Samo neobjavljena priča

[scallop]

SRPSKA ANTIZAVERA

Vlatko se sa Martom oprostio u Đenovi. Nekako joj je objasnio, a da nije poverovala, kako imaju novaca samo za jednu kartu iako je slutila da je morao da zakupi celu kabinu. Navodno, dve bi ih ostavile bez kinte za trošak na brodu. Bolje da popodne obiđe groblje, kažu da je najlepše u Evropi. I da hvata tutanj kući. Šta bi drugo? Ko zna gde će on da uhvati tutanj?

Kruzer Skajlajnera je imao šesnaest spratova, prebrojao ih je pre nego što se podvrgao proceduri za ukrcavanje. Bilo je gore nego kod imigracionih oficira na aerodromima u SAD. Tražili su i da otkrije svoj je broj. Naravno da je digao dreku, pa su odustali, ali bila je to poruka da će usput biti diskretno nadziran. Jedna senka postala je njegova senka. Dok se bude šunjao po brodu, neko će se šunjati za njim.

Kabina je bila na drugom spratu ispod daleko skupljeg nadgrađa koje se obično vidi na slikama. Za dve osobe, bilo je malo sumnjivo što se saputnik nije pojavio, ali, plaćena karta je plaćena karta. Bio je ponosan na sebe što ju je poslao kući, u neizvesnost manju od one u koju je sam krenuo. Ionako po kabini sleduje samo jedan broj. Do isplovljavanja je autistično razmeštao sadržinu prtljaga po omanjem plakaru. Blaga vibracija ga je izbacila iz tog stanja i nastavila da mu titra u grudima. Titranje se nastavilo i dva naredna dana kad je Gibraltar već postao obris na istoku.

,,Pastis", naručio je od senke za šankom na prednjoj palubi.

Bilo ko je mogao da mu bude senka otkad su mu istomišljenici isključeni iz svih posada Skajlajnera. Ili su nešto nanjušili ili je neko zabrljao. To se nama uvek događa, pomislio je. Kelner je imao južnjački naglasak, pa je naručio južnjačko piće. Malo prisnosti nikada nije na odmet. Ništa nije pitao i ništa mu nije rečeno. Tajac loše ide uz pastis. Mrzeo je trenutke kad se ništa ne događa. Pogleda uprta u praznu čašu kelner procedi je da je najlepši pogled sa najviše palube. Većina putnika na kruzerima putovanje provodi tupavo sledeći predloge posade, od jedne ka drugoj tački na brodu. Kao navijen, potražio je najbliži lift.

Do tada je ispitao većinu liftova na brodu i gotovo sastavio sliku lavirinta. Na svakom spratu postojao je bar jedan zaustavni nivo na kome se morao promeniti pravac ka nekom susednom liftu. Našao je dva nedostupna jezgra, oba na trećem spratu nadgrađa, jedno uz komandni most, a drugo tačno na sredini broda. Pored uputstva kraj lifta na koju stranu skrenuti. U blizini, par članova posade obavezno je ćaskalo svoju radnu pauzu. Bolje nego tri, pomislio je i ušao u lift ka najvišoj palubi.

Zamišljena linija polutara svetlucala je na južnoj strani, tamo će, u jednom trenutku, putnici biti sazvani na izvlačenje lutrije. Srećni dobitnik će biti proglašen za Posejdonovog potomka i drugi deo puta provesti u imperijalnom apartmanu. E, taj putnik uvek stiže na odredište, a neko drugi, sa srećnijim brojem, tamo gde je Vlatko namerio.

Kada je započeo sa okupljanjem zaverenika nije imao odgovor ni na jedno pitanje. Našim ljudima ne treba objašnjenje kad se pomene magična reč – inat. Ako mogu oni, možemo i mi. Šta? Ni sada, dok se razgiba u prolaznom toaletu, pojma nema, ali, spreman je i već je odlučio koje izolovano jezgro će da napadne.

* * *
Morao je da uđe na neka od vrata. Brodovi imaju osobinu da ne pate od tankih zidova. Niti od viška spojeva. Kad si u vodi ništa ne sme da curi. Vlatko se zato uputio pravo ka dvojici naslonjenih kraj vrata kroz koja je morao da prođe. Planirao je da se zatetura, da pita nešto beslovesno, ali je umesto toga zabio pesnicu pod grlo jednom, a drugog pribio uz zid sa plastičnim nožem uzetim sa švedskog stola.

,,Nije bilo dopušteno nikakvo oružje, ali mogu da te zakoljem i sa ovim."
,,Ne... Čekajte! Mi vas... očekujemo."

Nastupio bi tajac da na podu nije krkljao povređeni momak. U stilu: dugo pamtimo, ali brzo zaboravljamo, Vlatku bi pomalo žao. Baš sam ga zviznuo, pomislio je.

,,Mene čekate?"
,,Da, vas, gospodine... Nismo znali kako izgledate. Samo nam je rečeno da ćete napraviti neku glupost i da ste pomalo nasilni." Osećajući da Vlatkov pritisak popušta, povio je glavu naniže. ,,Mogu li sad da mu pomognem, a vi slobodno izvolite unutra."

Vrata nisu bila zaključana. Pokajao se što nije kucao; tako bi možda dobio malo vremena da se okrene na peti i zbriše. Gde da zbriše? Dospeo je u hodnik istovetan onom odakle je ušao. U njemu su postojala samo jedna vrata, a kraj njih je stajala Marta.

,,Marta!?"
,,A, šta si ti mislio? Da ću te ostaviti u suludim antizaverama? Odem na groblje u Đenovi da uzmem meru za muža idiota?"
,,Marta, nisam mislio..."
,,Ništa nisi mislio. Ni svoj broj nisi poneo..."
,,Nisam poneo...?", počeo je da pretura po džepovima.
,,Zato nisu ništa primetili na ukrcanju."
Još je preturao po džepovima sa sve manje entuzijazma, kada se ponovo oglasila:
,,Možemo li sad da odemo u našu kabinu, presvučemo se i odemo do bazena?"

Odjednom je bila kriva za sve što je pošlo ukrivo:
,,Znao sam da ćeš sve da upropastiš! Sve što započnem, sve čemu se posvetim, za tebe je glupost i apsurd. Pouzdano znam da je ovo najveća tekuća zavera i ako je ja ne razotkrijem, još bliže ćemo biti propasti ovog sveta..." Hteo je da nastavi, ali Marta mu je pružila karticu sa njegovim brojem. Nije obratio pažnju na senke u njenim očima, naprosto je oteo karticu iz njene šake i krenuo ka vratima i prorezu gde je trebalo da je ubaci.
Njene poslednje reči čuo je dok je prolazio kroz otvorena vrata:
,,Nema broja dragi... Samo osam krugova..."

* * *
A onda, pred njim je bio okean, a brod i sve ostalo nestali su zajedno sa vratima koja su se zalupila za njim. Stajao je u pesku, u hladu nekoliko palmi, a na drugoj strani kružnog atola videlo se još nekoliko sličnih grupa palmi. I, još nešto. Ličilo je na praistorijsku životinju, na raptora ili sabljastog tigra i glasno štektalo i režalo. Polako se kretalo jednom od ivica atola ka njemu.

Pogledao je karticu u šaci i na njoj je zaista bilo osam krugova. Do ponovnog otvaranja vrata. Toliko.

,,Jebiga. Imam plastični nož iz restorana...", progunđao je i počeo da trči svoj prvi krug.

[kvarc]

Moram priznati da nisam baš najbolje shvatio priču. 

[scallop]

Nesporazum je uvek u nerazumevanju.

[Meho Krljic]

Dobro, jeste vešto zamumuljena, da se ponude aluzije ali da se čitaocu ostavi prostora da sam radi.

Inače vrlo dobar ritam, pogotovo što je srazmerno veliki deo priče opisivanje prostora, i efektan pančlajn. Jedini detalj koji me malko začudio je to da se sugeriše da raptor i sabljasti tigar vizuelno podsećaju jedno na drugo, ali to je nevažna sitnica, atmosfera zavere je veoma dobro plasirana pogotovo što je trebalo postići taj balans između satirisanja konspiratološkog svetonazora i kreiranja žanrovski ubedljive misterije.

[scallop]

Šta ćeš. U prvom krugu pakla trčiš naokolo po atolu i samo misliš da li te ganja raptor ili sabljasti tigar.

[kvarc]

Zar pakao kod Dantea nema 9 krugova?

[scallop]

Drago mi je da podseća na Dantea. Samo, kod mene je Vlatko još pre polaska istrčao prvi krug.

[kvarc]

Pretpostavio sam, ali opet, mislim da treba nagovestiti makar da se radi o paklu, raptor nije baš nešto što asocira na pakao, zar ne? I mada mi je logično da jednog Srbina muče teorijama zavera, koje su im tako drage, opet, što baš krstarenje luksuznim brodom?

[scallop]

Kruzeri su idealno mesto za mučenje Srba teorijama zavete. A što se tiče silnih tehničkih grešaka, grešim već pola veka i svaki čas me neko uhvati. Zašto bih pazio kad Boban objavi sve što napišem?

[slavoljub]

pismeno, ali papirni likovi, napor da se shvati šta se dešava i zašto. Mislim da bi moralo da bude jasnije.

[scallop]

Zahvaljujem na primedbama. Svaki put kad neko pročita dobitak je za pisanje.

[slavoljub]

samo jedno skromno mišljenje na prvu loptu. Ne mora da znači da sam sve u pravu, ukusi su neverovatno različiti.

[Boban]

kruzer sa 16 spratova...

[scallop]

kruzer sa 16 spratova...

Dotle si stigao? Jel' ti mnogo? Će skratimo za par spratova ako treba. Onom drugom fali jedan krug. Će dodamo. Krojimo, fircamo, paramo, peglamo. Sve za dobar nastup na modnoj pisti.

[Boban]

ne, nego 16 spratova je bre mnogo... ja ne znam da sam ikada video sa više od 12.

[mac]

Pa naučna fantastika...

[scallop]

ne, nego 16 spratova je bre mnogo... ja ne znam da sam ikada video sa više od 12.

Trenutno najveći ima 20. spratova. Preko 16. bar još pet-šest. Možda povećam za jedan sprat.

[saturnica]

Pa naučna fantastika...

Tako je mac, pa on kao da nema veze s fantastikom..

[saturnica]

ne, nego 16 spratova je bre mnogo... ja ne znam da sam ikada video sa više od 12.

Trenutno najveći ima 20. spratova. Preko 16. bar još pet-šest. Možda povećam za jedan sprat.

Aosolutno. Ovdje kad uplove, to je prestrašno. Drugi put brojim katove pa javim.. 🙂

[scallop]

[mac]

Dobro je to skrovište u slučaju zombi apokalipse.

[Boban]

ne znam gde ti vidiš ovde 20 spratova. Kruzer jeste visok kao dvadesetospratnica, ali se računa od mora do krova... ovaj na tvojoj slici nema ni deset nivoa sa putnicima.

[scallop]

Nikad nisi bio dobar u brojanju. Ili nadbrojiš ili se zabrojiš. Ovaj kruzer trpa 9000 ljudi i nemaju svi spratovi terasu sa pogledom na more. Postoje i oni koji imaju samo one okrugle prozore. Moj kruzer ima 16. spratova i tajna vrata za prolaz u drugu dimenziju. I lutriju za srećnog dobitnika sa osam brojeva.

[Boban]

tjah... evo, posle višedecenijske borbe sa tvojim kratkim pričama konačno sam doživeo prosvetljenje šta mi tu postojano i uvek smeta.
Isto to mi smeta kod nekih svetski poznatih autora, ali ću ovog puta pomenuti samo Džejmsa Tiptrija mlađahnu. Potpuno isti koncept i pristup imate. Pravete od kratke priče neophodnost da se shvati nekoliko nivoa radnje i sasvim novi univerzum, povežu labavi konci između aktera i pokuša domisliti o čemu je priča zapravo, jer uglavnom nije o onome što se vidi na prvu loptu. Za mene je kratka priča ono kako to rade Bredberi ili Čehov... dva aktera, jedan događaj, pravolinijsko izlaganje i lepota stiže iz domišljatosti situacije i razrešenja.

[scallop]

Hvala na komplimentu. Volim da čitaoci malo promisle. Više puta si napomenuo da ceniš višeslojnu priču, pa ne znam zašto ti kod mene smeta.

[Kimura]

Kod Čehova retko imaš bilo kakve događaje. Samo jednu životnu situaciju i obilje misli, emocija, unutrašnjih doživljaja. Otkud da ti to voliš? I kod Bredberija je slično, samo što nije toliko pisac raspoloženja.

[Boban]

meni se dopadaju Radmilove novele, duže priče, ali kada čitam kratku priču ja nekako ne očekujem previše dubine i širine, samo jednu situaciju, jedan događaj, jedan susret, jednu sliku... on očigledno za svako svoje delo ima istu dozu promišljanja i onda je takvom pristupu kratka priča tesna.

[scallop]

Ne mogu ja ništa da izmenim. Ako ne stane na tri i po strane, stane u dužu priču. I romane prekinem kad su mi predugi, pa neka čitalac sam sebi dopričava nenapisano. Imaš sreće što ne pišem trilogije.

[Boban]

Poenta je da ti nisi uopšte dobar model za kratku priču... mladi pisci koji čitajući tvoje crtice pokušaju da shvate šta je kratka priča i kako je treba pisati imaće mnogo problema, osim ako nemaju taj isti poremećaj kao Tiptri ili ti.

[Kimura]

Ovoj priči bi pomoglo nekoliko rečenica za lenje.

[Boban]

ne možeš mene nazvati lenjim...

vidi, ako je pisac odabrao da me muči i mrcvari, očekujem adekvatnu nagradu. Pekić je recimo primer neverovatnog gušača sa sjajnim nagradama na kraju. Neki drugi, samo guše i ništa... Markes je primer pisca koji naizgled potroši mnogo više reči ali vredi, dok kastaneda samo smara i smara i na kraju mlako...

[scallop]

Ne znam zašto je i Tiptri kriv, ali ako. Kao iskonski vozač dobro znaš da se pravim putevima stiže brže, ali se na njima može i zaspati. Krivine su zgodnije, vozi se sporije, može da se baci pogled i na krajolik, vidiš kad jato goluba grivaša preleti preko puta. Pa, ko voli brzo putovanje putovaće s tobom, ko sebi postavi ciljeve stići će nekako.


I nemoj odmah mlatarati batinom. Kimura je samo tražila savete za one koje ne pišu kao ja.

[Kimura]

ne možeš mene nazvati lenjim...

Sam si se tako odredio:

kada čitam kratku priču ja nekako ne očekujem previše dubine i širine, samo jednu situaciju, jedan događaj, jedan susret, jednu sliku...

Kada u kratkoj priči po uvodnim rečenicama naslutim gde sve to vodi  - što bih dalje čitala? Ne kažem da se od ovoga ne može praviti duža priča, ali nikako da dokučim šta upravo zagovaraš: strogo poštovanje šablona ili - šta?
Šablon je možda dobar za čoveka koji piše prve priče, ali zar ćeš ga čuvati do kraja života?


Gledano iz ugla čitaoca: meni su kao detetu bile dosadne knjige Agate Kristi. Pročitaš jednu i imaš ključ za sve. To važi za krimi roman u većini slučajeva. Drugačije je ako imaš, na primer, privlačnog junaka kao A.K. Dojl.

[Kimura]

Ako te pisac mrcvari, nemoj da ga čitaš.

[Boban]

najbolje su jednostavne stvari... kratka priča traži jednu situaciju.
Kratka priča se ne zove kratka jer ima malo reči nego postoji struktura kratke priče, tkz. crtica.
Crtica ne trpi mnogo likova, mnogo situacija, čitave svetove osmišljene i takve stvari. To radi Tiptri. Ne može to tako, ne funkcioniše.

[scallop]

Nije zgodno što se hvataš za pisce koji nas prevazilaze svojim priznanjima. Ali, neka, mogu da budem i jeretik. Pekić me nije obeznanio svojom fantastikom. "Besnilo" me je ostavilo ravnodušnim, moguće je da te je impresionirao kraj sa obračunom Drevnih na krovu Hitroua, a ostalo i nije naš prokaženi tip fantastike. Meni je i Markes daleko slabiji od Borhesa.

[Boban]

šta bi ti, da te poredim sa nekim dronjavcima?

Slažem se za Borhesa... ali i Markes je dobar u odnosu na ostale Latinoamerikance; što se Pekića tiče, uopšte ne mislim na Besnilo. kad god kažem Pekić nemam na umu Besnilo.

[scallop]

Ostala Pekićeva dela koja krste fantastikom nisu fantastika nego transpozicija. Dobro da nisi pomenuo i Koelja. Taj je prepričao 1001 noć kao da je roman, a Borhest je isto smestio na nekoliko strana. Uostalom, "Alhemičar" nije ni do kolena mojim RAŠANIMA.

[Kimura]

Pomenuli ste Kastanedu  - među piscima, pravilno, mada je taj čovek u nekom trenutku svoje maštarije hteo da prikaže kao antropološka istraživanja. Budalaština i izvesno nepoštenje, razume se, mada bi svaki sitni lupež zastao pred tako naivnom, urnebesno smešnom prevarom. Kastaneda nije.
Priznajem da mi je ta uvrnuta ctra oduvek bila ne samo ljudski privlačna i simpatična, nego da je računam i kao znak netipičnog, originalnog razišljanja. Valjda mu je upravo to i donelo svetsku slavu.


Inače, do onog plavo-zeleno-crvenog izdanja njegovih knjiga iz osamdesetih došla sam na smešan način: jedan moj rođak je na Sajmu kupio sabrana dela Vuka Draškovića (tada Sudiju, Nož i obe Molitve), ali je imao isti ranac kao zamlaćeni čitalac Kastanede, tako da je taj komplet završio kod mene uz komentar da nema mnogo onih koji čitaju svakakvo đubre kao ja!
Zamislite kako je bilo kupcu Kastanede kad je u rancu otkrio Vuka Draškovića!

[Kimura]

Pekić je uradio više nego svi ovdašnji pisci zajedno - pre svega obimom. I još je dangubio sa nekakvim političkim ... ne mogu da upotrebim pristojan izraz. Takva šteta!
BESNILO je jedina hororična knjiga nakon koje sam imala želju da ne gasim svetlo pre spavanja, ali najviše volim ARGONAUTIKU.
Pekić je napisao i jednu od najdosadnijih knjiga koje sam pročitala: HODOČAŠĆE ARSENIJA NJEGOVANA. Ustvari, knjiga možda i nije toliko dosadna koliko je Arsenije antipatičan lik. Ali, kad napišeš toliko, možeš napraviti i nešto za lično iživljavanje. 

[scallop]

Ne razumem zašto se rasprava o mom pisanju uvek pretvori u priču o nekim drugim piscima i ko je šta čit'o.

[mac]

Pročitao najzad priču. Nisam iznenađen što ne razumem šta se tu desilo. Može li neko ko nije scallop da mi objasni šta sam to čitao?

[saturnica]

Pametnije bi ti bilo da si pročitao Hod do deponije. Može scallop i tako pisati, kad hoće. Kad neće, dobijemo nešto što samo on razumije.

[mac]

Evo, da ne bude da sam jednostran, ne razumem ni šta si mi ti sad rekla.

[saturnica]

Evo, da ne bude da sam jednostran, ne razumem ni šta si mi ti sad rekla.

Evo, pročitaj onu drugu njegovu priču. Tvrdim da te ta neće ostaviti u nedoumici. I, samo me sad nemoj pitati, a gdje je ta druga priča?

[mac]

Ah, sad razumem. Na moje pitanje "šta se ovde dešava" tvoj odgovor je "čitaj nešto drugo". Ali to nije zadovoljavajuć odgovor na moje pitanje.

[saturnica]

Ah, sad razumem. Na moje pitanje "šta se ovde dešava" tvoj odgovor je "čitaj nešto drugo". Ali to nije zadovoljavajuć odgovor na moje pitanje.

Točno, da čovjek ne zna tvoje kapacitete, bi rekao da si glup ili da si me uhvatio u đir. 

[kvarc]

Dobro je da ova radionica iskljucivo sluzi za studiozni pedagoski rad sa piscima u penziji 

[Boban]

pisac nikada ne može biti u penziji... evo, žika bogdanović, 89 godina, slep na jedno oko, na drugo vidi 50%, nagrižen svim poznatim bolestima, kucka tekstove i romane koji daleko prevazilaze srpski prosek. Svojevremeno je bila promocija knjiga neke babe koja je DVADESET SEDAM GODINA starija od Radmila i sve vreme ga oslovljavala sa "Mladiću, pa vreme je pred vama..."

[scallop]

Kad počne Boban da me brani ne preostaje mi ništa drugo nego da priložim komentar sa FB:


Na TV kanalu AXN najbolji pogodak za današnji dan: Beskrajni Dan mrmota. Puštaće ga dok ga ne naučimo napamet. Ili bar do ponoći. Spinove ove priče gledao sam u bezbroj verzija. Ni sam nisam odoleo, pa sam u romanu UNAZAD, u delu koji se računa kao ukradeno od Damjana Fileva, virio u jedan dan Blia Mareja.

Možda sam preterao trpajući dva romana u jedan, sa uvodom po sredini, ali kao isluženi pisac mogu to sebi da dozvolim.