Evo ja ću ovde da odgovorim Scordisku.
Dobro si pomenuo strategiju, ali strategija nije u davanju para. I moj primer sa Totijem i Ratajama se odnosi na individualnu strategiju, ali ne i na društvenu strategiju. Promišljena strategija je kad dovedu vukove u Jelouston, pa posle desetak godina se stabilizjuju obale reka, jer je počelo da raste drveće.
Društvo mora da ima plan ne za rođenu nego za nerođenu decu. I tu ne mislim na abortuse ili na neka nagovaranja, nego na uslove u kojima bi se porodice sa dilemama oko rađanja opredeljivala jer im je BOLJE. Ne mislim ni na više para u džepu, nego na bolje veze sa okruženjem, bolju infrastrukturu, dostupne bolnice i škole, sportske terene...
Pa, onda, još jedna priča.
Naši kumovi u Švedskoj. On naš, ona Šveđanka. Žive u nekom selu kod Jenčepinga, nisam na Guglu mogao da ga nađem koliko je malo, a ne sećam se imena. Selo povezano sa Jenčepingom putem, skoro autoput. U njemu jedna dobro snabdevena robna kuća, plus nekoliko manjih radnji koje sve zajedno imaju što i robna kuća. Dom kulture u kome, pored ostalog, imaju i amatersko pozorište sa salom. Sigurno imaju i manju bolnicu i školu, ali sam video da imaju sportski teren za fudbal leti, a bandi zimi. Ko ne zna šta je bandi neka potraži. Dvoje dece i kad pada kiša izbace na igranje u dvorištu.
Da li biste živeli u manjim mestima u Srbiji da su tako uređena? I imali decu?
