Dušan Kovačević - "Hipnoza jedne ljubavi"

[crippled_avenger]

Pozorišne drame su takođe književnost, pa u tom pogledu ne vidim razlog da budu diskriminisane na ovom forumu. Doduše, Kovačevićev komad HIPNOZA JEDNE LJUBAVI nije objavljen u štampanoj formi, koliko ja znam, ali jeste odigran a to ga čini realizovanim delom.
Nisam gledao predstavu ali sam čitao komad i u samoj svojoj suštini ovo je klasična Kovačevićeva dramska postavka. U početku postavlja apsurdnu, neobičnu premisu i nadalje je potpuno racionalno razrađuje. Međutim, ako ostavimo po strani samo činjenicu da se komad bavi dolaskom vanzemaljca i da samim tim spada u SF, u njemu postoji i jedan formalni element, osvešćen ili ne, koji ga nadovezuje na klasike SFa.
Naime, pored par excellence kovačevićevske dimenzije, ovaj komad ima jednu par excellence spielbergovsku dimenziju jer imamo porodicu u problemu koja je u centru priče, i imamo vanzemaljca (ili bilo koje drugo kanonsko biće ili događaj iz sveta fantastike) koji dolazi i postaje katalizator njihovog odnosa.
U ovom slučaju tema je odlazak mladih ljudi iz Srbije, kome Kovačević daje dozu čehovljevskog oklevanja ali naravno i svog karakterističnog dara za apsurdno sagledavanje sveta.
Reakcija na ideju dolaska vanzemaljca naravno tretirana je kroz kritiku mentaliteta, neprihvatanje da bi tako nešto bilo moguće i iako se nikada ne citira "Zoranovo pravilo", generalni odnos jeste potekao iz tog pogleda na svet. Sam SF motiv nije dublje razrađen u striktno naučnofantastičnom pogledu, vanzemaljac je dat pre svega kao simbol, i refleksija naših neuroza, pre nego inovativan prikaz živiota na drugim planetama, ali to opet i jeste jedan od bitnih slojeva ovog žanra, i u tome se Kovačević solidno snalazi.
Bez namere da kao ABN tražim SF tamo gde ga nema, ovaj komad zbilja smatram zanimljivim doprinosom našoj SF književnosti, u jednom rodu kojim se retko bavimo.

[D.]

Fino. Zvuči zanimljivo.

[Mica Milovanovic]

Ima li šanse da neko ovo objavi?