Daredevil

[ridiculus]

Miller/Mazzucchelli
Miller/Janson
Miller/Sienkiewicz (grafički roman Love & War, sa svojom ikoničnom reprezentacijom Kingpina, ali može i Elektra: Assassin, ipak je i ona deo istog "sveta")
Nocenti/Romita Junior/Williamson
Waid/Paolo Rivera-Martin-Samnee
možda i Zdarsky/Checchetto... možda (istraga u toku...)
može i neke starije epizode, pre-milerovske, pre svega zbog Colanovog crteža


Sve ostalo može da se upotrebi za ubijanje vremena (ili loženje vatre u hladne dane koji nas čekaju, kako ko voli). Ali ovo iznad je za one koji bi radije da vode ljubav sa vremenom...

[milan]

Ja sam obozavao Fall from Grace event koji je pisao DG Chichester a crtao Skot MekDenijel, negde iz prve polovine 90ih... Ali, moguce da mi je to bilo genijalno zato sto mi je to jedan od prvih originalnih trejdova koje sam imao.
Nisam citao odavno, ali se secam da je Chichester (koji je dosta radio za Marvel, koliko se secam, ali je prestao da se bavi stripom pre ne znam koliko) imao neka veoma zanimljiva resenja, a jos bolja razresenja zapleta. Ovaj event je zapamcen po tome sto Derdevil promeni na kraju kostim - bude u nekom, za to vreme, modernijem, belo plavom kostimu. A MekDenijel je tek sazrevao, da bi posle kljucne stvari uradio za DC, i to na Betmenu i Najtvingu.

[Meho Krljic]

Meni je Checchetto odličan crtač (i izvinjavam se što nisam stigao da predstavim prošlogodišnji Old Man Hawkeye gde je briljirao) a Zdarsky (koji je isto dobar crtač) za sada vrlo solidno piše Daredevila. Ja sam to već pominjao, Daredevil je junak čijih najviše trejdova imam ovde na polici, ispostavlja se da je gomila dobrih autora neke od svojih najboljih radova napravila baš na ovom stripu: Miller, Bendis, Brubaker, Waid, Kelly, pa crtači: Sienkiewicz, Maleev, Lark, Colan, Samnee, i naravno Miller. Daredevil je magnet za kvalitet.

[ridiculus]

Ja sam obozavao Fall from Grace event koji je pisao DG Chichester a crtao Skot MekDenijel, negde iz prve polovine 90ih... Ali, moguce da mi je to bilo genijalno zato sto mi je to jedan od prvih originalnih trejdova koje sam imao.

E, od toga se ograđujem, pošto nisam čitao. Ovde sam pod "ostalim" mislio uglavnom na Marvel Knights. A povod za ovo je zaboravljeni period Ann Nocenti i Romite Džuniora i Al Williamsona. Ajde da kažem da je Williamson crtao, ali pod Romitinim smernicama - da bismo zaobišli negativne emocije koje za neke priziva ime Romite Mlađeg! 

Nikad nisam to čitao u celosti, ali, kad sam bio mlad sam čitao Inferno, i taj događaj - jedan od prvih u istoriji X-ljudi, i Marvela uopšte, je u Daredevilu imao najbolji deo. Maltene horor, kao što je priroda događaja zahtevala. (Nalik na ghostbusters, ali sa demonima. Realnost se menja i nežive stvari postaju žive i slično.) I sad sam se toga podsetio. Ali i ostatak je na zavidnom nivou. Tifusna Meri! Kingpin kakav dolikuje Derdevilu!

Bendisa i Maleeva nisam uspeo dugo da čitam. Kada sam shvatio da Bendis gradi zaplet oko identiteta Derdevila, batalio sam. U današnjem (iako je ono od pre 15 godina, svejedno) svetu mobilnih telefona, opšte povezanosti, kamera na svakom ćošku i DNK analize bilo bi potrebno od 5 sekundi do 5 minuta da se povežu Matt Murdock i Daredevil, a praviti od toga dramu od ne-znam-koliko-epizoda čini da likovi deluju hendikepirano, u intelektualnom smislu. Da se razumemo, to ne bi bilo problematično da nije usvojen kvazirealističan ton i pristup. Dakle, odbačena je sva apsurdnost osnovnih superherojskih premisa - OSIM najapsurdnije! - i onda se o tome priča kao da se događa u našem svetu. Ali to je samo jedna od hiljadu i jedne primedbe koje ja imam na to, čak i u relativno malom uzorku (manje od 10 epizoda). Evo još jedne: Voren Elis je započeo The Authority kao stripovski pandan holivudskim blokbasterima, shvatajući da on na svojoj strani ima neograničeni budžet, u smislu toga šta može da prikaže. Ali ovaj Daredevil ide na suprotnu stranu: on prikazuje samo ono što može da se prikaže na TV ekranu, bezrazložno robujući pravilima drugog medija, čineći čitav serijal ekstremno vizuelno neinteresantnim. (Recimo, kada se prikazuje isto lice u nizu kadrova koji izgledaju potpuno isto: na ekranu ili platnu to se rešava glumom, ovde se ne rešava...) Mislim, volim ja raznovrsnost koju ovaj medij nudi - i upravo je to odlika koju volim više od svega - ali kad vidim TAKAV pristup, osetim fizičku odbojnost.

Ne, mogao bih da napišem esej šta još sve ne volim u ovom stripu, ali radije bih "trošio" vreme na priču o stvarima koje volim ili smatram zapostavljenim. To, naravno, ne znači da želim da pokvarim radost onima kojima se ovo sviđa...