10. januara 2018 intel objavljuje "propust" o kome sam ja pisao 1981.

[Boban]

Ne mislim da je naučna fantastika proročka, niti da pisac treba da bude vrač-pogađač, ali u mom romanu "Čuvar" napisanom 1981 i najavljenom 1982. za ediciju Kentaur 1983. osnovna okosnica je usavršeni kompjuterskisitem, toliko dobar i dostupan da su svi počeli da ga koriste, a onda se, ispostaviolo da je proizvođač ugrađivao delove i procese za koje niko nije znao čemu služe ali su bili mogućnost da se ostvari veza sa centralnim kompjuterom i u određenoj meri kontroliše svaki pojedinačni komp.
Skraćena verzija tog romana (od 325 šlajfni, 180) je izašla u X-100SF12 pod nazivom "Smrt na Neptunu".

U našem stvarnom svetu, ispostavlja se da od 2003. godine Intel ugrađuje u svoje procesore podfunkcije koje je CIA koristila da uđe u svaki komjuter koji želi. Sada kada je ta informacija procurela, Intelovci priznaju propust i opravdavaju da ga dosad nisu ispravljali jer za njega niko nije znao (osim CIA-e) pa će sada dati zakrupu koja će usporiti te procesore, ali onemogućiti hakersko vršljanje.
Hoćemo li biti veverice i verovati toj skarabudženoj verziji ili mladom Bobanu koji je o tome pisao pre nego što je ikada i seo za neki računar?

[mac]

Trenutno su aktuelne ranjivosti Meltdown i Spectre, koje postoje u čipu, ali ne samo u Intelovim čipovima, nego i AMD i ARM. O tome se trenutno priča, ali niko ne dovodi CIA u vezu s problemom, niti da su oni to ubacili, niti da su ikad i igde koristili. Da li ti govoriš o ovim ranjivostima, ili o nečem drugom što će tek da bude objavljeno za 5 dana (10. januara)?

I otkud ti 2003. godina? Daj bolje izvor.

[Boban]

Pa sačekaj 10. januar i zvaničnu Intelovu objavu... imam ja svoje izvore.

[Truba]

nismo ni sumnjali

[Krsta Klatić Klaja]

Da li ciji uopšte treba bilo šta sa procesora, možda i ne treba ima i drugih opcija

Uostalom, kad zatru internet neutralnost, ovo je nebitno

[scallop]

Ne znam od kada postoji TeamViewer, ali ako on postoji, uvek je bilo dostupno. Ja sam, 2017. napisao roman o posledicama.

[Petronije]

S obzirom da hardver igra kako softver svira, a softver pišu ljudi, sve što je bilo potrebno je omasovljavanje umrežavanja da bi se te informacije elegantno sakupile. Da li preko intelovih procesora, ili na neki treći način, potpuno je nebitno. Računari su konstantno pod napajanjem, i ne vidim zašto neko ne bi mogao da kopa po mom hard disku a da ja ne primetim, pogotovo danas u eri SSD diskova koji nemaju pokretnih delova i apsolutno su nečujni. Lepo je to Boban predvideo osamdes prve, nema šta, ne mogu baš da zamislim nivo tadašnje kompjuterske svesti jednog SF pisca u Srbiji, ali verujem da je morao bar osnovne principe funkcionisanja da poznaje, sigurno je čitao neku literaturu, bez obzira što nije pipao računar.

[Boban]

Nije bilo nikakve literature... na fejsu sam na istoj ovoj temi napisao sledeće: "Krajem sedamdesetih je uspostavljen prvi računarski centar u Srbiji, to je uradio Stevo Šegan na PMF-u; inače je on bio s astronomije. ja sam studirao astronomiju i nekako sam bio u prilica da budem blizu svega toga i da priupitam tada najveće domaće kompjuterske umove šta je zapravo kompjuter i koje su njegove mogućnosti. Odmah mi je moj piratski um iznašao mogućnost za zloupotrebu i to je definitivno to..."

[Truba]

negdje sam davno pročitao da rusi razvijaju svoje sisteme bas zbog ovog...
jel to povezano i jesu li ista razvili...ne znajem

[ridiculus]

Rusi koriste Astra Linux, koliko ja znam. Odnosno, ruska vojska koristi svoju verziju tog Linuksa. A i Severna Koreja koristi svoj OS.

Meni čitava ova priča o CIA-i zvuči kao potpuno nepraktično rešenje sa njihove strane. Najbolje napisani špijunski softveri ikada su imali jasan cilj, a ne "špijuniranje radi špijuniranja". I nikad se nije otkrilo ko ih je poslao. Na primer, Stuxnet.

[scallop]

Kakve to veze ima sa time da je Boban pre 36 godine domislio da se može nadgledati svaki kompjuter?

[ridiculus]

Verovatno nikakve. Osim ako mu neko nije ukrao ideju.

[Petronije]

Nije bilo nikakve literature... na fejsu sam na istoj ovoj temi napisao sledeće: "Krajem sedamdesetih je uspostavljen prvi računarski centar u Srbiji, to je uradio Stevo Šegan na PMF-u; inače je on bio s astronomije. ja sam studirao astronomiju i nekako sam bio u prilica da budem blizu svega toga i da priupitam tada najveće domaće kompjuterske umove šta je zapravo kompjuter i koje su njegove mogućnosti. Odmah mi je moj piratski um iznašao mogućnost za zloupotrebu i to je definitivno to..."

Zanimljiva i lepa priča. 

[Krsta Klatić Klaja]

Eo koga je Boban plagiro!


  http://buribunk.blogspot.co.id/2013/10/carl-schmitt-buribunks-ahistorico.html?m=1

[scallop]

Eo koga je Boban plagiro!


  http://buribunk.blogspot.co.id/2013/10/carl-schmitt-buribunks-ahistorico.html?m=1

Sigurno nikad nije čuo, a onda nema plagijata. I ti si sad tražio da bi nešto nadrljao.

[Boban]

ma Bata je običan google-trkeljator. da zaista ima nekog znanja mahao bi sa "šta da se radi?" od Černiševskog, objavljen duboko u XIX veku.

[Kimura]

Čitam ovu Bobanovu rečenicu i osećam se ko Bosanac (a ja i jesam pola Bosanka) kad otvori ''Kritiku čistog uma'' : znam sva slova, al ništa ne razumem od onog što je napisano!


Bato, pomagaj, ovaj izazov je i tako tebi upućen! Shvataš li ti štogod?

Ja ništa.


Zar to tvoje mladalačko romanče, ''Smrt na Neptunu'', ima nečeg zajedničkog sa Černiševskim, Bobane? Osim po uviđanju zavodljive moći đavolovih zamki ljudskom biću, ali tu možeš ići i mnogo dublje u prošlost, ako ti je svojstven takav način razmišljanja?
(Rekla bih da nije, iako nisam čitala ''Smrt na Neptunu''. Čitala sam priče iz ''Slurnje androida'', koje pripadaju istom periodu i dobro prikazuju kako si pisao i razmišljao kao mlado momče. I vidi se da nisi plagirao nikoga.)

[Boban]

Nema, ali su krenuli da me prozivaju, što na fejsu što ovde, da su o tome pre pisali Orvel, Haksli i Zamjatin, pa ja kažem što ne odemo do kraja, do prvog poznatog dela o manipulaciji masama.
Ja sam pisao o konkretnoj stvari, da će najmoćnija komjuterska korporacija ugrađivati u svoje komjutere delove i procese za koje niko neće znati čemu služe i sada saznajemo (za tri dana će biti zvanično) da je Intel to radio 14 godina, dajući mogućnost da određeni delovi njihovih procesora budu kontrolisani sa strane, bez znanja i želje vlasnika da bi prikupljali određene podatke, a moć da to radi imala je samo CIA...

[Kimura]

Najčudnije u svemu je učinjeno priznanje.

[scallop]

Pre dva dana sam bio u kupatilu i stavio telefon u levi džep majice. Posle sam zaboravio da ga izvadim. Najednom je zasvirao tru-lu-lu i ispraznio se. Ili se ispraznio moj pejsmejker u telefon. Posle pola sata sam znao da se ja nisam ispraznio. Molim da se zabeleži da sam najavio jednu od budućih epohalnih moći elektronike. Mada mi je, u vreme kada je Boban otkrio moguću podvalu sa čipovima, ugašeni gramofon slao poruke u brojnim nizovima, ali mi je policija rekla da nema veze sa tim.

[Mica Milovanovic]

Onaj tvoj gramofon što je puštao unazad "Stairway to Heaven"?!?
Da ti nije palo na pamet da je to zato što si radio u vojsci na jugoslovenskom svemirskom programu?

[scallop]

Onaj tvoj gramofon što je puštao unazad "Stairway to Heaven"?!?
Da ti nije palo na pamet da je to zato što si radio u vojsci na jugoslovenskom svemirskom programu?

Baš si lajavi krelac. Ja sam ti rekao u poverenju.    Nemoj da ti padne na um moj lov migovima na fantomske oblake nad Srbijom.

[Džek]

Moju kršinu pogoni AMD - ov procesor pa se pitam da li neki entuzijast u tajnim labovima CIA, NSA, KLJA i MRLjA vršlja po mom kompjuteru? Iskreno, voleo bih, možda otkrije u njemu priču Vatrene orhideje bleštavila i uzvikne - wow, prosledi određenim strukturama i na kraju ekranizuju sa Bred Pitom u gl ulozi.
Sad, nigde se ne spominje da su AMD ovi pod udarom pa znam šta mi je činiti. Trk u Gigatron po nekog outlet Intela i odgovarajuću ploču na dvanaest rata. 
Za svaki slučaj.

[Krsta Klatić Klaja]

Eo koga je Boban plagiro!


  http://buribunk.blogspot.co.id/2013/10/carl-schmitt-buribunks-ahistorico.html?m=1

Sigurno nikad nije čuo, a onda nema plagijata. I ti si sad tražio da bi nešto nadrljao.

Eh sad, nije čuo za Hitlerovog glavnog ideologa, pa ovaj lik je legenda.

[Krsta Klatić Klaja]

Ovaj Boban prvo prizna da su mu sve rekli neki programeri s faksa, a onda poveže sve sa Černiševskim. Ma Atlantida bre!

[scallop]

Bato, idi dosađuj negde drugde. Mi se ovde sjajno zabavljamo.

[Krsta Klatić Klaja]

Ja vas krstim a vi...

Realno, zar decenijama u manualima hardvera ne piše da postoje elementi koji nisu dostupni običnom korisniku  kako hardver ne bi bio onesposobljen.

Treba sabrati dva i dva pa shvatiti da softver kojim se prosječan korisnik služi je softver softvera koji je softver softvera. Zabranjeno dublje prčkanje, firmware, bios i ko zna šta još.

[Boban]

Bato, ja sam svoju ideju sam smislio u razgovorima sa kompjuteristima tadašnjim.
Pominjanje Černiševskog je odgovor na tvoje pominjanje praistorije. Realno, nikakvih dodirnih tačaka nema.
1981. godine u zemlji Srbiji pisati o kontroli kroz kompjutere koji su se tek pojavljivali bilo je naučna fantastika.

[scallop]

Realno, zar decenijama u manualima hardvera ne piše da postoje elementi koji nisu dostupni običnom korisniku  kako hardver ne bi bio onesposobljen.

I sad ćeš ti da nas naučiš?


Ja u Brensonu, u Arkanzasu kupim paket gaća, a internet mi slične nudi na Blic online u Beogradu još godinu dana. Ceo roman sam napisao o zloupotrebama mreže i objavio. Boban se sad setio da je bio prvi pre 40 godina, pa što o tome ne bismo pisali?

[Mica Milovanovic]

Mene više brine to što kad pomislim da guglam neki pojam (ne kada sam o njemu već pričao - to mi je već razumljivo) on iskače prvi... 

[Krsta Klatić Klaja]

Eh, sad mijenjaš priču, jel to u Srbiji SF ili na intelovoj kugli zemaljskoj?

Jer naravno, kompjuteri postoje dobrih 80 godina, a sistemi nadzora i duže.

Sastaviti to u jednu tezu svakako nije za potcjenjivanje, ali ovo je ipak Sagita!

[scallop]

Mene više brine to što kad pomislim da guglam neki pojam (ne kada sam o njemu već pričao - to mi je već razumljivo) on iskače prvi... 

Čipovan si kao i Napoleon.

[Kimura]

Mreža je olakšala život špijunima i trgovcima, ali će ga psiholozima otežati. Staviće ih pred nove zadatke, sigurno.
Razmere opšteg unesrećenja populacije koja sve vreme drži nosu u tuđem tanjiru i nikako ne ostaje nasamo sa sobom teško je precizirati, ali svako vidi da će biti kolosalne.

[Džek]

Sad kad razmislim stvari ležu na rudu.

Naime, pre izvesnog vremena kružilo je na Fb upozorenje da nikako ne prihvatite izvesnog Fabricija Brambilja i njegovog psa za prijatelja jer će vam preuzeti kontrolu nad nalogom, kompjuterom, frižiderom i životom.

Postoji izvesnost da je spomenuti gospodin i njegov pas okidač za tajne i mračne rutine u Intelovim procesorima!

[Krsta Klatić Klaja]

Realno, zar decenijama u manualima hardvera ne piše da postoje elementi koji nisu dostupni običnom korisniku  kako hardver ne bi bio onesposobljen.

I sad ćeš ti da nas naučiš?


Ja u Brensonu, u Arkanzasu kupim paket gaća, a internet mi slične nudi na Blic online u Beogradu još godinu dana. Ceo roman sam napisao o zloupotrebama mreže i objavio. Boban se sad setio da je bio prvi pre 40 godina, pa što o tome ne bismo pisali?

Pa eto, Šmitov tekst iz 1918. bi te doveo još dalje, naime, da neke čike određene gaće u Arkanzasu dovode u relaciju sa mnogo stvari, ne samo komercijalnih, no zdravstvenih, policijskih, političkih pride.

Svaka nauka može da koristi te podatke i donosi zaključke tipa ko klikće na x ima više šanse za y a manje za z. Pišite priče o tome!

[scallop]

Dosadan si beskrajno.

[Boban]

bata jednostavno ne shvata da pre 40 godina nije postojao internet, jedva da je postojalo fotkopiranje; informacije su bile stegnute, kanalisane i uglavnom teško dostižne.
Razmišljanje jednog samoukog klinca od 20 godina tada ima daleko veću težinu nego sadašnji doktorati po Srbiji.

[Krsta Klatić Klaja]

Ali to piše u tekstu iz 1918. Vi ste bre šašavi.

[Mica Milovanovic]

E, da guglanje pomaže u fenataziju...

[scallop]

Ali to piše u tekstu iz 1918. Vi ste bre šašavi.

A ti si dosadan. Boban jeste šašav jer pokušava nešto da ti objasni.

[Krsta Klatić Klaja]

Vid i ovaj šašav!

Pa ček, kojim metodom sam izguglo Šmita kad lik ni ne koristi kompjuterske termine?

Ovo je šobi rekli germani ur-text ili klar text, tako nešto, nači ubo ga čoek ko prs u dupe.

Buribunk i Delezova društva kontrole, dva najveća proročanstva.

I moram napokon da se uloguem da vidim šaestim fantazijem.

[scallop]

Hajde, uloguj se i budi dugo odsutan. 

[Krsta Klatić Klaja]

Ali to piše u tekstu iz 1918. Vi ste bre šašavi.

A ti si dosadan. Boban jeste šašav jer pokušava nešto da ti objasni.

Ok, ajmo vako. Dođe klinac, ima dvije i po godine i kaže ćaletu da je našao formulu za računanje dužine hipotenuze pomoću dužine kateta pravouglog trougla.

Pa, svaka čast, kaže ćale.

I realno, svaka čast klincu koji izračuna Pitagorinu teoremu.

Al mojne da ispane da je ćale sinu reko da je glup. Jer ispade da upravo to netačno tvrdiš.

[Krsta Klatić Klaja]

Hajde, uloguj se i budi dugo odsutan. 

Hristo se rodi!

[scallop]

Upozorenje za sve koji veruju da mogu bilo šta da mu objasne:


Kad Bata ne zna o čemu se priča, učini sve da bi se pričalo o nečemu šta on zna.

[Krsta Klatić Klaja]

Mda, ma ja guglam, šta drugo radim. Samo je pitanje šta guglam i kako baš meni uspijeva a drugima ne. To je neko čudo, taj gugl, on me vodi ko što magnet vodi željezne opiljke.

Nači, tebe magnet neće, kao da si marija šerifović.

Danas sam peko prase i usput nepoznatim gugl pretraživanjem, riječi pretrage nikada nećete prokljuviti, otkrio Šmitov tekst, a onda sam ga, dok se pečenje okretalo, uz čokanj rakije još i pročito.

Ti u stvari mene precjenjuješ!

[scallop]

Samo si dosadan. Drkaš nas već tri sata.

[Krsta Klatić Klaja]

Ko bi reko da slično mislimo, al u suprotnom smjeru!

[scallop]

Imaš pravo. Neka ti Boban objasni zašto je plagirao Šmita.

[akhnaton]

Da ne bude da zatrpavam forum lopatom, a inače koristio sam bagere . Ovo je iz moje struke pa da pokušam da objasnim malko. Radi se o proširenju X86 arhitekture, i ugrađeno je u mikrokod samog procesora i nažalost, i AMD je zahvaćen. Da bi ovo radilo, morali su da omoguće pristup tim instrukcijama preko samog operativnog sistema, i to na najnižem nivou, na nivou kernela. Koji je operativni sistem uslovno rečeno zaražen? Onaj koji ima monolitni kernel. A to su MS Pendžeri, Android, Mac OS i iOS. Nekog će da iznenadi to što je R2D2 na listi, koji je u osnovi linuks, ali google koristi monolitnu verziju kernela, koja se sa svakim većim updateom menja isto tako monolitnom. Same Linuks distribucije su druga priča, jer tu kernele piše kako želi. Naravno ni to ne spašava od ovoga, jer je u pitanju backdoor u samom mikrokodu, kao i činjenica da su danas maltene svi povezani na Internet.  Ključ je u ovom poslednjem. Nema pristupa netu i kod ne može da bude iskorišten. Što me podseti da sa tavana izvadim starog dobrog debeljka i tadnrčak flopi...