Mladen Milosavljević - JEZAVA (2020)

[Boban]

O ovoj knjizi je toliko lepih stvari rečeno čak i od ljudi čiji sud cenim + tematika mi je zanimljiva tako da je pre ili kasnije morala doći na red da se bar baci pogled, a ako zasluži i bude pročitana. S obzirom da mi se knjiga raskrilira kao jedno veliko mrcvarenje i patnja, samo moje nastojanje da istrajem mora biti propraćeno jednim ovakvim tekstom. Pisac je uspeo da ugura u knjigu sve što meni ide na živce, kao da mu je to bio jedini cilj. Na samom početku rodoslov protagonista, dakle, pisac mora da me obavesti o likovima koji će biti u opticaju, ko su, kada su živeli i takve stvari, sve to štampano toliko sitno da sam tek uz pomoć lupe razabrao šta piše.
Dalje, pisac nema hrabrosti da krene s knjigom pre nego što nam pomno, na pet strana detaljno ne objasni kako je i zašto došao na ideju, šta mu je bila vodilja, kakve su mu namere, koji pripovedački procesi su primenjeni, naprosto da nam ukaže na šta da obraćamo pažnju, kao da je unapred svestan da neće biti u stanju sve to da utka u samu radnju mozaik-romana ili možda smatra da smo mi retardirani da čitajući bez smernica nešto shvatimo. Ne daj bože da nas je ostavio makar na sekund da imamo dilemu šta je Jezava, što je fenomenalno kao naslov, ali autorovim postupkom dovedeno do potpune neintrigantnosti.

Ok, nekako se iskobeljasmo iz uvodne reči autora otrpevši sve kome se morao zahvaliti, a verovatno i mi treba da budemo zahvali za tu sreću da smo dobili ovu knjigu. I taman kad pomisliš da će autor konačno krenuti s romanom, upadaju dva citata, ni manje ni više nego vladike Nikolaja i Borislava Pekića. Autor nema muda da progovori bez pripomoći velikana. To se nastavlja i na sledećoj strani gde nas na početku prvog poglavlja pozdravlja misao Milovana Danojlića... dakle, hoće li se konačno pojaviti neka autorska rečenica? O, da, otelotvorena u elemntarnim budalaštinama tipa ,,sena na plafonu napravi jedva vidljivi pokret, kliznuvši ka krevetu." probajte da zamislite taj jedva vidljivi pokret koji nešto sa plafona spušta na krevet.  Važno je jer je pred nama delo koje treba da izazove atmosferu začudnosti i strave, a ne podsmeh. Rečenica ,,svodio na rutinskih dva sata" ukazuje da uprkos tome što postoji potpisan lektor, taj ili ništa ne zna ili je zabušavao. Zanemariću greške tipa prazno mesto pre zareza i takve sitnurije, nema razloga da se istrajava na trivijalnostima, kao i na toliko jadnom prelomu teksta kao da ga je radio neko s kraja osamdesetih bez elementarnih tipografskih saznanja.

Već na sledećoj strani autor nas zasipa početničkom greškom svih fan-fikšn pisaca: leluja tačku gledišta između protagonista koji razgovaraju. OK, verovatno sam ja zastareli čitač kome je potrebno da ima u nekoj sceni jedan ugao gledanja i da tako osvaja spoznaju i atmosferu, a ne da mi čas jednom, čas drugom liku dočaravaju šta su videli, mislili, osetili. Meni je to beznadežni amaterizam. To je trenutak kada ja uglavnom bacam knjigu.

Strana i po dijaloga koja ništa ne govori, ništa ne otkriva, ništa ne dodaje, niz prežvakanih opštih mesta, a i kada počne glavni razgovor, toliko je teatralan da nema šanse da bi ikada igde bio vođen, pod bilo kakvim okolnostim. Ta jedna doza iritirajuće neuverljivosti i izveštačenosti u dijalozima ne posustaje nijednog trenutka. Zamašan skup nepoznavanja kako bi zaista mogao da teče dijalog između novog vlasnika televizije i klinca s ulice koji je tek tako dogovorio sastanak. Nije u pitanju samo izbor reči i izgovoreno, nego prosto atmosfera, doslovno je kako mali perica zamišlja da važni ljudi gube vreme na sitnuriju ili kako krešu svoju sekretaricu na radnom stolu. I naravno, potpuno neutemeljeno pojavljuje se mračna snaga zapretene prošlosti da razreši međuodnose i kazni zlikovce. Neutemeljeno u postavci priče, ali vrlo objašnjena i najavljena u uvodu. Poglavlje deluje kao da je antropolog nabrajao događanja pokušavajući da ih oboji nekim dijalozima i radnjom, ali da mu sve to nije ni bilo bitno, nego je suština da se eto predstavi jedna mistična pojava. Javlja mi se da će tako do kraja knjige, da imamo beskrajne nizove praznih dijaloga i naivnih postavki da bi se eto ukazalo svaki put na neku drugu skrivenu onostranost. ,,Ale i bauci" su pojam svega toga na primeren način. Bilo bi mi mnogo zanimljivije da čitam o tim legendama na domišljat i sažet način nego što su ovako neuko utkane u isprazno naklapanje.

[Alexdelarge]

JEZAVA je redak primer ambiciozne, promišljene i inteligentne upotrebe motiva horora u okvirima naše književnosti, i zato što nadrasta nivoe zabavljačkog palpa (na šta se pisanje horora kod nas najčešće svodi) i prodire, umešno i upečatljivo, u sfere ozbiljne literature, ovaj ,,redak zver" treba da se maksimalno podrži i pohvali.

http://ljudska_splacina.com/2021/03/jezava-mladen-milosavljevic.html

[Boban]

mda, očekivano je da se svim silama upinje da nahvali svog drugara, ali to mu jedva uspeva. Uz natčovečanske napore, pobrojavajući sve manjkavosti Jezave (koje će zanemariti) da bi cenili ono pravo, a to je njen pristup folklornom hororu. Pisac nema ni L od literarnosti, jednostavno, neuko slab... to vam je kao da imate pevača koji falšira i promašuje ritam muzike, ali mu je tekst do jaja jer razotkriva životne tajne pa ga zato treba slušati. Obična budalaština od prikaza, ali čemu čovek može i da se nada na takvom mestu.

[mac]

Boban strikes again. Možda treba čuti više mišljenja, da bi Bobanovo postalo samo jedno od mnogih.

[Ghoul]

čekajte, da li se to osoba koja je pre nekoliko meseci objavila onaj tragično NEPISMENI i NELEKTORISANI roman sad setila važnosti pismenosti i lekture u tuđem romanu?


da li je to osoba koja je trkeljisala spljeskavanje zagrcnjavanja i zamajavanja u onom mrtvopuvalastom odsustvu stila sad naprasno spoznala draži finog stila da ih drugima spočitava?


da li to osoba onako beslovesno zamišljene gomile nemotivisanih budalaština koje NIKO, a ponajmanje odabrane istorijske ličnosti, ne bi uradio ili izgovorio - sada nekome drugome kritikuje zaplet, strukturu, logiku, dijaloge?


bilo bi smešno da nije jadno. 

[Boban]

jedina jadna stvar u svemu ovome si ti, ali ti je vidik toliko sužen da to jednostavno nisi u stanju da vidiš.
Okružio si se samo dupeuvlakačima i ulizicama, doslovno sve koji bi ti rekli nešto što ne želiš da čuješ odstranio si ili si im ukinuo mogućnost komentarisanja i onda stvaraš utisak potpune podrške. Najtužnije u svemu je da si na kraju poverovao da je to istina.
Roman o kome je ovde reč napisala je osoba koja definitivno nema nikakvo literarno umeće; može biti znalac i izvor zanimljivih predanja, ali on to ne ume da predoči na iole prihvatljiv način, bar meni. Sve primedbe koje sam ja stavio, naveo si i ti (za prvo poglavlje, stvarno nisam u stanju da čitam dalje) samo što ti smatraš da to nije bitno. Eto, ni ogromnoj većini čitalaca Paganina nije bitno šta ti prigovaraš.
Vidi, mene realno boli kurac za ovog pisca i njegovo neuko delo, samo sam napisao da se lako i vrlo utemeljeno može oboriti, ukoliko se to poželi. Ne brini se, tvoj roman neću ni otvoriti, ni komentarisati, slobodno možeš da prestaneš sa popravkama i doterivanjima, ionako to nema šanse da bude išta vredno pomena.

[Ghoul]

čekajte, da li to osoba koja je oterala skoro sve što je valjalo na ovom forumu a mene čak dva puta banovala - sada meni pripisuje svoje delatnosti i postupke?


jbt postoji beslovesnost, postoji nesvest o svojoj nesvesti, postoji licemerstvo - a onda, postoji BOBAN.

[Onaj stari Sendmen]

Klasičan ZS scenario:

a) Osoba A ničim izazvano izigrava lošeg pandura na bulji anonimnog malca.

b) Osoba B ničim izazvano izigrava dobrog pandura na bulji anonimnog malca.

c)  Mada je na početku delovalo da deluju u timu, dobar i loš pandur neočekivano počinju da se međusobno satiru u nedeljama koje dolaze. Bez posebnog povoda.

d) Anonimni malac uživa u neznanju, za razliku od ZS namernika.

[Scordisk]

ZS namernici uživaju u znanju :D opalite, momci!

[Boban]

ničim izazvano

da li?

[Onaj stari Sendmen]

Možda i nije, ali većina će uvek da percipira onako kako sam napisao.

Trpljenje je put do oproštaja naših grešaka i tuđeg prihvanja.

[Boban]

svako ko pomisli da ja nešto radim "tek tako" je budala i nema mu pomoći.

[Onaj stari Sendmen]

Opet Hanibal pravi put slonovima kroz Alpe? 

[Boban]

uvek...

[Onaj stari Sendmen]

Jesi pokušao nekad da budeš Alpi, umesto stalno samo Hanibal i slonovi?

Šta misliš, da li zemljotres više trpe Alpi, slonovi ili miš?

[mac]

Zanimljivo pitanje, koje pritom nema nikakve veze s temom. Pokušaću zato da odgovorim na njega. Zemljotres najviše trpi miš, jer zbog tolikog pomeranja tla može da se povredi, a ako nešto padne na njega, može i da zagine. Najmanje trpi planina, njoj je jedan zemljotres kao nama kad zahrčemo u snu.

[Boban]

mac, nemaš pojma. Miš ako padne sa visine od 200 metara neće se povrediti. Slon će se razbiti. A za planinu zemljotresi su agonija.

[mac]

Zemljotres i padanje sa visine od 200 metara nije isto. Moglo bi se reći i da je upravo suprotno u izvesnom smislu. Ja ne bih išao toliko daleko da tvrdim da mišu neće biti ništa ako padne sa 200 metara. Biće mu nešto, skoro sasvim sigurno, ali slažem se da je to nešto manje smrtonosno od posledica koje čekaju slona koji pada sa 200 metara. Ali, ako smem da primetim, nije isto kad ti padneš na zemlju i kad zemlja padne na tebe. Ako se polomi grana i padne na miša to je gore nego ako ta ista grana padne na slona. A o planini da i ne govorimo. Ja odgovorno tvrdim da je padanje grane na X (gde je X ili miš, ili slon, ili planina) bliža posledicama zemljotresa od analogije padanja X-a na zemlju. I vi kako hoćete.

[Onaj stari Sendmen]

Čudna mi je ovolika empatija maca za miševe, a neosetljivost za planine, kao da ga je briga da li će im ostati kamen na kamenu.

[mac]

Ako kamen i padne, to je planini kao da je tebi pala trepavica.

[Onaj stari Sendmen]

Recimo, epicentar zemljotresa u centru najvišeg planinskog vrha. Ili, epicentar nasred poljane na kojoj je miš.

Šta će biti s planinom, a šta s mišem? Objasni nam  to tvoje povređivanje miša pomeranjem tla...

[saturnica]

Šuti, Linkine, ovo s kamenom i trepavicom mu je genijalno.. 

[Onaj stari Sendmen]

mac, zaštitnik mišijih trepavica... a to što je slon uganuo nogu, a planina promenila lični opis, ne tangira ga mnogo...

[Boban]

mišu neće biti ništa. To je suština. Miš ima takvu zapreminu da ga pad ne povređuje. Inače, svejedno je dal padaš sa 128, 200 ili 15000 metara visine, udara se istom brzinom. Miš praktično lebdi i udara dosta slabo.

[mac]

Nije bitno gde je epicentar, nego gde je hipocentar, mesto pod zemljom gde se jedna masa tare o drugu masu. Ako je hipocentar direktno ispod planine, to je kao tebi kad se voziš u rasklimatanom autobusu. Teško da je vožnja u rasklimatanom autobusu tragedija za tebe, zar ne? Može da ti otpadne trepavica, i to je otprilike to.

A Boban opet čita dijagonalno, i ne primećuje da sam ga već pokrio i sve lepo objasnio. Treba samo pročitati.

[Onaj stari Sendmen]

mišu neće biti ništa. To je suština. Miš ima takvu zapreminu da ga pad ne povređuje.

Jasno.

Ali, ako mišu nije ništa, to je onda Bobane kao da je meni ili tebi otpala ruka ili noga. Otprilike.

[mac]

Moje analogije i poređenja su jasne kao dan, a tvoje su mutne i nerazaznatljive kao boza u ponoć.

[Onaj stari Sendmen]

Ne možeš praviti takve analogije. Mislim, možeš, ali nemaju nikakvu težinu.

Kada bi pitali miša, slona i planinu koji od njih je najviše najebao, svako bi rekao da je on. To ti je slično kao sa korisnicima mobilnih telefona, korisniku Androida najbolji Android, korisniku Ajfona Ajfon, itd.

I sad ti dođeš meni pa kažeš da bi meni najviše legao Ajfon jer je on za Android koji ja koristim ovo ili ono.

Narativ prodavca telefona, a ne jasna poređenja i analogije.

[saturnica]

Umirem . 
Kako ste s ove knjige samo došli do miša, trepavica i klimavog autobusa.. 🙂

[mac]

Čekmalo, ko je ovde prvi potegao miševe i planine, ja ili ti?

[Onaj stari Sendmen]

Ja sam samo ukazao da Boban i Ghoul igraju igru pandura u kojoj miš pobeđuje, pošto će da ih iskulira kao planina koja trpi.

Šta tu nije bilo jasno, već mračno i neprepoznatljivo?

[saturnica]

Čekmalo, ko je ovde prvi potegao miševe i planine, ja ili ti?

Ma da, ali ti si to vrhunski filozofski obrazložio. I to tako dobro da je knjiga pala u sjenu.. 🙂

[Aco Popara Zver]

al tačno su svi odgovorili ko zle pare očekivano haha

[Boban]

al tačno su svi odgovorili ko zle pare očekivano haha

kad ćeš da nabaviš Paganina, zanima me tvoj politikološki ugao gledanja na moje pisanje?

[Aco Popara Zver]

Ne znam jesam li još spreman!

[Boban]

ma nema veze, ja volim tvoje baljezganje...