Istina je treća

[Kimura]

Aj malo i ja:

Istina je treća

1.Zbili su se uz hromi sto kraj vrata, tesan za petoro gladnih mladih ljudi, ali više nego prihvatljiv kada se ruča studenjački specijalitet: pasulj sa ljutom kobasicom i kiseli kupus kao salata. Sveža, naherena šampita, limunada i grčke pomorandže za desert čine da klupice ispred blokova opuste, čitaonica zamre, a sve lenčuge i okoreli partijaneri, vucibatine redovne i ilegalne, izlože svetlima menze svoja umorna lica.
Cimeri iz drugog bloka su, kraj opšte gužvaje, ipak uspeli da ugoste Tamaru, jedinu Beograđanku u društvu i koleginicu kojoj su se, izuzev Žarka, svi manje ili više uporno, no jednako neuspešno udvarali.
Pera Kojot je tvrdio da štreber poput Žarka nema kad ni da gleda, a kamoli da juri ženske. Mali Lala je bio mišljenja da mu, ako i zapazi koju, samoljublje ne pušta da pojuri za njom. Steva je imao objašnjenje prosto kao omiljeno jelo u Studentskom gradu: Žarko je peder. Navika da stalno popravlja zalizanu frizuru, ogledanje u svakom izlogu, glasno preslišavanje uz vežbe dikcije i spremnost da u svako doba namakne kravatu – sve ovo je potkrepljivalo nemile karakteristike, mada je Tamara znala da nema istine ni u jednoj od njih.
Momci su smetnuli s uma da su upravo zahvaljujući Žarku nju poznavali. On se odvažio da sedne kraj Tamare u amfiteatru. On je zapodenuo razgovor i zvao je na kafu još u prvom semestru. Detalj koji su svi zaboravili. Nisu, doduše, znali da je Žarko posle kafe pokušao da poljubi devojku, a da se ona izmigoljila i kasnije držala kao da neslavnog napada nije ni bilo. Upravo kao što nikad nije želela da prihvati naročitu pažnju koju su  joj ukazivali Žarkovi cimeri. Njeno je srce bilo na drugoj strani, daleko od drugog bloka u Studenjaku, ali joj treba priznati pravedno postupanje i doslednost ne tako čestu kod lepih devojaka.
Žarko je prvi smazao svoju porciju. Bio je hronično gladan, gladniji od ostalih. I hitao je da bude ispred svih.
''Kad ja dođem na vlast...'', nastavio je govor što ga je držao ispred menze, svestan da će ga cimeri, zauzeti jelom, sada manje prekidati smehom i benastim pošalicama. ''Kad ja dođem na vlast, a videćete da ću doći...''
''Biće dovoljno graha za sve!'', dobacio je Steva.
''Naravno da neće, bukvane jedan bosanski! Nikad ničeg na ovom svetu ne može biti dovoljno za sve. To nezrelo levičarsko palamuđenje nas decenijama vuče u propast.
''Koga to: nas?''
''Sve nas. A pošto znam da se gluposti iz tvoje tintare ne mogu lepim isterati, nema druge nego da tebe i sve tebi slične likvidiram. Da, da, to će mi biti prva stvar!''
Steva se nasmeja, ne sasvim od srca.
Žarko pređe pogledom po licima za stolom i zaustavi se kod Malog Lale. Ovaj polusvesno jednom rukom povuče tanjir k sebi, a drugom zaštitnički obgrli šampitu.
''Tebe ću, Mali, samo proterati. Nisi puno opasan, a nisi, vala, ni koristan. Misliš samo na sebe.''
''A na koga da mislim? Na tebe?''
''Nego šta!''
Žarko nastavi da šara pogledom, pa se malko ljubaznije obrati Peri Kojotu.
''Tebe ću, Kojote, moj supergenije, uzeti da saradnika. Treba mi još jedna bistra brdsko-planinska glava.''
Peri režanj pomorandže stade u grlu, a Steva mu velikodušnim udarcem po leđima pomože da ga otpremi na pravo mesto.
''A ja? Šta si za mene smislio?'', pitala je Tamara.
Žarko, očigledno, nije nameravao da dira u njenu sudbinu. Zaćutao je nakratko, bolno uzbuđen i srećan pod devojčinim pogledom, a onda joj je ledenim glasom odgovorio:
''Pa tebe ću, razume se, ostaviti u životu zato... zato što je u tradiciji moje porodice viteški odnos prema ženama.''
Za stočićem kraj vrata odjeknu gromoglasni smeh.
''Opa, Tamarice, čuvaj se!'', reče Mali Lala.
Steva joj namignu.
''Kad probam da zamislim taj viteški, kako ono reče, odnos, sve mi se čini da ja i nisam najgore prošao!''
''Nisi ti, ja sam'', dodavao je Kojot.
Bilo je to veselo vreme, vreme bez briga. I za drugim stolovima u menzi čuo se živahan razgovor i smeh.

[Kimura]

2.

Petnaest godina kasnije Steva je bio mrtav i pokopan. Sarkom ga je proždrao u jednom zalogaju. Mali Lala je pohađao ubrzani kurs norveškog, a Pera Kojot je čamio u sudnici i sa zebnjom čitao jutarnje vesti. Taman kad je hteo da prouči mogući sastav nove vlade, primio je čudan, uznemiravajući poziv. Posle razgovora je stezao telefon u šaci i belnuo o displej kao tele u šarena vrata. Dovoljno dugo da ugleda Tamarin broj. Drugi glas iz prošlosti ga je sasvim pomeo. Kakva podudarnost! Zavalio se u fotelju i zapisničarki dao znak da po volji koristi pauzu do sledećeg suđenja.
''Jesi li video ko je predložen za ministra?'', šaputala je u slušalicu.
''Ne, ali mislim da znam o kome govoriš.''
I Pera je snizio glas kao da brine hoće li će ga ko čuti. Osvrnuo se u praznoj sudnici i u isto vreme pomislio kako je smešan i patetičan.
''Ako znaš, ti ćeš razumeti... Sad stvarno moramo nešto da uradimo. Treba da se zaustavi, poslednji je čas!''
''Šta da se zaustavi?''
''Pa ono...Kako da ga nazovem? Steve nema, Mali Lala hoće u Norvešku, znaš li za to?''
Pera Kojot se gorko osmehnu.
''Šta bi rekla ako ti otkrijem da me je malopre zvao da traži stručni savet. Iz moje oblasti.''
''Pa eto! Sve se dešava... Obistinilo se. Još samo da vidim to njegovo viteštvo, pa da umrem. Tako će verovatno i biti. Crći ću od muke.''
''Gledaš mnogo filmova, Tamara.''
''Aman, čoveče, osvesti se! Ti ne gledaš u ono što ti je pred očima. Mali Lala mi je juče javio da dolazi u Beograd. Na poslednji razgovor i potpisivanje. A onda će kofere u ruke, ženu i decu pod ruku, pa na fjordove.''
''Zar je to tako ozbiljno?''
''A šta ti misliš? Žena mu je ostala bez posla. On nikada nije ni radio u struci, to znaš. Bolesno je kad jedan agronom ne može da nađe posao, a ima ga za nas, sudije i advokate. To ti je, da izvineš, kao da si zatvorio porodilišta, a mrtvačnice rade u punom kapacitetu!''
''Roditelji su mu ostavili veliko imanje...''
''Pa i ja sam se čudila što ne obrađuje svoju zemlju, ali on me je, umesto da objasni, pitao da li sam kad živela od zemljoradnje ovde, kod nas. Nisam, kažem, nemam pojma kako je to. A Mali će Lala na to: ondak, gospoja, nemojte srati. I eto...''
Govorila je u sve višem tonalitetu. Pera nakratko spusti telefon na sto i dlanovima stisnu slepoočnice.
''Kojote, da li si još tu?''
''Jesam, jesam... Razmišljam. Steva je bio bolestan, niko ga nije likvidirao.''
''Nije imao pravo lečenje. Dijagnoza nije postavljena na vreme. Rđav sistem i tako to.''
''Malog Lalu niko ne goni, odlazi svojom voljom.''
''A ni ti nećeš pristati na sradnju, nego ćeš samo savetovati... kad njemu zatreba?'' 
''Naravno da neću!''
''Taj savet što ti je malopre tražio, jesi li mu ga dao?''
Pera Kojot zadrhta od otrovnog podsmeha u njenom glasu.
''Dobro, mala, šta predlažeš da uradimo?''
''Ti nemaš neku supergenijalnu ideju?''
''Ne. Za sve ove godine naučio sam da je ptica trkačica od kojota lukavija. Dakle?''
''Priredićemo oproštajnu večeru. Za Malog Lalu. To ću ja da uredim. Tvoje je da zoveš Žarka.''

[Kimura]

3.

Restoran na splavu nije delovao nimalo posebno. Stara kanta u vodi, ofarbana i bogato iskićena cvećem. Žabe krekeću kao kraj bilo koje bare. Komarci ugledne goste grickaju kao bilo koje meso. Pera Kojot se sumnjičavo zagledao u uzano brvno preko kog je valjalo preći do terase na kojoj se nalazio njihov sto. I ovo mi je neki fenseraj, pih!
Tamara valjda zna šta radi, tešio se. On je pogađao šta oseća nasilnik ili ubica, umeo je da slomi ćutljivca i da u laži uhvati bilo kog prevaranta, ali nije raspolagao socijalnim veštinama niti znanjem bez kog ne može tipični beogradski snob. Sreća te nije sam u ovome. Niz novih, luksuznih automobila na parkiralištu zdušno je podržavao Tamarin izbor, a blesak samozadovoljstva na Žarkovom licu uverio ga je da su na pravom mestu.
Mali Lala je zadirkivao Tamaru kako su za tolike novce mogli večarati, a da njih ne večeraju i to na kopnu. On je oćelavio i više nije bio mali, bar ako se širina uzima u obzir.
Tamara se nije bitno promenila. Videlo se da je najlepša mladost prošla, ali je svejedno privlačila poglede i plenila pažnju na ovom zauvek usidrenom plovilu. Žarku i Peri je pružila ruku, a Malog je Lalu zagrlila i blago ga munula u mešinu:
''Ti treba da se privikavaš na neobična okruženja!''
Žarko ih je, svo troje, ćutke posmatrao i besramno proučavao. Mali Lala je uglavnom sklanjao pogled, Tamara se dvosmisleno osmehivala, a Pera Kojot je besneo na sebe što je pristao da sa Žarkom sedne za isti sto. Sve vreme je bio svestan svoje kojotske izmšravelosti, nimalo privlačne kad pređeš tridesetu, kao i jadne činovničke košulje od jeftinog materijala. Besmisleno. Nikad mu nije smetala Tamarina nakinđurenost. Nije mario u kakve se svile i kadife ona umotavala, a sada se jeo što nije imao drskosti da obuče pamučnu majicu kao Mali Lala. Zar se spustio do doterivanja za izlazak sa Žarkom?  Sve vezano za tog čoveka je pogrešno. Greška stara petnaest godina.
''A ko, po tebi, treba grešku da ispravi?'', odjekivao mu je u duši Tamarin glas.
Konobar donese vino i napuni pet krhkih čaša. Žarko je neko vreme zurio u čašu više na stolu. Nije ga prijatno dojmio taj gest. Čak se namrgodio kada je Tamara podigla svoju čašu i rekla: ''Najbolji prvi odlaze, prave mesto za nas, slabije!''
''Lepo, zaista dirljivo '', promrmljao je. ''Ali, ja ne smem da pijem. Ne podnosim alkohol, znate za to!''
Mali Lala i Pera Kojot se uglas nasmejaše sećanju kako su Žarka pred ispit napili likerom od čokolade. Dirali su ga da se plaši pića zato što će alkohol pokazati njegovu skrivenu prirodu. Ko zna šta je čokoladni liker pokazao, tek Žarko je potpuno pijan otišao da polaže i zaradio je jedinu devetku u indeksu, upravo onu koju uvređena profesorka nije htela da popravi ni posle višestrukog poništavanja ispita.
''Ovo je sasvim blago vino'', reče Tamara i pruži mu čašu. ''Ako se malo i opiješ, šta smeta? Svoji smo.''
Ona je čvrsto verovala da se jednom učinjeno može ponoviti. Zato se i nije iznenadila kad Žarko iz njene ruke primi čašu, otpi gutljaj mirisne tekućine, pa onda još dva.
''Ti imaš razlog da nazdraviš'', smeškala mu se. ''Čitali smo ko je viđen za ministra!''
Nakon treće čaše Žarko posta razgovoran. Blebetao je o važnim ljudima koje poznaje, hvalio se. Izložio je strategiju za budući uspeh. Lični uspeh, naravno. Postavio je nekoliko pitanja drugovima, ali nije imao strpljenja da sluša šta će odgovoriti. Njihove reči su ga inspirisale da govori o sebi. Uvek o sebi, samo o sebi.
Saznali su tako da se dva puta ženio istom ženom i da je sam zato što se ponovo razveo. Mali Lala se na ovo zakikota, ne obazirući se na Žarkov gnevni pogled koji je poručivao: šta je tu smešno, mamlaze jedan paorski? Kroz glavu mu je prošlo šta bi Steva rekao da sad stvarno sedi među njima: nećeš naći dve lude koje bi pošle za Žarka, mnogo je i ta jedna što se za njega ponovo udavala.
Pripiti Žarko se mrštio i sa neodobravanjem merkao burmu na Tamarinoj ruci. Rekao da brak nije za njega, kao što ni on nije za brak. Decu nije imao i nije razumeo ljude koji ih donose na svet, pa ih onda odgajaju – dobrovoljno.
Tamara se priseti studenjačkih podbadanja i šala na Žarkov račun. Moj Stevane, mislila je, ne voli ti ovaj ni muške ni ženske. Ljude ne voli, čak ni dok su mali!
Mali Lala je hteo da sa njim probistri svakodnevne teme, Pera Kojot je pomenuo sport. Tamara je, nakon priče o dvostruko promašenoj ženidbi, probala da iščeprka još štogod o Žarkovom emotivnom životu. Uzalud. On se držao za čašu i gledao kroz njih. Pijan je, pa šta? Od detinjstva je znao da u njegovoj osobi nema ničeg svakodnevnog. Nikada nije igrao sportski, samo da pobedi. Jedina i neprolazna strast mu je bila politika. Voleo je samo vlast.
''Sve hoću da vam ispričam jednu priču,'' poče Tamara. ''Istinita je, iako liči na narodna predanja. Neko bi dodao da je poučna, ali ja neću. Navodi da o sebi razmisliš, a to nije učenje, već nešto mnogo više.''
''Dosta uvoda, pređi na stvar!''
''U selu moje babe, u staro predratno vreme, kad mi je baba bila još dete, događale su se neobične stvari. Nekakav čudak je terorisao seljake i svakog ko bi prišao blizu sela. Sačekivao je nevoljnike na pustim mestima, ponekad danju, a kudimkamo češće noću. Zaustavio bi ih onako krupan, u veriženoj košulji i sa viteškom kacigom na glavi, pa bi svima tražio da naprave jedan izbor. Imao je pokriveno lice i oružje prikladno za srednjovekovne obračune.''
''Je li napadao tim oružjem?'', upita Kojot.
''Koliko se zna, nije. Nije koristio fizičku silu. Događalo se da žrtva nakon susreta sa njim izgubi razum, ali se nije čulo da je ko zaklan. Glavno oružje utvarnog viteza je bio strah. Bilo je mišljenja da je to odbegli ludak koji se odenuo u muzeju, ali je većina verovala da je tajanstveni vitez davno proklet, grešnik kom posle smrti duša ne nalazi put.''
''Uf, nisam znao da ćeš nam pričati strašne priče!'', reče Mali Lala. ''Jedva čekam da odem u onu ledaru gde noć traje po pola godine, ali zato ne biva da svako selo gaji svoje praznoverje!''
''Razočaraću te, ali treba da znaš da je i ledara puna duhova i natprirodnih bića.''
''Može biti, al' tim bićima nije do Lale niti Lala mari za njih. Nego, reci ti nama na kakve je muke tvoj utvarni vitez metao prolaznike?''
''Svakome je nudio da izabere: zlatni ili drveni krst. Oni koji bi se prevarili da posegnu za zlatom, uskoro bi razumeli šta je đavolov dar. Glomazni krst od zlata, sav optočen draguljima raznih boja, to čudo od sjaja bi pre ulaska u selo nestajalo iz torbi i džepova. Samo su oni koji bi se usudili da ga stave na lanac i dalje osećali teret oko vrata.''
''I nije to tako užasno.''
''Kako se uzme.Ti ljudi su se u ostatku života neverovatno bogatili, ali im, pored sticanja, ništa drugo nije polazilo za rukom. Brzo bi pojmili da imaju sve, a da im zapravo ne pripada ništa. Najbilži su ih ljudi ostavljali, venuli su i umirali, a oni su se kao bolesna paščad vukli po svetu.''
''Pravo im je bilo kad su grabežljivi! Hristos je umro na drvenom, ne na zlatnom krstu.''
''Onima što bi uzeli drveni krst je bilo bolje, bar ako mene pitaš. Ma šta radili i ma koliko da su se trudili, nijedan od njih se nije mogao od siromaštva izbaviti. Imali su za goli život i ni paru više. No zato ih je u svemu ostalom pratila sreća.''
''E, jebiga!'', uzviknu Mali Lala.
''Bar im je dao da biraju između dva zla'', reče Pera Kojot.
Žarko je ćutao.
''Ponekad je strašnije napraviti izbor nego da ga uopšte nemaš. Što je najvažnije, vitezu nisi smeo lagati i birati drveni krst, na primer, zato što ti se čini da je bolje tako. Tvoj izbor je morao da bude izbor srca. Lažljivci su  na mestu umirali. Nalazili su njihova tela bez tragova spoljašnjih povreda. Ili bi ih videli kako lutaju šumama i livadama, potpuno ludi... Uvek sam se pitala: kad bi vas trojicu pustili da birate, šta biste izabrali? Ja nisam utvarni vitez, ali nema prepreka da dobijem iskren odgovor. Žarko je pijan, a vas dvojica se možda nećete sresti ponovo u ovom životu. Dakle?''
Za stolom kratko zavlada muk.
Prvi se osokolio Pera: ''Zar ne možeš reći da ne želiš nikakav krst, ni od drveta niti zlatan?''
''Zar ne možeš da se samo okreneš i odeš?'', pitao je Mali Lala.
''Ama, reci ti nama da li se ta utvara može nekako uništiti?'', javi se napokon i Žarko.
Tamara im se osmehnu.
''Hvala vam, momci, računam da ste mi odgovorili. Ostaje još da ja odgovorim Žarku. Odgovor je potvrdan. Utvara se može uništiti. I uništena je, valjda. U svakom slučaju, više ništa u babinom selu ne spopada žitelje i namernike. Po jednoj priči, viteza je oterao mlad partizan. On je odbio da uzme bilo koji krst, a učino je to iz ličnih uverenja, pa mu vitez nije mogao kao lažljivcu oduzeti pamet koja ga je uterala u laž. Zato ga je ubio i naterao da zauzme njegovo mesto. Partizan nije priznavao zagrobni život i uporno je odbijao da poveruje, tako da nikoga ne plaši niti uznemirava. Verovatno sedi na mestu gde su ga udavili i tamo će ostati do Sudnjeg dana. Druga je priča jednostavnija: našao se pametnjaković koji je, umesto da prihvati krst od viteza pokazao svoj. Vitez se, kao nečista sila, tuđeg krsta prepao i nestao zauvek.''
''A šta je istina?''
''Obe su priče klimave, ko zna? Istina je verovatno nešto treće.''
Postoje uvek dve priče. I Žarkovu su smrt novinari objašnjavali na dva načina. Pozlilo mu je od vina koje nije naučio da pije, nagnuo se preko ograde na terasi splava, pao u vodu i udavo se. Možda ga je uzbudio susret sa drugovima iz mladosti, možda je previše popio i osetio se izgubljenim, pa je izvršio samoubistvo.
Prijatelji sa kojima je bio na večeri nisu se opredelili ni za prvu ni za drugu priču.
Istina je treća.

[Kimura]

Nema komentara?

[saturnica]

Može sutra?

[Kimura]

Može.

[saturnica]

Kimura, neću puno palamuditi. Moj osnovni problem s tvojom pričom je što mi je ona iznimno dosadna, što u njoj ne nalazim ni trunke zadovoljstva. Što se ne mogu ni s jednim likom saživjeti. Što priče ide toliko pravocrtnom pripovjedačkom linijom da bih je ja najradije na nekoliko mjesto zasjekla samo da nekako pukne i krene u drugom smjeru.
Dalje, priča nema atmosefru. U velikoj većini tekstu, ti kad kreneš s dijalozima, kao da ne znaš stati. Dijalozi su me satrali. Banket koji se na kraju teksta odvija na splavi, pa gle, makar si tu mogla opisati nekakvu atmosferu. Istina, spominješ na samom početku tog odjeljka da je u pitanju splav i da jadno izgleda, ali nakon toga ništa. Opet tučeš po dijalozima. Nigdje ničega. Ni žaba ni mjesečine ni vode, ni ničega. Kao da se svi skupa nalaze negdje u nekom stanu, a ne na vodi gdje ti se konstantno tlo ljulja pod nogama.
Dakle,kada bih ja pisala ovu priču ja bih počela iz skroz druge perspektive, počela bih s pričom o čovjeku/luđaku koji u ruci drži križ i zaskače poštene ljude na zaraslim stazama. To je napeto. Tu imaš fantastiku i ... cijelo ovo društvo dalo bi se lijepo upakirati u njihove odabire i dileme oko zlatnog ili drvenog križa.

[Scordisk]

E, vidiš, meni nije bilo toliko dosadno, koliko sam imao utisak pretrpanosti: kao da ima previše likova, situacija i događanja na skučenom prostoru, pa se od svega dobije pomalo, ali ništa do kraja. Recimo, već na početku je mukotrpno pohvatati toliki broj  imena, i svi su mi odreda ostali pomalo prozirni i nedorečeni, kao neke skice, a ne pravi likovi (uključujući u to i likove na kojima bi trebalčo da bude fokus, je l',  Žarka, koji je neki stereotipni adolfhitler zealot, i uopšte ne deluje kao budući ministar, već je pre profil čoveka koji drži portal ala "naši" i kači besne poruke na fejsbuk, i dokumentarce iz Donbasa, ali malo šta osim toga, i Tamara, koja je jedina beograđanka u grupi, samo ne razumem šta to njenom liku oduzima ili dodaje bez nekog konkretnijeg primera). Pri tom se skače  iz situacije u situaciju: tek što su zaseli ispred studenjaka, a već je prošlo petnaest godina, i oni idu na rejunion, pa nekako nit uđeš u atmosferu Lajanja na zvezde kada se studentarija sprda, niti u atmosferu Grla u jagode, kada se nađu na splavu. I onda još potpuno nenajavljeno nahrupi baja sa krstačom

Meni se čini da su to sve pristojni elementi za jednu priču, ja recimo volim taj motiv "utvare iz prošlosti" i dvadesetogodišnjica mature ala "nakon mnogo ljeta", samo mi pada na pamet da se mogu drugačije kombinovati, tako da privuku čitaoca. Ima, recimo, od debelog Martina priča "Loše varijante" koja ima istu ili sličnu postavku kao ova priča, samo, tu debeljko napiše na takav način da mi ne vidimo odmah šta je bilo pre, nego se kroz situaciju ponovnog sastanka prijatelja provlače sećanja i flešbekovi, a to nekako vuče na dalje čitanje, jer želiš da vidiš u čemu je štos, šta se tako strašno desilo "nekada", pa sad junaci zbog toga ispaštaju. On to dobro izvede, jer ne ponudi odmah sve na tanjiru, nego ostavlja mrvice do kulminacije, pa je, tako izbegao tu pravocrtnu pripovedačku liniju

[D.S.B.]

Prvo da kažem šta mi je dobro. Dakle, utvara i ta priča je dobra, ali nekako nije se do kraja uklopila u priču, kao deo na puzlama koji reba negde da sedne ali mora se okrenuti na tačno određen način da bi se uklopio.
Dijalozi meni nisu smetali, uglavnom su dobri, mogli bi se malkice zasladiti nekako, na primer nekim opisom emocionalnih stanja protagonista dok razgovaraju.

Ono što mi je zasmetalo jeste slab motiv. Nema tu dovoljno motiva da opravda tako paranoidan strah od Žareta. Bar priča nije pružila dokaz za to, i to fali.

[Kimura]

Hvala vam na trudu svima, ali biće da se razilazimo sasvim.
Nije mi bila namera da pišem o utvarama ili duhovima, tako da mi priča nije baš fantastika. Po tom sam osnovu kriva, priznajem. Zato ste, svako sa svojim primedbama, potpuno u pravu. Ali, u pravu sam i ja.    Sa svog stanovišta.
Jedino se sa DSBom ne mogu složiti. Postoji motiv. I kamo puste sreće kada bi se svaki Žarko mogao zatući na vreme.

[saturnica]

E, vidiš, meni nije bilo toliko dosadno, koliko sam imao utisak pretrpanosti: kao da ima previše likova, situacija i događanja na skučenom prostoru, pa se od svega dobije pomalo, ali ništa do kraja. Recimo, već na početku je mukotrpno pohvatati toliki broj  imena, i svi su mi odreda ostali pomalo prozirni i nedorečeni, kao neke skice, a ne pravi likovi (uključujući u to i likove na kojima bi trebalčo da bude fokus, je l',  Žarka, koji je neki stereotipni adolfhitler zealot, i uopšte ne deluje kao budući ministar, već je pre profil čoveka koji drži portal ala "naši" i kači besne poruke na fejsbuk, i dokumentarce iz Donbasa, ali malo šta osim toga, i Tamara, koja je jedina beograđanka u grupi, samo ne razumem šta to njenom liku oduzima ili dodaje bez nekog konkretnijeg primera). Pri tom se skače  iz situacije u situaciju: tek što su zaseli ispred studenjaka, a već je prošlo petnaest godina, i oni idu na rejunion, pa nekako nit uđeš u atmosferu Lajanja na zvezde kada se studentarija sprda, niti u atmosferu Grla u jagode, kada se nađu na splavu. I onda još potpuno nenajavljeno nahrupi baja sa krstačom

nije to neka utjeha kad ti jedan kaže da je puno, a drugi da je malo dosadno. kad svedeš pod zajednički nazivnik, ostaje riječ dosada. i za ostalo se slažem s tobom, što se tiče pretrpanosti likovima. ja sam se samo zaustavila da ne pretjerujem u kritici. po meni ovaj tekst se može spasiti da se proširi ali jako puno, čime će se likovi i sadržaj obogatiti opisima. ili ako se ide na fantastiku, onda bi priča trebala ići iz sasvim drugog kuta propovijedanja.

[saturnica]

Ali biće da se razilazimo sasvim.
Ali, u pravu sam i ja.

mi se ne razilazimo, u pitanju su finese. ali ako ti tvrdiš da si u pravu, nama isto dobro...

[Kimura]

Volim da pročitam vaša mišljenja u svakom slučaju.

[D.S.B.]

motiv možda postoji, ali je čitaocim nedovoljno ubedljivo serviran, to sam pokušavao da kažem. Ne ubija se čovek, ili bar kuje plan za to, samo na osnovu izjava datih pre 15 godina, a ni na osnovi izjava datih juče ili danas. U priči sa kaže da on nije odgovoran ni za čiju smrt, čak ni za neki manji zločin, to što je mizantop ne znači da ga treba ubiti odmah. Ako i postoji snažniji motiv za njegovo ubistvo, to čitaocima nije servirano nego je ostalo zaključano u tvom umu.

Što se tiče fantastičnih motiva ja ih nisam  nigde primetio a priču o utvari sam doživeo kao alegoriju, što je verovatno i bio tvoj cilj.

[Stipan]

Mnogo si mi bre osetljiva za Sagitu Kimura...

[Kimura]

O, kriv je, itekako kriv! Zar ti, DSB, nikad nisi video krivca bez krvi na rukama, čistog pred zakonom, koji samo, eto, malo mrzi ljude? Političari su vešti da se prikažu kao pravednici, dok su ustvari najgore štetočine. Njihovo postojanje ubija ili progoni sve što ima kakvu vrednost ili ga svojom blizinom nagrđuje, a da to prolazi neshvatljivo neprimetno. Oni vape za eliminacijom više no sve Aljone Ivanovne ovog sveta, ali se retko nađe ruka...
Ljudi će radije satima raspravljati o o dobrim i lošim stranama nekog propisa (prepisanog verovatno), iako će neko na kraju rezignirano zapaziti da se zakoni svakako ne primenjuju, pa da i nije važno... Oslonimo se na viteštvo vladaoca.
Pravo ima Stipe, možda sam preosetljiva  [size=78%] [/size]

[saturnica]

O, kriv je, itekako kriv! Zar ti, DSB, nikad nisi video krivca bez krvi na rukama, čistog pred zakonom, koji samo, eto, malo mrzi ljude? Političari su vešti da se prikažu kao pravednici, dok su ustvari najgore štetočine. Njihovo postojanje ubija ili progoni sve što ima kakvu vrednost ili ga svojom blizinom nagrđuje, a da to prolazi neshvatljivo neprimetno. Oni vape za eliminacijom više no sve Aljone Ivanovne ovog sveta, ali se retko nađe ruka...
Ljudi će radije satima raspravljati o o dobrim i lošim stranama nekog propisa (prepisanog verovatno), iako će neko na kraju rezignirano zapaziti da se zakoni svakako ne primenjuju, pa da i nije važno... Oslonimo se na viteštvo vladaoca.

sve si u pravu što govoriš, ali mi to iz teksta nismo iščitali.

[hidden]

Nisi preosetljiva, ali deluješ kao mnogo dobar čovek.


Pročitao sam tvoju priču, sinoć. Bio sam umoran, ali me je vuklo do kraja. Uživao sam u dijalozima, dugo te nisam čitao pa imam utisak da ti se stil baš unapredio.


Ima delova gde se oseti da je malo isforsirano, ali jebiga ima ko će pametnije i preciznije da ti to kaže/ukaže.


E sad, pazi dobro. Utvara manje više, mogla si i bez nje, al simpatično je i taman je tu gde treba i koliko treba. Ali ja ti ne verujem da ova ekipa ima u sebi snage da krkne Žarka. Zapravo, ja ne verujem da je problem u bilo kom pojedinačnom žarku, niti da se sa pristupom njima bilo šta rešava...ja to zlo vidim kao daleko dublje, iskonsko, ono prožima sve a Žarko je samo jedan od plodova...ne znam da li u Peri Kojotu vidiš čestitog činovnika koji će stati na put ambicioznoj ljigi, ali ja u njemu vidim malograđanina...i sad se možemo ganjati oko svakog pojedinačno, ali ja im ne verujem i to ti je to...


Naravno, ovo je moje lično shvatanje sveta, ljudskosti i ovoga  čemu se svakodnevno valjamo...mislim samo da si ovoj temi pristupila kao čestit čovek, a sigurno će biti onih koji će se sa tobom složiti (na kraju nije ti ni poso da se svi sa tobom slože  )

[D.S.B.]

Kimura@

Svi smo preosetljivi na sopstvena dela, tvoja greška je što to pokazuješ

Neću dalje insistirati, ako misliš da je motivacija likova dovoljno jasno postavljena u priči to je o.k. King je jednom prilikom rekao da se nikada ne obazire na mišljenje jednog čoveka, jer je i on jedan čovek pa je i njogovo mišljenje jednako bitno. Ako moja primedba stoji usamljena, obavezno je zanemari, ali ako nije...

[Kimura]

O, kriv je, itekako kriv! Zar ti, DSB, nikad nisi video krivca bez krvi na rukama, čistog pred zakonom, koji samo, eto, malo mrzi ljude? Političari su vešti da se prikažu kao pravednici, dok su ustvari najgore štetočine. Njihovo postojanje ubija ili progoni sve što ima kakvu vrednost ili ga svojom blizinom nagrđuje, a da to prolazi neshvatljivo neprimetno. Oni vape za eliminacijom više no sve Aljone Ivanovne ovog sveta, ali se retko nađe ruka...
Ljudi će radije satima raspravljati o o dobrim i lošim stranama nekog propisa (prepisanog verovatno), iako će neko na kraju rezignirano zapaziti da se zakoni svakako ne primenjuju, pa da i nije važno... Oslonimo se na viteštvo vladaoca.

sve si u pravu što govoriš, ali mi to iz teksta nismo iščitali.

Jasno mi je da se ne može pažljivo čitati dosadan tekst.

[Kimura]

E sad, pazi dobro. Utvara manje više, mogla si i bez nje, al simpatično je i taman je tu gde treba i koliko treba. Ali ja ti ne verujem da ova ekipa ima u sebi snage da krkne Žarka. Zapravo, ja ne verujem da je problem u bilo kom pojedinačnom žarku, niti da se sa pristupom njima bilo šta rešava...ja to zlo vidim kao daleko dublje, iskonsko, ono prožima sve a Žarko je samo jedan od plodova...ne znam da li u Peri Kojotu vidiš čestitog činovnika koji će stati na put ambicioznoj ljigi, ali ja u njemu vidim malograđanina...i sad se možemo ganjati oko svakog pojedinačno, ali ja im ne verujem i to ti je to...

Pera i jeste najslabija karika, nije slučajno izabran za ''saradnika''. U nezgodnim političkim prilikama je veoma teško ostati čestit činovnik ili čestit čovek.
Sad, da li je ova ekipa kadra da stane na put Žarku? Ne znam. Ja bih volela da jeste.

[D.S.B.]

Svako ko okači priču i očekuje komentar, zapravo traži pomoć, a kada se nekom pruža pomoć teško da može da postavlja uslove pod kojima će mu biti isporučena i u kom obliku, uglavnom treba biti zahvalan na njoj. Neću više mudrovati, ali kada se kači priča treba to imati na umu...

[Kimura]

Kimura@

Svi smo preosetljivi na sopstvena dela, tvoja greška je što to pokazuješ

Šta da skrivam kad se osetljivost podrazumeva i očekuje?

[Kimura]

DSB, ukorio si me i šta bi dalje?
Mislim da pomalo preteruješ sa onim ''traženjem pomoći'' i ''uslovima pod kojima će pomoć da se isporuči''.
Postavila sam priču da se malo zabavimo i razgovaramo. Nismo odavno i to mi nedostaje. Koristoljublje mi stvarno nije bilo bilo motiv. Izvini ako sam te reakcijom na komentar uvredila, pre svega zato što mi nije bila namera da ikoga vređam. Pozvan si da i ubuduće komentaršeš ono što ovde zakačim, naravno, kakve god da su tvoje primedbe. Među istomišljenicima nema zanimljivih razgovora.

[hidden]

Tacno

[D.S.B.]

Ne, to sam rekao zbog tvog odgovora Saturnici, nisam hteo ispasti advokat ali eto.

Sada ću ja okačiti jednu pričicu pa se možeš odužiti komentareima

[Kimura]

Hehe, ne treba Saturnici advokat, ume i sama. Bolje kači priču.

[saturnica]

Jasno mi je da se ne može pažljivo čitati dosadan tekst.

kimura, ne pretjeruj. saberi se. nisi nam ovdje prezentirala roman od tisuću stranica, već kratku priču. dva put sam je pročitala. uvečer za laku noć, zorom za dobro jutro. i zato stvarno ne kužim tu logiku po kojoj ja, samo zato jer sam tekst kritizirala, ispadam površniji čitač od onoga koji ga je nahvalio.

[Vedro nebo]

Nije mi bila namera da pišem o utvarama ili duhovima, tako da mi priča nije baš fantastika. Po tom sam osnovu kriva, priznajem.

E, sad me ubi sasvim. A taman sam sve lepo iskonstruisala u glavi  na kraju Nema čitanja pre prve kafe za mene, definitivno.

Evo ovako. Meni nije bilo dosadno, vuklo me je do kraja (meni leži tvoj stil), ali sam imala neki osećaj da je deo ispušten. Možda smo samo navikli na bolju karakterizaciju tvojih likova? Žarko je kao političar svakako okarakterisan dobro, ali čini mi se da njegovi drugovi i ne baš. Očekivala sam da postoji neki još podsloj, nešto šta se desilo ili dešavalo u tih petnaestak godina, ovako mi baš i ne pije vodu - da samo to što je se ispunjava ono šta je njima rekao bude glavni motiv. Razumem tezu iza priče i slažem se sa njom, ali kod nas su ljudi jednostavno - oguglali na političare i njihovo zlo. Pre bi podvili rep i ćutali. Motiv mora da bude jači. Povod imaš - njegovo imenovanje, ali mi fali nečega nagomilanog da bi to bio adekvatan okidač. Žarko je političar, on prosto mora da zna dobro da proceni ljude, a nekada nije teško zaključiti šta će sa nekim biti na osnovu nekih njegovih postupaka i osobina. Ako oni prepoznaju arhetip diktatora u nastajanju u njemu i žele da ga se reše, onda moraju da imaju neki jak pokretač iza sebe.

Izvini ako sam bila konfuzna. Volela bih da doradiš i proširiš malo priču, bez da izgubiš ideju iz vida, pa da nam je vratiš na drugo čitanje. Ima prostora za to.

[Kimura]

Saturnice, ja nigde ne rekoh da si površna, a nisam to ni pomislila. Cenim tvoj sud i volim da ga čujem uvek, ali dopusti mi da ga ne prihvatim baš uvek.


Ako napišeš da ti je priča iznimno dosadna, pa još u dva posta insistiraš na tome, a ja iz tvog komentara vidim da si miljama daleko od onoga što sam htela da postignem i da tražiš u tekstu stvari kojih nema jer ih ni u mojoj zamislinije bilo, stavljaš me u nezgodnu poziciju da branim priču. A ja to uopšte ne želim da radim!


Uostalom, seti se šta si odgovorila Varvarinu povodom ''Odabrane''. Ponekad nije loše poslušati sopstveni savet.

Verujem da je tvoj nastup u svemu dobronameran i da ti se priča iskreno i apsolutno ne dopada, ali nećemo se valjda svađati zbog toga?

[Kimura]

Vedro nebo, ovo je samo skica. Možda će postati veća i ozbiljnija priča. A možda i neće.
Bila mi je želja (ili bolje: potreba) da istresem šta mi je na duši i da jednu misao izvedem do kraja.
Likovi su grubo postavljeni, mada dosledni u svojim izborima i reakcijama. Slažem se da bi sa stanovišta priče bilo bolje, uverljivije i čitaocu prijemčivije da svi imaju još i jake lične razloge za davljenje Žarka. Možda ću u nekoj budućnosti, ako se ponovo prihvatim priče, poraditi na tome. Moj sadašnji impuls je bio da se zlo (predstavnik zla) utamani zato što je zlo, otprilike onako kako neki ljudi ubiju zmiju, iako ona ni pomislila nije da koga ujede.

[hidden]

E tu mene cacka ova prica. Nit mi Zarko drzi vodu kao predstavnik zla, niti su kolege po bilo kom osnovu opravdale to da su predstavnici necega sto po svojoj prirodi tom zlu oponira.

Sta mi govori da je Zarko zao? A da to recimo nije Pera.

[Kimura]

Pera je samo slab čovek. Ipak, on je neupitno čovek. Sklanja se od iskušenja, ne želi da se opredeli (najradije ne bi uzeo nikakav krst);Tamara mora da iskoristi sav svoj uticaj da ga izbavi od pretvaranja u Žarkovog savetodaca-sarednika-službenika. I Žarko najviše na njega nasrće zato što oseća da je slab, najspremniji da mu se pokori. Steva mu je ''bosanski bukvan'' i kao jasno opredeljeni humanista neprijatelj od iskona (tu se očitava deo Žarkove demonske prirode), Lala je ''zvekan paorski'' i ''sebičnjak'' zato što gleda svoja posla, živi svoj život i nije podoban za službenika.
Jedino za Peru Kojota Žarko nema ružnu reč.
Nema ni za Tamaru, doduše, ali tu su u igri neke druge stvari.


Da li je Žarko demon?
On u sebi svakako ima tako malo ljudskog - simpatija (možda i velika ljubav kojoj nije dato da se razgori) prema Tamari i ''nešto kao drugarstvo'' sa nekadašnjim cimerima poslednji su ostaci Žarkove čovečnosti. Žato se na taj manac dao uhvatiti. Otprilike onako kako je samo cimerima u mladosti, a posle Tamari, pošlo za rukom da ga napiju.
On nema rogove niti plamena krila, ne miriše na sumpor, a đavolovo i jeste da nas obmane. Ja tako nekako zamišljam od nečistih sila posednutu dušu - kao biće neosetljivo, sasvim hladno, bez interesovanja za bilo šta svakodnevno.

[Kimura]

Tamarin lik je ostao nedorađen, toga sam svesna i možda ću to jednom popraviti.

[saturnica]

Saturnice, ja nigde ne rekoh da si površna, a nisam to ni pomislila. Cenim tvoj sud i volim da ga čujem uvek, ali dopusti mi da ga ne prihvatim baš uvek.


Ako napišeš da ti je priča iznimno dosadna, pa još u dva posta insistiraš na tome, a ja iz tvog komentara vidim da si miljama daleko od onoga što sam htela da postignem i da tražiš u tekstu stvari kojih nema jer ih ni u mojoj zamislinije bilo, stavljaš me u nezgodnu poziciju da branim priču. A ja to uopšte ne želim da radim!


Uostalom, seti se šta si odgovorila Varvarinu povodom ''Odabrane''. Ponekad nije loše poslušati sopstveni savet.

Verujem da je tvoj nastup u svemu dobronameran i da ti se priča iskreno i apsolutno ne dopada, ali nećemo se valjda svađati zbog toga?

kimura, oprosti ako sam te uvrijedila, a čini se da jesam. ostavi ti sada po strani to što sam ja jednom rekla varvarinu. ona priča od 6000 karaktera je toliko malo trebala finalne dorade da nije vrijedno spomena i usporedbe. pisac je taj koji odlučuju kako će dalje, i kome će vjerovati. eto, ti ne trebaš meni nimalo. ti možeš slobodno reći da nisam prema tebi bila dobronamjerna, možeš reći što god hoćeš, ali ja ću ti još jednom ponoviti da ovo ovdje napisano nije dostojno svih onih tvojih dobrih priča koje sam na sagiti imala prilike pročitati. i znaš, normalno je da sam ja miljama udaljena od onoga što si ti htjela reći, kad si i ti sama miljama udaljena od onoga što si nam kroz priču htjela ispričatii. jesi, kasnije si sve u komentarima objasnila, ali znaš i sama da je to jalov posao.
još jednom oprosti ako sam bila gruba, nemam sada volje nakon ovog razgovora baviti se s DSB-ovom pričom. ubila si mi svu potrebu za pričanjem i to uz jutarnju kavu...

[Kimura]

Nije fer da se DSB kaznjava zbog mene. Bilo da pokudiš ili pohvališ njegovu priču, ja neću sumnjati u tvoju objektivnost, kao što nikad nisam sumnjala u dobronamernost.

[Agota]

Jasno mi je da se ne može pažljivo čitati dosadan tekst.

kimura, ne pretjeruj. saberi se. nisi nam ovdje prezentirala roman od tisuću stranica, već kratku priču. dva put sam je pročitala. uvečer za laku noć, zorom za dobro jutro. i zato stvarno ne kužim tu logiku po kojoj ja, samo zato jer sam tekst kritizirala, ispadam površniji čitač od onoga koji ga je nahvalio.

Svaka čast! I scallop je pročitao, ali nema srca da joj kaže...

[Kimura]

Komentari su na ovom topiku poželjni, Agota, intrige nisu.

[Agota]

 Volim laži, intrige i mućke. Istina je četvrta... Treća laž

[Dybuk]

Scallop tihuje.

[Kimura]

Kad pogledam ovaj tekstić sada, mnogo meseci pošto sam ga pisala i postavila, jasno mi je da je isuviše pamflet da bi bio priča. Tu su data moja iskrena i nepromenjena ubeđenja, naravno, ali se od ubeđenja pita priča ne pravi. Dobar primer za posetioce (vidim da ovaj topik, kao i Radionica u celini, ima mnogo posetilaca) šta ne treba raditi.

[Scordisk]

mislim da je uvek tako kada se nakon izvesnog vremena vratiš starim pisanijama, radovima i umotvorinama. a delovalo je tako dobro kada sam ga završeno, šta se desilo sada itd 

[Kimura]

Da, vreme je vrhovni sudija. Ne trpim ''angažman'', a meni se, eto, desi da napišem priču sa tezom!   Brrr!

[scallop]

Samo se ti pospi pepelom. Od toga možeš samo da osediš.

[scallop]

Ustvari, voleo bih da me neko prosvetli šta je "priča sa tezom". Ovako, ja ću naći tezu u svakoj priči.

[Kimura]

U načelu, nema pisanija bez podmetanja teza kao ni slaNNe bez masti. Većina ljudi voli ''šarenu'' slaninu. Ovo je ''sapunjara''.


Iako je zasnovana na realnim likovima i događajima, ova priča uzima tako malo od života - uglavnom ono što je potrebno da se sprovede osnovna misao revoltiranog autora o udruživanju protiv zla.

[scallop]

Eh, tebi ne trebaju neprijatelji.