хране и поред тога ми је намјерно постављала изузетно компликоване лавиринте под нос да бих трошио што више хране у потрази за излазом. Е па нећеш више мајци, мислим да су ми сасвим довољне двије игре да ме злостављају.

[Meho Krljic]

 
Ali to mu je taj roguelike život (i smrt). Možda sad da pređeš na neki noviji roguelike? The Dungeons of Moria?

[neomedjeni]

Понестаје ми епитета за описивање Бард'с Талеа. У најкраћем - Визардри је за ово некаква Сунђербоб занимација за најмлађе.

Kupujem s narednim čekom od plate!!!!

[Tex Murphy]

Fun fact: Тек за други дио кажу да је тежак

[Tex Murphy]

Мислим да не морам да напомињем да сам већ данас поново инсталирао Рогуе и већ у првој партији сам поново успио да дођем до амулета и имао сасвим добру ситуацију (слабији мач и нижи искуствени ниво него прошли пут, али зато много бољи оклоп, неколико одличних штапова и, што је најбитније, солидну количину хране и прстен спорог варења), али онда ме је рокнула медуза. Иако смо били у мелее борби у којој би требало да сам јачи од ње, мало сам потцијенио количину штете коју она може да нанесе, тако да ме је усмртила једним неочекивано јаким ударцем (да сам био спреман на то, употријебио бих други метод борбе). Какав сам ја патетичан изговор за људско биће...

[Tex Murphy]

Ali to mu je taj roguelike život (i smrt). Možda sad da pređeš na neki noviji roguelike? The Dungeons of Moria?

А кај је то? Има ли везе са старом Моријом?
Иначе, сад док пишем овај пост, одједном ми се активирало неко чудо за исправљање граматике и исподвлачило црвеном неке ријечи и ја контам "У, јбт, ЗМАЈ!" (јер у Рогуеу кад змај баца пламен, то је означено црвеним линијама). Контам да је можда ипак вријеме за паузу...

[Tex Murphy]

Управо се десио историјски тренутак, који ће ући у историју, барем када је моје играње у питању, наиме успио сам коначно да завршим проклети РОГУЕ. Дефинитивно не знате шта је олакшање док тог пасјег скота не скинете с врата након скоро двије године свакодневног вишесатног играња.

Елем, верзија коју сам завршио је она коју сам и играо на почетку (и послије алтернирао са једном другом која се незнатно разликује) и за њу се испоставило да ипак и на повратку горе повремено дарује играчу понеки итем. Међутим, мени у овој партији то није било од значаја, јер сам још раније нашао прстен спорог варења и био довољно јак да могу са већином непријатеља да се обрачунам и без разноразних магичних помагала, само уз помоћ прецизно одмјереног бектрекинга зарад допуне енергије у току борбе.

Кључ успјеха у овој партији може да се подијели на два поткључа. Прво, са оволиким играчким стажом моје искуство је неминовно морало да узнапредује довољно да у сваком тренутку могу доста прецизно да процијеним у коликој се тачно опасности налазим и шта је најбољи поступак у датом тренутку имајући у виду магичне предмете којима располажем (или недостатак истих) и конфигурацију терена. Поред тога, одлука коју сам донио прије неколико дана, а то је да коначно престанем да паничим и брзоплетујем дефинитивно је уродила плодом. У неколико ситуација (првенствено везаних за незаобилазне медузе, сјеме им се затрло) дефинитивно бих изгубио главу да су искрсле у ранијим партијама.

Друго, наравно, у овој игри сте онолико добри колико вам игра допусти. Овде сам имао солидан али не и спектакуларан оклоп (класа . Тј. имао сам неколико оклопа сличних карактеристика и онда сам их наизмјенично користио на нивоима док су акватори још увијек активни, а онда сам ногирао све осим најјачег и то је био тај. Такође сам имао прилично добро, али не и спектакуларно оружје - дворучни мач двапут појачан (једном је већ био појачан кад сам га нашао и ја сам га појачао једном, дакле у цијелој партији нашао сам само један скрол за појачавање оружја). Додатни хит поени које ми је игра даровала приликом левеловања су били лијепи, али не и спектакуларни. Био сам на крају петнаести ниво (Визард) а имао свега нешто преко осамдесет хит поена. Рачунајте да се при сваком левеловању добија од 1 до 10 поена. Додуше, ваља признати и да су ме вампири клепили неколико пута, али исто тако сам и добио нешто хит поена преко напитака. Ако има љепоте у овој игри, то је у томе што ће вам у свакој партији нешто узети а нешто поклонити. Рецимо у једној од претходних партија имао сам потпуну звијер од оружја, мач ојачан мислим шест или седам минута, али ме је унередио уклети оклоп који никако нисам могао да скинем, јер у цијелој игри нисам нашао ниједан скрол за уклањање проклетства нити за појачавање оклопа (што аутоматски скида проклетство). Е, оно чиме ме је игра свесрдно почастила у овој партији је снага. Креће се са снагом 16, ја сам добио толико напитака да је нагурам на 23, што доноси сву силу бонуса за прецизност и снагу. То не значи да су они најгори непријатељи постали шетња кроз парк, већ само да су били нешто мање смртоносни. Такође сам добио гомилу квалитетних штапова, али они су углавном остали неискориштени, јер их нисам на вријеме идентификовао (два скрола за идентификацију сам потрошио на самом почетку да идентификујем два мача, да видим који је бољи. У овој игри тако нешто је ужасан потез, али нисам могао да одолим. Срећом, ова неопрезност ме није коштала живота). И наравно, оно без чега је игру врло тешко до немогуће завршити, прстен спорог варења и солидна количина хране, што ми је омогућило да не морам никуд да јурцам. Генерално, ово пружа могућност да брутално тролујете јаке непријатеље у лавиринтима, али у овој партији сам само спорадично имао прилику за тако нешто. Оно за шта је прстен био есенцијалан је да не почнем да падам у очај кад игра почне да ми баца компликоване нивое пред ноге на повратку, кад је однос снага такав да су сви непријатељи потпуно ирелевантни и да ти је само стало да што прије нађеш излаз, а њега ни од корова, или кад пропаднем кроз замку и одлетим на виши ниво. То ми се десило и сада, и то у најгорем могућем тренутку, кад сам се у повратку са 16. срољао на 17. ниво, онда сам помислио "О, не, зар опет? " зато што се од седамнаестог нивоа појављују грифини, те сам био сигуран да ми је то знак с неба да ћу опет негдје да погинем. У том тренутку сам био довољно јак да бих уз ситнији бектрекинг успио без већих проблема да се обрачунам с било којим грифином, али увијек постоји опасност да се иза леђа појави други непријатељ и онда збогом животе. Срећом, након тог пада ипак сам врло брзо успио да се вратим на 16. ниво и након тога није било проблема.

Ово је један од најљепших тренутака моје играчке каријере. Неко би можда осјетио одређену празнину кад након толиког времена заврши неку игру, али тога бар тренутно апсолутно нема, јер сам једва дочекао да је се отарасим. Ону огромну количину времена коју сам дневно трошио на њу, сад могу да искористим за нешто друго.

[Meho Krljic]

 

Pa... šta reći nego - herojski!!!!!!!!!!

Mislim, ove igre se i ne prave da bi se završavale, to je maltene samo... mogućnost. Svaka čast.