Jose Luis Garcia-Lopez

[ridiculus]

Jednog lepog dana nepoznate godine (ali gotovo sigurno tokom 1980-ih), Andrew Helfer je sedeo u svojoj kancelariji u poslovnim prostorijama kompanije DC Comics, kada je gospodin Jean Giraud polako ušao u istu, hipnotički usredsređen na nešto iza i iznad Helfera, prilazeći sve dok se nije našao tik do samog zida, ispod mesta u koje je gledao. Bio je to crtež Wonder Woman.

"This Garcia-Lopez, he uses models, no?", upitao je Mebijus, sa jakim francuskim naglaskom.

"No", odgovorio je Helfer, uz osmeh.

"Son of a bitch!"


Ovu anegdotu je ispričao sam Helfer, u predgovoru za knjigu Modern Masters: Jose Luis Garcia-Lopez (broj 5 u seriji, TwoMorrows Publishing). Ako već postoje knjige posvećene radu Garcia-Lopeza, može da postoji i mali topik na malom forumu, ne? Najmanji topik?  Ne bih imao ništa protiv ni da postane najveći, ali za to je potreban seksualni podsticaj...ovaj, odgovarajući odziv publike. Da, da, odziv publike je pravi izraz! Makar publika bila i seksualno podstaknuta da se odazove. (U taj prostor motivacije neću zalaziti.  )


Walter Simonson:

I think José is one of the two or three best draftsmen comics have ever had.

I sa ovim se slažem, koliko god nedovoljno bilo moje (ne)znanje.


Ranije sam pisao o stripu Batman vs. the Hulk, i, dok nisam bio lud za pričom, jesam bio impresioniran grafičkim delom, posebno kako je Garcia-Lopez crtao Hulka. Mnogi Marvelovi crtači nisu umeli da predstave ono što je "tajno oružje" DC-a učinilo iz prvog pokušaja - i sa lakoćom, čini se. Vidite, Garcia-Lopez je bio ekskluzivni crtač DC-ja.

Poreklom Španac, ali vrlo rano je prešao u Argentinu, gde je započeo karijeru, i to ide u prilog tezi da je južnoamerička škola stripa prokleto dobra (neki kažu: najbolja).

Ali, zaista, delo koje ga je proslavilo među kolegama i učinilo vidljivim većini svetske populacije nije strip (nažalost), već DC-jev "stilski vodič", u kojem crta stotine likova u različitim pozama i arhetipskim situacijama, kao uzor i model za sve druge crtače i sve koji bi da dobiju licencu za upotrebu tih likova (uglavnom) u drugim medijima. Taj vodič je pušten u promet 1982, ali ne preko zvaničnih kanala, tako da većini ljudi nije poznat u tom obliku. Ali delovi su našli primenu tu i tamo, na pakovanjima i na posterima, pa zato rekoh da je većina svetske populacije videla nešto od toga, verovatno. No, koliko sam upućen, nije Garcia-Lopez sve to i tuširao, već (uglavnom?) Dick Giordano.

Za mene je njegova Wonder Woman ona prava. Uzalud Perez, uzalud Phil Jimenez, uzalud Cliff Chiang*, uzalud Liam Sharp. Odlični su oni, naravno, ali ovo je za par molekula iznad - više idealizovano, više arhetipski, i zato ikoničnije, iako sasvim zadržava realizam proporcija.




*neeeeeee!!! Ali DA, Cliff, izvini!

[ridiculus]

Garcia-Lopez puni 72 godine danas. Slava mu!

U gornjoj poruci smo videli njegovo viđenje Wonder Woman, ali sa dodatkom boje i Giordanovim finišom. Ako hoćete da vidite čistog Garcia-Lopeza, onda ću morati da postavim ilustracije iz knjige Modern Masters vol.5, npr. ovo:



I ovo su "čisti" Superman i Lois Lane, vizuelizacija samih osnovnih ideja koje stoje iza njih, i nikad niko u istoriji američkog stripa nije uradio to bolje. A to je jednim delom zato što nikad niko nije bio bolji u predstavljanju gestikulacije i govora tela. Kevin Maguire je otišao dalje u tome, ali njegov stil bi u bilo kom drugom mediju bio okarakterisan kao čisto preglumljavanje. Garcia-Lopez je suptilniji i prirodniji, i kod mnogih likova taj "govor tela" nećete ni primetiti ako ne obratite posebnu pažnju.

U jednom smislu, Garcia-Lopez je nastavljač (i vrhunac!) romantičarske tradicije Rossa Andrua, i po klasičnoj reprezentaciji likova i po osećaju za prostor u kome se likovi kreću. A takođe je poznato i da je Garcia-Lopez naučio od Andrua da je crtač uvek u službi priče, ili da bi tako bar trebalo da bude. I zato ćete retko kod njega videti eksperimentalniji pristup kompoziciji ili pripovedanju kakav je, recimo, praktikovao njegov savremenik i kolega George Perez. Ne zato što nije mogao, već zato što nije želeo. Ali umeo je da izađe iz okvira tradicionalnih pripovedačkih tehnika, kada je materijal to zahtevao. Recimo, iz Deadman-a:



Ovo je bio mini-serijal iz sredine 80-ih, koji je pisao Andrew Helfer. I ovde struktura podseća na jednog njegovog drugog "učitelja", Neala Adamsa (koji je takođe radio na Deadmanu nekoliko puta pre toga). Kolor Tom Ziuko.

Čitam Twilight ovih dana, pa ću uskoro o tome. Verovatno najveći stripski rad u Garcia-Lopezovoj karijeri, budući da mu je trebalo dve godine za njega, i sudeći prema kvalitetu onog što smo dobili.

[Meho Krljic]

Samo nek je on živ i zdrav i aktivan koliko mu je udobno. Velikan, takoreći živa legenda.