Tržište originalnih tabli

[ridiculus]

Prvo rekoh sebi "neću da otvaram novu temu, ionako ih ima previše za broj učesnika, uklopiću ovo u neku drugu", ali opet, ovo nije tema koja može da se nađe često po forumima i društvenim mrežama, čak i globalno.

U bogatijim sredinama je odavno kolekcionarstvo otišlo u nebeske sfere nedostižne za većinu ljudi u Srbiji (ili okolnim zemljama). Na primer, već neko vreme merkam izdanje Manhunter and Other Stories od IDW-a, u kojoj su štampane verne kopije originalnih tabli Manhuntera i drugih priča koje je crtao Walt Simonson za DC u ranoj fazi svoje karijere. Malo objašnjenje za one koji nisu upućeni: "kopija originalne table" znači da je ova znatno veća od standarda koje normalno koriste izdavači, sadrži eventualne beleške, i nema boje (u većini slučajeva). Lukzuzan papir, tvrde korice. Problem je što je cena tričavih 125$, a popusti su retki i ne previše olakšavajući. Dodajmo na to gotovo neizbežnu carinu, i eventualno poštarinu (za knjigu koja nije laka) i porez, i za ove naše uslove to je vrlo teško nabavljiva roba.

Međutim, otišlo se dalje od toga. Mnogo dalje. Znamo da kolekcionari vole da plate po nekoliko stotina (pa i hiljada) dolara za retke i odabrane sveske, ali poslednjih godina se mnogo priča i o kupovini originalnih tabli. U jednoj od emisija o stripu koje često slušam jedan od voditelja je kupio stranicu Osvetnika Johna Busceme (i Toma Palmera) za oko hiljadu dolara. Jednu jedinu stranicu nečeg što čak i ne spada u najbolje od Busceme.

Iako je sve ovo praktično van naših mogućnosti, moje interesovanje za samu pojavu je silno poraslo kada sam čuo priču o Franku Milleru. 80-ih godina prošlog veka, on je radio sa agentom koji je poznat javnosti samo kao Scott Free - neki od vas će prepoznati aluziju. I Scott Free je tada prodao gotovo sve stranice Dark Knight Returns za relativno tričave pare. Naravno, poslednji put kad se stranica tog Millerovog dela pojavila na nekoj aukciji, bila je procenjena na 600 hiljada dolara. Što znači da bi Miller danas eventualno bio bogataš da je imao dovoljno strpljenja, ali kao i mnoge mlade crtače tada, nije ga bilo briga. I greškom je dao table koje nije želeo da da. Od tada se o Scottu nije čulo ništa u javnosti. (O svemu tome više se može saznati u emisiji Felix Comic Art Podcast, epizoda 18: Razgovor sa Scottom Free-jem.)

Pa, kolekcionari, eto vam nedostižnog grala... 

[neomedjeni]

Ako Miler i pored svega što je uradio u životu nije bogataš, to je dokaz da ipak ima pravde na ovom svetu.


Izvinjavam se na oftopičarenju, nisam mogao da se uzdržim. 

[ridiculus]

Pljuvanje po bogatima je zamišljeno kao potencijalni, ali neobavezni deo topika. Pjuvanje po onima koji se nisu obogatili...hmm...ah, dobro, može se podvesti pod "mišljenje o Frenku Mileru", što nikako nije van širih granica teme, ili bar foruma o stripu.

Ali to nam onda otvara pitanje Kirbija, koji se nije obogatio, a njegove table su danas basnoslovno vredne.

Scott Free u intervjuu pominje i Todda McFarlane-a, koji je anonimno tuširao neke table Povratka Mračnog viteza. A McFarlane-a su pomenuli na 11 O'clock Comics kao živog crtača koji može da dobije najveće sume za svoje originalne table, koje lako dostižu 6 cifara.

[ridiculus]

Slušam epizodu Felix Comic Art Podcast sa Erikom Larsenom, i njegov odgovor na pitanje šta misli o crtačkoj veštini McFarlane-a i Liefelda je neprocenjiv. 

Nekoliko dodataka temi:

- kompanija koja obavlja aukcije ovih tabli (barem u Americi) je Heritage Auctions. Ne bavi se samo stripovima i ilustracijama, već svačim što ima umetničku ili kolekcionarsku vrednost (ali i fizički oblik). Njihove aukcije se mogu pratiti onlajn.

- kad smo kod Larsena, on je jedan od bitnijih kolekcionara, i najviše je fokusiran na Kirbijev rad;

- drugi od velikih a poznatih kolekcionara je Glenn Danzig;

- Sajmonson ne prodaje svoje table, već ih čuva. Ne poseduje jedino one koje su uzeli tušeri, jer se u slučaju podeljenih uloga table dele.

- najvrednija tabla koja se nalazi na teritoriji SAD je naslovna strana za Mačka Frica od Roberta Kramba, koja se procenjuje na preko 700 hiljada dolara. Crumb je inače prodao mnoge svoje table za vilu u Francuskoj.

[ridiculus]

Iako je u pitanju pravo delo slikarske umetnosti, a ne tabla stripa, Frezetina Egipatska kraljica pripada ovde, jer je istorijski povezana za medij, budući naslovnica za Warrenove časopise, prvo Eerie, a posle i Creepy. Pre neki dan je prodata na aukciji za rekordnih 5 400 000 američkih dolara.

https://youtu.be/_K-FyidHI7A