A Series of Unfortunate Events

[ridiculus]

Serija nesrećnih događaja je Netfliksova serija u tri sezone, koja se završila ove godina, i adaptira čitavu seriju knjiga istog imena. Kada je započeta, početkom 2017, gledao sam prve dve epizode, onda batalio Netflix, iz nekog razloga, i tek sad nadoknađujem. Ako izuzmemo činjenicu da je u pitanju dečja serija - "za sva godišta" bi bio pravilniji opis, jer razumevanje i voljenje ovoga zavisi više od ukusa nego od starosti, pošto se bazira na igrama reči i vrlo crnom humoru - onda ostaje utisak da je u pitanju jedna od najboljih stvari koju je Netflix ikada napravio. I, naravno, po običaju, svi gledaju nešto drugo. (Gledam i ja Ozark, i sviđa mi se, ali to je "low hanging fruit". Ovo nije.)

Ni moj utisak nije kompletan. Tek sam završio prvu sezonu, ali ono što sam video uliva poverenje. Epizoda 7 ima najbolji preokret koji sam video u skorije vreme - i koji nisam nazirao, budući da nisam čitao knjige - onaj od najbolje vrste, kada shvatite da ste neke stvari shvatali naopako, i da je krivica na vama, i samo na vama. (Tvorci serije su sigurno potpomogli, ali to im je i posao.)

Neil Patrick Harris je bolji nego Jim Carrey u istoj ulozi (u istoimenom filmu iz 2004. ili tako nešto) zato što uspeva uverljivo da predstavi zlokobnog negativca i mastermajnda koji je istovremeno vrlo loš glumac. Iako mi je Meryl Streep bolja u filmu kao Tetka Džozefina nego Alfre Woodard u seriji u istoj ulozi. No, taj deo priče - sa paranoičnom tetkom i kućom na ivici provalije - mi je bio slabiji deo serije zato što je jako zahvalan za ekscentričnu intrepretaciju, i očekivao sam dosta, a dobio sam epizode poput svake druge, ako ne i nemaštovitije. No, zato je poslednji deo, epizode 7 i 8, sve opravdao i zapečatio osećaj zadovoljstva povodom čitave sezone.