Što se mene tiče, ja sam se bacio u zen stanje i pokušavam da se ne osvrćem na svet oko sebe. Delom radim ono što moram i volim, a delom samo ono što volim. I bežim od ljudi...
Ako preteknemo kao civilizacija, neki koji sutra dođu uspostaviće nove sisteme vrednosti i mogu samo da se nadam da će oni biti normalniji od onih koji nas sada okružuju.
Već sam nekoliko puta pominjao Nikolu B. Jovanovića kao nekoga ko može svakome od nas ko se bavi nekim oblikom kulturne delatnosti poslužiti kao uzor. Čovek je 1929. godine, kad su sve aktivnosti na izdavanju popularnih časopisa - Ilustrovanog lista, Reči i slika itd. itd. propale zbog ekonomske krize, krenuo sa "Narodnom knjižnicom." I tu je svakoga meseca objavljivao po 5-6 kraćih ostvarenja, od novela do kraćih romana, po bagatelnoj ceni, sa namerom da srpskom narodu podari nešto lepo. Nešto za svakoga. Od Dr Džekila i Mr Hajda do Tomasa Mana. Od Džemska O. Kervuda i Džeka Londona do Golsvortija i Drajzera. Dobar broj tih pisaca prvi put je nas spskom objavljen u toj biblioteci. Preveo ih je bar 30 sam. Sa 5-6 jezika koje je govorio i sa kojih je prevodio. I posle 3 godine i preko 115 knjiga, umro je. Par nekrologa u štampi i zaborav.
Neke bibliotekarke su pre par godina radile naučni rad o časopisu Reč i slika i pomešale ga sa jednim glumcem istog imena. Srbi su kratkog pamćenja.
Ali to sve nema veze. Ono što je uradio je ostalo.
Tih njegovih knjiga ima još i sada na hiljade. Budzašto se prodaju. Čitale su se pre rata. Čitale su se posle rata. Gotovo sam siguran da si ih čitao i ti. Čitao sam ih i ja kao klinac i nisam imao pojma ko stoji iza njih. Ali kao mali sam pročitao i Dr. Džekila i mr. Hajda i Roman jedne mumije i Ostrvo dr Moroa i Vampiricu, i to mi je, uz neke druge knjige, na neki način, odredilo život.
I zato nije ni mnogo bitno kako se ko od nas zove i da li neko smatra da je šesti nastavak Zmajevog koplja vrhunsko dostignuće srpske fantastike. Bitno je ono što smo uradili, bitno je da je to negde ostalo i da ko god poželi može danas da dođe do većine knjiga koje, po mom mišljenju, predstavljaju ono što vredi.
Ja duboko verujem da je najvažnije da je nešto dobro, a da li je to ono što se većini sviđa, to je manje bitno.
Zen, brate, zen...
